Hrvatska — kada ići, koja regija i kako do Hrvatske

Hrvatska je najduža obala koju gosti iz Srbije biraju — od Istre na severu do Dubrovnika na jugu ima više od hiljadu ostrva, šest izrazito različitih regija i more koje spada u najbistrija u Evropi. Ovaj vodič objašnjava kada ići, koju regiju izabrati, koliko realno košta nedelja odmora, šta videti van plaže i kako se najlakše stiže. Kako izgleda put i koliko košta po putniku, stoji na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska.

Kada ići u Hrvatsku

Maj je za gradove i prirodu: Dubrovnik, Split i Plitvice se tada obilaze bez gužve, a cene smeštaja su znatno niže. More je još sveže, oko osamnaest stepeni.

Jun je za mnoge najbolji mesec — more se zagreje do sredine meseca, sve radi, a plaže i stari gradovi su još uvek prohodni.

Jul donosi punu sezonu: najduži dani, najtoplije vreme i prve velike gužve, posebno u Istri i oko Splita.

Avgust je vrhunac po ceni i broju gostiju. Prva polovina meseca je najteža za rezervaciju, a trajekti ka ostrvima traže dolazak sat vremena ranije.

Septembar je mesec koji Hrvatska najbolje podnosi: more je najtoplije u godini, mesta se isprazne posle prve nedelje, a cene padaju za trećinu.

Oktobar je za Istru i kontinentalni deo — berba, tartufi, maslinarske manifestacije i prazni gradovi.

Klima se razlikuje po regijama više nego što se očekuje. Istra i Kvarner imaju blaže leto i češće promene vremena, dok je Dalmacija toplija i sunčanija, sa sezonom kupanja koja na jugu traje do sredine oktobra. Bura, hladan vetar sa kopna, javlja se najviše u Kvarneru i Velebitskom kanalu; kada duva, more je hladnije i uzburkano, ali vedro.

Regije Hrvatske — koju izabrati

Hrvatska nije jedna destinacija, nego šest različitih. Ovako se najlakše odlučuje.

Istra je najbliža po vremenu putovanja, sa uređenim primorskim mestima, rimskim spomenicima u Puli i kamenim gradićima u unutrašnjosti. More je čisto, plaže pretežno kamenite i uređene, a gastronomija joj je zaštitni znak — tartufi, maslinovo ulje i vina. Bira je onaj ko hoće spoj mora, kulture i dobre hrane — više na strani Istra — koje mesto izabrati, šta videti i plaže.

Kvarner je zaliv sa velikim ostrvima — Krk, Cres, Lošinj i Rab — i sa Opatijom kao najstarijim letovalištem na Jadranu. Klima je blaga, zelenilo gusto, a razdaljine kratke. Odgovara porodicama i onima koji vole da kombinuju kopno i ostrva — više na strani Kvarner — koje mesto izabrati, ostrva i plaže.

Severna Dalmacija ima Zadar, Šibenik i Vodice, uz nacionalne parkove Krka, Kornati i Paklenica na dohvat ruke. More je već izrazito bistro, a mesta su manja i mirnija nego oko Splita — detaljnije na strani Severna Dalmacija — Zadar, Šibenik i koje mesto izabrati.

Srednja Dalmacija je srce hrvatskog turizma: Split sa Dioklecijanovom palatom, Trogir, Makarska rivijera pod Biokovom i ostrva Brač i Hvar. Ovde je izbor plaža najveći, a i gužva — ceo vodič je na strani Srednja Dalmacija — koje mesto izabrati, ostrva i plaže.

Južna Dalmacija znači Dubrovnik, Korčulu i Pelješac. Leto traje najduže, more je najtoplije, a gradovi najlepši — ali su i cene najviše u zemlji, a put najduži — ceo vodič je na strani Južna Dalmacija — Dubrovnik, ostrva i koje mesto izabrati.

