Slovenija — kada ići, koja regija i kako do Slovenije

Slovenija je zemlja koja u krugu od dva sata vožnje ima Alpe, more, kraške pećine i vinograde — i to je razlog zbog kog se u nju ide više puta, svaki put drugačije. Za goste iz Srbije je uz to i najbliža alpska destinacija. Ovaj vodič objašnjava kada ići, koju regiju izabrati, koliko realno košta boravak i kako se najlakše stiže. Kako izgleda put i koliko košta po putniku, stoji na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija.

Kada ići u Sloveniju

Proleće, od aprila do juna, najlepše je za jezera i doline: sve je zeleno, vodopadi su najjači, a cene niže nego leti.

Jul i avgust su vrhunac sezone; Bled i obala su tada najprometniji, a smeštaj se rezerviše mesecima ranije.

Septembar je za mnoge najbolji mesec — planine su prohodne, jezera topla, a gužva znatno manja.

Oktobar donosi boje po dolinama i berbu u vinskim krajevima, uz najlepše fotografije godine.

Decembar je vreme praznične Ljubljane i početka skijaške sezone.

Od januara do marta radi se o zimskom odmoru: Kranjska Gora, Rogla, Vogel i Krvavec, uz toplice kao dodatak.

Klima se menja po regijama više nego što veličina zemlje nagoveštava. Alpe imaju kratko leto i dugu zimu, unutrašnjost je kontinentalna, a obala mediteranska sa blagim zimama. Razlika u temperaturi između Bovca i Portoroža u istom danu ume da bude i deset stepeni.

Regije — koju izabrati

Centralna Slovenija obuhvata Ljubljanu, Bled, Bohinj, Kranj i Postojnu. Ovde je najviše onoga zbog čega se u Sloveniju dolazi prvi put, a razdaljine su male — od prestonice do Bleda ima pola sata vožnje. Za sedam dana se sve obiđe bez menjanja smeštaja — više na strani Centralna Slovenija — Ljubljana, Bled i šta videti.

Slovenačke Alpe su Kranjska Gora, Bovec, Kobarid i Tolmin, sa dolinom Soče i Triglavskim nacionalnim parkom. Biraju se zbog planina, sportova na vodi, biciklizma i skijanja. Ovo je najlepši, ali i najzahtevniji deo zemlje po vremenu i vožnji — detaljnije na strani Slovenačke Alpe — Soča, Bovec i šta videti.

Slovenačka obala je kratka, svega četrdesetak kilometara, ali gusta: Piran, Portorož, Izola, Koper i Ankaran. Mediteranski deo zemlje sa venecijanskim nasleđem, solanama i toplim morem od juna do septembra — ceo vodič je na strani Slovenačka obala — Piran, Portorož i koje mesto izabrati.

Štajerska sa Mariborom, Ptujem, Celjem i Roglom je najpovoljnija regija, sa vinskim putevima, toplicama i najstarijom vinovom lozom na svetu — zaseban vodič je na strani Štajerska — Maribor, Ptuj, toplice i šta videti.

Koruška i sever nude Logarsku dolinu, Solčavu i planinske pašnjake — najmirniji deo zemlje.

Kras i jugozapad kriju Postojnsku jamu, Predjamski grad, Škocjanske jame i lipicanere iz Lipice.

Šta videti u Sloveniji

Bled je najpoznatija razglednica zemlje: jezero sa jedinim slovenačkim ostrvom, crkvom na njemu i dvorcem na steni visokoj preko sto metara — detaljnije na strani Bled — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Bohinjsko jezero je najveće stalno prirodno jezero u zemlji, u srcu Triglavskog nacionalnog parka, sa vodopadom Savica i žičarom na Vogel.

Ljubljana ima Plečnikove mostove i tržnicu, tvrđavu iznad grada i pešačko središte uz reku Ljubljanicu; Plečnikovo delo upisano je na Uneskovu listu 2021. godine — zaseban vodič je na strani Ljubljana — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Postojnska jama je najposećenija pećina u Evropi, sa vozićem koji ulazi dva kilometra u podzemlje i sa čovečjom ribicom.

