Mađarska — kada ići, koja regija i kako do Mađarske

Mađarska je prva zemlja severno od Srbije i po mnogo čemu najlakša za putovanje — ravnica, auto-put bez skretanja i granica na dva sata od Novog Sada. Iza Budimpešte, koja je razlog dolaska za većinu, stoji zemlja sa preko sto termalnih izvora, najvećim jezerom u srednjoj Evropi i vinskim krajevima čije se ime zna i van Evrope. Kako izgleda put i koliko košta po putniku, stoji na strani kombi prevoz Srbija → Mađarska.

Kada ići u Mađarsku

Mart i april su za gradove — prijatno je, cene su niske, a gužve još nema.

Maj i jun donose duge dane, otvorene terase i najzeleniju ravnicu.

Jul i avgust su za Balaton i vodene parkove; u gradovima je toplo i vlažno, pa se razgledanje planira ujutru i uveče.

Septembar i oktobar su za mnoge najbolji izbor — berba u vinskim krajevima, prijatne temperature i manje ljudi.

Novembar je najjeftiniji mesec u godini, sa banjama kao glavnim programom.

Decembar donosi adventske sajmove, koji su u Budimpešti među najlepšima u Evropi.

Januar i februar su hladni, ali termalna kupatila tada rade punim kapacitetom — spoljni bazeni sa parom nad vodom deo su doživljaja.

Klima je kontinentalna — leta su topla i suva, zime hladne i sa snegom. Ravnica na jugoistoku je najtoplija, a sever oko Matre i Bika najhladniji. Magla je česta u dolinama tokom kasne jeseni.

Regije — koju izabrati

Centralna Mađarska je oblast oko Budimpešte i jedini deo do kog vozimo. U njoj su prestonica sa obalama Dunava pod zaštitom Uneska i aerodrom Ferenc List. Za prvi dolazak nema logičnijeg izbora — detaljnije na strani Centralna Mađarska — Budimpešta, aerodrom i šta videti.

Južna nizija je ravnica kroz koju se prolazi na putu ka prestonici. Segedin i Kečkemet imaju secesijske centre, a banje kod Morahaloma i Makoa su odmah iza granice — dostupne i kao jednodnevni izlet.

Balaton i Transdanubija su jezerski i vinski kraj. Južna obala Balatona je plitka i porodična, severna ima brda, vinograde i termalno jezero Heviz.

Severna Mađarska ima planine Matru i Bik, vinograde Tokaja i Egera, i pećine Agteleka pod zaštitom Uneska.

Zapadna Mađarska obuhvata Đer, Šopron i granični pojas ka Austriji, sa najuređenijim gradovima u zemlji.

Velika ravnica i Hortobađ su pusta, upisana na Uneskovu listu kao kulturni predeo sa pastirskom tradicijom starom vekovima.

Za putnike iz Srbije je Centralna Mađarska jedini deo koji se planira kao odredište; ostale regije se vide usput ili kao produžetak putovanja.

Šta videti u Mađarskoj

Budimpešta je razlog dolaska za većinu: obale Dunava, Budimska tvrđava i Andrašijeva avenija upisani su na Uneskovu listu 1987. godine, a upis je proširen 2002.

Balaton je najveće jezero u srednjoj Evropi, dugo sedamdeset sedam kilometara; južna obala je plitka i porodična, severna brdovita i vinska.

Tihanj je poluostrvo koje se uvlači duboko u Balaton, sa benediktinskim manastirom iz jedanaestog veka, poljima lavande koja cvetaju u junu i dva kratera ugaslih vulkana u kojima su danas jezerca.

Heviz je termalno jezero kod Balatona, najveće te vrste u Evropi u kom se može plivati tokom cele godine.

Eger ima tvrđavu koja je 1552. godine izdržala višemesečnu osmansku opsadu sa nekoliko hiljada branilaca protiv višestruko brojnije vojske — događaj koji je u zemlji poznat kao i svaka veća bitka; uz nju su najseverniji sačuvani minaret u Evropi i Dolina lepih žena sa desetinama vinskih podruma.

Tokaj je vinski kraj upisan na Uneskovu listu, sa podrumima uklesanim u vulkanske stene; njegovo slatko vino od prosušenog grožđa vekovima je služeno na evropskim dvorovima i pominje se čak i u mađarskoj himni.

