Rumunski Banat — Temišvar, šta videti i gde odsesti

Rumunski Banat počinje odmah iza Vatina i po svemu je nastavak srpskog — ista ravnica, isti drvoredi, ista sela sa širokim ulicama i kućama okrenutim zabatom ka putu. Razlika se pojavi tek na kraju: posle nešto više od dva sata vožnje iskrsne grad sa tri velika trga, austrougarskim fasadama i srpskom pravoslavnom crkvom u samom jezgru. Koliko put traje i kako izgleda po deonicama, stoji na strani kombi prevoz Beograd → Temišvar.

Kada ići

Mart i april bude grad posle zime. Parkovi uz kanal prolistaju, terase se otvaraju, a smeštaj je najjeftiniji u godini. Kiša je česta, pa kišobran ide u torbu.

Maj i jun su najbolji meseci. Temperature su prijatne, sva tri trga rade punim kapacitetom, a dan je dovoljno dug da se sve obiđe bez ijednog žurnog koraka.

Jul i avgust donose vrućinu kakvu zna svako ko leti provodi u Vojvodini — ravnica se u podne pretvori u peć. Razgledanje se tada gura na jutro i veče, a popodne se provodi u hladu Centralnog parka ili u nekom od muzeja.

Septembar vraća prijatno vreme i donosi berbu u vinogradima oko Rekaša, dvadesetak kilometara istočno od grada.

Oktobar je za mnoge najlepši mesec — lišće uz obale kanala se boji, svetlo je meko, a gužve nema nigde.

Novembar i februar su sivi i vlažni, ali i najpovoljniji; tada se dolazi zbog muzeja, kafića i pozorišta, ne zbog šetnje.

Decembar ima adventski sajam na Trgu pobede — manji nego u Budimpešti, ali i neuporedivo mirniji.

Januar je hladan, sa temperaturama oko nule i snegom koji obično ne izdrži ni nedelju dana.

Klima je umereno kontinentalna, sa jasnim uticajem sa zapada: zime su blaže nego u Beogradu, leta podjednako topla. Grad leži na oko devedeset metara nadmorske visine, u ravnici bez ijednog brda, pa vetar zimi ume da bude oštriji nego što temperatura na papiru nagoveštava.

Koje mesto izabrati

Temišvar je jedino odredište u regionu do kog vozimo i praktično jedini razlog dolaska. Sve što se u rumunskom Banatu obilazi za dan ili dva nalazi se u njemu ili na pola sata od njega — zaseban vodič je na strani Temišvar — šta videti, gde odsesti i kako se stiže iz Srbije.

Četate je istorijsko jezgro, nekadašnja tvrđava unutar bedema, i tu su sva tri glavna trga. Ako se bira baza za spavanje, bira se ovde i o tome nema mnogo rasprave.

Fabrik je istočni kvart, nekada zanatsko i industrijsko predgrađe. Ima najlepše secesijske fasade u gradu, sinagogu koja se obnavlja i najviše onih zapuštenih uglova koji se najbolje fotografišu.

Jozefin je jugozapadni kvart uz železničku stanicu, sa dugim potezom fasada iz devetnaestog veka i pijacom koja radi svakog jutra.

Elizabetin je stambeni kvart južno od centra — niske kuće, bašte, tišina i gotovo nijedan turista.

Rekaš je vinski kraj istočno od grada, dvadeset četiri kilometra putem E70. Dolazi se kao poludnevni izlet, ne kao baza.

Za putnike iz Srbije izbor je jednostavan: Četate za spavanje, ostali kvartovi za šetnju kada centar bude obiđen.

Šta videti

Trg Unirii je barokni trg i najlepši prostor u gradu. Na njemu jedna naspram druge stoje rimokatolička katedrala Svetog Đorđa, čija je gradnja počela 1736. i trajala trideset osam godina, i srpska pravoslavna saborna crkva, podignuta između 1745. i 1748. godine.

Barokna palata iz 1754. stoji na istom trgu i danas je u njoj Muzej umetnosti; nekada je bila sedište civilnih guvernera Banata.

Trg pobede je dugačak potez zelenila i fontana između Nacionalnog pozorišta na severnom kraju i pravoslavne katedrale na južnom. Do 1990. zvao se Trg opere.

Pravoslavna mitropolijska katedrala građena je od 16. marta 1936. do 9. jula 1940, a osveštana 6. oktobra 1946. godine. Središnja kupola visoka je 90,5 metara, što je čini drugom po visini crkvom u Rumuniji. Ima jedanaest kula i sedam zvona ukupne mase oko sedam tona, čije je zvučanje usklađivao kompozitor Sabin Dragoj.

