Slovenske Konjice — Žička kartuzija, vinski put i gde odsesti
Slovenske Konjice su gradić pod Konjiškom gorom, sa jednom glavnom ulicom, dvorcem u parku i manastirom u dolini iznad — najstarijim kartuzijanskim na slovenačkom tlu. Ovde se ne dolazi zbog spomenika, nego zbog kombinacije: kartuzija, vino i planina na dvadeset minuta. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: minibus prevoz Beograd – Slovenske Konjice; sve destinacije u Sloveniji i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija; ostatak regije pokriva Štajerska — Maribor, Ptuj, toplice i šta videti.
Kada ići u Slovenske Konjice
Mart i april bude vinograde i doline; kartuzija je tada prazna, a cene najniže.
Maj je mesec kada park oko dvorca procveta i kada se otvara biljni vrt.
Jun ima najduže dane i najprijatnije vreme za obilazak doline.
Jul i avgust su topli, sa priredbama u mestu i najviše gostiju u kartuziji.
Septembar donosi berbu i svečanosti po vinogradima na obroncima.
Oktobar je najlepši mesec ovde — boje na Konjiškoj gori i mlado vino u podrumima.
Novembar i decembar su tihi, sa kartuzijom otvorenom po skraćenom rasporedu.
Zimi se težište seli na Roglu, dvadeset minuta uzbrdo, pa mesto radi kao jeftina baza.
Šta videti — Žička kartuzija
Žičku kartuziju dao je podići štajerski markgrof Otakar III Traungau između 1160. i 1165. godine.
To je najstariji kartuzijanski manastir na slovenačkom tlu i na nekadašnjim nemačkim zemljama.
Leži u dolini koju su kartuzijanci zvali Dolina svetog Jovana Krstitelja, nekoliko kilometara iznad mesta.
Red je bio strog — monasi su živeli odvojeno, svaki u svojoj ćeliji, i sastajali se samo na bogosluženju.
Ostaci crkve i klaustra danas stoje bez krova, pa se prostor doživljava drugačije nego kod obnovljenih manastira.
Biljna apoteka Viva Sana radi u sklopu kompleksa i nastavlja tradiciju manastirskog lečenja biljem.
Gostionica Gastuž uz kartuziju prvi put se pominje 1467. godine.
Važi za najstariju gostionicu u Sloveniji koja i danas radi, i u njoj se ruča posle obilaska.
Obilazak kartuzije traje sat do sat i po, a sa ručkom se računa pola dana.
Kartuzijanci — kako se živelo u dolini
Red je osnovan u jedanaestom veku u Francuskoj i tražio je najstrožu osamu od svih monaških redova.
Svaki monah je imao svoju ćeliju sa malim vrtom i tu je provodio veći deo dana, u molitvi i radu.
Zajedno su se okupljali retko — na bogosluženju i na jednom obroku nedeljno.
Dolina je birana upravo zbog izolovanosti, daleko od puteva i naselja.
Manastir je imao velike posede, vinograde i mlinove, pa je snabdevao i okolinu.
Biljna apoteka nastavlja tu tradiciju: kartuzijanci su vekovima gajili i spravljali lekovito bilje.
Ukidanjem reda krajem osamnaestog veka dolina je opustela, a zdanja su prepuštena propadanju.
Ono što se danas vidi je delom obnovljeno, delom namerno ostavljeno bez krova, kao svedočanstvo.
Dvorec Trebnik i park
Dvorec Trebnik stoji u parku iznad crkve svetog Jurija, na kraju mesta.
Severno krilo sa otvorenim arkadnim hodnicima potiče iz sedamnaestog veka.
Knez Verijand Vindišgrec kupio ga je 1828. godine na licitaciji u Gracu.
Porodica ga je držala do kraja Drugog svetskog rata.
U devetnaestom veku oko dvorca je uređen engleski park od oko deset hektara, sa skulpturama i ribnjacima.
Danas su u obnovljenom krilu smeštaj, restoran i preduzeće koje uzgaja i prodaje lekovito bilje.
Biljni vrt uz dvorac služi i za obilaske sa vodičem, uz objašnjenje kako se bilje gaji i suši.
Park je otvoren za šetnju i najlepši je deo mesta u proleće.
Vino i vinski put
Vinogradi počinju odmah iza mesta, na obroncima okrenutim ka jugu.
Konjiški vinski put vezuje podrume i domaćinstva u krugu od nekoliko kilometara.
Bela vina su pravilo — laški rizling, šipon i sauvignon.
Zlati grič je najpoznatiji podrum u okolini, sa vinogradima na brežuljcima.
Degustacija se najavljuje dan ranije i po pravilu obuhvata četiri do šest vina.
