Bohinj — jezero, slap Savica, Vogel i gde odsesti

Bohinj je jezero u nacionalnom parku i sve ostalo se od njega meri. Leži na 526 metara, u dolini zatvorenoj grebenima, i za razliku od Bleda nema ni dvorac ni ostrvo — ima planinu koja počinje odmah iza poslednje kuće. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: minibus prevoz Beograd – Bohinj; sve destinacije u Sloveniji i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija; ostatak regije pokriva Centralna Slovenija — Ljubljana, Bled i šta videti.

Kada ići u Bohinj

April i maj su za vodu: sneg se topi, Savica je najjača u godini, a doline su prazne.

Jun otvara sezonu pešačenja; staze su prohodne, a jezero se tek zagreva.

Jul je mesec kada se kupa bez razmišljanja i kada su svi vidikovci dostupni.

Avgust je najposećeniji, ali se gužva rasporedi po dolinama, pa se nikad ne oseća kao na obali.

Septembar je najbolji mesec za planinu — vazduh je bistar, staze suve, a gostiju upola manje.

Oktobar donosi boje po padinama i najlepše fotografije jezera u godini.

Od decembra do marta radi skijalište, a dolina je tiha i jeftina za boravak.

Popodnevne oluje su leti uobičajene u ovim planinama, pa se duži usponi planiraju za prvu polovinu dana.

Šta videti u Bohinju — jezero, Savica i Mostnica

Bohinjsko jezero je najveće prirodno stalno jezero u Sloveniji: dugačko 4,1 kilometar i široko nešto preko kilometra.

Površina mu je 3,3 kvadratna kilometra, a najveća dubina 45 metara.

U jezero se kod Ukanca uliva Savica, a iz njega ističe Jezernica, koja se ubrzo spaja sa Mostnicom u Savu Bohinjku.

Staza oko jezera duga je oko dvanaest kilometara i pređe se za tri do četiri sata, bez ijednog ozbiljnog uspona.

Slap Savica je visok 78 metara i pada u obliku slova A, na nadmorskoj visini od 836 metara.

Do vidikovca vodi obeležena staza sa 553 stepenika; hoda se dvadeset do dvadeset pet minuta uzbrdo.

Vodopad je 1807. godine posetio austrijski nadvojvoda Jovan Habzburški, što je jedan od prvih zabeleženih turističkih dolazaka u ovu dolinu.

Kanjon Mostnice počinje iznad Stare Fužine i pruža se dolinom Voje, sa mostićima i uskim proseklinama u steni.

Crkva kod kamenog mosta u Ribčevom Lazu najfotografisaniji je motiv Bohinja, pogotovo kada je jezero mirno.

Vogel i pogled odozgo

Gondolska žičara iz doline izvodi na Rjavu skalu, na 1.535 metara nadmorske visine.

Odatle počinje visokogorsko skijalište unutar Triglavskog nacionalnog parka, jedino takvo u zemlji.

Sam vrh Vogla je na 1.923 metra i do njega se ide stazom sa gornje stanice.

Sa terase kod stanice vidi se celo jezero, dolina i grebeni koji je zatvaraju — to je jedini pogled sa kog se Bohinj obuhvati celom širinom.

Leti se gore pešači, po obeleženim stazama različite težine, uz pašnjake i planinske kuće.

Zimi je Vogel skijalište sa stazama iznad granice šume i pogledom na jezero tokom celog spusta.

Temperatura je gore niža za nekoliko stepeni nego u dolini, i po vedrom letnjem danu.

Triglavski nacionalni park

Park je osnovan 1961. godine, a današnje granice ima od 1981.

To je jedini nacionalni park u Sloveniji i Bohinj leži u njegovom srcu, ne na ivici.

Pravila su stroža nego u običnim planinskim mestima: kretanje van staza, kampovanje i paljenje vatre su ograničeni.

Pokljuka je visoravan sa smrekovim šumama, iznad doline, poznata po biatlonskim stazama.

Dolina Voje vodi ka Vodenoj peći i najlepša je za lagano pešačenje sa decom.

Planinske kuće rade od kasnog proleća do jeseni i na njima se jede jednostavno i jeftino.

Za duže ture obavezno se proverava vremenska prognoza, jer se u ovim planinama vreme menja u roku od sat vremena.

Staze i pešačenje — šta se stiže za koliko

Obilazak jezera je najlakša tura: dvanaest kilometara po ravnom, tri do četiri sata sa pauzama.

