Severna Makedonija — šta videti i kako do Makedonije

Severna Makedonija je najbliža inostrana destinacija iz Srbije koja nudi i jezero i planine i grad — a do nje se stiže bez pasoša i bez menjanja valute do granice. Ohridsko jezero je jedno od najstarijih na svetu, Skoplje ima najveću čaršiju na Balkanu izvan Istanbula, a cene su i dalje među najnižim u regionu. Kako izgleda put i koliko košta po putniku, stoji na strani kombi prevoz Srbija → Severna Makedonija.

Kada ići

April i maj su najlepši za manastire, kanjone i gradove; sve je zeleno, a cene najniže u godini.

Jun donosi toplo jezero od sredine meseca i punu ponudu bez najveće gužve.

Jul i avgust su vrhunac; Ohrid je tada najprometniji, a smeštaj uz obalu se rezerviše mesecima ranije.

Septembar je izvrstan — jezero je još toplo, mesta se isprazne, a cene padaju.

Oktobar je za planine i vinske puteve oko Tikveša, sa berbom i najlepšim bojama.

Zima je za Mavrovo i Popovu Šapku, uz Skoplje koje radi tokom cele godine.

Klima je mešovita: ohridska kotlina je na sedamsto metara nadmorske visine, pa su tamo leta blaža nego u Skoplju, koje je jedno od najtoplijih mesta na Balkanu i leti redovno prelazi četrdeset stepeni. Planinski delovi imaju pouzdan sneg od decembra do marta.

Regije i šta nude

Ohridsko jezero je glavna destinacija: Ohrid, Struga i manastir svetog Nauma, uz plaže, crkve i planinu Galičicu iznad — zaseban vodič je na strani Ohridsko jezero — Ohrid, Struga i šta videti.

Skopski region obuhvata prestonicu, kanjon Matka, planinu Vodno i Skopsku Crnu Goru sa manastirima — ceo vodič je na strani Skopski region — Skoplje, Matka i šta videti.

Pelagonija je ravnica na jugu, sa Bitoljem, Heraklejom i Prilepom.

Vardarska dolina je vinski kraj oko Kavadaraca i Negotina, sa najvećim vinarijama u zemlji.

Mavrovo i zapad su planinski, sa nacionalnim parkom, skijalištem i manastirom svetog Jovana Bigorskog.

Istok ima Kratovo sa kamenim kulama i Kuklicu, prirodni fenomen sa kamenim stubovima.

Dojransko jezero na jugoistoku je najtoplije i najplića voda u zemlji.

Šar planina na severozapadu ima Popovu Šapku i Titov vrv; najviši vrh zemlje ipak nije ovde, nego na Korabu — Golem Korab, 2.764 metra.

Šta videti

Ohridsko jezero je staro dva do tri miliona godina i jedno je od najstarijih na svetu; njegove vode čuvaju više od dvesta endemskih vrsta.

Stari grad Ohrid penje se od obale ka tvrđavi, sa uskim kaldrmisanim ulicama i kućama koje se šire ka vrhu.

Crkva svetog Jovana Kaneo stoji na steni nad jezerom i najfotografisaniji je motiv u zemlji.

Samuilova tvrđava iznad grada potiče iz vremena cara Samuila i ima šetnicu po bedemima.

Antički teatar u Ohridu je iz helenističkog perioda i leti se koristi za predstave.

Crkva svete Sofije čuva freske iz jedanaestog veka, među najvrednijima u pravoslavnom svetu.

Plaošnik je arheološki kompleks sa obnovljenom crkvom svetog Klimenta i temeljima Klimentove škole.

Manastir svetog Nauma je na kraju jezera, uz albansku granicu, sa izvorima Crnog Drima i paunovima u dvorištu.

Skoplje ima Kameni most, čaršiju, Kale tvrđavu, spomen-kuću Majke Tereze i Milenijumski krst na Vodnu — više na strani Skoplje — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Kanjon Matka je na pola sata od Skoplja, sa jezerom, manastirima i pećinom Vrelo.