Predjamski grad je dvorac sagrađen u ulazu u pećinu, u steni visokoj preko sto metara.

Škocjanske jame su na Uneskovoj listi od 1986. godine i imaju jedan od najvećih podzemnih kanjona na svetu.

Dolina Soče ima reku smaragdne boje, koritnjake i klisure, i najbolje uslove za rafting u ovom delu Evrope.

Triglav je najviši vrh i simbol zemlje; uspon traje dva dana i traži pripremu.

Piran je najlepši grad na obali, sa venecijanskim trgom i uskim ulicama — ceo vodič je na strani Piran — šta videti, gde odsesti i kako ga obići peške.

Solane u Sečovljama i danas proizvode so tradicionalnim postupkom.

Logarska dolina je ledenička dolina na severu, sa vodopadom Rinka i pašnjacima.

Lipica je ergela stara više od četiri veka, u kojoj su uzgojeni prvi lipicaneri.

Ptuj je najstariji grad u zemlji, sa dvorcem i Kurentovanjem, pokladnom povorkom pod zaštitom Uneska — zaseban vodič je na strani Ptuj — terme, dvorac nad Dravom i šta videti u gradu.

Maribor čuva najstariju vinovu lozu na svetu, staru preko četiri stotine godina — više na strani Maribor — Lent, Stara trta, Pohorje i gde odsesti.

Jezera, planine i pećine

Bledsko jezero je toplo leti i pogodno za kupanje, sa uređenim kupalištima i šetnicom oko celog jezera dugom šest kilometara.

Bohinjsko jezero je hladnije i divlje, sa najlepšim planinskim okruženjem u zemlji.

Jezero Jasna kod Kranjske Gore i Zelenci su manja, ali među najfotografisanijima.

Triglavski nacionalni park pokriva desetinu teritorije zemlje i jedini je nacionalni park u Sloveniji.

Vršič je najviši prevoj u zemlji, sa pedeset serpentina i ruskom kapelicom koju su podigli ratni zarobljenici.

Vintgar je klisura kod Bleda sa drvenim stazama iznad reke Radovne.

Postojnska i Škocjanske jame su dve potpuno različite pećine — prva turistička i pristupačna, druga divlja i sa podzemnim kanjonom.

Krizna jama i Pivka jama su za one koji hoće manje posećeno podzemlje.

Gde odsesti

Hoteli su najbrojniji na Bledu, u Portorožu i u Ljubljani, sa cenama na srednjoevropskom nivou.

Turistička domaćinstva na selu su specijalnost zemlje — smeštaj na imanju sa domaćom hranom, često znatno povoljniji.

Apartmani su najčešći izbor za porodice i dostupni su svuda.

Kampovi su odlično uređeni, posebno u Bohinju, dolini Soče i na obali, sa glamping kućicama kao alternativom.

Planinske kuće u Triglavskom parku rade od juna do septembra i traže rezervaciju.

Toplice nude pakete sa polupansionom i bazenima, popularne cele godine.

Pre potvrde rezervacije proverite da li je turistička taksa uračunata, postoji li parking, radi li kuhinja u objektu van sezone i koliko je do najbliže stanice ili žičare.

Hrana i cene

Slovenačka kuhinja spaja alpsko, mediteransko i panonsko: kranjska kobasica, žgance, štruklji i jota u unutrašnjosti, riba i tartufi na obali, gulaš i bograč na istoku.

Šta probati: kranjsku kobasicu koja ima zaštićeno poreklo, bledsku kremšnitu, štruklje na desetine načina, potico — rolat sa orasima, prekmursku gibanicu i idrijske žlikrofe.

Vina: rebula i teran na zapadu, laški rizling i šipon na istoku, uz vinske puteve koji su među najuređenijima u Evropi.

Cene su više nego u Srbiji i Hrvatskoj. Ručak u gostilni izvan turističkih centara košta osetno manje nego u restoranima na Bledu ili u Portorožu. Marketi su povoljni, a voda sa česme je svuda pitka i vrlo dobrog kvaliteta.