Dolina Voje traži sat i po u jednom smeru i pogodna je i za decu, jer nema uspona.

Slap Savica je kratak, ali strm uspon, dvadesetak minuta uz 553 stepenika.

Vodena peć u kanjonu Mostnice je proširenje u steni do kog se stiže stazom kroz šumu.

Planina Blato i Uskovnica su pašnjaci iznad doline, sa kolibama i pogledom na grebene.

Dolina Triglavskih jezera je celodnevna tura za iskusne pešake, sa usponom preko hiljadu metara visinske razlike.

Za svaku turu važi da se kreće rano i da se u ranac stavlja kabanica, i kada je jutro vedro.

Zimi u Bohinju

Skijalište na Voglu radi iznad granice šume, sa stazama koje gledaju na jezero.

Dolina je znatno jeftinija od alpskih centara u Austriji i Italiji, za isti broj dana na snegu.

Sankanje i staze za skijaško trčanje postoje u dolini i na Pokljuki.

Jezero se ponekad zaledi uz obalu, ali se po ledu ne izlazi, jer debljina nije ujednačena.

Dani su kratki, pa se izleti planiraju do tri popodne.

Smeštaj je zimi lakše naći nego leti, osim u nedelji oko Nove godine.

Za vožnju do doline zimi su obavezne zimske gume i lanci u vozilu.

Gde odsesti u Bohinju

Ribčev Laz je centar zbivanja: kod njega je most, crkva, informacije i najviše smeštaja.

Stara Fužina je selo iznad jezera, mirnije, sa kućama i kanjonom Mostnice pred vratima.

Ukanc je na zapadnom kraju jezera, najbliži Savici i žičari, sa kampom i hotelima.

Bohinjska Bistrica je najveće mesto u dolini, sa najnižim cenama i železničkom stanicom.

Apartmani i turistička domaćinstva čine većinu ponude; hotela je malo i brzo se popune.

Kamp uz jezero je jedan od najtraženijih u zemlji i traži rezervaciju za jul i avgust.

Parking uz jezero se plaća i u sezoni se popuni pre deset ujutru, pa se dolazi rano ili se koristi lokalni autobus.

Sela u dolini — čime se razlikuju

Ribčev Laz je turističko središte, sa mostom, crkvom i najviše sadržaja na jednom mestu.

Stara Fužina čuva ime iz vremena kada se u dolini topilo gvožđe i danas je najlepše očuvano selo.

Studor je poznat po nizu drvenih senara, poređanih jedna uz drugu na ulazu u selo.

Srednja vas je upravno središte gornje doline, sa školom, prodavnicom i nekoliko gostionica.

Ukanc je najzapadniji deo, uz sam kraj jezera, gde počinju staze ka Savici i žičari.

Bohinjska Bistrica je najveće mesto, sa stanicom, bazenom i najnižim cenama smeštaja.

Za mir se biraju Studor i Srednja vas, za sadržaj Ribčev Laz, a za budžet Bistrica.

Razdaljine među selima su male — od Bistrice do Ukanca ima petnaestak kilometara, a autobus prolazi kroz sva.

Nijedno selo nema veliku prodavnicu, pa se veća nabavka obavlja u Bistrici ili pre dolaska u dolinu.

Hrana i cene

Planinska kuhinja je osnova: žganci, ričet, jota i kobasice sa domaćim hlebom.

Bohinjski sir pravi se u dolini i prodaje se direktno u selima, uz mogućnost degustacije.

Pastrmka iz jezera i potoka je najčešće riblje jelo u gostionicama uz obalu.

Kremšnita je bledski specijalitet, ali se služi i ovde, u gotovo svakoj kafani.

Cene su niže nego na Bledu za isti nivo, pogotovo u Bohinjskoj Bistrici i po selima.

Planinske kuće naplaćuju manje od restorana u dolini, uz porcije koje su računate na pešake.

Za kupovinu namirnica postoje prodavnice u Ribčevom Lazu i Bistrici, ali je izbor manji nego u gradu.

Koliko novca računati

Smeštaj je najveća stavka i u avgustu je dvostruko skuplji nego u junu.

Žičara na Vogel je najveći pojedinačni izdatak u dolini, uz povratnu kartu.

Ulaznica za slap Savica je mala i plaća se na licu mesta.

Parking uz jezero naplaćuje se po satu i po danu, a u sezoni je jeftinije koristiti autobus.

Planinski ručak košta osetno manje nego večera u gostionici uz jezero.

Turistička taksa ide po osobi i noćenju i u zaštićenom području je nešto viša.