Berba je krajem septembra, kada su sela najživlja u godini.
Kupovina je najpovoljnija direktno kod proizvođača.
Za obilazak vinskog puta dovoljno je pola dana, uz obavezan dogovor ko vozi.
Konjiška gora i staze
Konjiška gora se diže odmah iznad mesta i najbliži je cilj za pešačenje.
Ostaci Konjiškog grada stoje na grebenu i do njih vodi obeležena staza.
Uspon traje sat vremena i nije zahtevan, ali je pri vrhu strm.
Sa grebena se vidi cela dolina i, po vedrom danu, Pohorje sa Roglom.
Staze su obeležene i koriste se i za trčanje i za bicikl.
Šuma drži hlad i po vrućini, pa je uspon moguć i leti.
Za duže ture se prelazi na pohorske staze, ka Rogli.
Zreče i terme u dolini
Zreče su najbliže mesto sa termama, na desetak minuta vožnje.
Termalna voda se koristi u bazenima koji rade tokom cele godine.
Posle skijanja na Rogli to je najlogičniji nastavak dana, jer je usput.
Za porodice su bazeni najbolji plan po lošem vremenu.
Ulaz se plaća po danu ili kroz paket sa smeštajem.
Smeštaj u Zrečama je jeftiniji nego gore na visoravni.
Za obilazak doline dovoljno je pola dana, jer su sva mesta blizu jedno drugom.
Kroz godinu — čime se mesto bavi
Proleće otvara biljni vrt i park oko dvorca, a kartuzija prelazi na duže radno vreme.
Leto donosi priredbe u mestu i najviše gostiju u dolini.
Berba krajem septembra je najvažniji deo godine za okolna domaćinstva.
Jesen je vreme mladog vina i svečanosti po podrumima.
Zima težište prebacuje na Roglu, a mesto radi kao prenoćište.
Van sezone deo sadržaja radi po dogovoru, uz najavu.
Tačan program se objavljuje u turističkoj kancelariji u mestu i razlikuje se od godine do godine.
Bicikl i staze po dolini
Dolina je ravna i pogodna za vožnju sa decom, po lokalnim putevima bez saobraćaja.
Uspon ka Rogli je klasičan cilj za bicikliste, sa oko hiljadu metara visinske razlike.
Vinski put po obroncima ima kratke, ali oštre uspone između podruma.
Staze na Konjiškoj gori koriste se i za brdski bicikl, uz obeležene spustove.
Iznajmljivanje bicikla postoji u mestu i u Zrečama.
Za duže ture se prelazi na pohorske puteve, ka Rogli i dalje ka Mariboru.
Najprijatniji meseci su maj, jun i septembar, kada nema ni vrućine ni gužve.
Zimi se biciklističke staze ne održavaju, pa se prelazi na skijaško trčanje po visoravni.
Kaciga i svetlo su obavezni na spustovima kroz šumu, jer su staze uske i zaklonjene.
Gde odsesti u Slovenskim Konjicama
U samom mestu su sobe i mali hoteli, sa cenama među najnižima u regiji.
Dvorec Trebnik ima smeštaj u obnovljenom krilu, sa parkom pred vratima.
Turistička domaćinstva po vinogradima nude prenoćište, doručak i vino iz sopstvenog podruma.
Uz kartuziju postoji nekoliko soba, praktičnih za mirniji boravak.
Prema Rogli je smeštaj skuplji, ali bliži stazama.
Parking je u mestu besplatan, što u većim gradovima nije slučaj.
Boravišna taksa se plaća po osobi i noćenju, odvojeno od cene sobe.
Glavna ulica i staro jezgro
Mesto se razvilo uz jednu ulicu, koja se pruža podnožjem Konjiške gore.
Kuće uz nju su niske i sklopljene jedna uz drugu, sa dvorištima okrenutim ka brdu.
Crkva svetog Jurija stoji na uzvišenju, a iznad nje počinje park sa dvorcem.
Potok kroz mesto uređen je i uz njega vodi šetnica sa mostićima.
Trg u sredini je mesto okupljanja i tu se drže pijaca i priredbe.
Nekoliko starih zdanja čuva natpise i kamene portale iz osamnaestog veka.
Za obilazak jezgra dovoljno je pola sata, pa se ostatak dana planira u okolini.
Turistička kancelarija je u centru i tu se dobija raspored obilazaka kartuzije.
Pijaca radi prepodne i na njoj se kupuje sir, med i voće sa okolnih domaćinstava.
Parking uz glavnu ulicu je besplatan i retko popunjen, čak i vikendom.
Za koga Slovenske Konjice nisu pravi izbor
Ako putujete bez automobila, sve što vredi je van mesta.