Manastir svetog Jovana Bigorskog kod Mavrova ima ikonostas rezbaren u drvetu, delo majstora iz devetnaestog veka.

Bitolj je grad konzula sa Širokim sokakom i antičkom Heraklejom sa mozaicima.

Kratovo je gradić u ugašenom vulkanskom krateru, sa kamenim kulama i mostovima.

Ohrid i jezero

Voda je izuzetno bistra i dostiže dvadeset četiri stepena u avgustu; sezona kupanja traje od sredine juna do početka septembra.

Plaže su šljunkovite i betonske, uređene uz grad i uz put ka Svetom Naumu.

Gradske plaže su najprometnije; najlepše uvale su prema Peštanima i Ljubaništu.

Struga je na drugoj strani jezera, gde Crni Drim ističe iz njega; mirnija je i jeftinija od Ohrida.

Brodske linije povezuju Ohrid sa Svetim Naumom i najlepši su način da se vidi obala.

Ohridska pastrmka je endemska vrsta; lov je ograničen i sezonski, pa se u restoranima često služi uzgojena.

Galičica je nacionalni park između Ohridskog i Prespanskog jezera, sa panoramskim putem i vidikovcima na oba jezera.

Prespansko jezero je sa druge strane planine, gotovo bez turizma, sa selima i crkvama iz srednjeg veka.

Skoplje

Čaršija je najveća stara čaršija na Balkanu izvan Istanbula, sa zanatlijskim radnjama, džamijama i hanovima.

Kameni most iz petnaestog veka povezuje čaršiju sa glavnim trgom i simbol je grada.

Tvrđava Kale stoji na brdu iznad Vardara i sa nje se vidi ceo grad.

Trg Makedonija i okolne zgrade podignuti su u okviru velikog projekta obnove grada, sa spomenicima i fasadama u klasičnom stilu.

Spomen-kuća Majke Tereze stoji na mestu gde je rođena i krštena.

Vodno je planina iznad grada, sa Milenijumskim krstom i žičarom do vrha.

Kanjon Matka je na pola sata, sa jezerom, kajacima, manastirima i pećinom u koju se ulazi čamcem.

Stara železnička stanica čuva sat zaustavljen u trenutku zemljotresa iz 1963. godine, koji je razorio grad.

Bit pazar je najveća gradska pijaca i najbolji uvid u svakodnevni život.

Gde odsesti

U Ohridu je izbor najveći, od hotela uz obalu do soba u starom gradu; leti se rezerviše ranije.

U Strugi su cene niže, uz petnaestak minuta vožnje do Ohrida.

U Peštanima i Ljubaništu su apartmani uz same uvale, mirniji i porodičniji.

U Skoplju je smeštaj gradski i povoljan, sa najboljim izborom u centru i oko čaršije.

U Mavrovu su hoteli i apartmani uz skijalište, jeftiniji nego u alpskim zemljama.

Sobe kod domaćina su i dalje česte i najpovoljniji su izbor u svim mestima.

Pre potvrde rezervacije proverite koliko je zaista do plaže, radi li klima, ima li parkinga i da li se boravišna taksa plaća posebno.

Hrana i cene

Makedonska kuhinja je bliska našoj, sa jakim mediteranskim i orijentalnim uticajem.

Šta probati: tavče gravče, ohridsku pastrmku, ajvar i pindžur, šopsku salatu sa sirenjem, selsko meso, burek i tulumbe; uz to i makedonske sireve iz Mavrova i Galičnika.

Vina: vranac, temjanika i smederevka iz Tikveša; vinarije primaju posete uz degustaciju i po znatno nižim cenama nego u okolnim zemljama.