Za nedelju dana budžet je manji nego na Bledu, uz istu dostupnost svih izleta.

Kako se kreće po Bohinju

Autobus povezuje Bohinjsku Bistricu, Ribčev Laz, Staru Fužinu i Ukanc tokom cele sezone.

Peške se obilazi sve oko jezera; staza je obeležena i ravna celom dužinom.

Bicikl je najbolji za dolinu, pošto su razdaljine male, a putevi bez velikih uspona.

Voz stiže do Bohinjske Bistrice i vezuje dolinu sa Jesenicama i sa Primorskom kroz tunel.

Automobil je koristan za Pokljuku i za izlete van doline, ali u sezoni pravi problem sa parkingom.

Brod po jezeru vozi leti od Ribčevog Laza do Ukanca i najlepši je način prelaska.

Za planinske staze važi isto pravilo kao svuda u Alpima: kreće se rano i vraća pre popodnevnih oluja.

Kako se stiže do Bohinja

Od Beograda do Bohinja ima 610 kilometara, po našim merenim podacima.

Vožnja traje oko sedam sati, računajući obe granice i dve pauze.

Ruta ide auto-putem preko Batrovaca i Bregane, pored Ljubljane, pa kroz Gorenjsku i uz dolinu Save.

Poslednjih dvadesetak kilometara vodi uskim dolinskim putem, pa se vozi sporije nego auto-putem.

Polazak je sa kućne adrese, a dolazak pred smeštaj, bez presedanja i bez čekanja na stanici.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani prevoz putnika Beograd – Bohinj, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — kombi prevoz Novi Sad → Bohinj; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Bohinj — cena.

Plan po danima

Prvi dan je za dolazak i šetnju do mosta u Ribčevom Lazu, bez plana.

Drugi obilazi jezero celom stazom, sa kupanjem na pola puta.

Treći vodi na Savicu pre podne i u Staru Fužinu popodne.

Četvrti je za Vogel: gondola gore, staze po grebenu, povratak pred veče.

Peti ide u kanjon Mostnice i dolinu Voje.

Šesti je za Bled, dvadesetak minuta niz dolinu.

Sedmi je slobodan, za Pokljuku ili za poslednje kupanje.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najbolji plitki delovi jezera kod Ribčevog Laza, dolina Voje i vožnja gondolom.

U paru su jutro na praznoj obali i zalazak sa Vogla ono zbog čega se dolazi.

U grupi su apartmani i kampovi najpovoljniji, a izleti se lako organizuju iz jedne baze.

Za starije putnike staza oko jezera je ravna i prohodna, a Vogel se dostiže bez pešačenja.

Za planinare dolina je polazna tačka za Triglav i za ture po grebenima iznad nje.

Za zimski dolazak rade skijalište i staze za sankanje, uz cene niže nego u alpskim centrima.

Kratka istorija za putnike

Bohinj je vekovima bio dolina od koje se živelo teško: kratka leta, duge zime i zemlja koja je davala tek toliko da se preživi. Ono što je dolinu držalo bilo je gvožđe — ruda se topila u pećima po selima, a imena poput Stare Fužine potiču upravo odatle.

Planinarstvo i turizam stigli su u devetnaestom veku, sa prvim posetiocima koji su dolazili zbog vodopada i zbog Triglava. Uspon na najviši vrh preko Bohinja postao je klasičan put i dolina se polako pretvorila u polaznu tačku.

Železnica kroz Bohinjski tunel, otvorena početkom dvadesetog veka, prvi put je dolinu vezala sa Primorskom i skratila put do mora na nekoliko sati.

Osnivanje zaštićenog područja sredinom dvadesetog veka, a zatim i nacionalnog parka, zaustavilo je gradnju koja je Bled promenila mnogo više. Zbog toga Bohinj i danas izgleda kao dolina sa selima, a ne kao letovalište.

Poslednjih decenija broj gostiju je porastao, ali su pravila parka ostala, pa se razlika prema susednim dolinama vidi na prvi pogled.

Izleti iz Bohinja

Bled je na dvadesetak minuta i bira se zbog ostrva i dvorca — ruta i cena stoje na strani kombi prevoz Beograd → Bled — zaseban vodič je na strani Bled — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Pokljuka je visoravan iznad doline, sa šumskim stazama i biatlonskim centrom.

Kranjska Gora je na sat vremena, preko prevoja ili dolinom — ceo vodič je na strani Kranjska Gora — skijanje, Planica, Vršič i smeštaj.