Koliko košta putovanje

Prevoz je prva stavka i najviše zavisi od načina putovanja; cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija.

Smeštaj je najveća stavka; Bled i obala su najskuplji, Štajerska i Koruška najpovoljnije.

Turistička taksa plaća se po osobi i noćenju, sa iznosom koji zavisi od opštine i kategorije objekta.

Vinjeta je obavezna za autoputeve ako se putuje sopstvenim vozilom; kupuje se elektronski ili na pumpama, u trajanju od nedelju dana, meseca ili godine.

Ulaznice za pećine, dvorce i žičare su znatna stavka — Postojnska jama i Bledski dvorac spadaju u skuplje.

Skijaške karte su na nivou austrijskih, ali su centri manji.

Hrana je promenljiva koja najviše zavisi od navika; gostilne izvan centara su znatno povoljnije.

Toplice se plaćaju po danu ili kroz paket sa noćenjem.

Kako se stiže iz Srbije

Put iz Srbije ide preko prelaza Batrovci–Bajakovo, autoputem kroz Slavoniju do Zagreba, pa preko prelaza Bregana–Obrežje u Sloveniju. Od granice do Ljubljane ima još oko sat vremena vožnje, a do Bleda sat i po.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda za obilazak, ali se plaćaju gorivo, putarine u Hrvatskoj i vinjeta u Sloveniji, uz dug dan vožnje.

Autobusom je cena najniža, uz presedanje i dolazak na stanicu izvan mesta odredišta.

Avionom postoje linije do Ljubljane, ali su ograničene i uz njih ide transfer.

Kombijem od vrata do vrata putuje se bez presedanja: vozilo preuzima putnike na kućnoj adresi, vozi kroz noć i ostavlja ih pred smeštajem. Prtljag se pakuje jednom, a granične takse, putarine i vinjeta ulaze u dogovorenu cenu. Kilometraža i cena po polaznom gradu i destinaciji stoje na stranama kombi prevoz putnika Beograd → Ljubljana, a iznos po putniku na strani kombi prevoz Beograd → Ljubljana, cena po osobi i minibus prevoz Beograd – Bled, a poređenje svih destinacija u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Pasoš se proverava samo jednom, pri ulasku u Hrvatsku na Batrovcima. Hrvatska je u Šengenu od 1. januara 2023, pa na Bregani između Hrvatske i Slovenije više nema granične kontrole. U vrhuncu sezone se zna čekati na Batrovcima, pa se polazak planira tako da se tuda prođe noću.

Unutar zemlje vozovi i autobusi povezuju sve veće gradove, a razdaljine su male — od Ljubljane do bilo kog kraja zemlje ima najviše dva sata vožnje.

Dokumenta i pravila

Pasoš je obavezan, jer je Slovenija u Šengenu; lična karta nije dovoljna.

Dužina boravka bez vize ograničena je na tri meseca unutar svakih šest, računato za ceo šengenski prostor zajedno.

Maloletnici putuju sa sopstvenim pasošem, i to važi i za bebe.

ETIAS se uvodi u poslednjem kvartalu 2026 — 20 evra, važi tri godine, a deca i putnici preko 70 godina su oslobođeni.

Zeleni karton i vozačka dozvola potrebni su za putovanje sopstvenim vozilom.

Vinjeta je obavezna za sve autoputeve i brze puteve; kazne za vožnju bez nje su visoke.

Putno osiguranje se kupuje pre polaska, jer zdravstvena zaštita nije automatski pokrivena.

Kućni ljubimci ulaze uz pasoš za životinje, čip i vakcinu protiv besnila.

Kratka istorija za putnike

Prostor je bio deo rimskog carstva — Emona, prethodnica Ljubljane, osnovana je početkom prvog veka, a Ptuj, tada Poetovio, bio je jedan od najvažnijih gradova provincije Panonije i najstariji je grad u zemlji.