Cene su među najnižim u regionu: obrok u restoranu i noćenje u Ohridu van sezone znatno su povoljniji nego na Jadranu ili u Grčkoj. Valuta je denar; evri se primaju u turističkim mestima, ali je kurs u menjačnici bolji.

Koliko košta boravak

Prevoz je prva stavka i najviše zavisi od načina putovanja; cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Severna Makedonija.

Smeštaj je najveća stavka i najviši je u Ohridu u julu i avgustu.

Boravišna taksa naplaćuje se po osobi i noćenju i simbolična je.

Ležaljke se plaćaju na uređenim plažama, dok su slobodne obale besplatne.

Ulaznice za crkve, tvrđavu i muzeje su niske, ali se sabiraju.

Izleti brodom ka Svetom Naumu i vožnja kajakom u Matki najčešći su dodatni troškovi.

Gorivo je jeftinije nego u Srbiji, a putarine na autoputu su niske.

Kako se stiže iz Srbije

Put ide preko prelaza Preševo–Tabanovce, pa autoputem pored Kumanova i Skoplja. Za Ohrid se nastavlja preko Tetova i Gostivara ili preko Velesa i Kičeva; noviji autoput skratio je taj deo puta.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda za obilazak, uz nisku cenu goriva i putarina.

Autobusom je cena najniža, sa čestim polascima ka Skoplju i Ohridu.

Avionom postoje linije do Skoplja i Ohrida, ali su za putnike iz Srbije retko isplative.

Kombijem od vrata do vrata vozilo preuzima putnike na kućnoj adresi i ostavlja ih pred smeštajem, bez presedanja i pretovaranja prtljaga. Putarine i granične takse ulaze u dogovorenu cenu. Kilometraža i cena po polaznom gradu stoje na stranama kombi prevoz Beograd → Ohrid, a iznos po putniku na strani kombi prevoz Beograd → Ohrid — cena i kombi prevoz putnika Beograd → Skoplje, a poređenje svih destinacija u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Granica Preševo–Tabanovce je jedina na putu; u vrhuncu sezone se zna čekati, posebno vikendom.

Dokumenta i pravila

Lična karta je dovoljna za ulazak; pasoš takođe važi, ali nije obavezan.

Boravak bez vize je do devedeset dana.

Deca moraju imati sopstveni dokument bez obzira na uzrast.

Za vožnju sopstvenim vozilom potrebni su saobraćajna, vozačka dozvola i zeleni karton.

Valuta je denar; menjačnice su brojne i imaju bolji kurs od hotela.

Kartice se primaju u gradovima, ali je gotovina potrebna na pijacama i u manjim mestima.

Zdravstvena zaštita je pokrivena sporazumom, ali se potvrda podiže u filijali fonda pre puta.

Mobilni roming ima povoljne tarife za Zapadni Balkan, znatno niže nego ka Evropskoj uniji.

Planine i priroda

Nacionalni park Mavrovo zahvata 73.088 hektara i najveći je od četiri u zemlji; proglašen je 1949, a u njemu su jezero, potopljena crkva i skijalište.

Potopljena crkva u Mavrovu izranja iz vode kada nivo jezera opadne i jedan je od najneobičnijih prizora u regionu.

Galičnik je selo iznad Mavrova poznato po Galičkoj svadbi, koja se održava svake godine u julu.

Šar planina ima Popovu Šapku i vrhove preko dve i po hiljade metara.

Galičica razdvaja Ohridsko i Prespansko jezero, sa panoramskim putem i vidikovcima.

Pelister kod Bitolja je nacionalni park sa molikom, endemskim borom, i dva planinska jezera.

Kanjon Matka ima jezero, pećine i uređene penjačke smerove u stenama nad vodom.

Kuklica kod Kratova je predeo sa kamenim stubovima, koje meštani zovu kamenim svatovima.

