Rumunija — kada ići, šta videti i kako do Rumunije

Rumunija je najveća zemlja jugoistočne Evrope i istovremeno ona koju putnici iz Srbije najmanje poznaju, iako je od nas deli samo banatska ravnica. Za sat i po od Vršca stiže se do grada koji je bio evropska prestonica kulture, a još nekoliko sati dalje počinju Karpati, dvorci i sela u kojima se vreme meri drugačije. Koliko traje put i kuda vodi, stoji na strani kombi prevoz Srbija → Rumunija.

Kada ići u Rumuniju

Mart i april su za gradove — jeftino je, parkovi cvetaju, ali planinski prelazi su još zatvoreni.

Maj je jedan od najlepših meseci: Transilvanija je zelena, dani su dugi, a autobusi sa grupama još nisu krenuli.

Jun otvara sezonu u planinama i donosi prve tople dane na obali.

Jul i avgust su jedini period kada je cela zemlja prohodna. Tada rade i najviši planinski putevi, a more je toplo. Zauzvrat, u nizijama i u Bukureštu bude vrlo vruće.

Septembar vraća prijatne temperature, donosi berbu i za mnoge je najbolji izbor za obilazak Transilvanije.

Oktobar boji bukove šume u Karpatima i daje najlepše fotografije u godini, ali vreme postaje nepredvidivo.

Novembar je siv i vlažan; ima smisla samo za gradove i muzeje.

Decembar donosi praznične sajmove u Sibiuu, Brašovu i Bukureštu i početak skijaške sezone.

Januar i februar su za sneg — Poljana Brašov i Sinaja rade punom parom, a ostatak zemlje miruje.

Klima je izrazito kontinentalna. Razlike unutar zemlje su velike: dok se u Delti Dunava hoda u majici, na Balei u isto vreme može biti snega. To je prva stvar koju treba imati na umu kod pakovanja.

Regije — koju izabrati

Banat je zapadni ugao, odmah iza naše granice, sa Temišvarom kao središtem. To je jedini deo zemlje do kog redovno vozimo i najlakši mogući prvi susret sa Rumunijom.

Transilvanija je srce zemlje i razlog dolaska za većinu stranaca. Brašov, Sibiu i Sigišoara, utvrđene saksonske crkve, dvorci i planinski venci koji ih okružuju čine je regijom sa najviše sadržaja.

Vlaška je južna nizija sa Bukureštom, manastirima i planinskim odmaralištima na severnom rubu.

Moldavija i Bukovina su severoistok, sa oslikanim manastirima čiji su spoljni zidovi u celini prekriveni freskama iz šesnaestog veka.

Maramureš je severna oblast uz ukrajinsku granicu, sa drvenim crkvama, rezbarenim kapijama i selima koja i danas žive po starom.

Dobrudža je jugoistok, između Dunava i mora, sa obalom, Konstancom i Deltom Dunava.

Krišana i Oltenija su prelazne oblasti — kroz njih se najčešće prolazi, uz poneki manastir ili banju usput.

Za putnike iz Srbije redosled je prirodan: Banat za kratak izlet, Transilvanija za pravo putovanje, sve ostalo za onaj put kada Rumunija prestane da bude nepoznanica.

Šta videti u Rumuniji

Karpati presecaju zemlju u obliku luka i zauzimaju gotovo trećinu njene površine. U njima su prašumske bukove šume pod zaštitom Uneska od 2021. godine i najbrojnija populacija mrkog medveda u Evropi izvan Rusije — popis iz 2025. procenio ju je na do trinaest hiljada jedinki.

Dvorac Peleš u Sinaji podignut je između 1873. i 1914. godine kao letnja rezidencija kralja Karola Prvog. Neorenesansno je zdanje sa sopstvenom elektranom i centralnim grejanjem u vreme kada je to bila retkost, a unutrašnjost spada u najraskošnije u ovom delu Evrope.

Dvorac Bran poznat je kao Drakulin, mada je veza sa Vladom Cepešom tanka i uglavnom književna. Zdanje je ipak vredno samo po sebi i najposećenija je pojedinačna atrakcija u zemlji.

Sigišoara ima istorijsko jezgro na Uneskovoj listi od 1999. i jedan je od retkih naseljenih srednjovekovnih gradova u Evropi.

Utvrđene saksonske crkve u Transilvaniji upisane su 1993. godine — sela sa crkvama koje su istovremeno bile i tvrđave za celu zajednicu.