Kontinentalna Hrvatska je Zagreb, Plitvice i Karlovac; bira se za gradski odmor, prirodu i putovanja van sezone — detaljnije na strani Kontinentalna Hrvatska — Zagreb, Plitvice i šta videti.

Šta videti u Hrvatskoj

Dioklecijanova palata u Splitu je rimska carska palata iz četvrtog veka u kojoj se i danas živi; pod zaštitom je Uneska i najneobičniji stari grad na Jadranu.

Stari grad Dubrovnik sa zidinama dugim skoro dva kilometra takođe je na Uneskovoj listi; šetnja zidinama je najskuplja i najvrednija ulaznica u zemlji.

Plitvička jezera su šesnaest jezera povezanih vodopadima, upisana na listu svetske baštine među prvim dobrima uopšte.

Nacionalni park Krka ima vodopade dostupnije od plitvičkih i lakše se obilazi u jednom danu.

Kornati su arhipelag od preko osamdeset ostrva, najgušći na Sredozemlju; obilaze se brodom iz Murtera, Zadra ili Šibenika.

Amfiteatar u Puli je šesti po veličini sačuvani rimski amfiteatar na svetu i domaćin je koncerata i filmskog festivala.

Eufrazijeva bazilika u Poreču čuva vizantijske mozaike iz šestog veka i pod zaštitom je Uneska.

Trogir je grad-muzej na ostrvcetu između kopna i Čiova, sa katedralom i portalom majstora Radovana — detaljnije na strani Trogir — stari grad, Čiovo, plaže i gde odsesti.

Hvar je najsunčanije ostrvo Jadrana, sa Paklenim otocima i poljem u Starom Gradu koje je takođe pod zaštitom — zaseban vodič je na strani Hvar — stari grad, plaže i kako se stiže iz Srbije.

Zlatni rat kod Bola je najpoznatija plaža u zemlji — šljunkoviti rt koji menja oblik sa vetrom.

Biokovo iznad Makarske ima stakleni vidikovac na visini preko hiljadu metara.

Zagreb nudi Gornji grad, muzeje i najbolju kafansku kulturu u regionu, a zimi i advent koji je više puta biran za najbolji u Evropi — više na strani Zagreb — šta videti, gde odsesti i kako se kreće po gradu.

Nacionalni parkovi i priroda

Hrvatska ima osam nacionalnih parkova i jedanaest parkova prirode, što je izuzetno za zemlju te veličine.

Plitvička jezera su najposećenija: šesnaest jezera povezanih vodopadima i kaskadama, sa drvenim stazama iznad vode i brodićem preko najvećeg jezera. Ulaznice se kupuju unapred, jer je dnevni broj posetilaca ograničen. Obilazak traje od tri do šest sati, zavisno od izabrane rute.

Krka ima vodopade lakše dostupne od plitvičkih i obilazi se za pola dana; u parku su i manastir Krka i tvrđave iznad kanjona.

Kornati su najgušći arhipelag na Sredozemlju, sa preko osamdeset ostrva bez stalnog stanovništva; obilaze se isključivo brodom, uz celodnevni izlet sa ručkom.

Paklenica je kanjon u Velebitu, najpoznatije penjalište u ovom delu Evrope, sa stazama za sve nivoe.

Mljet ima slana jezera i ostrvce sa benediktinskim manastirom usred jezera.

Brijuni su ostrva sa rimskim ostacima, safari parkom i tragovima dinosaurusa, dostupna brodom iz Fažane.

Risnjak i Severni Velebit su planinski parkovi za one koji beže od vrućine.

Biokovo je park prirode iznad Makarske, sa staklenim vidikovcem na visini preko hiljadu metara i pogledom na ostrva.

Vransko jezero i Kopački rit su rezervati za ptice, zanimljivi van sezone.

Plaže i more

Vrsta plaža. Hrvatska obala je pretežno kamenita i šljunkovita; pesak je redak i uglavnom na ostrvima, u Istri i u pojedinim uvalama Dalmacije.

Bistrina mora je glavna prednost — vidljivost od nekoliko metara je pravilo, a ne izuzetak.

