Labin i Pazin — rudarski grad, kaštel i Pazinska jama

Labin i Pazin su istarska unutrašnjost i istok — dva grada koja se ne biraju zbog plaže. Prvi stoji na brežuljku nad Rapcem i vekovima je živeo od uglja, drugi je u samom središtu poluostrva, na ivici ponora koji je Žila Verna nadahnuo za ceo roman. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz Beograd → Labin i kombi prevoz Beograd → Pazin; sve destinacije u Hrvatskoj i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska; ostatak regije pokriva Istra — koje mesto izabrati, šta videti i plaže.

Kada ići

April i maj su najbolji za oba grada — unutrašnjost je tada zelena, a kamen još nije usijan.

Jun donosi toplo more u Rapcu, uz jezgra koja su još prazna.

Jul je najtopliji mesec; u Labinu i Pazinu se program pomera na jutro i veče.

Avgust puni obalu, ali unutrašnjost i tada ostaje mirna.

Septembar je za mnoge najbolji — more je najtoplije, a u zaleđu počinje berba.

Oktobar i novembar su meseci tartufa, gljiva i najlepših boja u središnjoj Istri.

Od decembra do marta oba grada rade normalno, jer imaju stalno stanovništvo i gradski život.

Klima je kopnenija nego na obali — zime su hladnije, a Pazinska jama je tada najimpresivnija, jer je vode najviše.

Šta videti u Labinu

Stari grad stoji na brežuljku, dva kilometra vazdušne linije od mora.

Crkva svetog Justa potiče iz devetog veka i najstarija je građevina u jezgru.

Renesansne i barokne palate nižu se duž uskih ulica starog dela.

Narodni muzej Labinštine čuva zbirku o gradu i rudarskoj prošlosti kraja.

Rabac je tri kilometra niže, na moru — ruta i cena stoje na strani kombi prevoz putnika Beograd → Rabac.

Grad je imao 10.424 stanovnika po popisu iz 2021.

Aerodrom u Puli je četrdeset kilometara južno.

Obilazak jezgra traje dva sata, uz uspon i pauzu na vidikovcu.

Rudarska prošlost Labina

Ovo je ono što Labin razlikuje od svakog drugog istarskog grada, i bez toga se on ne razume.

Proizvodnja kamenog uglja bila je glavna delatnost kraja tokom celog dvadesetog veka.

Najveća proizvodnja ostvarena je 1942. godine: 10.470 radnika i 1.158.000 tona uglja.

Rudnik je prestao sa radom 1988. godine, i time se zatvorilo poglavlje dugo više od veka.

Labinska republika izbila je 1921, kao pobuna rudara protiv fašističkog režima.

Rudari su uspostavili radničku samoupravu, a ustanak je ugušen posle četrdeset dana.

Ugalj iz labinskih rudnika stizao je i do svetionika u Savudriji, koji je 1818. godine gorio na gas dobijen njegovom destilacijom.

Danas se rudarska prošlost vidi u muzeju, u nazivima i u samom rasporedu naselja pod starim gradom.

Iz Labina potiče Matija Vlačić Ilirik, filozof i protestantski teolog.

Pazinska jama

Rečica Pazinčica ponire u ponor u samom središtu Istre.

Poznata dužina podzemnog dela iznosi dvesta sedamdeset metara.

Ulaz je pod okomitom stenom visokom sto devedeset osam metara.

Po jakim kišama nivo vode se podiže i preko pedeset metara i stvara jezera duga dva do tri kilometra.

Prva istraživanja izveo je francuski speleolog Eduar-Alfred Martel, između 1893. i 1896. godine.

Geolog Mirko Malez istraživao je jamu šezdesetih godina, a 1975. su ronioci otkrili podvodni kanal dug sedamdeset metara.

Zaštićena je kao značajni predeo, na oko petsto metara kanjona i sto metara dubine.

Vode je najviše zimi i u proleće, i tada je prizor najjači.