U šestom veku doseljavaju se Sloveni, a u sedmom nastaje Karantanija, jedna od prvih slovenskih kneževina u Evropi; ustoličenje knezova na kamenom prestolu bilo je obred koji se pominje i u kasnijim evropskim pravnim spisima.

Od četrnaestog veka veći deo teritorije je pod Habzburzima i tako ostaje šest vekova, sve do 1918. godine. Zbog toga slovenački gradovi imaju srednjoevropski izgled, a arhitektura, kuhinja i navike se razlikuju od onih na Jadranu.

Primorje je bilo pod Venecijom, pa Piran, Izola i Koper imaju venecijanske trgove, lavove svetog Marka i kampanile — sasvim drugačiji svet od unutrašnjosti, na svega sat vremena vožnje.

Prva knjiga na slovenačkom jeziku štampana je 1550. godine, u vreme reformacije, i taj datum se u zemlji smatra početkom nacionalne kulture.

U dvadesetom veku Slovenija je deo Jugoslavije, a samostalna postaje 1991. godine, posle najkraćeg rata u raspadu zajedničke države. Evropskoj uniji pristupila je 2004, evro je uvela 2007, a u Šengenu je od kraja 2007. godine.

Ljubljana je svoj današnji izgled dobila posle zemljotresa iz 1895. godine i zahvaljujući arhitekti Jožetu Plečniku, koji je između dva rata oblikovao mostove, tržnicu i obale reke; njegovo delo upisano je na Uneskovu listu 2021. godine.

Ljubljana — šta se vidi za dva dana

Prešernov trg je centar grada, sa Trojnim mostom koji je Plečnikovo najpoznatije delo.

Tromostovje i Zmajski most su dva simbola grada; zmaj je i na gradskom grbu.

Centralna tržnica je Plečnikova građevina uz reku, sa pijacom koja radi svako jutro.

Ljubljanski grad se penje uspinjačom ili stazom; sa kule se vidi ceo grad i, po vedrom danu, Triglav.

Stari grad je pešačka zona sa baroknim crkvama i uskim ulicama uz reku.

Metelkova zauzima krug bivše vojne kasarne u Ljubljani i danas je puna galerija, ateljea i klubova.

Tivoli je gradski park sa stazama i muzejima, odmah uz centar.

Šetnja uz Ljubljanicu je najprijatniji način da se grad upozna, sa desetinama terasa uz vodu.

Muzeji — Narodni, Moderna galerija i Muzej savremene umetnosti — svi su u krugu od petnaest minuta hoda.

Slovenija sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najbolji Bled, Bohinj i Postojnska jama, uz avanturističke parkove i toplice sa toboganima.

U paru su dolina Soče, Piran i Logarska dolina ono što se najduže pamti.

U grupi je Ljubljana najlogičnija baza, jer se odatle sve obilazi kao jednodnevni izlet.

Za sportiste su Soča, Triglav i biciklističke staze u Alpama najbolji deo zemlje.

Za starije putnike su toplice, Bled i Ljubljana najudobniji, jer su razdaljine kratke i teren pretežno ravan.

Za zimski odmor su Kranjska Gora, Vogel, Krvavec i Rogla dostupni i za produženi vikend.

Toplice i banje

Slovenija ima petnaestak termalnih centara, više nego bilo koja susedna zemlja po broju stanovnika.

Terme Čatež su najveće, sa vodenim parkom otvorenim cele godine.

Rogaška Slatina je najstarija banja, poznata po lekovitoj vodi Donat.

Terme Ptuj, Radenci i Moravske Toplice su na istoku i najpovoljnije.

Terme Olimia i Dolenjske Toplice su poznate po programima oporavka.

Gosti iz Srbije slovenačke terme redovno biraju za jesenje i zimske odmore, često kao produženi vikend.

Paketi sa noćenjem, polupansionom i ulazom u bazene daju najbolji odnos cene.

Kras i podzemlje

Jugozapad zemlje leži na krečnjaku, pa je ceo predeo izbušen pećinama, ponornicama i vrtačama — reč kras je odavde ušla u svetsku geologiju.