Ulaz u more je često strm i kamenit, pa je obuća za vodu praktično obavezna, posebno sa decom.

Uređene plaže imaju tuševe, ležaljke i barove; velike su u Istri, Opatiji, Makarskoj i oko Splita.

Divlje uvale su najlepše i najbrojnije na ostrvima i na Pelješcu, ali se do njih stiže vozilom ili brodom.

Temperatura mora kreće se od dvadeset dva stepena u junu do dvadeset šest u avgustu; na jugu je toplije i sezona traje duže.

Ježevi su česti na kamenitim delovima; još jedan razlog za obuću za vodu.

Nudističke plaže su brojne i uređene, jer Hrvatska ima najdužu tradiciju te vrste turizma na Sredozemlju.

Gde odsesti

Apartmani su najčešći oblik smeštaja i najpovoljniji za porodice; kuhinja u jedinici osetno smanjuje troškove.

Sobe kod domaćina su najjeftinije rešenje i još uvek česte u manjim mestima.

Hoteli su najbrojniji u Istri, Opatiji, Makarskoj i Dubrovniku, sa ponudom od dve do pet zvezdica.

Kampovi su razvijeni kao malo gde u Evropi, posebno u Istri i Kvarneru, sa mobilnim kućicama kao alternativom šatoru.

Ostrva nude najmirniji odmor, ali traže planiranje trajekta i računanje na skuplju nabavku.

Prvi red do mora je najskuplji; već drugi ili treći red spušta cenu znatno, uz nekoliko minuta hoda.

Šta proveriti pri rezervaciji: postoji li parking mesto uz objekat, plaća se li klima posebno, koliko je zaista do plaže i da li se boravišna taksa plaća odvojeno.

Hrana i cene

Hrvatska kuhinja se menja od severa ka jugu. Istra je najbliža italijanskoj — tartufi, testenina, maneštra i pršut; Dalmacija je mediteranska, sa ribom, plodovima mora, pašticadom i peko pripremom ispod sača; kontinentalni deo je srednjoevropski, sa mesom, štrudlama i kolačima.

Šta probati: crni rižoto, buzaru od školjki, ribu na gradele, pašticadu, istarske fuže sa tartufima, peku sa jagnjetinom ili hobotnicom, i fritule za desert.

Cene su više nego u Grčkoj i Crnoj Gori, posebno u Dubrovniku i na Hvaru. Razlika između restorana uz šetalište i konobe dve ulice dalje je velika, često i dvostruka. Marketi su najjeftiniji na kopnu; na ostrvima sve poskupljuje.

Vino je ozbiljna priča: pelješki plavac mali, dingač, istarska malvazija i teran spadaju u najbolja vina regiona i kupuju se direktno kod vinara.

Koliko košta letovanje u Hrvatskoj

Prevoz je prva stavka i najviše zavisi od načina putovanja; cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska.

Smeštaj je najveći trošak i razlikuje se višestruko po regijama — Dubrovnik i Hvar su najskuplji, Kvarner i Severna Dalmacija najpovoljniji.

Boravišna taksa plaća se po osobi i noćenju, a iznos zavisi od opštine i sezone; deca imaju popust ili oslobođenje.

Hrana je druga najveća stavka; apartman sa kuhinjom prepolovi trošak u odnosu na tri obroka napolju.

Ležaljke i suncobrani se plaćaju na uređenim plažama, dok su divlje uvale besplatne.

Parking je u primorskim gradovima naplativ i skup u sezoni; smeštaj sa sopstvenim mestom vredi više nego što izgleda.

Trajekti se plaćaju po osobi i po vozilu; sa vozilom je znatno skuplje i traži rezervaciju u sezoni.

Ulaznice za nacionalne parkove su znatna stavka, posebno za Plitvice u vrhuncu sezone.

Izleti brodom i degustacije u vinarijama su najčešći dodatni troškovi.