Nacionalno pozorište i Opera podignuti su od 1871. do 1875. po planovima bečkih arhitekata Ferdinanda Felnera i Hermana Helmera. Posle požara 1880. i 1920. zdanje je obnovljeno po zamisli Duilija Markua u neovizantijskom ključu, a današnje pročelje okrenuto ka Trgu pobede dovršeno je 1936.

Trg slobode je najmanji od tri trga i leži između prva dva, sa zgradom stare Gradske kuće i sa najviše stolica po kvadratnom metru u letnjim mesecima.

Kapitolska vučica stoji na stubu visokom pet metara — replika koju je Rim poklonio gradu 1926. godine. Meštani su je za vreme rata sklonili u znak protesta i vratili posle njega.

Bastion Terezija najveći je sačuvani deo nekadašnje tvrđave. Unutar debelih zidova su danas muzejske postavke, restorani i kafići, a napolju travnjak na kom se leti sedi do kasno.

Muzej banatskog sela je etnografska postavka na otvorenom u Zelenoj šumi, na samom izlazu iz grada ka Lugožu — kuće, radionice i crkva prenesene iz banatskih sela i sklopljene u celinu.

Trgovi izbliza

Tri trga u Temišvaru nisu tri odvojene tačke, nego jedan potez dug nešto manje od kilometra, i to je ono što ovaj centar čini prijatnijim od većine.

Sa Trga Unirii se kreće, jer je najlepši i ujutru najprazniji. Dve katedrale različitih vera stoje na svega stotinak metara jedna od druge i to nije slučajnost — Banat je vekovima bio kraj u kom se živelo izmešano, i to se u kamenu vidi jasnije nego u bilo kom udžbeniku.

Trg slobode se pređe za dva minuta i lako se preskoči, što je greška: u njemu je najviše svakodnevnog života, jer tu izlaze ljudi koji rade u okolnim kancelarijama.

Trg pobede se ostavlja za kraj, po mogućstvu pred zalazak sunca. Kada se stane kod vučice i pogleda ka jugu, katedrala zatvara vidik na način koji je arhitekta i planirao kada je 1934. crtao novo pročelje pozorišta.

Sva tri se, dakle, obiđu u jednom kontinuiranom hodu od sat vremena — ili u pola dana, ako se sedne na svaku terasu koja mami.

Hunjadijev zamak i muzeji

Hunjadijev zamak je najstarija građevina u gradu. Prvi put je podignut između 1308. i 1315. godine, u vreme Karla Roberta Anžujskog, a posle razornog zemljotresa 1443. iznova ga je sazidao Janko Hunjadi, u radovima koji su trajali do 1447. Od prvobitne anžujske tvrđave nije ostalo praktično ništa, a današnji romantičarski izgled zdanje je dobilo obnovom dovršenom 1856, posle razaranja iz 1849.

Važno pre polaska: zamak je već skoro dve decenije zatvoren za posetioce i nalazi se u velikoj obnovi. Potpuno otvaranje najavljeno je za 2028. godinu. Do tada se vidi samo spolja, iz parka koji ga okružuje, što i dalje vredi — masivna cigla i kule najbolje izgledaju baš sa travnjaka ispred.

Muzej Banata bio je u zamku smešten od 1947. godine, a do završetka radova ima privremeno sedište u bastionu Terezija. Postavka pokriva arheologiju, istoriju i prirodne nauke.

Muzej umetnosti je u Baroknoj palati na Trgu Unirii i najlakše se uklapa u obilazak centra, jer je usput.

Memorijal revolucije u kvartu Četate posvećen je decembru 1989. i za razliku od većine muzeja u gradu, izlazi se iz njega ćutke.

Srpski trag u Temišvaru

Temišvarska eparhija Srpske pravoslavne crkve obuhvata pedeset šest parohija i pet manastira na tlu Rumunije i spada među najstarija srpska duhovna središta van matice. Sedište joj je saborna crkva na Trgu Unirii, sa Vladičanskim dvorom neposredno pored.

Po popisu iz 2021. godine u Rumuniji živi 12.026 pripadnika srpske nacionalne manjine, dakle znatno manje nego deset godina ranije. Najveći deo te zajednice je upravo u Banatu — u samom gradu i u okolnim selima uz granicu. Savez Srba u Rumuniji ima sedište u Temišvaru, a uz njega i škole, redakcije i kulturna društva koja rade na srpskom jeziku.