Postojnska jama je najposećenija pećina u Evropi; kroz nju vozi podzemna železnica duga preko tri kilometra, a obilazak traje oko sat i po. U njoj živi čovečja ribica, endemski vodozemac koji može da preživi godinama bez hrane.

Vivarijum uz jamu prikazuje podzemni svet, uključujući i žive primerke čovečje ribice.

Predjamski grad je sagrađen u ulazu u pećinu, u steni visokoj preko sto metara; iza njega su podzemni hodnici kroz koje se, po predanju, snabdevao branilac tokom opsade.

Škocjanske jame su na Uneskovoj listi od 1986. godine i imaju podzemni kanjon dubok preko sto metara, sa mostom nad ponorom — obilazak je zahtevniji i nema vozića.

Reka, koja se tako i zove, ponire kod Škocjana i izbija na površinu tek u Italiji, kao Timavo.

Lipica je na istom krasu; ergela osnovana 1580. godine dala je ime lipicancima i može se obići uz prikaz dresure.

Odeća. U svim pećinama je oko deset stepeni tokom cele godine, pa se jakna nosi i u avgustu.

Vino, hrana i tradicija

Tri vinske regije — Primorska, Posavska i Podravska — daju vina koja se sve češće nalaze na svetskim listama.

Primorska je najbliža Italiji: rebula, malvazija i teran, uz Vipavsku dolinu i Brda kao najpoznatije predele.

Podravska na severoistoku daje bela vina, među kojima su šipon i laški rizling; ovde je i najstarija vinska podrumska tradicija.

Stara trta u Mariboru stara je oko četiri i po veka i od 2004. je u Ginisovoj knjizi rekorda kao najstarija živa vinova loza na svetu.

Vinski putevi su uređeni i označeni, sa desetinama podruma koji primaju posete uz degustaciju.

Kranjska kobasica ima zaštićeno geografsko poreklo i najpoznatiji je slovenački proizvod.

Bledska kremšnita pravi se po receptu iz pedesetih godina i broji se na milione prodatih komada.

Kurentovanje u Ptuju je pokladna povorka sa maskama od ovčje kože, upisana na Uneskovu listu 2017. godine.

Triglavski nacionalni park

Jedini nacionalni park u zemlji pokriva desetinu njene teritorije i obuhvata gotovo ceo alpski deo.

Triglav je najviši vrh, visok preko dve i po hiljade metara, i nalazi se na državnom grbu; među Slovencima postoji izreka da onaj ko se nije popeo na njega nije pravi Slovenac.

Bohinjsko jezero je u srcu parka i najveće je stalno prirodno jezero u zemlji; poplavljeno Cerkniško je povremeno veće.

Vodopad Savica je izvor Save Bohinjke; do njega vodi stepenasta staza od pola sata.

Vogel je žičara iznad Bohinja, sa vidikovcem na Julijske Alpe i sa skijalištem zimi.

Dolina Vrata je polazna tačka za najpoznatiji uspon na Triglav i za vodopad Peričnik.

Sedam triglavskih jezera su dolina sa lancem jezera na visini, dostupna samo pešice.

Planinske kuće rade od juna do septembra i traže rezervaciju, jer su često pune.

Pravila su stroga: kampovanje van kampova nije dozvoljeno, kao ni skretanje sa staza i loženje vatre.

Štajerska, Koruška i sever

Maribor je drugi grad zemlje, sa Starom trtom, Lentom uz Dravu i Pohorjem iznad grada.

Ptuj je najstariji grad, sa dvorcem, rimskim nasleđem i Kurentovanjem u februaru.

Celje ima najveći srednjovekovni zamak u zemlji, na skoro 5.500 kvadratnih metara, sedište grofova Celjskih — zaseban vodič je na strani Celje — Stari grad, grad pod gradom i gde odsesti.

Rogla je planinski centar na Pohorju, sa skijanjem zimi i biciklizmom leti — više na strani Rogla — skijanje, staze na Pohorju i gde odsesti.