Kako se stiže iz Srbije

Ruta zavisi od odredišta, ali sve polazi sa istog pravca. Do Istre, Kvarnera i kontinentalnog dela ide se preko prelaza Batrovci–Bajakovo i autoputem kroz Slavoniju do Zagreba, pa dalje ka moru. Za Dalmaciju se sa istog pravca skreće na autoput A1 ka Splitu i dalje ka jugu.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda za obilazak, ali se plaćaju gorivo, putarine i parking u primorskim gradovima, uz dug dan vožnje pre prvog dana odmora.

Autobusom je cena najniža, ali se putuje sa presedanjem, dolazi na stanicu izvan mesta i dodatno plaća prevoz do smeštaja.

Avionom postoje linije do Zagreba, Splita i Dubrovnika, ali su sezonske i uz njih ide transfer.

Kombijem od vrata do vrata put teče u jednom potezu: vozilo preuzima putnike na kućnoj adresi, vozi kroz noć i ostavlja ih pred smeštajem. Nema stanica, presedanja ni pretovaranja prtljaga, a putarine i granične takse ulaze u dogovorenu cenu. Kilometraža i cena po polaznom gradu i destinaciji stoje na stranama prevoz putnika Beograd – Split, a iznos po putniku na strani kombi prevoz Beograd → Split, cena po osobi i kombi prevoz Beograd → Pula, a poređenje svih destinacija u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Granica Batrovci–Bajakovo je najprometniji prelaz na ovom pravcu; u vrhuncu sezone, posebno subotom ujutru, čekanje ume da bude dugo, pa se polazak planira tako da se granica prelazi noću.

Trajekti ka ostrvima polaze iz Splita, Zadra, Šibenika, Drvenika, Ploča i sa Kvarnera; u sezoni se rezervišu unapred, posebno sa vozilom.

Dokumenta i pravila ulaska

Pasoš je obavezan, jer je Hrvatska u Šengenu; lična karta nije dovoljna za državljane Srbije.

Bezvizni boravak je do devedeset dana u okviru sto osamdeset dana.

Deca moraju imati sopstveni pasoš bez obzira na uzrast.

ETIAS se traži od poslednjeg kvartala 2026: prijava preko interneta, 20 evra, važenje tri godine ili do isteka pasoša.

Zeleni karton i vozačka dozvola su potrebni ako se putuje sopstvenim vozilom.

Zdravstveno osiguranje nije automatsko — putno osiguranje se kupuje pre polaska, jer Srbija i Hrvatska nemaju sporazum koji pokriva sve slučajeve.

Kućni ljubimci ulaze uz pasoš za životinje, čip i važeću vakcinu protiv besnila.

Plan po regijama — koliko dana treba

Istra traži najmanje pet dana, jer se obilaze i primorje i unutrašnjost.

Kvarner je dobar za sedam dana, sa jednim ili dva ostrva.

Severna Dalmacija se otvara za nedelju dana, uz Krku i Kornate.

Srednja Dalmacija traži najmanje sedam dana ako se planiraju Split, Trogir i jedno ostrvo.

Južna Dalmacija je najbolja za deset dana, jer su razdaljine veće i Dubrovnik zaslužuje dva dana.

Kombinacija dve regije ima smisla samo za boravak duži od deset dana; inače se previše vremena provede u vožnji.

Za kratak odmor od tri do četiri dana najlogičniji su Istra ili Kvarner, zbog kraćeg puta.

Hrvatska sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najlakši Istra i Kvarner — uređene plaže, kraće razdaljine, plitke uvale i najviše sadržaja. Obuća za vodu je obavezna svuda.

U paru su Dubrovnik, Hvar i istarski gradići najzanimljiviji, uz vinarije i konobe u zaleđu.

U grupi najbolje rade Makarska rivijera i okolina Splita, zbog izbora smeštaja i izlazaka.

Sa tinejdžerima su Hvar, Split i Novalja na Pagu mesta sa najviše programa.

Za starije putnike su Opatija i Crikvenica najudobniji izbor — ravno šetalište, uređene plaže i blaga klima.