Ako tražite gradski sadržaj, najbliži je u Celju, na pola sata.
Ako očekujete veliku turističku ponudu, mesto je malo i tiho.
Ako dolazite zbog noćnog života, njega ovde nema.
Ako putujete zimi bez zimske opreme, put ka Rogli ume da bude problem.
Ako je cilj samo kartuzija, dovoljan je jednodnevni izlet iz Celja ili Maribora.
Hrana i cene
Gastuž je najstarija gostionica u zemlji i sam po sebi razlog za dolazak.
Štajerska kuhinja stoji na ričetu, joti, žgancima i bučinom ulju.
Divljač se sprema u gostionicama pod Konjiškom gorom, najčešće u sezoni lova.
Domaćinstva po vinogradima služe daske sa suhomesnatim i sirevima uz vino.
Cene su niže nego u Celju i Mariboru, i to je jedna od odlika ovog kraja.
Prodavnice u mestu pokrivaju sve što treba za duži boravak.
Za veći izbor restorana se ide u Celje, pola sata zapadno.
Koliko novca računati
Smeštaj je najveća stavka, ali je među najjeftinijima u Sloveniji.
Ulaznica za kartuziju je umerena i naplaćuje se po osobi.
Poseta podrumu naplaćuje se po osobi, uz cenu koja zavisi od broja vina.
Ručak u Gastužu je skuplji od proseka u mestu, ali je deo doživljaja.
Parking ne košta ništa.
Ski-pas za Roglu je zimi najveći pojedinačni izdatak.
Za tri dana ukupan trošak je manji nego za dva dana u zapadnom delu zemlje.
Kako se kreće po mestu i okolini
Mesto se obilazi peške; glavna ulica se pređe za petnaest minuta.
Do kartuzije ima nekoliko kilometara dolinom, pa se ide vozilom ili biciklom.
Do Rogle je dvadesetak minuta uzbrdo, uskim planinskim putem.
Autobus povezuje mesto sa Celjem i Zrečama, ali vozi retko.
Bicikl je najbolji za dolinu i za vinski put po obroncima.
Automobil je praktično neophodan za sve van samog mesta.
Zimi put ka Rogli traži zimske gume i lance u vozilu.
Kako se stiže do Slovenskih Konjica
Od Beograda do Slovenskih Konjica ima 526 kilometara, po našim merenim podacima.
Vožnja traje oko šest sati, uz obe granice i dve pauze.
Ruta ide auto-putem preko Batrovaca i Bregane, pored Zagreba, pa kroz dolinu ka Celju.
Mesto je tik uz auto-put, pa se prilaz ne komplikuje kao kod planinskih odredišta.
Polazak je sa kućne adrese, a dolazak pred smeštaj, bez presedanja i bez čekanja na stanici.
Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani prevoz putnika Beograd – Slovenske Konjice, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.
Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — kombi prevoz Novi Sad → Slovenske Konjice; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Slovenske Konjice — cena.
Plan po danima
Prvi dan je za mesto, dvorac i park.
Drugi pripada kartuziji, sa ručkom u Gastužu.
Treći ide na vinski put, sa jednom degustacijom.
Četvrti je za Roglu, zimi na skije, leti na staze.
Peti vodi u Celje, na pola sata.
Šesti je za Maribor ili Ptuj, oba na sat vremena.
Sedmi je slobodan, za uspon na Konjišku goru.
Sa decom, u paru i u grupi
Sa decom su park oko dvorca i biljni vrt najlakši sadržaj, uz izlet na Roglu.
U paru su kartuzija bez krova i večera u Gastužu ono što se pamti.
U grupi su domaćinstva po vinogradima najpovoljnija, a degustacije se organizuju za više osoba.
Za starije putnike je mesto ravno, a kartuzija dostupna vozilom do samog ulaza.
Za bicikliste je vinski put obeležen i vodi kroz sela na obroncima.
Za zimski boravak mesto radi kao jeftina baza za Roglu.
Kratka istorija za putnike
Dolina iznad mesta dobila je manastir sredinom dvanaestog veka, i to nije bio običan manastir: kartuzijanci su tražili osamu, pa su birali mesta daleko od puteva i naselja.
Žička kartuzija je vekovima bila jedno od najuticajnijih verskih središta u ovom delu Evrope, sa posedima i vinogradima koji su išli daleko izvan doline.
Gostionica Gastuž nastala je uz manastir 1467. godine, da bi primala putnike i hodočasnike — i danas radi na istom mestu, što je čini najstarijom u zemlji.
Ukidanje reda krajem osamnaestog veka ostavilo je kompleks bez namene; crkva je izgubila krov i vekovima propadala.