Pečuj je grad na jugu, sa ranohrišćanskom nekropolom iz četvrtog veka pod zaštitom Uneska i džamijom Gazi Kasim-paše koja je posle oslobođenja pretvorena u crkvu, ali je zadržala kupolu i oblik.

Hortobađ je pusta sa čardama, sivim govedima i pastirima na konjima; upisana je na Uneskovu listu kao kulturni predeo.

Agtelek ima najveći sistem kapnjačkih pećina u srednjoj Evropi; sistem se nastavlja preko granice u Slovačku i zajedno je upisan na Uneskovu listu, a najveća dvorana koristi se i za koncerte zbog izuzetne akustike.

Holokjo je selo pod planinom Čerhat sa nekoliko desetina očuvanih kuća od naboja i drveta; upisano je na Uneskovu listu kao živi primer seoskog života pre industrijalizacije.

Ostrogon ima najveću crkvu u zemlji, na samoj granici sa Slovačkom.

Višegrad je tvrđava nad rečnim kolenom Dunava, gde reka pravi oštar zaokret ka jugu.

Sentandreja je gradić severno od Budimpešte, sa srpskim pravoslavnim crkvama i Muzejom srpske crkvene umetnosti — trag zajednice koja tu živi od velike seobe.

Termalne banje

Zemlja ima preko hiljadu termalnih izvora i banje su tu razvijene kao malo gde u Evropi. Za goste iz Srbije to je najčešći razlog dolaska van letnjih meseci.

Hajdusobolso je najpoznatiji kod nas — veliki vodeni park i voda poznata po dejstvu na zglobove.

Morahalom je odmah iza granice, na dvadesetak minuta od Horgoša, i najbliži je banjski centar.

Mako ima kupatilo koje je projektovao Imre Makovec, sa drvenim kupolama neobičnog oblika.

Heviz je termalno jezero u kom se pliva i zimi, jer voda ni tada ne pada ispod dvadeset stepeni.

Egerszalok ima bele sedrene terase nastale taloženjem minerala iz tople vode.

Bik i Sarvar su veći centri sa vodenim parkovima i lečilišnim programima.

Budimpeštanska kupatila su priča za sebe — Sečenji, Gelert i osmanski Rudaš rade u samom gradu.

Cene su niže nego u Sloveniji i Austriji, a paketi sa noćenjem i neograničenim ulazom u bazene su uobičajeni.

Balaton i letnji odmor

Za one koji traže vodu, a ne grad, jezero je jedina prava letnja destinacija u zemlji.

Južna obala je plitka — u nekim delovima se gazi i po sto metara od obale — pa je najpogodnija za decu.

Severna obala je dublja, brdovita i vinska, sa Badačonjem i Tihanjem kao najlepšim tačkama.

Šiofok je najveće letovalište i središte noćnog života na jezeru.

Balatonfired je najstarije banjsko mesto na obali, sa šetalištem i marinom.

Kestelj ima dvorac Feštetič, jedan od najlepših u zemlji.

Voda se leti zagreje do dvadeset šest stepeni, ali je jezero plitko pa se brzo i uzburka kada zaduva.

Sezona traje od juna do početka septembra; van toga mesta na obali uglavnom miruju.

Do Balatona se iz Budimpešte stiže za sat i po, autoputem ili vozom.

Vino i vinski krajevi

Mađarska ima dvadeset dva vinska regiona, a dva su poznata i van Evrope.

Tokaj na severoistoku daje slatko vino od prosušenog grožđa; kraj je upisan na Uneskovu listu, a vino je vekovima nošeno na evropske dvorove.

Eger je poznat po bikovoj krvi, kupaži crvenih sorti; Dolina lepih žena je niz podruma uklesanih u brdo, sa degustacijom u svakom.

Vilanj na jugu daje najbolja crvena vina u zemlji.

Badačonj na Balatonu ima vinograde na vulkanskim padinama i bela vina sa mineralnim ukusom.

Šomlo je najmanji vinski kraj, na jednom ugašenom vulkanu.

Degustacije su u podrumima uobičajene i jeftinije nego u okolnim zemljama.

Za obilazak je potrebno vozilo i vozač koji ne pije — granica alkohola za vozače u Mađarskoj je nula.

Hrana i piće

Kuhinja je izdašna i bliska našoj, a prepoznaje se po paprici, koja ulazi u gotovo svako jelo.

Šta probati: gulaš, koji je ovde supa, a ne paprikaš; perkelt i paprikaš sa knedlama; langoš, prženo testo sa pavlakom i sirom; halasle, riblju čorbu sa Tise; i dobos tortu za kraj.