Za planinare i bicikliste Velebit, Biokovo i istarski Parenzana put nude staze kakve na Jadranu nema nigde drugde.

Ostrva — kako funkcionišu

Trajekt i katamaran su dva različita prevoza: trajekt prima vozila i sporiji je, katamaran je brz, ali samo za putnike.

Rezervacija je obavezna u sezoni ako se putuje sa vozilom; bez vozila se najčešće ulazi bez rezervacije.

Najveća ostrva su Krk (povezan mostom), Cres, Lošinj, Pag (takođe most), Brač, Hvar i Korčula.

Bez vozila se na malim ostrvima teško obilazi, ali se za boravak u jednom mestu snalazi bez problema.

Cene su na ostrvima više za desetak do dvadeset odsto, jer sve dolazi trajektom.

Poslednji polazak je uveče i propušten trajekt znači noćenje — to je najčešća greška gostiju koji planiraju jednodnevni izlet.

Vina, maslinovo ulje i vinski putevi

Hrvatska je vinska zemlja sa preko sto trideset autohtonih sorti, i to je jedan od najboljih razloga za obilazak zaleđa.

Pelješac daje najpoznatija crvena vina: plavac mali, dingač i postup, iz vinograda na strmim padinama iznad mora. Vinarije u Potomju i Dingaču primaju posete uz degustaciju.

Istra je poznata po malvaziji, belom vinu koje ide uz ribu, i po teranu, snažnom crvenom vinu. Vinski put kroz unutrašnjost povezuje desetine podruma.

Korčula ima grk i pošip, bela vina koja se prave samo na tom ostrvu — zaseban vodič je na strani Korčula — staro jezgro, plaže i kako se stiže iz Srbije.

Hvar i Brač daju plavac iz vinograda koji se penju uz padine, sa najskupljim ručnim radom u zemlji.

Slavonija je vinski kraj kontinentalnog dela, sa graševinom kao glavnom sortom.

Maslinovo ulje iz Istre godinama je među najbolje ocenjenim na svetu; kupuje se direktno kod proizvođača, a ne u marketima.

Tartufi iz Motovunske šume su istarski specijalitet; sezona belog tartufa je jesen, a crni se nalazi cele godine.

Pršut iz Drniša i Istre suši se na buri i razlikuje se od onog koji poznajemo iz Srbije.

Festivali i manifestacije

Dubrovačke ljetne igre u julu i avgustu pretvaraju ceo stari grad u pozornicu.

Splitsko leto i Pulski filmski festival u amfiteatru su najveći kulturni događaji na obali.

Ultra Europe u Splitu početkom jula donosi elektronsku muziku i desetine hiljada posetilaca — tada je grad rasprodat.

Špancirfest u Varaždinu i Advent u Zagrebu su najveći događaji kontinentalnog dela.

Sinjska alka u avgustu je viteški turnir star tri veka, pod zaštitom Uneska.

Zvončari iz okolice Kastva su zimska pokladna povorka, takođe na Uneskovoj listi nematerijalne baštine.

Feste svetaca zaštitnika obeležavaju se u svakom primorskom mestu, sa procesijama i vatrometom.

Za planiranje vredi proveriti da li se boravak poklapa sa velikim festivalom, jer tada smeštaj poskupljuje i rezerviše se mesecima ranije.

Van sezone

Maj i jun daju najbolji odnos cene i doživljaja: sve radi, gradovi su prohodni, a priroda najlepša.

Septembar je najtoplije more i najmirniji vrhunac sezone; prve tri nedelje su idealne.

Oktobar je za Istru — berba grožđa, tartufi i maslinovo ulje, uz prazne gradiće.

Zima je za Zagreb i advent, a Plitvice pod snegom su potpuno drugačiji doživljaj.

Van sezone na ostrvima deo smeštaja i taverni zatvara, a trajekti voze ređe.

