Austrija — kada ići, šta videti i kako do Austrije

Austrija je zemlja koju gosti iz Srbije najčešće upoznaju preko Graza i Koruške — najbližih delova, do kojih se stiže za nekoliko sati. Iza njih stoje Alpi sa skijalištima, jezera koja se leti zagreju kao more, gradovi sa carskom prošlošću i infrastruktura koja radi besprekorno tokom cele godine. Kako izgleda put i koliko košta po putniku, stoji na strani kombi prevoz Srbija → Austrija.

Kada ići u Austriju

Proleće, od aprila do juna, najlepše je za gradove i doline; sve je zeleno, a cene niže nego u sezoni.

Jul i avgust su vrhunac za jezera i planinarenje; Koruška je tada najtoplija, a alpske staze prohodne.

Septembar je izvrstan — vreme je stabilno, gužve manje, a planine najlepše.

Oktobar donosi boje po dolinama i berbu u vinskim krajevima Štajerske.

Decembar je vreme božićnih sajmova, koji su u Beču, Salcburgu i Grazu među najlepšima u Evropi.

Od januara do marta je skijaška sezona, sa centrima koji rade punim kapacitetom.

Novembar i april su prelazni meseci kada deo žičara i planinskih objekata ne radi, ali su cene najniže.

Klima je alpska u zapadnom delu i kontinentalna na istoku. Razlike su velike: dok je u Beču dvadeset pet stepeni, na tirolskim vrhovima može biti ispod nule. Zimi je magla česta u dolinama, a sneg na planinama pouzdan od decembra.

Regije i šta nude

Koruška je najbliža iz našeg pravca i najtoplija austrijska pokrajina; njena jezera leti dostižu temperaturu mora.

Štajerska ima Graz, vinske puteve na jugu i termalne banje na istoku — detaljnije na strani Štajerska — Maribor, Ptuj, toplice i šta videti.

Beč i okolina su carska Austrija: dvorci, muzeji, opera i kafane sa tradicijom starom vekovima.

Salcburška je zemlja Mocarta i jezera Salckamerguta, sa Halštatom kao najfotografisanijim selom u zemlji.

Tirol je alpsko srce zemlje, sa Insbrukom i najpoznatijim skijalištima.

Vorarlberg je krajnji zapad, uz Bodensko jezero i švajcarsku granicu.

Gornja i Donja Austrija su ravničarske, sa Dunavom, Vahauom i manastirima uz reku.

Burgenland na istoku ima Nežidersko jezero i najtoplije leto u zemlji.

Šta videti

Graz je drugi grad zemlje; njegovo istorijsko jezgro upisano je na Uneskovu listu 1999. godine, a dvorac Eggenberg pridodat je proširenjem 2010.

Sat-kula na Šlosbergu je simbol Graza, sa vidikovcem iznad krovova starog grada.

Kunsthaus u Grazu je muzej savremene umetnosti neobičnog oblika, koji meštani zovu prijateljskim vanzemaljcem.

Wörthersee važi za najtoplije alpsko jezero u Evropi, sa uređenim kupalištima, šetnicama i brodićima koji povezuju mesta na obali.

Faaker See i Ossiacher See su manja koruška jezera sa tirkiznom vodom i planinama iznad.

Klagenfurt ima staro jezgro sa arkadama i Minimundus, park sa maketama svetskih znamenitosti.

Villach je grad na Dravi, sa termalnim kupatilom, starim gradskim jezgrom i skijalištem Gerlitzen iznad njega.

Beč ima Šenbrun, Hofburg, Štefansdom, muzeje i operu; grad se godinama bira za najkvalitetniji za život na svetu.

Salcburg je rodni grad Mocarta, sa tvrđavom Hohensalcburg i baroknim jezgrom pod zaštitom Uneska.

Halštat je selo uz jezero, sa rudnikom soli starim sedam hiljada godina.

Grosglokner je najviši vrh zemlje, sa panoramskim putem koji vodi do ledničkog vidikovca.

Vahau je dolina Dunava sa vinogradima, manastirom Melk i dvorcima, upisana na Uneskovu listu.

Koruška i jezera

Za putnike iz Srbije Koruška je najdostupniji deo Austrije i po mnogo čemu najprijatniji.

Wörthersee je dugo šesnaest kilometara i leti dostiže dvadeset šest stepeni; oko njega su Klagenfurt, Velden i Pörtschach.

Velden je najživlje mesto na jezeru, sa marinom, kockarnicom i šetalištem.