Kratka istorija za putnike

Ohrid je jedan od najstarijih gradova uz jezero u Evropi, a u njemu je u devetom veku radila Ohridska književna škola, koju makedonski izvori navode kao prvi slovenski univerzitet; antička Lihnida stajala je na istom mestu i bila je stanica na Via Egnatiji, rimskom putu koji je povezivao Jadran sa Konstantinopoljem.

U devetom veku ovde su radili sveti Kliment i sveti Naum, učenici Ćirila i Metodija; Klimentova škola na Plaošniku smatra se prvim slovenskim univerzitetom, a u njoj je oblikovana ćirilica u obliku koji koristimo i danas.

Grad je u srednjem veku bio sedište Ohridske arhiepiskopije, koja je vekovima imala uticaj na ceo pravoslavni svet Balkana; predanje kaže da je Ohrid imao tri stotine šezdeset pet crkava, po jednu za svaki dan u godini.

Car Samuilo je krajem desetog veka učinio Ohrid prestonicom svoje države; njegova tvrđava i danas stoji nad gradom.

Skoplje je u antici bilo Skupi, rimski grad koji je razoren u zemljotresu u šestom veku. Novi zemljotres 1963. godine razorio je i moderno Skoplje — poginulo je preko hiljadu ljudi, a grad je obnovljen uz pomoć iz celog sveta.

Osmanska uprava trajala je pet vekova i ostavila čaršiju, hanove, hamame i džamije, koji čine najveći sačuvani orijentalni kompleks na Balkanu izvan Istanbula.

Zemlja je samostalna od 1991. godine, a današnje ime nosi od 2019, posle sporazuma sa Grčkom.

Ohridski region je 1979. godine upisan na Uneskovu listu kao prirodno dobro, a 1980. proširen i na kulturno — jedno od retkih mešovitih dobara na svetu.

Manastiri i crkve

Sveti Naum je manastir iz desetog veka na kraju jezera, sa grobom svetog Nauma i izvorima Crnog Drima koji se obilaze čamcem.

Sveti Jovan Bigorski kod Mavrova ima ikonostas rezbaren u orahovini, delo majstora Filipovskog iz devetnaestog veka, sa preko petsto figura.

Sveta Sofija u Ohridu čuva freske iz jedanaestog veka i akustiku zbog koje se u njoj održavaju koncerti.

Sveti Kliment i Pantelejmon na Plaošniku obnovljeni su na temeljima Klimentove crkve i škole.

Sveti Jovan Kaneo se najbolje vidi sa vode ili sa staze koja obilazi rt ispod Samuilove tvrđave.

Sveti Đorđe u Kurbinovu kod Prespanskog jezera ima freske iz dvanaestog veka među najvrednijima u vizantijskoj umetnosti.

Marko manastir kod Skoplja ima očuvane freske iz četrnaestog veka.

Osogovski manastir kod Kriva Palanke je na putu ka srpskoj granici i često se obilazi usput.

Pravila su ista svuda: pokrivena ramena i kolena, tišina, i fotografisanje samo tamo gde je dozvoljeno.

Ohrid — kako ga obići

Stari grad je mali i ceo se prelazi peške, ali se stalno penje i spušta, pa se obilazak deli na dve šetnje.

Donja kapija i pristanište su polazna tačka; odatle vodi šetalište uz jezero ka Kaneu.

Čaršija i Široki sokak su trgovački deo, sa radnjama i kafanama.

Crkva svete Bogorodice Perivlepte ima freske iz trinaestog veka i ikonopisnu galeriju uz sebe.

Antički teatar je usred stambenog dela grada i leti se koristi za festivalske predstave.

Samuilova tvrđava je najviša tačka; sa bedema se vidi celo jezero i albanska obala.

Plaošnik je ispod tvrđave, sa obnovljenom crkvom i temeljima Klimentove škole.

Sveti Jovan Kaneo je na steni ispod Plaošnika; do njega vodi staza uz samu obalu.

Robevi kuća je primer ohridske arhitekture sa doksatima i danas je muzej.