Gradovi koje vredi videti

Split je drugi grad zemlje i najživlji na obali; Dioklecijanova palata je njegov centar, a Riva mesto gde se sve dešava — više na strani Split — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Dubrovnik je najlepši i najskuplji; zidine, Stradun i tvrđava Lovrijenac čine ga jedinstvenim, ali se obilazak planira rano ujutru ili predveče, kada kruzeri nisu u luci — detaljnije na strani Dubrovnik — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Zadar ima rimski forum, Morske orgulje koje sviraju na talasima i zalazak koji je Hičkok proglasio najlepšim na svetu — zaseban vodič je na strani Zadar — Morske orgulje, forum, plaže i gde odsesti.

Šibenik čuva katedralu svetog Jakova, građenu bez maltera, i četiri tvrđave iznad grada — zaseban vodič je na strani Šibenik — katedrala, četiri tvrđave i gde odsesti.

Trogir je ceo stari grad na malom ostrvcetu, sa najbolje očuvanim romaničkim jezgrom u ovom delu Evrope.

Pula ima amfiteatar, slavoluk i hram, a uz njih i najbolju gradsku plažu među većim gradovima — zaseban vodič je na strani Pula — Arena, plaže i kako doći iz Beograda.

Rovinj je najfotografisaniji grad Istre, sa uskim ulicama koje se penju ka crkvi svete Eufemije — ceo vodič je na strani Rovinj — stari grad, plaže i kako doći iz Beograda.

Poreč čuva Eufrazijevu baziliku sa vizantijskim mozaicima iz šestog veka — detaljnije na strani Poreč — Eufrazijeva bazilika, plaže i gde odsesti.

Opatija je najstarije letovalište na Jadranu, sa šetalištem Lungomare dugim oko deset kilometara — ceo vodič je na strani Opatija — Lungomare, plaže, vile i gde odsesti.

Rijeka je lučki grad sa Trsatom, korzoom i najzanimljivijim karnevalom u zemlji — više na strani Rijeka — šta videti, Trsat, Korzo i plaže u okolini.

Zagreb je prestonica sa Gornjim gradom, muzejima i razvijenom kafanskom kulturom.

Korčula je gradić na poluostrvu u obliku ribljeg kostura, za koji se veruje da je rodno mesto Marka Pola.

Kratka istorija za putnike

Obala je od antike bila deo grčkog i rimskog sveta — Rimljani su podigli Pulu, Zadar, Salonu kod Splita i Dioklecijanovu palatu, koja je i danas naseljena.

U srednjem veku najveći deo obale bio je pod Venecijom, što se vidi u arhitekturi svakog primorskog grada — lavovi svetog Marka stoje na kapijama od Poreča do Korčule. Dubrovnik je bio izuzetak: kao samostalna republika vekovima je vodio sopstvenu politiku i trgovinu, i po tome se razlikuje od ostatka Jadrana.

Unutrašnjost i sever bili su pod ugarskom, a kasnije austrijskom upravom, pa je kontinentalna Hrvatska srednjoevropska po izgledu i navikama, dok je primorje mediteransko.

Devetnaesti vek doneo je prve turiste: Opatija je otvorena kao lečilište za bečku aristokratiju, a hoteli iz tog perioda i danas rade.

Posle Drugog svetskog rata obala se razvija kao turistička destinacija Jugoslavije, sa velikim hotelskim kompleksima i kampovima. Rat devedesetih prekinuo je taj razvoj, a oporavak je počeo krajem devedesetih; danas turizam čini petinu privrede zemlje.

Hrvatska je u Evropskoj uniji od 2013, u Šengenu i evrozoni od 2023. godine, što je promenilo i način ulaska i način plaćanja za goste iz Srbije.

Praktični saveti

Obuća za vodu je najkorisnija stvar koju ćete poneti; kamen i ježevi su svuda.

Bura menja planove — kada duva, trajekti kasne ili se otkazuju, a more je hladnije.

Parking u Splitu, Dubrovniku i Rovinju je skup i redak; smeštaj se bira i po tome.

Ulaznice za Plitvice se kupuju unapred preko interneta, jer je broj posetilaca dnevno ograničen.