Logarska dolina je ledenička dolina na severu, duga sedam kilometara, sa vodopadom Rinka i pašnjacima; jedan je od najlepših predela u Alpama.

Solčava i panoramski put vode do planinskih imanja sa pogledom na celu dolinu.

Velika planina je visoravan sa pastirskim naseljem od drvenih koliba, po zvaničnim slovenačkim izvorima najvećim u Evropi.

Prekmurje na krajnjem istoku ima ravnicu, banje i gibanicu sa zaštićenim receptom.

Cene su u ovom delu zemlje najniže, a gužve gotovo da nema ni u vrhuncu sezone, pa se smeštaj nalazi i bez rezervacije.

Van sezone

Proleće je najlepše za doline i vodopade, kada se topi sneg.

Jesen donosi boje, berbu i najniže cene pre početka skijaške sezone.

Zima je za skijanje i praznične gradove; Ljubljana tada ima jedno od najlepših osvetljenja u regionu.

Van sezone planinske kuće i deo žičara ne rade, a vozni redovi se prorede.

Sportovi i aktivnosti

Rafting i kajak na Soči su najpoznatiji u ovom delu Evrope; reka ima smaragdnu boju zbog minerala i hladna je i leti.

Kanjoning se organizuje u pritokama Soče i u Bohinju, uz opremu i vodiča.

Planinarenje je nacionalni sport; mreža označenih staza duga je preko deset hiljada kilometara, sa planinarskim kućama koje rade leti.

Triglav se osvaja iz Vrata, Bohinja ili Krme; uspon traje dva dana sa noćenjem u kući, a delovi staze imaju sajle.

Biciklizam je razvijen svuda, a najpoznatije su staze oko Bleda, kroz dolinu Soče i po Štajerskoj.

Skijanje je moguće u Kranjskoj Gori, na Voglu, Krvavcu, Rogli i Mariborskom Pohorju; centri su manji od austrijskih, ali su i cene niže.

Skokovi u Planici su svetski poznati; letalnica je uz norvešku najveća na svetu, a takmičenja se održavaju u martu.

Paraglajding je najpopularniji sa Vogla i iznad Tolmina, uz tandem letove za početnike.

Termalno plivanje i vodeni parkovi rade cele godine i najbolji su rezervni plan po lošem vremenu.

Obala — malo, ali gusto

Slovenačka obala duga je svega četrdesetak kilometara, ali u tom rasponu ima pet mesta sa potpuno različitim karakterom.

Piran je najlepši: srednjovekovni grad na poluostrvu, sa Tartinijevim trgom, gradskim zidinama i uskim ulicama u kojima nema automobila.

Portorož je turističko središte, sa hotelima, marinom, kockarnicama i najdužom plažom na obali — detaljnije na strani Portorož — plaže, bazeni sa morskom vodom i gde odsesti.

Izola je ribarski grad sa lukom i najboljim ribljim restoranima — ceo vodič je na strani Izola — šta videti, gde se jede riba i gde odsesti.

Koper je najveći, lučki i gradski, sa venecijanskim trgom u središtu — detaljnije na strani Koper — šta videti, uspon na zvonik i gde odsesti.

Ankaran je najmirniji deo obale, sa borovinom i uređenim kupalištem uz šumu — ceo vodič je na strani Ankaran — plaže u borovini, Debeli rtič i gde odsesti.

Plaže su pretežno betonske i šljunkovite, sa uređenim ulazima u more; peska ima malo.

More je toplo od juna do septembra i plitko, jer je Tršćanski zaliv najplići deo Jadrana.

Solane u Sečovljama su park prirode; so se i danas dobija ručno, po postupku starom sedam vekova.

Praktični saveti

Vinjeta se kupuje pre ulaska na autoput; kontrola je elektronska i kazna visoka.

Vršič i alpski prevoji zatvaraju se zimi zbog snega.

Voda sa česme je pitka u celoj zemlji i među najboljima u Evropi.