Šetnja uz jezero ka Kaneu i dalje ka Gorici najprijatnija je predveče, kada popusti vrućina.

Ohridsko leto je festival u julu i avgustu, sa predstavama u antičkom teatru i koncertima u Svetoj Sofiji.

Bitolj, Prilep i jug

Bitolj je bio grad konzula — u devetnaestom veku imao je desetak stranih predstavništava i bio je drugi grad u evropskom delu carstva.

Široki sokak je glavna pešačka ulica, sa kafanama i zgradama iz austrougarskog i osmanskog perioda.

Heraklea Linkestis je antički grad na ivici Bitolja, koji je osnovao Filip Drugi Makedonski; čuva mozaike i teatar.

Pelister je nacionalni park iznad grada, sa molikom i dva planinska jezera koja meštani zovu Pelisterske oči.

Prilep je grad ispod Markovih kula, srednjovekovne tvrđave vezane za Kraljevića Marka.

Manastir Treskavec iznad Prilepa stoji na steni i do njega vodi uzan put.

Kruševo na oko 1.350 metara smatra se najvišim gradom na Balkanu; tu su spomenik Ilindenskom ustanku i sačuvana stara arhitektura.

Za obilazak juga je potrebno vozilo; javni prevoz postoji, ali retko vozi ka manjim mestima.

Festivali i manifestacije

Ohridsko leto u julu i avgustu jedan je od stubova makedonske kulturne tradicije, sa predstavama u antičkom teatru.

Galička svadba u julu je obredna svadba u selu iznad Mavrova, sa nošnjom i običajima starim vekovima.

Struške večeri poezije okupljaju pesnike iz celog sveta na Mostu poezije.

Skopsko leto donosi koncerte i predstave u tvrđavi i po trgovima.

Vevčanski karneval drži se 13. i 14. januara i smatra se najstarijim i najautentičnijim na Balkanu, sa tradicijom starom preko 1.400 godina.

Ilinden u Kruševu obeležava se početkom avgusta, uz svečanosti i najveći skup u godini.

Berbe u Tikvešu kroz septembar prate otvoreni podrumi i degustacije.

Pre rezervacije proverite da li vaš termin pada u vreme nekog od ovih događaja — tada su i cene više i slobodnih mesta znatno manje, ali je i doživljaj potpuno drugačiji.

Van sezone

Proleće je najlepše za manastire i planine, sa najnižim cenama u godini.

Septembar i oktobar daju toplo jezero, berbu i prazne gradove.

Zima je za Mavrovo i Popovu Šapku; Ohrid je tada gotovo prazan i vrlo jeftin.

Van sezone deo hotela u Ohridu zatvara, ali gradovi i manastiri rade normalno.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su Ohrid i Struga najlakši — plitke obale, kratke razdaljine i sve na pešačkoj udaljenosti.

U paru su stari grad Ohrida, Sveti Naum i Galičica ono što se najduže pamti.

U grupi je Ohrid najpraktičniji, sa najviše smeštaja i izlazaka.

Za planinare su Šar planina, Pelister i Galičica staze bez gužve.

Za starije putnike je obilazak Ohrida zahtevan zbog kaldrme i uspona, pa se deli na više kraćih šetnji.

Za kratak odmor je ovo najbliža inostrana destinacija sa jezerom, dostupna i za produženi vikend.

Vino i vinski putevi

Tikveš daje najveći deo vina u zemlji, a istoimena vinarija u Kavadarcima najveća je na Balkanu; vinogradi se pružaju oko Kavadaraca i Negotina.

Vranac je glavna crvena sorta i daje puna, tamna vina; iz Tikveša potiču neka od najboljih na Balkanu.

Temjanika je autohtona bela sorta sa izraženim mirisom, koju je teško naći van ovih prostora.

Stanušina raste samo ovde i vraća se u proizvodnju posle decenija zaborava.