Oslikani manastiri Moldavije takođe su na listi od 1993. i jedinstveni su po tome što su freske na spoljnim zidovima petsto godina izdržale izložene vremenskim prilikama.

Delta Dunava upisana je 1991. kao prirodno dobro; druga je po veličini i najbolje očuvana rečna delta u Evropi.

Palata parlamenta u Bukureštu najteža je zgrada na svetu, sa oko četiri miliona tona, a po površini druga administrativna zgrada posle Pentagona; ima dvanaest spratova iznad zemlje i visoka je osamdeset četiri metra.

Rudnik soli Turda pretvoren je u podzemni park sa panoramskim točkom, jezerom i sportskim terenima, na sto dvadeset metara dubine.

Sarmizegetusa i dačke tvrđave u planinama Oraštije, na listi od 1999, ostaci su države koja je Rimljanima pružila najžešći otpor u ovom delu Evrope.

Karpati i planinski putevi

Transfagarašan je najpoznatiji put u zemlji. Penje se do 2.042 metra i prolazi pored jezera Balea na 2.034 metra. Otvoren je samo u letnjim mesecima — 2026. godine pušten je u saobraćaj 12. juna, a zatvara se u jesen, čim padne sneg; 2025. godine to je bilo 20. oktobra. Vožnja je dozvoljena od sedam ujutru do devet uveče.

Transalpina je druga velika planinska deonica, nešto zapadnije, i takođe se zatvara preko zime.

Fagaraški masiv ima najviše vrhove u zemlji i staze koje traže ozbiljnu pripremu.

Poljana Brašov i Sinaja su glavni skijaški centri, sa uređenim stazama i pristojnom infrastrukturom po ceni znatno nižoj od alpske.

Divlje životinje su ovde stvarna tema, ne turistička priča. Medved je čest u blizini naselja i po planinskim putevima se ne staje radi hranjenja ili fotografisanja — to je i zabranjeno i opasno.

Planiranje. Ko dolazi zbog visokih puteva, mora da putuje između kraja juna i sredine oktobra. U svakom drugom periodu će ih zateći zatvorene.

Manastiri, crkve i sela

Bukovina je najveći razlog da se u Rumuniju ide daleko na sever. Manastiri Voronec, Sučevica, Moldovica i Humor imaju spoljne zidove u celini prekrivene freskama, koje su boju zadržale pet vekova.

Manastir Horezu u Olteniji, na Uneskovoj listi od 1993, podignut je između 1690. i 1693. godine i najreprezentativnije je delo brankovenskog stila.

Drvene crkve Maramureša upisane su 1999. godine, a na listi ih je osam. Tornjevi su im visoki i tanki, građene su bez ijednog eksera, a groblje u Sapinci poznato je po šarenim krstovima sa duhovitim epitafima.

Saksonska sela u Transilvaniji imaju ritam koji se u Evropi retko sreće: kola sa konjima, ovce na putu i crkva-tvrđava u sredini sela.

Za posetu važi jednostavno pravilo — pokrivena ramena i kolena, tiho ponašanje i pitanje pre fotografisanja unutrašnjosti.

Delta Dunava i obala

Delta Dunava je mesto gde reka posle skoro tri hiljade kilometara ulazi u more kroz tri glavna rukavca. Pod zaštitom je Uneska od 1991. i po veličini je druga u Evropi, ali najbolje očuvana.

Ptice su glavni razlog dolaska: preko tri stotine vrsta, uključujući najveću koloniju ružičastih pelikana u Evropi. Najbolji period je od aprila do juna.

Tulča je ulazna kapija, a Sulina i Sfantu George krajnja odredišta do kojih se stiže isključivo brodom.

Konstanca je najveći grad na obali i luka sa antičkom prošlošću — u njoj je progonstvo proveo rimski pesnik Ovidije.

Mamaja je glavno letovalište, sa dugom peščanom plažom i gustim nizom hotela.

Vama Veke je na samom jugu, uz bugarsku granicu, i ima potpuno drugačiju publiku — kampove, muziku uživo i atmosferu koja se u Rumuniji smatra kultnom.

Za putnike iz Srbije obala je predaleko da bi bila prvi izbor. Do nje ima više od osamsto kilometara i putuje se ceo dan.

Gradovi koje vredi znati

Bukurešt ima gotovo dva miliona stanovnika i lice koje zbunjuje: bulevari iz vremena kada su ga zvali malim Parizom, ogromne socijalističke građevine i staro jezgro puno lokala.