Faaker See ima tirkiznu vodu i ostrvce, uz pogled na planinu Mittagskogel.

Ossiacher See je najzeleniji, sa Gerlitzenom iznad i biciklističkom stazom oko cele obale.

Millstätter See je najdublje jezero u pokrajini, sa najmirnijim obalama.

Weissensee je najviše i najčistije jezero u pokrajini; broj plovila je strogo ograničen, a voda je toliko bistra da se dno vidi na više metara dubine.

Kupanje je moguće od juna do septembra, sa uređenim kupalištima uz naplatu i besplatnim obalama.

Zimi se pojedina jezera zalede toliko da se po njima kliza; Weissensee ima najveću prirodnu ledenu površinu u Evropi i na njemu se održavaju takmičenja u brzom klizanju.

Skijanje

Sezona traje od decembra do marta, a u glečerskim centrima i duže.

Tirol ima najpoznatije centre — Ischgl, Sölden, St. Anton i Kitzbühel.

Salcburška ima Zell am See, Saalbach i Flachau, sa velikim povezanim sistemima.

Koruška ima Nassfeld, Gerlitzen, Bad Kleinkirchheim i Mölltaler Gletscher, sve dostupno iz Srbije za nekoliko sati.

Štajerska ima Schladming, domaćina svetskog kupa, i Planai sa noćnim skijanjem.

Ski karte su skuplje nego u Sloveniji i Srbiji, ali su staze duže, bolje uređene i pouzdanije po snegu.

Oprema se iznajmljuje u svim centrima, a škole skijanja rade i za decu.

Smeštaj je najpovoljniji u selima nekoliko kilometara od žičara, sa skibusom koji vozi besplatno.

Gde odsesti

Hoteli su svuda dobrog kvaliteta, sa cenama na zapadnoevropskom nivou.

Pensioni i privatne sobe su znatno povoljniji i uobičajeni u planinskim selima.

Apartmani su najbolji izbor za porodice, posebno u skijaškim centrima.

Seoska domaćinstva nude noćenje na imanju sa domaćim doručkom i najbolji su odnos cene i doživljaja.

Kampovi su odlično uređeni, posebno uz koruška jezera, sa mobilnim kućicama.

Planinske kuće rade leti i zimi i traže rezervaciju.

Pre potvrde rezervacije proverite da li je boravišna taksa uračunata, ima li parkinga i da li objekat izdaje gostinsku karticu — u mnogim mestima ona daje besplatan prevoz i popuste.

Hrana i cene

Austrijska kuhinja je izdašna i srednjoevropska, bliska onome što poznajemo, ali sa svojim specijalitetima.

Šta probati: bečku šniclu, tafelšpic, gulaš, knedle sa kajsijama, kajzeršmarn i zaher tortu; u Koruškoj su specijalitet kasnudl, punjene testenine sa sirom i mentom.

Za piće: pivo iz lokalnih pivara, štajerska bela vina i sok od bazge.

Cene su više nego u Sloveniji: obrok u gostionici je znatno skuplji nego kod nas, ali su porcije velike. Marketi su povoljni, a dnevni meni u podne — Mittagsmenü — najjeftiniji je način da se jede napolju.

Voda sa česme je izuzetnog kvaliteta, u Beču dolazi direktno sa alpskih izvora.

Koliko košta putovanje

Prevoz je prva stavka i najviše zavisi od načina putovanja; cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Austrija.

Smeštaj je najveća stavka; Beč i Tirol su najskuplji, Koruška i Štajerska povoljniji.

Vinjeta je obavezna za autoputeve; kupuje se na deset dana, dva meseca ili godinu.

Dodatne naplate postoje za pojedine tunele i planinske puteve, nezavisno od vinjete.

Boravišna taksa naplaćuje se po osobi i noćenju, a u mnogim mestima donosi gostinsku karticu sa popustima.

Ski karte i žičare su znatna stavka zimi i leti.

Ulaznice za dvorce i muzeje su umerene, a kombinovane karte u Beču se isplate.

Hrana je promenljiva koja najviše zavisi od navika; dnevni meni u podne prepolovi trošak.

Kako se stiže iz Srbije

Za Graz i Štajersku najkraći put ide preko Mađarske — prelaz Horgoš, autoput ka Budimpešti pa ka jugozapadu; alternativa je preko Hrvatske i Slovenije. Za Korušku se putuje preko Hrvatske i Slovenije, ulaskom kod Karavanki ili preko Ljubljane.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda za obilazak, uz vinjete u dve ili tri zemlje i gorivo.