Za putnika iz Srbije to znači nešto sasvim praktično. U centru se lako naiđe na ljude sa kojima se razgovara maternjim jezikom, natpisi na crkvi se čitaju bez prevoda, a osećaj stranog grada nikad ne postane potpun. Mnogi kažu da im je zbog toga Temišvar prvi inostrani grad u koji su otišli bez ikakve treme.

Decembar 1989

Rumunska revolucija počela je u Temišvaru. Masovni protesti izbili su sredinom decembra 1989, a 20. decembra grad je proglašen prvim slobodnim gradom u zemlji — nekoliko dana pre nego što je režim pao svuda drugde.

Zbog tih dana Trg opere je 1990. preimenovan u Trg pobede. Na stepenicama pravoslavne katedrale, gde su demonstranti bili zaustavljeni vatrom, i danas stoji spomen-obeležje pred kojim se ostavlja cveće.

Za posetioca to nije muzejska tema, nego sloj koji se oseti u razgovoru. Ljudi srednjih godina pamte te dane lično i o njima govore bez patetike, ali i bez zaobilaženja.

Kako se kreće gradom

Peške se rešava sve u Četateu. Centar je ravan kao sto, bez ijednog uspona, i od Trga Unirii do katedrale ima manje od petnaest minuta laganog hoda.

Tramvaj i autobus potrebni su samo za Zelenu šumu, stanicu ili udaljenije kvartove. Zanimljivost koja se retko zna: prvi konjski tramvaj u današnjoj Rumuniji krenuo je baš odavde 1869. godine, a mreža je elektrifikovana 1899.

Karta se kupuje pre ulaska, na kiosku ili preko aplikacije, i poništava se u vozilu. Kontrole ima i kazna nije simbolična.

Biciklom se grad prelazi najprijatnije, jer uz obe obale Bege idu uređene staze bez ijednog raskršća.

Taksi i aplikacije za prevoz rade normalno i cene su niske po evropskoj meri, ali se u centru retko ukazuje potreba.

Parkiranje u Četateu je zonsko i naplaćuje se; ko dolazi svojim kolima, najlakše prolazi ako ostavi vozilo u nekoj od garaža na rubu jezgra.

Gde odsesti

Četate je prvi izbor za svakoga ko ostaje jednu ili dve noći. Hoteli i apartmani su u zgradama iz devetnaestog veka, sve je na pešačkoj razdaljini, a uveče se ne mora nigde voziti.

Oko Trga pobede je najlepše, ali i najbučnije u letnjim mesecima, kada terase rade do kasno. Ko lako spava, dobija najbolji mogući pogled sa prozora.

Fabrik daje više prostora za manje novca i prijaće onima koji vole da im kvart ima karakter. Do centra se stiže za dvadesetak minuta hoda ili nekoliko stanica tramvajem.

Jozefin je logičan ako se dalje putuje vozom ili ako se traži miran smeštaj uz pijacu.

Uz Begu ima novijih zgrada sa apartmanima; kvalitet je ujednačen, a šetnica pored vrata vredi više nego što zvuči.

Standard i cena. Smeštaj je po pravilu jeftiniji nego u Budimpešti i često povoljniji nego u Beogradu za isti nivo. Za vikend u maju, junu i septembru vredi rezervisati ranije, jer je grad postao popularan kao odredište za produženi vikend.

Hrana i piće

Banatska trpeza je bliska vojvođanskoj, sa nešto više začina i sa mađarskim i srpskim nasleđem koje se ne krije.

Ćorba je kisela supa i pojavljuje se u desetak varijanti — sa mesom, sa iznutricama, sa povrćem. Kiselinu joj daje borš, kiselkasta tečnost od pšenične prekrupe, ili kiselo mleko, i to je jelo koje najviše iznenadi one koji ga probaju prvi put.

Sarmale su sarme, gotovo iste kao naše, uz obavezan kačamak sa strane.

Mićići su pečeni valjušci od mlevenog mesa, prvi rođak naših ćevapa, i najbolje se jedu sa senfom i hlebom, bez tanjira i bez ceremonije.

Papanaši su topli desert — prženo testo od sira, posluženo sa pavlakom i džemom od borovnice. Porcija je velika i deli se, koliko god vam se u prvi mah činilo da nećete deliti.

Langoši i gulaš stigli su iz mađarske kuhinje i drže se ravnopravno.