Vinarije primaju posete uz degustaciju i obrok, po cenama znatno nižim nego u okolnim zemljama.

Jezero Tikveš je veštačko i nastalo je pregrađivanjem Crne reke; obilazi se brodom, uz manastire na obalama.

Popova Kula i druge vinarije uz put ka Grčkoj imaju i smeštaj, pa se degustacija i noćenje spajaju.

Za obilazak je potrebno vozilo i vozač koji ne pije; kontrole su česte i granica je stroga.

Skijanje i zima

Mavrovo je vodeći skijaški centar u zemlji, sa stazama za sve nivoe i pogledom na jezero.

Popova Šapka na Šar planini ima najviše staze i najduže zadržavanje snega.

Kruševo je jedini planinski grad u zemlji i ima manje skijalište, pogodno za početnike.

Ski karte su znatno jeftinije nego u Sloveniji i Austriji, a redovi kratki.

Oprema se iznajmljuje u svim centrima po niskim cenama.

Sezona traje od decembra do marta, zavisno od snega.

Smeštaj je uz staze i u okolnim selima, sa cenama među najnižim u regionu.

Za goste iz Srbije je Mavrovo dostupno za produženi vikend, sa kraćim putem nego do alpskih centara.

Skoplje — kako ga obići

Trg Makedonija je centar i polazna tačka; odatle se preko Kamenog mosta prelazi u čaršiju.

Čaršija se obilazi bez plana — hanovi, džamije, hamami i radnje nižu se uskim ulicama uz brdo.

Kapan an i Suli an su karavansaraji iz petnaestog veka, danas obnovljeni i puni kafana i galerija.

Daut-pašin hamam je nekadašnje kupatilo, sada umetnička galerija.

Mustafa-pašina džamija iz petnaestog veka ima najlepše dvorište u čaršiji.

Tvrđava Kale gleda na reku odozgo; ulaz se ne naplaćuje, a bedem otvara pogled na obe obale.

Muzej makedonske borbe i spomen-kuća Majke Tereze su u centru, na nekoliko minuta hoda.

Žičara na Vodno vodi do Milenijumskog krsta; sa vrha se po vedrom danu vidi i Šar planina.

Kanjon Matka je na pola sata gradskim autobusom i taksijem — jezero, kajaci, manastiri i pećina Vrelo.

Za obilazak grada dovoljan je jedan pun dan, a sa Matkom dva.

Praktični saveti

Menjačnica daje bolji kurs od plaćanja u evrima; denari se lako menjaju natrag na granici.

Kaldrma u Ohridu je strma i klizava po kiši; obuća sa dobrim đonom je korisnija od svega.

Sunce u Skoplju je leti izuzetno jako, sa temperaturama preko četrdeset stepeni u julu.

Voda sa česme je pitka u gradovima, a izvorska u planinskim selima izuzetnog kvaliteta.

Brodske linije ka Svetom Naumu voze po rasporedu koji se menja sa sezonom.

Ulaz u crkve podrazumeva pristojno odevanje; u manastirima se poštuju pravila o pokrivenim ramenima.

Fotografisanje fresaka je često zabranjeno ili se naplaćuje posebno.

Rezervacija za avgust u Ohridu radi se mesecima unapred.

Česte greške

Plaćanje u evrima svuda. Kurs u prodavnicama i hotelima je lošiji nego u menjačnici.

Boravak samo u Ohridu. Sveti Naum, Galičica i Struga su na pola sata i menjaju utisak o odmoru.

Očekivanje peščanih plaža. Obala je šljunkovita i betonska.

Naručivanje ohridske pastrmke bez provere. Endemska vrsta je zaštićena i sezonski se lovi, pa se često služi uzgojena — cena se proverava unapred.

Obilazak Skoplja u podne u julu. Grad je tada među najtoplijim mestima na Balkanu.

Preskakanje Bitolja i Tikveša. Jug zemlje ima antiku i vino, a gotovo je bez gužve.