Autobusom je cena najniža, sa linijama ka Beču i Grazu, uz dolazak na stanicu izvan centra.

Avionom postoje linije do Beča tokom cele godine, uz voz ili autobus do drugih gradova.

Kombijem od vrata do vrata vozilo preuzima putnike na kućnoj adresi i ostavlja ih pred smeštajem, bez presedanja i pretovaranja prtljaga i skijaške opreme. Vinjete, putarine i granične takse ulaze u dogovorenu cenu. Kilometraža i cena po polaznom gradu stoje na stranama kombi prevoz Beograd → Graz, a iznos po putniku na strani kombi prevoz Beograd → Graz — cena i kombi prevoz Beograd → Klagenfurt, a poređenje svih destinacija u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Granice zavise od pravca: preko Mađarske su dve, preko Slovenije tri; u sezoni se na prelazima zna čekati.

Kratka istorija za putnike

Prostor današnje Austrije bio je rimski — Karnunt kod Beča bio je grad sa desetinama hiljada stanovnika i sedište legije, a Virun u Koruškoj glavni grad provincije Norik.

Ime zemlje potiče od naziva Ostarrichi, zabeleženog 996. godine, što je značilo istočna oblast — pogranični deo tadašnjeg carstva.

Od trinaestog veka zemljom vladaju Habzburzi, dinastija koja je vekovima držala i carsku krunu; njihova vlast trajala je do 1918. godine i oblikovala je gradove, dvorce i kuhinju u celoj srednjoj Evropi.

Beč je dva puta bio pod osmanskom opsadom, 1529. i 1683. godine; posle druge opsade počinje barokna obnova koja je gradu dala današnji izgled.

U devetnaestom veku Austrougarska je bila jedna od najvećih evropskih država, a Beč njena prestonica sa dva miliona stanovnika i vodećom naukom, muzikom i medicinom tog vremena.

Posle Prvog svetskog rata carstvo se raspalo i Austrija je postala mala republika; posle Drugog rata bila je pod savezničkom upravom do 1955, kada je proglasila trajnu neutralnost.

Evropskoj uniji pristupila je 1995. godine, a evro je uvela 2002.

Turizam se razvija od devetnaestog veka, prvo kroz banje i letovališta na jezerima, a od sredine dvadesetog i kroz skijanje, koje je danas jedan od stubova privrede.

Kako se kreće po zemlji

Vozovi su tačni, udobni i povezuju sve veće gradove; karte kupljene ranije znatno su jeftinije.

Klimakarte i regionalne karte omogućavaju neograničenu vožnju u okviru pokrajine za jednu cenu.

Gradski prevoz u Beču i Grazu je izuzetno razvijen, sa metroom, tramvajima i autobusima.

Skibus u planinskim mestima vozi besplatno uz gostinsku karticu.

Automobil je koristan za jezera i sela, ali je parking u gradovima naplativ i skup.

Bicikl je uobičajen; Dunavska biciklistička staza kroz Vahau jedna je od najpoznatijih u Evropi.

Karte za javni prevoz se kupuju unapred i poništavaju pri ulasku; kontrola je česta i kazne su visoke.

Aplikacija železnice prikazuje sve veze i omogućava kupovinu karata bez reda.

Dokumenta i pravila

Pasoš je obavezan; Austrija je u Šengenu i lična karta nije dovoljna.

Dužina boravka bez vize je do tri meseca unutar svakih šest, za ceo šengenski prostor.

Svako dete mora imati sopstveni pasoš, bez obzira na to koliko ima godina.

ETIAS kreće u poslednjem kvartalu 2026 — elektronska dozvola vezana za pasoš, 20 evra, važi tri godine; maloletnici i stariji od 70 godina ne plaćaju.

Za vožnju sopstvenim vozilom potrebni su zeleni karton, saobraćajna i vozačka dozvola.

Zimska oprema je obavezna od novembra do aprila — zimske gume ili lanci, zavisno od uslova.

Putno osiguranje se ugovara pre polaska, jer troškove lečenja ne pokriva naš fond.

Alkohol je za vozače ograničen na nula i pet promila, a kontrole su česte.

Austrija sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najbolji koruška jezera leti i porodična skijališta zimi, uz Minimundus i termalne parkove.

U paru su Beč, Salcburg i Halštat ono što se najduže pamti.

U grupi su Graz i Villach najpraktičniji, sa dobrim izborom smeštaja i kratkim razdaljinama.