Brašov je najlepši veliki grad Transilvanije, sa Crnom crkvom, glavnim trgom i planinom Tampa neposredno iznad krovova.

Sibiu je bio evropska prestonica kulture 2007. i ima najuređeniji centar u zemlji, sa poznatim krovnim prozorima koji izgledaju kao oči.

Kluž-Napoka je studentski grad i neformalna prestonica Transilvanije, sa najživljom scenom van Bukurešta.

Sigišoara je najmanja od svih pobrojanih, ali sa najviše sačuvanog srednjeg veka po kvadratnom metru.

Temišvar je zapadna kapija i grad koji je 2023. bio evropska prestonica kulture. Kako se do njega stiže i po kojoj ceni, stoji na strani minibus prevoz Beograd – Temišvar — više na strani Temišvar — šta videti, gde odsesti i kako se stiže iz Srbije.

Jaši je istorijska prestonica Moldavije, sa velikim univerzitetom i najstarijim nacionalnim pozorištem u zemlji, osnovanim 1840. godine.

Hrana i piće

Rumunska kuhinja je sredina između balkanske i srednjoevropske, sa mnogo supa i sa kačamakom umesto hleba uz većinu jela.

Ćorba je kisela supa i najprepoznatljivije jelo u zemlji. Ima je desetak vrsta, a kiselinu joj daje borš ili kiselo mleko.

Sarmale su sarme u kupusnom ili vinovom listu i stoje na svakoj svečanoj trpezi.

Mamaljuga je kačamak od kukuruznog brašna i ide uz sve — uz sir, uz pavlaku, uz meso.

Mićići su valjušci od mlevenog mesa sa roštilja, bliski našim ćevapima, i jedu se sa senfom.

Kobasice i suvomesnato iz planinskih krajeva su odlični, naročito u Maramurešu i Bukovini.

Papanaši su najpoznatiji desert: prženo testo od sira sa pavlakom i džemom od višnje ili borovnice.

Kozonak je praznični kolač sa orasima i makom, koji se u prodavnicama nalazi tokom cele godine.

Sir dolazi u više oblika, od svežeg do dimljenog u kori jele, i na pijacama se kupuje direktno od proizvođača.

Vino i rakija

Rumunija je među najvećim proizvođačima vina u Evropi i to je podatak koji iznenađuje gotovo svakoga.

Feteaska je najpoznatija domaća sorta i dolazi u belom i crnom izdanju.

Kotnari, Dealu Mare i Rekaš su tri imena koja se najčešće sreću na etiketama.

Cujka je šljivova rakija i pije se pre jela; u planinskim krajevima zna da bude vrlo jaka.

Palinka stiže iz mađarskog nasleđa i pravi se u Transilvaniji i Banatu.

Cene su niske — pristojna flaša vina u prodavnici košta koliko i kod nas, a u vinarijama se kupuje povoljnije nego u gradu.

Degustacije se organizuju u većini vinarija, ali se zakazuju unapred.

Banje i termalna mesta

Rumunija ima jednu od najgušćih mreža mineralnih i termalnih izvora u Evropi, a banjski turizam se ovde nikada nije prekidao — samo je van zemlje ostao slabo poznat.

Bajle Herkulane su najstarije od svih: prvi pisani pomen, sa zavetne ploče nađene u samim kupatilima, potiče iz 153. godine, a za vreme Habzburga bile su omiljeno letovalište carske porodice. Mesto je danas mešavina obnovljenih hotela i veličanstvenih ruševina.

Bajle Feliks kod Oradee najveće je banjsko mesto sa stalnim režimom rada u zemlji, sa toplom vodom koja teče cele godine i sa najviše smeštajnih kapaciteta.

Sovata ima Medveđe jezero, najveće heliotermalno slano jezero u Evropi, sa slanošću od oko tri stotine grama po litru. Sloj slatke vode na površini zadržava toplotu ispod sebe, pa se voda na dubini od nepuna dva metra leti jako zagreje.

Tekirgiol kod obale poznat je po sapropelnom mulju koji se koristi u lečenju reumatskih tegoba.

Kovasna je u Transilvaniji poznata kao mesto sa hiljadu izvora i specijalizovana je za srčane bolesti.

Praktično: banjski paketi su znatno jeftiniji nego u Mađarskoj ili Sloveniji, a rezervišu se direktno kod hotela, često na više noćenja.