Planinske staze su odlično označene, ali vreme se u Alpama menja brzo — prognoza se proverava ujutru.

Ulaznice za Postojnsku jamu se kupuju unapred u sezoni, jer se ulazi po terminima.

Parking na Bledu je naplativ i u sezoni popunjen do podneva.

Kartice se primaju svuda, ali je sitan novac koristan za parkinge i manje gostilne.

Prodavnice nedeljom rade skraćeno ili su zatvorene van većih gradova, pa se nabavka za vikend obavlja u subotu pre podne.

Za koga Slovenija nije pravi izbor

Ako tražite dugo letovanje na plaži, obala je kratka i pretežno betonska; za to su Hrvatska i Grčka.

Ako birate po ceni, susedne zemlje daju više za isti novac, osim u Štajerskoj.

Ako želite noćni život, izbor je skroman izvan Ljubljane i Portoroža.

Ako hoćete odmor bez vožnje, planinski putevi su spori i traže strpljenje.

Ako putujete zbog toplog mora, Tršćanski zaliv je plitak i hladniji od juga Jadrana.

Ako tražite velike hotelske komplekse, ponuda je manja nego u Istri ili Dalmaciji.

Česte greške

Putovanje bez vinjete. Kontrola je automatska i kazna višestruko veća od cene vinjete.

Planiranje samo Bleda. Zemlja u dva sata vožnje nudi more, pećine i Alpe.

Dolazak na Bled u podne u avgustu. Parking je pun, a šetnica oko jezera prometna.

Potcenjivanje planina. Triglav i visokogorske staze traže opremu i pripremu.

Obilazak pećina bez tople odeće. U Postojnskoj jami je oko deset stepeni tokom cele godine.

Očekivanje niskih cena. Slovenija je srednjoevropski skupa, ali su gostilne i domaćinstva van centara znatno povoljniji.

Koliko dana treba

Za tri dana stane Ljubljana sa Bledom ili Postojnskom jamom, kao produženi vikend.

Za pet dana se obiđe cela Centralna Slovenija, sa jezerima, prestonicom i pećinama.

Za sedam dana stane i dolina Soče ili obala, uz Centralnu Sloveniju.

Za deset dana može ceo krug kroz zemlju — Alpe, obala, kras i Štajerska.

Za zimski odmor je nedelja dana dovoljna za skijanje uz jedan izlet u grad ili toplice.

Za banjski boravak se najčešće ide na četiri do sedam noćenja, sa paketom koji uključuje bazene.

Razdaljine su male, ali su putevi kroz planine spori — od Bleda do Bovca ima svega sedamdesetak kilometara, a vožnja traje preko sat i po.

Kako se kreće po zemlji

Autoputevi povezuju sve veće gradove i zahtevaju vinjetu; mreža je gusta i kvalitetna.

Vozovi su jeftini i pouzdani, sa vezama ka Mariboru, Kopru, Novoj Gorici i Jesenicama.

Autobusi pokrivaju i mesta do kojih voz ne stiže, uključujući Bled, Bohinj i Kranjsku Goru.

Bohinjska pruga kroz Alpe ima i auto-voz kroz tunel do Primorske — neobičan i brz način da se pređe planina.

Gradski prevoz u Ljubljani koristi elektronsku karticu koja se kupuje jednom i dopunjava.

Iznajmljivanje vozila ima najviše smisla za Logarsku dolinu, Soču i vinske puteve.

Bicikl je odlična opcija u gradovima, koji imaju uređene staze i sisteme javnih bicikala.

Parking je naplativ u gradovima i na Bledu, a besplatan uz većinu smeštaja van centara.

Ukratko

Sloveniju birajte kada hoćete više različitih odmora u jednom putovanju: alpska jezera, planinske doline, kraško podzemlje, mediteransku obalu i vinske krajeve — sve u zemlji koja se preveze za dva sata. Za prvi put je najlogičnija Centralna Slovenija sa Bledom i Ljubljanom, a svaki sledeći dolazak otvara po jednu novu regiju.