Za skijaše su Koruška i Štajerska najbliži, a Tirol i Salcburška najbolji.

Za starije putnike su termalne banje i gradovi sa dobrim prevozom najudobniji.

Za bicikliste su Dunavska staza i obilaznice oko jezera među najlepšim u Evropi.

Salckamergut i Halštat

Salckamergut je predeo jezera između Salcburga i Graca, sa desetinama jezera među planinama.

Halštat je selo uz jezero, ispod strme padine, i najfotografisanije mesto u zemlji; toliko je poznato da je u Kini sagrađena njegova kopija.

Rudnik soli iznad Halštata radi sedam hiljada godina i najstariji je na svetu; obilazi se uz vožnju drvenim toboganima kojima su rudari silazili.

Skywalk iznad sela je vidikovac koji visi nad ambisom, sa pogledom na celo jezero.

Bad Ischl je bio letnja rezidencija cara Franca Jozefa i središte Salckamerguta.

Wolfgangsee i Attersee su najveća jezera predela, sa kupalištima i brodićima.

Dachstein je masiv iznad Halštata, sa ledenom pećinom i visećim mostom na preko dve hiljade metara.

Gužva u Halštatu je u sezoni velika; selo ima manje od osamsto stanovnika, a dnevno ga poseti i nekoliko hiljada ljudi, pa se dolazi rano ujutru.

Termalne banje

Štajerska ima najviše termalnih centara u zemlji, na istoku pokrajine.

Bad Blumau je banja koju je oblikovao Fridensrajh Hundertvaser, sa zgradama bez pravih linija.

Loipersdorf je najveći termalni kompleks u Štajerskoj, sa bazenima i saunama.

Bad Kleinkirchheim u Koruškoj spaja skijalište i banju, pa se u istom danu skija i kupa.

Warmbad Villach koristi izvore koji izbijaju direktno u bazene.

Termalni parkovi rade tokom cele godine i najbolji su rezervni plan po lošem vremenu.

Paketi sa noćenjem i ulazom u bazene daju najbolji odnos cene.

Za goste iz Srbije su banje u Štajerskoj i Koruškoj dostupne kao produženi vikend.

Graz — kako ga obići

Glavni trg je polazna tačka, sa gradskom većnicom i tezgama koje rade svakog jutra.

Herrengasse je glavna ulica sa Oslikanom kućom, čija fasada nosi freske iz šesnaestog veka.

Šlosberg je brdo iznad grada; do vrha vodi uspinjača, lift kroz stenu ili stepenište od dvesta šezdeset stepenika.

Sat-kula na vrhu Šlosberga je simbol grada; njeni kazaljke su obrnute — velika pokazuje sate, mala minute.

Zemaljski arsenal čuva najveću zbirku istorijskog oružja na svetu, sa preko trideset hiljada predmeta.

Kunsthaus stoji uz Mur i oblikom se namerno sudara sa baroknim krovovima oko sebe.

Murinsel je veštačko ostrvo od stakla i čelika usred reke Mur, sa kafeom i pozornicom.

Dvorac Eggenberg je barokno zdanje sa parkom i paunovima; pridodat je Uneskovom upisu 2010. godine.

Dvostruko stepenište u zamku na Burgu je gotičko čudo — dva kraka se razdvajaju i ponovo spajaju.

Za obilazak grada dovoljan je jedan pun dan, a sve glavno je u pešačkoj zoni.

Beč — šta se vidi za dva dana

Štefansdom je katedrala u samom centru, sa krovom od šarenih crepova i tornjem na koji se penje.

Hofburg je bila carska zimska rezidencija; danas obuhvata više muzeja, uključujući odaje carice Elizabete.

Šenbrun je letnja rezidencija sa parkom, Glorijetom i najstarijim zoološkim vrtom na svetu.

Ring je bulevar oko starog grada, sa Operom, Parlamentom i muzejima; obilazi se tramvajem.

Muzejska četvrt okuplja Kunsthistorisches i Naturhistorisches muzej i moderne galerije.

Prater je zabavni park sa čuvenim točkom iz devetnaestog veka.

Naschmarkt je najveća gradska pijaca, sa hranom iz celog sveta.

Kafane su pod zaštitom Uneska kao nematerijalna baština; u njima se sedi satima uz jednu kafu i to je uobičajeno.

Hundertvaserova kuća je stambena zgrada bez pravih linija, sa drvećem koje raste iz fasade.

Za koga Austrija nije pravi izbor

Ako birate po ceni, susedne zemlje daju znatno više za isti novac.