Za piće: tokajac kao najpoznatije vino, bikova krv iz Egera, palinka kao rakija i unikum kao gorki liker.

Dnevni meni, koji lokali nude u podne po fiksnoj ceni, znatno je povoljniji od jela sa stalnog jelovnika.

Čarde u ravnici služe domaću hranu u ambijentu starih pastirskih kuća.

Cene hrane su bliske našim, posebno van prestonice; razlika je najveća kod smeštaja u sezoni.

Gradovi van prestonice

Segedin je najveći grad juga, obnovljen u secesijskom stilu posle poplave 1879. godine; Trg Dome sa katedralom i satom sa figurama najveći je u zemlji posle onog u prestonici.

Kečkemet leži na pola puta ka Budimpešti, sa secesijskim zdanjima na glavnom trgu i muzejom rakije.

Pečuj je grad na jugu, sa ranohrišćanskom nekropolom pod zaštitom Uneska, najvećom sačuvanom džamijom u zemlji i živim univerzitetskim centrom.

Eger ima tvrđavu, najseverniji minaret u Evropi i vinske podrume u Dolini lepih žena.

Đer je na severozapadu, sa baroknim jezgrom i termalnim kupatilom.

Šopron stoji uz austrijsku granicu i ima najbolje očuvano srednjovekovno jezgro u zemlji.

Debrecin je drugi grad po veličini, sa Velikom reformatorskom crkvom i blizinom Hortobađa.

Ostrogon i Višegrad leže uz rečno koleno Dunava i obilaze se u istom danu iz prestonice.

Šta poneti i kako se snaći

Pasoš je jedini dokument koji vredi — lična karta ne otvara granicu.

Forinta se menja u menjačnici u gradu; aerodromski i hotelski kurs su najlošiji.

Kartica prolazi gotovo svuda, uključujući gradski prevoz i kupatila, ali sitan novac vredi imati za tezge i pijace.

Adapter nije potreban — utičnice i napon isti su kao u Srbiji.

Papuče i peškir su za kupatila obavezni; iznajmljivanje na licu mesta poskupljuje ulaznicu.

Kupaći kostim je potreban i u termalnim bazenima — nigde se ne ulazi bez njega.

Lekove nosite od kuće, jer se marke razlikuju, a recepti iz Srbije ne važe.

Aplikacija za gradski prevoz u Budimpešti prikazuje dolaske u realnom vremenu i omogućava kupovinu karte.

Gde odsesti

U Budimpešti je izbor najveći, od hotela u petom okrugu do apartmana u mirnijim delovima.

U banjskim mestima su paketi sa noćenjem i ulazom u bazene uobičajeni i najisplativiji.

Uz Balaton su apartmani i kampovi najčešći, sa cenama koje leti znatno rastu.

U manjim gradovima — Segedin, Kečkemet, Eger — smeštaj je povoljan i lako se nalazi.

Seoski turizam je razvijen u Transdanubiji i na severu, sa noćenjem na imanju.

Uz aerodrom ima hotela za one koji lete rano ujutru.

Pre potvrde rezervacije proverite da li je turistička taksa uračunata, ima li parking mesto i koliko je do najbliže stanice prevoza.

Koliko košta boravak

Prevoz je prva stavka i najviše zavisi od načina putovanja; cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Mađarska.

Smeštaj je najveća stavka; Budimpešta je najskuplja, a manji gradovi i banjska mesta znatno povoljniji.

Turistička taksa naplaćuje se po osobi i noćenju.

Ulaznice za kupatila plaćaju se po danu i po osobi i druga su najveća stavka za one koji dolaze zbog banja.

Vinjeta je obavezna za auto-puteve ako se putuje sopstvenim vozilom.

Gradski prevoz u Budimpešti je povoljan, a višednevna karta dodatno smanjuje trošak.

Valuta je forinta; evro se ponegde prima, ali po lošijem kursu, pa se novac menja u menjačnici.

Povraćaj poreza moguć je za veće kupovine, uz obrazac koji radnja izdaje.

Kako se stiže iz Srbije

Put iz Srbije ide auto-putem E75 ka severu, pored Novog Sada i Subotice, do prelaza Horgoš–Reske. Sa mađarske strane nastavlja se auto-putem M5 pravo do Budimpešte, pored Segedina i Kečkemeta, bez ijednog skretanja sa koridora.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda za obilazak, ali se plaćaju gorivo i elektronska vinjeta, a parking u centru prestonice je skup i redak.