Ljubljana je na sat i po, pa se prestonica obilazi kao jednodnevni izlet — detaljnije na strani Ljubljana — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Kranj je na četrdesetak minuta, sa starim jezgrom nad kanjonom — više na strani Kranj — staro jezgro nad kanjonom, rovovi i gde odsesti.

Primorska je kroz tunel i dolinom Soče na dva sata, ako se hoće more u istom putovanju.

Za planinske izlete unutar parka nije potrebna nikakva dozvola, ali se poštuju pravila kretanja.

Uveče u Bohinju

Veče je tiho i svodi se na terase u Ribčevom Lazu i po selima.

Jezero pred zalazak je najlepše sa istočne obale, kada se grebeni ogledaju u vodi.

Gostionice rade do ponoći u sezoni, dok van nje zatvaraju znatno ranije.

Letnji program je skroman: povremeni koncerti, seoske svečanosti i vođene šetnje.

Za izlazak sa muzikom ide se na Bled ili u Ljubljanu.

Nebo iznad doline je tamno, pa se zvezde vide bolje nego bilo gde u okolini.

Šetnja do mosta posle večere je kratka i ravna, a jezero se uveče potpuno smiri.

Domaći se okupljaju u Bistrici, gde radi i nekoliko lokala van turističke sezone.

Česte greške

Poređenje sa Bledom. Bohinj nema dvorac ni ostrvo i ne treba mu; dolazi se zbog planine i vode.

Dolazak automobilom u podne. Parking uz jezero se popuni pre deset, pa se čeka ili plaća skuplje.

Uspon na Savicu u papučama. Staza je kamena i vlažna, sa 553 stepenika.

Kupanje bez provere temperature. Voda je hladnija nego što izgleda, jer je jezero duboko i planinsko.

Planiranje duge ture posle podneva. Popodnevne oluje su u ovim planinama pravilo, ne izuzetak.

Očekivanje bogate ponude uveče. Dolina se rano smiruje; ko traži izlaske, spava na Bledu.

Praktični saveti

Obuću sa čvrstim đonom ponesite obavezno, jer su staze kamene i klizave.

Tanku jaknu i kabanicu držite u rancu i po vedrom danu.

Kartu za žičaru kupujte ujutru, jer se u sezoni čeka u redu.

Vodu punite na česmama po selima; kvalitet je vrhunski, direktno sa izvora.

Za planinske ture proverite prognozu i najavite povratak domaćinu.

Gotovinu u sitnini držite za planinske kuće, gde kartica ne prolazi uvek.

Ulaznice i karte za žičaru proverite na dan uspona, jer se pri lošoj prognozi gondola zaustavlja.

Otpad nosite sa sobom sa planinskih staza, pošto korpi u parku nema.

Za povratak u Srbiju dogovorite termin unapred; polazak je sa adrese u Bohinju, isto kao u odlasku.

Šta poneti

Planinske cipele ili patike sa gaznim slojem, jer se najviše hoda.

Kupaći kostim i peškir, pošto se u jezeru kupa i kada je vazduh svež.

Kabanicu ili vetrovku, zbog naglih promena vremena u dolini.

Sredstvo protiv insekata za šumske staze i večeri uz vodu.

Punjač i eksternu bateriju, jer se telefon na celodnevnim turama isprazni.

Gotovinu, za planinske kuće i za parking automate.

Bohinj naspram Bleda i Kranjske Gore

Naspram Bleda Bohinj je divlji, jeftiniji i tiši, ali nema ni dvorac ni ostrvo ni gradsku ponudu.

Naspram Kranjske Gore ima veće jezero i blažu dolinu, dok Kranjska Gora ima više skijaških staza i prevoj Vršič.

Za odmor uz vodu i planinu Bohinj je najpotpuniji izbor u ovom delu zemlje.

Za prvi dolazak u Sloveniju logičniji je Bled, sa Bohinjem kao jednodnevnim izletom.

Za planinare je Bohinj polazna tačka, a Bled samo prenoćište.

Za zimski odmor biraju se Vogel ili Kranjska Gora, zavisno od toga da li se traži pogled ili više staza.

Ukratko

Bohinj se bira kada se hoće voda u planini, a ne letovalište uz vodu: jezero od 4,1 kilometra na 526 metara visine, slap Savica od 78 metara, žičara na 1.535 metara i staze koje kreću od poslednje kuće. Tri dana pokrivaju jezero, Savicu i Vogel, a nedelja dana ima smisla samo ako se ide u planinu.