Ako tražite more, Austrija ga nema; jezera su zamena, ali samo leti.

Ako putujete bez plana, radno vreme prodavnica i rezervacije ovde traže pripremu.

Ako vam smeta strogost pravila, od vinjete do reciklaže i tišine posle deset — sve se dosledno poštuje.

Ako tražite živ noćni život, izbor je uglavnom u Beču i Grazu.

Ako putujete zimi bez zimske opreme, vožnja sopstvenim vozilom nije opcija.

Koliko dana treba

Za dva dana stane Graz sa okolinom, kao produženi vikend.

Za tri dana može Koruška sa jezerima, ili Beč sa glavnim znamenitostima.

Za pet dana stane kombinacija Graza i Koruške, ili Beč sa Vahauom.

Za nedelju dana može krug Koruška–Salcburg–Halštat, ili skijaški boravak u jednom centru.

Za skijanje je najlogičnija nedelja dana, sa karticom za ceo period.

Za božićne sajmove dovoljna su dva do tri dana, najbolje sredinom decembra.

Razdaljine su male, ali su planinski putevi spori; od Klagenfurta do Salcburga ima oko tri sata.

Salcburg i Vahau

Salcburg je rodni grad Mocarta; njegovo barokno jezgro upisano je na Uneskovu listu, a kuća u kojoj je rođen jedna je od najposećenijih u zemlji.

Tvrđava Hohensalcburg je jedna od najvećih sačuvanih srednjovekovnih tvrđava u Evropi; do nje vodi uspinjača.

Mirabel vrtovi poznati su iz filma o porodici fon Trap, koji se ovde snimao.

Salcburški festival u julu i avgustu je jedan od najvažnijih muzičkih festivala na svetu.

Vahau je dolina Dunava između Melka i Krems, sa vinogradima, dvorcima i manastirima; upisana je na Uneskovu listu.

Manastir Melk je barokno zdanje nad rekom, sa bibliotekom i freskama.

Dürnstein je gradić sa plavim zvonikom i ruševinama zamka u kom je bio zatočen Ričard Lavlje Srce.

Grüner Veltliner je austrijska bela sorta koja iz Vahaua daje vrhunska vina.

Biciklistička staza uz Dunav prolazi kroz celu dolinu i jedna je od najpoznatijih u Evropi.

Van sezone

Proleće i jesen su najbolji za gradove i doline, sa najnižim cenama i bez gužve.

Decembar donosi božićne sajmove, koji traju od kraja novembra do Božića.

Zima je skijaška sezona; smeštaj u planinama tada je najskuplji u godini.

Van sezone, u novembru i aprilu, planinski objekti rade u smanjenom obimu, ali su gradovi prazni i jeftini.

Božićni sajmovi

Za velik broj gostiju iz Srbije ovo je glavni razlog putovanja, pa vredi znati kako izgledaju.

Trajanje je od poslednje nedelje novembra do Božića, a pojedini rade i do početka januara.

Beč ima više sajmova; najveći je ispred gradske većnice, sa klizalištem i osvetljenim drvoredom.

Salcburg ima jedan od najstarijih sajmova u Evropi, pod tvrđavom u baroknom jezgru.

Graz postavlja sajmove na više trgova, uz ledeni betlem i osvetljeno srce na Šlosbergu — više na strani Graz — šta videti, gde odsesti i kako se stiže iz Srbije.

Klagenfurt i Villach imaju manje, ali prijatne sajmove, dostupne kao jednodnevni izlet — ceo vodič je na strani Klagenfurt i Villach — jezero, terme i kako se stiže iz Srbije.

Šta se pije i jede — kuvano vino, punč, pečeni kesteni, kobasice i medenjaci; šolja se plaća uz kauciju koja se vraća.

Cene smeštaja u decembru rastu, posebno vikendom, pa se rezerviše ranije.

Radno vreme je obično od podneva do kasno uveče, a vikendom i duže.

Planinarenje i priroda

Alpi pokrivaju veći deo zemlje, sa mrežom označenih staza dugom desetine hiljada kilometara.

Grosglokner je najviši vrh, a panoramski put do ledničkog vidikovca jedan je od najlepših u Evropi; naplaćuje se posebno.

Nacionalni park Hohe Tauern je najveći u Alpima, sa vodopadima Krimml, najvišim u Austriji.

Planinske kuće rade od juna do septembra i traže rezervaciju; hrana i noćenje su pristupačni.