Autobusom je cena najniža, uz dolazak na stanicu izvan centra i dodatni prevoz do smeštaja.

Vozom postoji direktna veza iz Beograda, ali je sporija od drumskog prevoza.

Kombijem od vrata do vrata vozilo preuzima putnike na kućnoj adresi i ostavlja ih pred smeštajem ili pred terminalom aerodroma. Nema stanica, presedanja ni nošenja kofera kroz prestonicu, a vinjeta, putarine i granične takse ulaze u dogovorenu cenu. Kilometraža i cena po polaznom gradu stoje na stranama kombi prevoz putnika Beograd → Budimpešta i minibus prevoz Beograd – Aerodrom Budimpešta, a poređenje svih destinacija u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Polazimo i iz Novog Sada i iz Subotice — subotičko polazište je najbliže granici, pa je odatle relacija najkraća: prevoz putnika Subotica – Budimpešta i kombi prevoz Novi Sad → Budimpešta; iznos po putniku stoji na strani minibus prevoz Novi Sad – Budimpešta — cena.

Granica Horgoš–Reske je najprometnija na ovom pravcu; kada se pred rampom stvori kolona, prelazi se na Kelebiju–Tompu, koja radi neprekidno.

Dokumenta i pravila

Pasoš je obavezan; Mađarska je u Šengenu i lična karta nije dovoljna.

Boravak bez vize je do devedeset dana unutar sto osamdeset, računato za ceo šengenski prostor.

Svako dete mora imati sopstveni pasoš, bez obzira na uzrast.

ETIAS stupa na snagu u poslednjem kvartalu 2026, uz prijavu preko interneta i taksu od 20 evra.

Vinjeta je obavezna za auto-puteve i kupuje se elektronski.

Alkohol je za vozače ograničen na nulu — nijedna količina nije dozvoljena.

Putno zdravstveno osiguranje ugovara se pre polaska, jer troškove lečenja ne pokriva naš fond.

Za kućne ljubimce su potrebni pasoš za životinje, ugrađen čip i vakcina protiv besnila koja nije istekla.

Koliko dana treba

Za jedan dan stane banja uz samu granicu — Morahalom ili Mako su na pola sata od Horgoša.

Za dva dana može Budimpešta u najkraćem obimu: Buda prvog dana, Pešta drugog.

Za tri dana treći ostaje za kupatilo i Veliku tržnicu, i to je najčešći raspored.

Za pet dana stane prestonica sa izletom u Sentandreju i rečno koleno Dunava.

Za nedelju dana može kombinacija Budimpešte i Balatona, ili banjski boravak sa jednim odlaskom u grad.

Za advent su dovoljna dva do tri dana, najbolje sredinom decembra.

Razdaljine su male i putevi ravni — od granice do prestonice vozi se auto-putem bez skretanja, a Balaton je sat i po dalje.

Kako se kreće po zemlji

Auto-putevi se granaju iz Budimpešte u svim pravcima i traže elektronsku vinjetu.

Vozovi povezuju sve veće gradove; karte su jeftine, a linije ka Balatonu leti voze pojačano.

Autobusi pokrivaju manja mesta do kojih voz ne stiže.

Gradski prevoz u Budimpešti ima metro, tramvaje i brodove, i radi besprekorno.

Iznajmljivanje vozila ima smisla za Balaton, vinske krajeve i banje van glavnih pravaca.

Bicikl je razvijen oko Balatona, gde staza obilazi celo jezero.

Parking je u prestonici naplativ po zonama, a u manjim gradovima uglavnom besplatan.

Do Beča je od Budimpešte dva i po sata, pa se dve prestonice lako spajaju u isto putovanje.

Kratka istorija za putnike

Rimljani su u Panoniji imali gradove uz Dunav; na mestu današnje Obude stajao je Akvinkum, sa amfiteatrom i termama koje su koristile iste izvore kao današnja kupatila.

Mađari su u Panonsku niziju stigli krajem devetog veka, a država je oformljena oko 1000. godine krunisanjem svetog Stefana, koji je zemlju pokrstio i povezao sa Zapadom.

Osmanska uprava trajala je oko sto pedeset godina, od šesnaestog veka, i ostavila kupatila, minaret u Egeru i džamiju u Pečuju.