Jama u književnosti

Malo koje mesto u Hrvatskoj ima ovakav književni trag, i to je razlog zbog kog se u Pazin dolazi i bez interesovanja za speleologiju.

Žil Vern je jamu upotrebio u romanu „Matijas Sandorf”.

Junak romana upravo kroz nju beži iz pazinskog kaštela.

Vladimir Nazor takođe je pisao o jami.

Šarl Irjarte, francuski putopisac, ostavio je opis iz devetnaestog veka.

Povezuje se i sa Danteom i njegovim „Paklom”, mada to nije potvrđeno.

Za posetioca to znači da se jama gleda i kao prirodna pojava i kao književno mesto.

Pazinski kaštel i grad

Kaštel se prvi put pominje 983. godine, kao pazinska utvrda.

Spada među najstarije poznate tvrđave u ovom delu Istre.

Stoji na samoj ivici jame, pa se sa zidina gleda pravo u ponor.

Položaj objašnjava sam grad — nastao je zbog tvrđave, a tvrđava zbog ponora.

Pazin je središte privrednog, kulturnog, obrazovnog, sportskog i zabavnog života središnje Istre.

Grad je imao 8.279 stanovnika po popisu iz 2021, od toga 3.981 u samom naselju.

Za obilazak kaštela i jame dovoljno je pola dana.

Kako spojiti oba grada

Pazin je u središtu poluostrva, na raskrsnici puteva ka svim obalama.

Labin je na istoku, iznad Rabca i Kvarnerskog zaliva.

Između njih ima dvadesetak kilometara vazdušne linije, ali su putevi krivudavi.

Oba se obilaze u istom danu ako se krene rano, ali se tada žuri.

Bolja podela je Pazin pre podne, ručak u konobi u zaleđu, Labin popodne.

Sa bazom u Rapcu Labin je pred vratima, a Pazin na pola sata.

Sa bazom u Pazinu dobija se središnji položaj za celo poluostrvo.

Gde odsesti

U Rapcu je najviše smeštaja i more je pred vratima, uz Labin tri kilometra iznad.

U Labinu je smeštaj gradski i jeftiniji, sa jezgrom u kom se i noću boravi.

U Pazinu je ponuda skromna, ali je položaj najbolji za obilazak celog poluostrva.

Seoska domaćinstva u središnjoj Istri najzanimljivije su rešenje za one sa vozilom.

Za goste bez vozila je Rabac najpraktičniji, jer autobus vozi do Labina.

Pre potvrde rezervacije proverite ima li parkinga i koliko stepenica vodi do ulaza — u labinskom jezgru se do dela kuća stiže isključivo peške.

Hrana i piće

Ovo je kopnena Istra, pa je kuhinja drugačija od one na obali: manje ribe, više mesa, gljiva i tartufa.

Šta probati: fuže i njoke sa tartufima, ombolo, kobasice, maneštru, ovčji sir i pršut.

Tartufi su glavni proizvod središnje Istre i najbolji su u jesen.

Maneštra je gusta čorba od povrća i mesa i osnovno je jelo unutrašnjosti.

Malvazija i teran stoje na svakoj karti, i po čaši i po boci.

Konobe u selima oko oba grada naplaćuju osetno manje od lokala u Rapcu.

Cene su niže nego bilo gde na obali, i to je jedan od razloga zbog kog se bira unutrašnjost.

Koliko novca računati

Smeštaj je najveća stavka; najviši je u Rapcu u avgustu, a najniži u selima.

Ulaznica za kaštel u Pazinu plaća se posebno i obuhvata muzejsku postavku.

Ulaznica za Narodni muzej Labinštine je niska i vredi je uzeti.

Boravišna taksa obračunava se po gostu i noćenju.

Gorivo je stavka koju treba računati, jer su putevi krivudavi i sporiji nego što izgleda.

Parking je u oba grada uglavnom besplatan, izuzev vrhunca sezone u Labinu.