Gde odsesti

U gradovima su hoteli i apartmani jeftiniji nego u zapadnoj Evropi za isti nivo usluge. Centri Brašova, Sibiua i Temišvara imaju najbolji odnos cene i lokacije.

U selima Transilvanije postoje seoska domaćinstva koja su za mnoge vrhunac putovanja — domaća hrana, mir i cena koja se ne poredi sa hotelskom.

U planinama su pansioni brojni i uglavnom porodični; zimi se rezervišu mesecima unapred.

U Delti Dunava smeštaj je skroman i vezan za vodu, a do većine se stiže isključivo brodom.

Na obali je ponuda masovna i letnja; van sezone velik deo objekata jednostavno ne radi.

Rezervacija je obavezna u julu i avgustu, u decembru zbog sajmova i u vreme državnih praznika, kada se domaći masovno kreću po zemlji.

Koliko košta boravak

Valuta je rumunski lej. Zemlja nije u evrozoni i evro se prima retko, po lošem kursu, pa se novac menja na licu mesta.

Hrana je po ceni na nivou srpske, a izvan velikih gradova i jeftinija. Ručak u kafani je povoljan, a porcije su velike.

Smeštaj je jeftiniji nego u Mađarskoj i znatno jeftiniji nego u Austriji ili Italiji.

Ulaznice za dvorce i muzeje su umerene, s tim što Peleš i Bran imaju najviše cene u zemlji i najduže redove.

Prevoz unutar zemlje je najveći nepredviđeni trošak, jer su razdaljine velike, a putevi spori.

Kartice se primaju u gradovima svuda, ali u selima, na pijacama i kod prevoznika u Delti gotovina je i dalje jedini siguran način plaćanja.

Kako se stiže iz Srbije

Do Temišvara ima oko sto šezdeset kilometara od Beograda i vozi se oko dva i po sata banatskom ravnicom, preko Pančeva i Vršca. Granica je Vatin–Moravica. Konačna cena zavisi od termina i broja putnika i računa se na strani kombi prevoz Beograd → Temišvar — cena.

Iz Novog Sada je kraće preko Zrenjanina i prelaza Srpska Crnja–Đimbolija; sve o toj relaciji je na strani kombi prevoz Novi Sad → Rumunija.

Alternativni prelazi su Kaluđerovo–Naidaš na jugu i Đerdap prema Oršavi; taj drugi ima smisla samo ako je cilj dolina Dunava.

Dublje u zemlju put se produžava znatno: do Sibiua ima više od četiri sata od granice, do Bukurešta oko šest, a do obale ceo dan.

Vinjeta za rumunske puteve i granične takse uračunate su u dogovorenu cenu, tako da se na putu ništa ne plaća posebno.

Kod nas se relacija vozi vanlinijski, dakle u terminu koji vi birate, sa polaskom od kućne adrese.

Dokumenta i pravila

Pasoš je obavezan. Rumunija je članica Evropske unije od 2007. godine, a kopnene granice ušle su u Šengen 1. januara 2025, pošto su vazdušne i morske to učinile godinu dana ranije. Lična karta nije dovoljna.

Boravak bez vize je do devedeset dana u okviru sto osamdeset.

Deca moraju imati sopstveni pasoš bez obzira na uzrast, a kada putuju bez oba roditelja, potrebna je overena saglasnost.

Zdravstveno osiguranje nije uslov za ulazak, ali se preporučuje, jer se lečenje stranaca naplaćuje.

Vozila moraju imati vinjetu i zeleni karton, a obavezna oprema se povremeno proverava.

Kućni ljubimci putuju sa čipom, pasošem i važećom vakcinom protiv besnila.

Kako se kreće po zemlji

Auto-putevi postoje, ali ih je manje nego u susedstvu i mreža je nepovezana. Velik deo puta se prelazi magistralama kroz naselja, pa je prosečna brzina niska.

Vozovi povezuju veće gradove i jeftini su, ali spori. Deonica Bukurešt–Brašov je izuzetak i vozi se prijatno.

Autobusi pokrivaju sve što voz ne pokriva, mada je red vožnje često dostupan samo na rumunskom.

Avion ima smisla za velike razdaljine unutar zemlje, jer je Rumunija prostrana, a unutrašnjih linija ima.

Iznajmljivanje vozila je najlogičnije za Transilvaniju i Maramureš, gde je sloboda kretanja pola doživljaja.