Koliko dana treba

Za dva dana stane Ohrid sa starim gradom i Svetim Naumom, kao produženi vikend.

Za tri dana može Ohrid sa Galičicom i Strugom, ili Skoplje sa Matkom i Vodnom.

Za pet dana stane kombinacija Ohrida i Skoplja, uz jedan izlet u planinu.

Za nedelju dana može krug: Skoplje, Mavrovo, Ohrid, Bitolj i Tikveš.

Za kupanje je najlogičnije sedam noćenja u Ohridu ili okolnim mestima uz jezero.

Za skijanje je dovoljno četiri do pet dana u Mavrovu.

Razdaljine su male, ali su planinski putevi spori; od Skoplja do Ohrida ima oko tri sata vožnje.

Kako se kreće po zemlji

Autobusi povezuju sve veće gradove i voze često; karte su jeftine i kupuju se na stanici.

Vozovi postoje ka Bitolju i Kičevu, ali su spori i retki, pa se retko koriste.

Taksi je izuzetno povoljan i uobičajen za kraće relacije, uključujući i izlete u okolinu.

Iznajmljivanje vozila ima smisla za obilazak manastira i planina, gde javni prevoz vozi retko.

Brodske linije u Ohridu voze ka Svetom Naumu i Peštanima od maja do septembra.

Žičara na Vodno u Skoplju polazi sa Sredno Vodno i vozi do Milenijumskog krsta.

Gradski prevoz u Skoplju radi dobro; karte se kupuju u vozilu.

Parking je u Ohridu leti naplativ i redak, posebno oko starog grada.

Za koga zemlja nije pravi izbor

Ako tražite more, ovde ga nema; jezera su zamena, ali samo leti.

Ako želite peščane plaže, obala jezera je šljunkovita i betonska.

Ako putujete zbog velikih hotelskih kompleksa, ponuda je uglavnom u manjim objektima.

Ako vam smeta vrućina, Skoplje je leti među najtoplijim gradovima na Balkanu.

Ako tražite noćni život van sezone, Ohrid je zimi gotovo prazan.

Ako birate po infrastrukturi, putevi ka planinama su uski i spori u odnosu na alpske zemlje.

Jezera osim Ohridskog

Prespansko jezero je iza Galičice, na višoj nadmorskoj visini i gotovo bez turizma; deli ga granica sa Grčkom i Albanijom.

Golem Grad je jedino od tri prespanska ostrva koje u celini leži u Severnoj Makedoniji; ima ostatke crkava i koloniju kormorana, a obilazi se brodom.

Dojransko jezero na jugoistoku je plitko i najtoplije u zemlji, sa jedinstvenim načinom ribolova pomoću kormorana koji se zadržao vekovima.

Mavrovsko jezero je veštačko, sa potopljenom crkvom koja izranja kada nivo opadne.

Tikveško jezero je po površini, dubini i dužini najveće veštačko jezero u zemlji — 14 kvadratnih kilometara i 29 kilometara dužine; obilazi se brodom, uz manastire na obali.

Matka je jezero u kanjonu nadomak Skoplja, sa najlepšim kajakaškim stazama u okolini.

Kupanje je moguće u Ohridskom, Prespanskom i Dojranskom jezeru; ostala su pretežno za obilazak.

Za ljubitelje ptica su Prespa i Dojran među najvažnijim staništima u ovom delu Evrope.

Ukratko

Severnu Makedoniju birajte kada hoćete jezero, planine i grad na kratkom putu i po niskoj ceni. Ohrid je razlog dolaska sam po sebi — grad pod zaštitom Uneska na jezeru starom milionima godina — a Skoplje, Mavrovo i Bitolj daju sasvim drugačije dane u istom putovanju. Uz to je ovo jedna od retkih zemalja u okruženju u koju se po propisu ulazi i sa biometrijskom ličnom kartom, mada je pasoš izvesniji.