Kako se stiže

Od Beograda je do Pazina 607 kilometara, a do Labina 611, po našim merenim podacima.

Na putu se provede oko sedam sati, računajući granicu i dve pauze.

Put ide preko prelaza Batrovci–Bajakovo, pored Zagreba i Rijeke, pa kroz tunel Učka pravo u istarsku unutrašnjost.

Ovo su najbliže istarske destinacije iz Srbije, jer se ne ide do zapadne obale.

Polazak je sa kućne adrese, a dolazak ujutru pred smeštaj — bez presedanja i bez lokalnog prevoza od stanice.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve stoji na stranama minibus prevoz Beograd – Labin i prevoz putnika Beograd – Pazin, a poređenje svih destinacija u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — kombi prevoz Novi Sad → Labin i kombi prevoz Novi Sad → Pazin; iznos po putniku stoji na strani minibus prevoz Novi Sad – Pazin — cena.

Plan po danima

Prvi dan ide na dolazak, useljenje i prvo upoznavanje grada.

Drugi je za Labin: jezgro, muzej i vidikovac.

Treći je za Rabac i kupanje, kao predah od kamena.

Četvrti je za Pazin — kaštel, jama i staza uz kanjon.

Peti je za Motovun i Grožnjan, sa degustacijom tartufa.

Šesti je za Pulu ili Rovinj, zavisno od interesovanja.

Sedmi je slobodan, za konobu u zaleđu i poslednju šetnju.

Šta se obilazi u okolini

Rabac je najbliža plaža Labinu, tri kilometra niže — zaseban vodič je na strani Rabac — bele šljunkovite plaže, Labin i gde odsesti.

Pula je četrdeset kilometara južno od Labina — ruta i cena stoje na strani kombi prevoz putnika Beograd → Pula — detaljnije na strani Pula — Arena, plaže i kako doći iz Beograda.

Motovun i Grožnjan su severozapadno od Pazina, u brdima nad Mirnom.

Učka je planina između unutrašnjosti i Kvarnera, sa vidikovcem na vrhu.

Jama Baredine kod Poreča je uređena pećina za posetioce.

Rovinj i zapadna obala su sat vožnje od Pazina, jer je grad u središtu poluostrva.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom je Pazinska jama najzanimljivija, jer se prizor pamti bez objašnjavanja.

Kaštel u Pazinu ima muzejsku postavku koja starijoj deci drži pažnju.

U paru su Labin predveče i večera u konobi u zaleđu ono što se najduže pamti.

U grupi je smeštaj u Rapcu najpraktičniji, uz izlete u unutrašnjost.

Za starije putnike oba jezgra traže uspon, ali su kratki i prohodni.

Za aktivan odmor su staze uz kanjon, Učka i bicikl kroz središnju Istru.

Kratka istorija za putnike

Oba grada nastala su na položajima koje je diktirao teren: Labin na brežuljku odakle se kontroliše istočna obala, Pazin nad ponorom koji je sam po sebi bio odbrana.

Pazinski kaštel pominje se 983. godine i vekovima je bio središte posebne oblasti — Pazinske knežije, koja je bila pod austrijskom vlašću dok je ostatak poluostrva držala Venecija.

Ta podela obeležila je celu Istru: zapadna obala gledala je ka Veneciji, a unutrašnjost ka srednjoj Evropi. Razlika se i danas oseti u arhitekturi i u kuhinji.

Labin je u devetnaestom i dvadesetom veku postao rudarsko središte. Ugljenokopi su doveli radnike iz cele Evrope i promenili grad iz osnove, a 1921. godine doneli i Labinsku republiku.

Rudnik je zatvoren 1988, i od tada oba grada žive od poljoprivrede, industrije i gostiju koji dolaze zbog onoga što obala nema.

Van sezone

Zima i proleće su najbolji za Pazinsku jamu, jer je tada vode najviše.

Jesen je vreme tartufa i najbolji razlog za dolazak u središnju Istru.

Oba grada rade cele godine, sa otvorenim muzejima i konobama.