Naš savet: računajte trideset do četrdeset odsto više vremena nego što navigacija predviđa, naročito na planinskim deonicama i u okolini Bukurešta.

Koliko dana treba

Jedan dan je dovoljan za Temišvar i povratak istog dana.

Dva do tri dana pokrivaju Banat sa okolinom i vinarije oko Rekaša.

Četiri do pet dana su minimum za Transilvaniju — Sibiu, Sigišoara i Brašov sa dvorcima.

Sedam dana dozvoljavaju da se Transilvaniji doda Bukurešt ili Maramureš.

Deset dana i više potrebno je za obilazak koji uključuje Bukovinu i Deltu Dunava, jer su te dve oblasti na suprotnim krajevima zemlje.

Najčešća greška je pokušaj da se sve to spakuje u nedelju dana. Rumunija je površinom gotovo tri puta veća od Srbije i to se u planiranju mora poštovati.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom najbolje rade dvorci, rudnik soli Turda i planinska odmarališta. Vožnje su duge, pa treba planirati pauze i birati bazu iz koje se ne mora svakog dana preseljavati.

U paru su Transilvanija i Bukovina neuporedive — mali gradovi, seoski smeštaj i večere za koje se ne mora štedeti.

U grupi ima smisla organizovan obilazak sa jednim vozilom, jer je javni prevoz između tačaka spor i komplikovan. Za grupe iz Srbije Temišvar je najlakši izbor, a dublja odredišta se dogovaraju kao višednevno putovanje.

Za starije putnike vredi izbeći planinske serpentine i držati se gradova, banja i manastira u dolinama.

Za ljubitelje prirode Rumunija je verovatno najbogatija zemlja u Evropi po netaknutim predelima, ali traži pripremu i poštovanje pravila zbog krupne divljači.

Kratka istorija za putnike

Dačani su na ovom tlu imali državu koju su Rimljani osvojili tek posle dva teška rata, početkom drugog veka. Šest njihovih tvrđava u planinama Oraštije, podignutih u prvom veku pre nove ere, pod zaštitom je Uneska od 1999. godine.

Rimska Dakija ostavila je jezik: rumunski je jedini romanski jezik u ovom delu Evrope i to je ključ za razumevanje cele zemlje.

Srednji vek doneo je tri odvojene celine — Vlašku, Moldaviju i Transilvaniju, od kojih je poslednja vekovima bila pod ugarskom pa habzburškom vlašću, sa saksonskim i mađarskim stanovništvom.

Ujedinjenje Vlaške i Moldavije 1859. stvorilo je modernu državu, a Transilvanija i Banat pridruženi su posle Prvog svetskog rata.

Dvadeseti vek doneo je monarhiju, ratove i četiri decenije komunizma koje su se završile u decembru 1989.

Od 2007. zemlja je u Evropskoj uniji, a poslednjih godina beleži brz razvoj koji se najviše vidi u velikim gradovima.

Jezik i ljudi

Rumunski je romanski jezik i ne liči na slovenske jezike u okruženju, ali sadrži veliki broj slovenskih reči koje se prepoznaju bez rečnika.

Engleski se u gradovima i među mladima govori dobro, u selima znatno slabije.

Mađarski je maternji jezik velikog dela stanovništva u Transilvaniji.

Srpski se čuje u Banatu, gde po popisu iz 2021. živi 12.026 pripadnika srpske manjine.

Ljudi su gostoljubivi na način koji nam je poznat — poziv na kafu ili rakiju nije formalnost, a odbijanje se lako shvati kao uvreda.

Sitnica koja pomaže: naučite reč mulcumesk, što znači hvala. Efekat je nesrazmerno veći od truda.

Šta poneti

Slojeve odeće, bez obzira na mesec. Razlika između doline i prevoja ume da bude petnaest stepeni, a vreme u Karpatima se menja u toku jednog popodneva.

Udobnu obuću sa čvrstim đonom — kaldrma u starim gradovima i staze oko manastira nisu prijateljske prema patikama sa tankim tabanom.

Kišnu jaknu za period od aprila do juna, kada su pljuskovi u planinama gotovo svakodnevni.

Sredstvo protiv komaraca ako se ide u Deltu Dunava; tamo je to nužnost, a ne mera opreza.

Gotovinu u lejima za pijace, prevoz u Delti i manja mesta, jer kartica tamo često ne pomaže.

Pristojnu odeću za manastire — pokrivena ramena i kolena traže se i od muškaraca i od žena.