Poslednje decenije donele su obnovu i vraćanje sadržaja — biljne apoteke, gostionice i programa — pa se dolina danas obilazi kao celina, a ne kao ruševina.
Izleti iz Slovenskih Konjica
Rogla je na dvadesetak minuta uzbrdo — ruta i cena stoje na strani kombi prevoz Beograd → Rogla — više na strani Rogla — skijanje, staze na Pohorju i gde odsesti.
Zreče su na deset minuta, sa termama u dolini.
Celje je na pola sata, sa utvrdom i rimskim slojem pod gradom — ceo vodič je na strani Celje — Stari grad, grad pod gradom i gde odsesti.
Maribor je na četrdesetak minuta severno — detaljnije na strani Maribor — Lent, Stara trta, Pohorje i gde odsesti.
Ptuj je na sat vremena istočno; tamo se ide zbog termi i najstarijeg jezgra u zemlji — zaseban vodič je na strani Ptuj — terme, dvorac nad Dravom i šta videti u gradu.
Logarska dolina je na sat i po zapadno, sa alpskim krajolikom kakav ovaj kraj nema.
Za sve izlete je potrebno vozilo, jer javni prevoz vozi retko.
Uveče u Slovenskim Konjicama
Glavna ulica ima nekoliko lokala koji rade do ponoći vikendom.
Gastuž radi uveče i tada je najprijatniji, bez dnevnih grupa.
Domaćinstva po vinogradima primaju goste na večeru uz najavu.
Letnje priredbe drže se na trgu i u parku oko dvorca.
Za izlazak sa muzikom se ide u Celje ili Maribor.
Nebo iznad doline je tamno, pa se zvezde vide bolje nego u gradovima; sa parkinga kod kartuzije nema nijedne ulične svetiljke u vidokrugu.
Česte greške
Dolazak bez vozila. Kartuzija, vinski put i Rogla su van mesta, a autobus vozi retko.
Očekivanje obnovljenog manastira. Crkva je bez krova i to je deo doživljaja, a ne propust.
Ručak u Gastužu bez rezervacije. Vikendom se popuni, jer dolaze i gosti iz Celja i Maribora.
Vinski put bez dogovorenog vozača. Degustacije su ozbiljne, a putevi uski.
Planiranje mesta kao odredišta za nedelju dana. Ono radi kao baza, uz svakodnevne izlete.
Uspon na Konjišku goru po kiši. Staza je pri vrhu strma i klizava.
Praktični saveti
Radno vreme kartuzije proverite pre dolaska, jer se zimi skraćuje.
Sto u Gastužu rezervišite unapred za vikend.
Degustaciju zakazujte dan ranije, pogotovo u sezoni berbe.
Obuću sa čvrstim đonom obujte za stazu na Konjišku goru.
Zimske gume i lance imajte u vozilu, ako se ide na Roglu.
Gotovinu u sitnini držite za domaćinstva i manje podrume.
Za povratak u Srbiju dogovorite termin unapred; polazak je sa adrese u Slovenskim Konjicama, isto kao u odlasku.
Šta poneti
Obuću za stazu, ako se planira uspon na Konjišku goru.
Tanku jaknu, jer je u dolini kartuzije sveže i po toplom danu.
Platnenu torbu za flaše, pošto se sa vinskog puta retko odlazi praznih ruku.
Gotovinu u sitnini za domaćinstva i za ulaznice.
Kabanicu, zbog čestih popodnevnih kiša.
Zimsku opremu i lance, ako se dolazi zbog Rogle, jer je put uzbrdo zimi često zaleđen.
Dvogled, ako se planira uspon na Konjišku goru — sa grebena se po vedrom danu vidi ceo Pohorje.
Slovenske Konjice naspram Celja i Rogle
Naspram Celja mesto je manje i mirnije, ali nema utvrdu ni gradski sadržaj.
Naspram Rogle je jeftinije i pristupačnije, dok Rogla ima sneg i staze.
Za miran boravak sa vozilom ovo je najracionalniji izbor u regiji.
Za putovanje bez automobila logičnije je Celje, koje ima voz.
Za ljubitelje vina i istorije Konjice daju više nego oba.
Za zimski odmor mesto radi kao jeftina baza, uz dvadeset minuta do staza.
Ukratko
Slovenske Konjice se biraju zbog troje što je na dohvat ruke: kartuzije iz dvanaestog veka u dolini iznad mesta, gostionice iz 1467. godine uz nju, i Rogle na dvadeset minuta uzbrdo. Jedan dan pokriva mesto i kartuziju, dva dodaju vinski put, a duži boravak ima smisla kao jeftina baza za celu Štajersku.