Cene smeštaja padaju višestruko u odnosu na avgust.

Rabac se zimi prazni, pa se tada odseda u Labinu ili Pazinu.

Za produžene vikende ovaj deo poluostrva radi bolje od obale.

Šta poneti

Obuću sa čvrstim đonom za kamene ulice i staze uz kanjon.

Tanku jaknu i zimi topliju, jer je unutrašnjost hladnija od obale.

Kišobran ili kabanicu, jer u središnjoj Istri pada više nego uz more.

Nešto gotovine za konobe u selima i za ulaznice.

Sandale za kupanje ako se planira i Rabac.

Fotoaparat sa širokim objektivom, jer se jama teško hvata telefonom.

Česte greške

Odlazak u Pazin po suvom vremenu i očekivanje bujice. Jama je najimpresivnija posle kiša.

Svođenje Labina na Rabac. Stari grad je razlog dolaska, a ne usputna tačka.

Planiranje oba grada u pola dana. Putevi su krivudavi i sporiji nego što karta pokazuje.

Dolazak bez vozila. Autobusi voze, ali retko i ne svuda.

Preskakanje muzeja u Labinu. Bez rudarske priče se grad ne razume.

Očekivanje mora. Ovo je unutrašnjost; najbliža plaža je tri kilometra ispod Labina.

Kako se kreće

Oba jezgra se obilaze peške, uz uspon do vrha.

Između Labina i Rapca vozi lokalni autobus, uz tri kilometra puta.

Između Labina i Pazina ima dvadesetak kilometara, ali se vozi oko pola sata.

Pazin je saobraćajno čvorište središnje Istre, sa vezama na sve strane.

Voz postoji na pruzi kroz središnju Istru i staje u Pazinu.

Parking je u oba grada ispod jezgra i uglavnom besplatan.

Praktični saveti

Radno vreme kaštela i muzeja menja se po sezoni, pa se proverava unapred.

Staza uz kanjon je klizava posle kiše i traži obuću sa đonom.

Voda sa česme je pitka u oba grada.

Konobe u selima rade po dogovoru van sezone, pa se poziva unapred.

Bolnica je u Puli i Rijeci, a ambulante u oba grada.

Za tartufe je najbolje vreme od oktobra do decembra, kada je i ponuda najveća.

Za koga je ovaj kraj pravi izbor

Za one koji hoće Istru bez plaže, jer je ovde sve okrenuto kopnu.

Za ljubitelje istorije, zbog kaštela iz 983. i rudarske prošlosti Labina.

Za ljubitelje prirode, zbog jame i kanjona u središtu poluostrva.

Za gastro-putnike, zbog tartufa i kuhinje unutrašnjosti.

Za jesenje i zimske termine, kada obala ne radi.

Za goste sa vozilom, jer je sa Pazinom kao bazom celo poluostrvo na dohvat ruke.

Za koga nije pravi izbor

Ako putujete zbog kupanja, ovo su gradovi u unutrašnjosti.

Ako putujete bez vozila, obilazak okoline je otežan.

Ako hoćete noćni život, oba grada su mirna i uveče se smiruju rano.

Ako birate po sadržaju za decu na plaži, Rabac i Medulin rade bolje.

Ako računate na kratke razdaljine, putevi u unutrašnjosti su krivudavi i spori.

Ukratko

Labin i Pazin birajte kada hoćete Istru koja se ne završava na obali. Labin je grad na brežuljku sa crkvom iz devetog veka i rudarskom prošlošću koja je 1921. dala Labinsku republiku, a Pazin stoji nad ponorom u koji Pazinčica nestaje pod stenom visokom sto devedeset osam metara — mestom koje je Žil Vern upotrebio u romanu. Rabac je tri kilometra ispod Labina kada zatreba more, a tartufi i konobe unutrašnjosti razlog su da se ostane i van sezone. Najbliže su istarske destinacije iz Srbije, na sedam sati vožnje.