Adapter za struju ne treba, jer su utičnice iste kao naše, ali dodatni punjač u kolima vredi, pošto se u Rumuniji provede mnogo sati na putu.

Van sezone

Od novembra do marta planinski putevi su zatvoreni, obala je pusta, a velik deo seoskog smeštaja ne radi.

Gradovi tada rade normalno i najjeftiniji su u godini.

Skijanje je glavni razlog dolaska zimi, i to po cenama nižim nego u Austriji ili Sloveniji.

Praznični sajmovi u Sibiuu, Brašovu i Bukureštu traju kroz ceo decembar i vredi ih uklopiti u put.

Manastiri su zimi prazni i tihi, što je za mnoge najbolji način da se vide.

Šta imati na umu: rani mrak, magla u nizijama i putevi koji se sporo čiste posle snega.

Festivali i događaji

Međunarodni pozorišni festival u Sibiuu održava se u junu i jedan je od najvećih u Evropi po broju predstava.

Electric Castle kod Kluža okuplja veliku publiku sredinom leta.

Untold u Kluž-Napoki jedan je od najposećenijih muzičkih festivala na kontinentu.

Srednjovekovni festival u Sigišoari održava se krajem jula i najstariji je te vrste u zemlji; cela tvrđava tada radi kao pozornica.

Marcišor se obeležava 1. marta, kada se poklanjaju bele i crvene pletenice kao znak dolaska proleća.

Seoske slave i sabori u Maramurešu i Bukovini nisu u kalendaru za turiste, ali se na njih naiđe slučajno i to su najlepši susreti sa zemljom.

Praktični saveti

Vremenska zona je ista kao naša, pa nema pomeranja sata.

Utičnice su iste kao u Srbiji.

Voda sa česme je ispravna u gradovima; u selima se pita.

Mobilni internet radi dobro i u planinama, sa izuzetkom najviših prevoja.

Gotovina je i dalje potrebna van gradova, naročito na pijacama i za prevoz u Delti.

Radno vreme muzeja je uglavnom od deset do osamnaest, sa ponedeljkom kao neradnim danom.

Za planinske puteve obavezno proverite da li su otvoreni, jer se sezona pomera iz godine u godinu.

Za posete manastirima obucite se pristojno i pitajte pre nego što fotografišete.

Za susrete sa medvedom važi jednostavno pravilo: ne staje se, ne hrani se i ne izlazi se iz vozila.

Česte greške

Planiranje prevelikog kruga. Zemlja je ogromna i putevi su spori; pola odmora ume da ode na vožnju.

Dolazak zbog Transfagarašana u maju. Put je tada zatvoren i nema izuzetka.

Očekivanje da će Bran biti prazan. To je najposećenija atrakcija u zemlji i pred podne se stoji u redu.

Menjanje novca na granici umesto u gradu, gde je kurs redovno bolji.

Oslanjanje isključivo na kartice. U selima i kod prevoznika u Delti se plaća gotovinom.

Svođenje zemlje na Drakulu. Rumunija ima jedanaest dobara na Uneskovoj listi i nijedno od njih nije Bran.

Za koga Rumunija nije pravi izbor

Za kratak odmor na moru. Obala je daleko, sezona je kratka, a ponuda ne može da se meri sa grčkom.

Za putnike koji ne vole duge vožnje. Ovde se vozi mnogo i putevi retko dozvoljavaju brzinu.

Za one koji traže sve na jednom mestu. Rumunija se otkriva u komadima i ne trpi žurbu.

Za ljubitelje savršeno uređenih destinacija. Infrastruktura je neujednačena i to je deo iskustva.

Ali za sve ostale — za one koji vole planine, sela, istoriju i cene koje ne opterećuju budžet — malo koja evropska zemlja daje toliko za tako malo novca.

Ukratko

Rumunija je zemlja koju je najlakše početi sa zapada. Temišvar je udaljen koliko i mnoga naša letovališta, daje pun gradski program za jedan dan i menja okruženje potpuno, a pritom ostavlja osećaj bliskosti zbog srpske crkve u samom centru i zajednice koja tu vekovima živi.

Ko poželi više, iza njega stoje Karpati, dvorci, oslikani manastiri i delta kakve u Evropi nema. To više traži vreme, pa se planira zasebno i bez žurbe.

Za termin, adresu polaska i cenu po putniku, sve stoji na strani kombi prevoz Beograd → Rumunija.