Vino dolazi iz Rekaša, gde je jedna od najvećih vinarija u zemlji, i u gradu se toči svuda. Cujka je šljivova rakija i pije se pre jela, u malim čašama.

Cene su blage. Hrana i piće su otprilike na nivou srpskih, a u kvartovima van centra i niže. Kafa se pije sporo i niko ne požuruje goste da oslobode sto.

Uveče u gradu

Temišvar uveče živi na trgovima i uz kanal. Terase na Trgu slobode i Trgu pobede pune se oko osam, a kod bastiona Terezija se sedi i posle ponoći.

Opera i Nacionalno pozorište dele istu zgradu i imaju redovan repertoar tokom cele sezone. Karte su znatno jeftinije nego u zapadnoj Evropi, a zdanje samo po sebi vredi ulaznice.

Filharmonija svira u sopstvenoj sali i program se objavljuje mesečno.

Uz Begu se šeta do kasno, jer je šetnica osvetljena i puna ljudi svake večeri kada nema kiše.

Studentski deo grada je živ, jer Temišvar ima jak univerzitet i publika je mlada — što se najbolje vidi po ceni pića i po tome koliko dugo lokali rade.

Okolina Temišvara

Rekaš je dvadeset četiri kilometra istočno, na putu E70, i tamo je jedna od najvećih vinarija u Rumuniji. Obilasci podruma i degustacije zakazuju se unapred.

Zelena šuma je na izlazu ka Lugožu i u njoj su Muzej banatskog sela i zoološki vrt — najlakši mogući poludnevni izlet sa decom.

Arad je pedesetak kilometara severno, sa lepim centrom i tvrđavom, i dobro se uklapa u put ka Mađarskoj.

Banatska sela duž granice čuvaju nemačko, mađarsko i srpsko nasleđe u crkvama i grobljima; ko voli da luta bez plana, ovde ima materijala za ceo dan.

Đimbolija je gradić kod prelaza Srpska Crnja i tu se često izlazi kada je na Vatinu gužva.

Južni Banat i planine

Rumunski Banat nije samo ravnica. Južno od Temišvara, prema Dunavu, teren se diže i menja u potpunosti.

Bajle Herkulane su banjsko mesto sa rimskim kupatilima iz 153. godine, koja i posle skoro dva milenijuma imaju vodu. Za vreme Habzburga bile su jedno od omiljenih letovališta carske porodice, a danas su mešavina obnovljenih hotela i veličanstvenih ruševina koje same po sebi privlače fotografe.

Semenik je planina sa nacionalnim parkom i skromnim skijalištem.

Klisura Nere jedan je od najlepših kanjona u zemlji, sa smaragdnim jezercima i stazama koje traže pristojnu obuću.

Bigar je bio najfotografisaniji vodopad u Rumuniji sve dok se 7. juna 2021. nije delimično urušio pod sopstvenom težinom. I dalje se obilazi, ali sa svešću da više nije ono što je bio na fotografijama.

Za nas praktično: ovaj deo Banata je četiri do pet sati vožnje od Beograda i planira se kao zaseban put, ne kao izlet iz Temišvara.

Kratka istorija za putnike

Grad se u pisanim izvorima prvi put pominje 1212. godine, a pravi značaj dobija kada Janko Hunjadi u petnaestom veku od njega pravi utvrđeno uporište prema jugu.

Osmanlije ga drže od 1552. do 1716, kada ga zauzimaju Habzburzi. Ta 1716. godina prelomna je za sve što se danas u gradu vidi: dolazi baroko, dolazi regulacija Bege, dolazi isušivanje močvara i naseljavanje Nemaca, Mađara, Srba, Jevreja i Italijana.

Devetnaesti vek donosi industriju i niz stvari koje su bile prve u ovom delu sveta. Godine 1884, tačnije 12. novembra, Temišvar je postao prvi grad na evropskom kopnu sa električnom uličnom rasvetom — sedamsto trideset jedna lampa upaljena je iste večeri, a pre njega to je imao samo Njujork.

Posle Prvog svetskog rata Banat je podeljen, a Temišvar pripada Rumuniji. Dvadeseti vek donosi ratove, komunizam i konačno decembar 1989.

Godine 2023. grad je bio evropska prestonica kulture, zajedno sa Vespremom i Elefsinom, i to je ostavilo trag u obnovljenim fasadama i u programu koji se od tada održava.