Sunce je jako od jedanaest do pet; senke na kamenitim plažama često nema.

Gotovina je korisna za pijace, parkinge i manje konobe, iako se kartice primaju svuda.

Voda sa česme je pitka u celoj zemlji, pa flaširana nije potrebna.

Roming radi po evropskim uslovima, ali paket kupljen pre polaska ostaje jeftiniji.

Vožnja i saobraćaj

Autoputevi su kvalitetni i naplativi; naplata ide po deonici, a plaća se karticom ili gotovinom.

A1 ka Splitu i Dubrovniku je glavna primorska veza i u sezoni je najopterećenija subotom, kada se menjaju smene turista.

Jadranska magistrala je sporija, ali daleko lepša — ide uz samu obalu i vredi je voziti bar u jednom smeru.

Pelješki most je od 2022. godine povezao jug zemlje sa ostatkom, pa se do Dubrovnika više ne prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu i nema dodatnih graničnih prelaza.

Ograničenja su pedeset u naselju, devedeset van naselja i sto trideset na autoputu; radari su česti.

Alkohol je za vozače ograničen na nula i pet promila, a za mlade vozače je nula.

Svetla su obavezna danju u zimskim mesecima.

Parking u primorskim gradovima naplaćuje se po zonama, sa najvišim cenama u Dubrovniku i Splitu.

Gorivo je skuplje nego u Srbiji, pa se rezervoar puni pre granice kada je to moguće.

Vinjete ne postoje — za razliku od Slovenije i Austrije, u Hrvatskoj se putarina plaća na naplatnim rampama.

Jezik, ljudi i sitnice koje olakšavaju

Jezik nije prepreka — sporazumevanje je potpuno, uz nekoliko reči koje se razlikuju.

Radno vreme prodavnica je duže leti, ali manji lokali u primorskim mestima često imaju popodnevnu pauzu.

Obroci se jedu kasnije nego kod nas; večera u konobi počinje posle osam.

Napojnica nije obavezna, ali se uobičajeno ostavlja oko deset odsto u restoranima.

Kupanje golišavo je dozvoljeno samo na označenim plažama.

Pušenje je zabranjeno u zatvorenim prostorima, ali dozvoljeno na terasama.

Voda i led se u konobama služe bez naplate, za razliku od nekih drugih zemalja u regionu.

Karte za javni prevoz u gradovima kupuju se na kioscima i poništavaju pri ulasku.

Dolazak i odlazak su najlakši kada vozilo može da priđe smeštaju, jer su ulice u starim jezgrima uske i često pešačke zone; to je stavka koju gosti najčešće previde pri rezervaciji.

Česte greške

Odlazak bez obuće za vodu. Kamenite plaže i ježevi rešavaju taj propust prvog dana.

Planiranje previše regija odjednom. Od Istre do Dubrovnika je više od šeststo kilometara obale.

Dolazak na trajekt bez rezervacije u avgustu. Sa vozilom to znači čekanje od nekoliko sati.

Rezervacija smeštaja bez provere parkinga. U primorskim gradovima to je veći problem od cene.

Jelo isključivo uz šetalište. Konobe u zaleđu su bolje i znatno jeftinije.

Potcenjivanje sunca i vetra. Bura ume da bude opasna za male brodove i naduvane rekvizite.

Odlazak na Plitvice bez unapred kupljene ulaznice. U sezoni se ulaz zna rasprodati za dan.

Ukratko

Hrvatsku birajte zbog mora koje je među najbistrijima u Evropi, zbog gradova koji se ne nalaze nigde drugde i zbog ostrva kojih ima više nego u bilo kojoj zemlji na Jadranu. Istra i Kvarner su najbliži i najlakši izbor, Dalmacija ima najlepše plaže, a Dubrovnik i Hvar najviše doživljaja po ceni koja to prati. Za prvi put je najsigurniji izbor Srednja Dalmacija, jer u krugu od pedeset kilometara ima i grad, i ostrvo, i plažu.