Žičare rade i leti i prevoze pešake i bicikliste na visinu.

Staze su odlično označene i podeljene po težini, sa jasno navedenim vremenom hoda.

Vreme se u planinama menja brzo; prognoza se proverava svakog jutra.

Za porodice su tu tematske staze sa igralištima i planinska jezera dostupna žičarom.

Sa decom u Austriji

Jezera u Koruškoj imaju uređena kupališta sa travnatim delom, toboganima i spasiocima.

Minimundus u Klagenfurtu okuplja makete svetskih znamenitosti u razmeri jedan prema dvadeset pet.

Zoološki vrt u Šenbrunu najstariji je na svetu i među najbolje uređenima.

Letnji sankaški spustovi rade uz većinu žičara i primaju decu od malih nogu.

Termalni parkovi imaju delove za najmlađe i rade tokom cele godine.

Skijaški vrtići u većim centrima primaju decu od tri godine, sa animatorima i sopstvenim liftovima.

Muzeji su prilagođeni deci, sa interaktivnim postavkama i radionicama.

Prevoz je za decu besplatan ili sa velikim popustom, a porodične karte postoje i za žičare i za vozove.

Stolice za decu u vozilima su zakonska obaveza do dvanaeste godine ili visine od sto pedeset centimetara, i kontrole su česte — o tome vredi voditi računa i kada se putuje organizovano.

Praktični saveti

Vinjeta se kupuje pre ulaska na autoput; kontrola je elektronska i kazna višestruko veća od cene.

Zimska oprema je zakonska obaveza u hladnom delu godine, bez obzira na vremenske uslove tog dana.

Gostinska kartica koju izdaje smeštaj često daje besplatan prevoz i popuste na žičare — vredi je tražiti.

Prodavnice nedeljom ne rade, osim na stanicama i pumpama; nabavka se obavlja u subotu.

Tišina je pravilo — buka posle deset uveče i nedeljom se ne toleriše, ni u stanovima ni u kampovima.

Reciklaža je obavezna i strogo se poštuje; smeće se razdvaja i u smeštaju.

Dnevni meni u podne je najjeftiniji način da se jede u restoranu.

Rezervacija za planinske kuće i popularne restorane je uobičajena, i vikendom neophodna.

Česte greške

Vožnja bez vinjete. Kontrola je automatska, a kazna je višestruko veća od cene nalepnice.

Zimska vožnja bez odgovarajućih guma. To je zakonska obaveza i kazna je visoka, a osiguranje u slučaju nezgode može biti sporno.

Planiranje kupovine u nedelju. Prodavnice tada ne rade.

Potcenjivanje planinskog vremena. Na visini se uslovi menjaju za nekoliko sati.

Očekivanje niskih cena. Austrija je skuplja od svih susednih zemalja osim Švajcarske.

Vožnja bez karte u gradskom prevozu. Kontrola je česta i kazna se naplaćuje odmah.

Skijanje korak po korak

Pošto je za mnoge to glavni razlog dolaska, vredi razložiti kako sve funkcioniše.

Ski-pas se kupuje za broj dana i za određeni region; što je period duži, dnevna cena je niža.

Povezani sistemi omogućavaju da se jednom kartom koristi više centara — Saalbach i Schladming imaju po stotine kilometara staza.

Boje staza označavaju težinu: plava je laka, crvena srednja, crna zahtevna; oznake su iste u celoj zemlji.

Škole skijanja primaju decu od četiri godine i imaju instruktore koji govore i engleski.

Oprema se iznajmljuje u depoima uz žičare i može se ostaviti preko noći, pa se ne nosi do smeštaja.

Skibus vozi besplatno uz gostinsku karticu i povezuje sela sa žičarama.

Osiguranje za skijanje vredi ugovoriti posebno, jer spasavanje sa staze i prevoz nisu uvek pokriveni osnovnim polisama.

Snežni uslovi su pouzdani od decembra do marta, a u glečerskim centrima i van tog perioda.

Najbliži centri iz Srbije su u Koruškoj — Nassfeld, Gerlitzen i Bad Kleinkirchheim — do kojih se stiže za nekoliko sati.

Ukratko

Austriju iz Srbije najlakše je upoznati preko Graza i Koruške — najbližih delova, do kojih se stiže za nekoliko sati i koji nude i gradove i jezera i planine. Leti su koruška jezera najtoplija u Alpima, zimi su skijališta pouzdana kao malo gde, a u decembru su gradovi sa božićnim sajmovima razlog za putovanje sami po sebi.