Plan za jedan dan

Ujutru se polazi iz Srbije rano, tako da se u gradu bude do deset. Prvo Trg Unirii, dok je još prazan, sa obe katedrale i Baroknom palatom.

Pre podne se ide Trgom slobode do Trga pobede, uz kratak ulazak u pravoslavnu katedralu.

Ručak je u nekoj kafani u Četateu — ćorba i mićići rešavaju stvar bez razmišljanja.

Popodne se šeta uz Begu do Hunjadijevog zamka i parka oko njega, pa nazad kroz kvart do bastiona Terezija.

Pred povratak se sedne na terasu na Trgu pobede, jer se odatle najbolje ispraća dan.

Ovakav raspored staje u dvanaest sati od vrata do vrata i najčešće se tako i vozi.

Plan za dva dana

Prvi dan je isti kao gore, samo bez žurbe i sa ulaskom u Muzej umetnosti.

Drugo jutro ide u Zelenu šumu — Muzej banatskog sela pa zoološki vrt, ako se putuje sa decom.

Drugo popodne je za Rekaš i degustaciju, ili za kvart Fabrik ako vino nije tema.

Druga večer je za operu ili pozorište, uz rezervaciju karata pre polaska iz Srbije.

Dva dana su gornja granica onoga što sam Temišvar traži; sve preko toga ima smisla samo ako se ide dalje u zemlju.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom grad radi bolje nego što se očekuje. Sve je ravno, kolica prolaze svuda, parkovi su veliki i senoviti, a zoološki vrt i muzej na otvorenom pokrivaju ceo jedan dan. Restorani su tolerantni i porcije su velike.

U paru je Temišvar mirna i jeftina alternativa Budimpešti za produženi vikend. Večera u centru, opera i šetnja uz kanal daju pun program bez ijednog reda za ulaznice.

U grupi je relacija zahvalna, jer je kratka. Za slavlja, ekskurzije i poslovne izlete najčešće se vozi ujutru i vraća uveče istog dana, bez noćenja i bez dodatnih troškova.

Za starije putnike je centar idealan — nema uspona, klupa ima na svakih pedesetak metara, a razdaljine su male.

Kako se stiže

Iz Beograda ima oko sto šezdeset kilometara i vozi se približno dva i po sata. Put ide banatskom ravnicom preko Pančeva i Vršca, bez uspona i bez naplatnih rampi do granice. Cena se računa za vaš termin i broj putnika i stoji na strani kombi prevoz Beograd → Temišvar, cena po osobi.

Granica je Vatin–Moravica, na putu E70. Kada je tu gužva, kao alternativa stoje Srpska Crnja–Đimbolija i Kaluđerovo–Naidaš.

Iz Novog Sada je kraće preko Zrenjanina i Srpske Crnje; detalji su na strani kombi prevoz putnika Novi Sad → Temišvar.

Vinjeta za rumunske puteve i granične takse uračunate su u dogovorenu ponudu, pa se na putu ništa ne doplaćuje.

Povratak istog dana je ovde pravilo, a ne izuzetak. Zbog kratke relacije velik broj naših putnika ujutru krene, ceo dan provede u gradu i uveče spava kod kuće.

Vožnja je vanlinijska, dakle po terminu koji vi birate, sa polaskom sa vaše adrese i dolaskom pred vrata u Temišvaru.

Koliko novca računati

Valuta je rumunski lej, podeljen na sto bana. Rumunija nije u evrozoni i evro se prima u malom broju mesta, po nepovoljnom kursu.

Menjanje se radi u menjačnici u centru ili podizanjem na bankomatu; kurs u menjačnicama u jezgru obično je bolji nego na graničnom prelazu.

Kartice se primaju gotovo svuda, uključujući i manje lokale, ali je pametno imati nešto gotovine za pijacu i za parkiranje.

Nivo cena je blizu srpskog. Kafa, pivo i ručak u kafani koštaju otprilike kao u Novom Sadu, smeštaj je često jeftiniji nego u Beogradu, a ulaznice za muzeje i pozorište osetno su niže nego u Mađarskoj.

Napojnica je uobičajena i zaokružuje se na oko deset odsto računa.

Praktični saveti

Pasoš, ne lična karta. Rumunija je u Evropskoj uniji, a kopnene granice su u Šengen ušle 1. januara 2025. godine. Za ulazak je potreban biometrijski pasoš i svako dete mora imati svoj.

Vreme je isto kao u Srbiji, pa nema računanja sa satima.