Posle oslobođenja zemlja ulazi u sastav Habzburške monarhije, a nagodbom iz 1867. godine nastaje Austrougarska, u kojoj Mađarska ima sopstvenu vladu i parlament.

Devetnaesti vek doneo je naglu izgradnju: Lančani most, ujedinjenje Budima, Obude i Pešte 1873, prvu podzemnu železnicu na kopnu Evrope 1896. i Parlament dovršen 1904. godine.

Trijanonskim ugovorom 1920. godine zemlja gubi veliki deo teritorije, što i danas oblikuje njen odnos prema susedima.

Mađarska je u Evropskoj uniji od 2004. i u Šengenu od kraja 2007. godine, ali je zadržala sopstvenu valutu.

Budimpešta ukratko

Prestonica ima sopstveni vodič, ali evo šta u njoj ne treba propustiti ni na najkraćem boravku.

Parlament je treća najveća zgrada te namene na svetu; obilazi se isključivo uz vođenje i sa unapred kupljenom kartom.

Budimska tvrđava i Ribarski bastion stoje na desnoj obali, sa najboljim pogledom na reku i Parlament preko vode.

Lančani most je bio prva stalna veza Budima i Pešte i do njegovog otvaranja se između obala prelazilo skelom ili po ledu.

Bazilika svetog Stefana deli visinu sa Parlamentom, jer nijedna zgrada u gradu ne sme da bude viša od devedeset šest metara — broja koji upućuje na godinu dolaska Mađara u Panonsku niziju.

Andrašijeva avenija izlazi na Trg heroja, a ispod njenog kolovoza prolazi najstarija podzemna železnica na evropskom kopnu.

Sečenji, Gelert i Rudaš su tri najpoznatija kupatila — prvo najveće, drugo secesijsko, treće osmansko iz šesnaestog veka.

Velika tržnica ima tri sprata i najbolji izbor domaćih proizvoda, po cenama nižim nego u turističkim ulicama.

Cipele na obali Dunava su niz gvozdenih pari obuće uz samu vodu, postavljen u sećanje na streljane u Drugom svetskom ratu.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najbolji Balaton, vodeni parkovi uz banje i Ostrvo Margita u Budimpešti.

U paru su Sentandreja, Tihanj i vinski podrumi u Egeru ono što se najduže pamti.

U grupi je Budimpešta najpraktičnija, jer je sve na pešačkoj razdaljini i izbor izlazaka je najveći.

Sa tinejdžerima rade Šiofok leti i ruin barovi u prestonici.

Za starije putnike su banje razlog dolaska sam po sebi, sa programima koji traju i po nedelju dana.

Za produženi vikend je Budimpešta najlogičniji izbor, a banje uz granicu dostupne su i za jedan dan.

Pustara Hortobađ i ravnica

Istok zemlje je ravnica dokle pogled seže i tamo se čuva način života koji drugde u Evropi više ne postoji.

Hortobađ je najveća stepa u srednjoj Evropi i upisan je na Uneskovu listu kao kulturni predeo — ne zbog prirode, nego zbog pastirske tradicije stare vekovima.

Čikoši su konjanici koji i danas rade sa stadima; prikazi jahanja održavaju se za posetioce tokom cele sezone.

Siva goveda i racke ovce su autohtone vrste koje se ovde uzgajaju vekovima; racka ovca se prepoznaje po rogovima uvijenim u spiralu i drugde je gotovo nestala.

Devetolučni most iz devetnaestog veka najduži je kameni drumski most u zemlji.

Čarde su drumske krčme sa domaćom hranom, nastale kao usputne stanice na pastirskim putevima.

Ptice su drugi razlog dolaska — kroz Hortobađ leti prolazi jedna od najvažnijih seobenih ruta u Evropi, sa desetinama hiljada ždralova u jesen.

Debrecin je najbliži veći grad i polazna tačka za obilazak.

Za posetu je najbolji period od aprila do oktobra, a jesen zbog ptica.

Van sezone

Proleće i jesen su najbolji za gradove i vinske krajeve, sa najnižim cenama.

Zima je vreme banja i adventskih sajmova; termalna kupatila rade punim kapacitetom.

Leto je za Balaton i vodene parkove, dok su gradovi topli i vlažni.

Van sezone mesta uz Balaton uglavnom miruju, ali gradovi i banje rade normalno.

Festivali i događaji

Sziget početkom avgusta je jedan od najvećih muzičkih festivala u Evropi, na ostrvu na Dunavu u Budimpešti.