Jezik. Rumunski je romanski jezik i ne liči ni na jedan jezik iz okruženja, ali se u centru dobro prolazi sa engleskim. U srpskoj crkvi i oko nje razgovara se i srpski, a stariji ljudi u gradu često znaju i mađarski.

Utičnice su iste kao naše, pa adapter ne treba.

Obuća je važnija nego što izgleda: kaldrma na Trgu Unirii je lepa, ali nemilosrdna prema tankim đonovima.

Voda sa česme je ispravna za piće.

Radno vreme muzeja je po pravilu od deset do osamnaest, sa ponedeljkom kao neradnim danom — što je najčešća greška u planiranju izleta.

Ako putujete zbog jednog cilja, proverite ga pre polaska. Grad je poslednjih godina u stalnoj obnovi i objekti se zatvaraju bez najave.

Van sezone

Od novembra do marta Temišvar radi za svoje stanovnike, ne za posetioce, i to je njegova najveća prednost u tim mesecima.

Smeštaj je najjeftiniji u godini, a najbolji hoteli u centru dostupni su bez rezervacije unapred.

Muzeji i pozorište rade punim tempom, jer je to sezona kulture.

Kafići su topli, puni i jeftini, a sedenje bez žurbe je ovde lokalni sport.

Decembar ima adventski sajam, dovoljno veliki da bude lep i dovoljno mali da se prođe bez guranja.

Šta ne očekivati: sunce. Magla i sivilo drže se nedeljama, pa ko putuje zbog fotografija treba da bira drugi period.

Kupovina

Pijaca u Jozefinu radi svakog jutra i tu se kupuje sir, med, suvo voće i domaća rakija.

Vino iz Rekaša je najlogičniji suvenir i nalazi se u svakoj boljoj prodavnici u centru, često jeftinije nego u vinariji.

Keramika i vez iz banatskih sela prodaju se u nekoliko radnji oko Trga Unirii.

Trgovački centri su na obodu grada i u njima nema ničega što se ne nalazi i kod nas.

Carinski limit važi kao i za svaku zemlju izvan carinske unije sa Srbijom, pa količine alkohola i duvana treba držati u okvirima dozvoljenog.

Česte greške

Odlazak ponedeljkom. Većina muzeja tada ne radi, a grad bez muzeja gubi pola sadržaja.

Očekivanje da će zamak biti otvoren. Nije, i neće biti do 2028. Ko ide isključivo zbog njega, biće razočaran.

Menjanje novca na granici. Kurs je tamo najlošiji; sačekajte centar.

Planiranje Bajle Herkulana kao izleta iz Temišvara. Predaleko je za jedan dan i pojede ceo put.

Dolazak u podne usred jula. Ravnica u to doba nema hlada, a trgovi su otvoreni i beli od sunca.

Preskakanje kvartova. Ko vidi samo tri trga, video je najlepši, ali i najmanje karakterističan deo grada.

Za koga ovaj region nije pravi izbor

Za one koji traže more ili planinu — rumunski Banat u svom severnom delu nema ni jedno ni drugo, a južni deo je predaleko za kratak put.

Za ljubitelje velikih metropola. Temišvar ima dvesta pedeset hiljada stanovnika i to se oseti: sve je kamerno, što je za većinu prednost, ali ne za svakoga.

Za putnike koji hoće mnogo otvorenih atrakcija. Grad je u obnovi i deo objekata je zatvoren.

Za one koji putuju zbog noćnog života u velikom stilu. Izlaska ima, ali je studentski i skroman po obimu.

Ko traži Rumuniju sa razglednice — dvorce, planinske puteve i manastire — treba da ide dalje, u Transilvaniju i Bukovinu. Banat je nešto drugo i najbolje prolazi kod onih koji ga tako i očekuju.

Ukratko

Rumunski Banat je najkraći mogući izlazak iz zemlje koji stvarno menja okruženje. Temišvar je Beogradu bliži nego većina odredišta na moru koja vozimo, a daje pun grad — tri trga, dve katedrale jedna preko puta druge, kanal kroz centar i istoriju koja je u decembru 1989. pomerila celu zemlju.

Za jedan dan se vidi sve najvažnije. Za dva se stigne i u okolinu. Cene su niske, jezik nije prepreka, a srpska crkva u samom jezgru daje osećaj da niste otišli daleko — iako jeste.

Ako vam treba termin, adresa polaska i konačna cena po putniku, sve stoji na strani kombi prevoz Srbija → Rumunija.