Adventski sajmovi traju od kraja novembra do Božića i u prestonici su među najlepšima na kontinentu.

Berbe u Tokaju i Egeru kroz septembar i oktobar prate otvoreni podrumi i degustacije.

Balaton Sound i letnji festivali na jezeru okupljaju desetine hiljada posetilaca u julu.

Dan svetog Stefana, 20. avgusta, državni je praznik sa vatrometom nad Dunavom koji je najveći u godini.

Festival vina u Budimskoj tvrđavi u septembru okuplja proizvođače iz svih dvadeset dva vinska regiona.

Bik i Sarvar imaju banjske manifestacije van sezone, kada su cene najniže.

Za planiranje vredi proveriti da li se boravak poklapa sa Sigetom ili adventom — tada smeštaj u prestonici poskupljuje i popuni se ranije.

Praktični saveti

Menjačnica daje znatno bolji kurs od plaćanja u evrima; aerodromske su najlošije.

Vinjeta se plaća pre izlaska na auto-put. Mađarska nema nalepnicu: e-matrica se vezuje za registarsku tablicu, a kamere je proveravaju u vožnji, pa naknadna kupovina ne poništava kaznu.

Alkohol za vozače je potpuno zabranjen — nula promila, bez izuzetka.

Voda sa česme je pitka u celoj zemlji.

Kupatila traže papuče i peškir; nošenje od kuće je jeftinije od iznajmljivanja.

Napojnica je uobičajena oko deset odsto i često je već na računu.

Nazdravljanje kucanjem čašama piva izbegava se iz istorijskih razloga; vino i rakija su izuzetak.

Jezik nije srodan nijednom u okruženju, ali se u Budimpešti i banjskim mestima svuda prolazi sa engleskim.

Česte greške

Plaćanje u evrima. Kurs je znatno lošiji nego u menjačnici.

Vožnja bez vinjete. Kontrola je automatska, a kazna višestruko veća od cene.

Čaša vina uz ručak pre vožnje. Granica je nula promila i kontrole su česte.

Očekivanje da je gulaš paprikaš. U Mađarskoj je gulaš supa; ono što mi zovemo gulašom ovde je perkelt.

Planiranje Balatona van sezone. Van juna i avgusta mesta uz jezero uglavnom miruju.

Računanje samo na Budimpeštu. Banje uz granicu su na pola sata od Horgoša i dostupne su i za jedan dan.

Jezik, ljudi i sitnice koje olakšavaju

Mađarski nije srodan nijednom jeziku u okruženju — pripada ugro-finskoj porodici, zajedno sa finskim i estonskim, i ne liči ni na jedan susedni.

Sporazumevanje u Budimpešti i banjskim mestima ide sa engleskim bez problema; u manjim mestima pomaže i nemački.

U Vojvodini i uz granicu mnogi govore srpski, pa se u Segedinu i Morahalomu često prolazi i bez stranog jezika.

Radno vreme prodavnica je duže nego kod nas, ali su nedeljom mnoge zatvorene van velikih centara.

Obroci se jedu ranije nego kod nas — ručak oko podneva, večera pre osam.

Pušenje je zabranjeno u svim zatvorenim javnim prostorima, uključujući stanice i podzemnu.

Kartice se primaju gotovo svuda, ali je sitan novac koristan za pijace i tezge.

Za snalaženje su nazivi ulica dosledno označeni, a numeracija je jasna — grad je lak za kretanje i bez aplikacije.

Za koga Mađarska nije pravi izbor

Ako tražite more, zemlja ga nema — Balaton je zamena, ali samo leti.

Ako želite planinu, brda su niska; za Alpe je Austrija na nekoliko sati dalje.

Ako putujete zbog plaže i sunca, ovo je gradska i banjska destinacija.

Ako tražite najniže cene, Severna Makedonija i Bosna daju više za isti novac.

Ako ne volite gužvu, centar Budimpešte je tokom adventa i letnjih meseci vrlo prometan.

Ako birate po kratkoj vožnji do plaže, Grčka i Crna Gora su logičniji izbor.

Ukratko

Mađarsku birajte kada hoćete zemlju koja je blizu, ravna i laka za putovanje: Budimpeštu kao veliku evropsku prestonicu, banje koje rade tokom cele godine i vinske krajeve čije se ime zna i van Evrope. Za prvi dolazak je Centralna Mađarska jedini logičan izbor, a banje uz samu granicu dostupne su i za jedan dan.