Kopaonik leti — šta raditi, pešačke staze i vodopadi

Kopaonik se pamti po snegu, ali leti nudi ono što u Srbiji nema mnogo mesta: vazduh na 1.700 metara dok je u dolini vrelina, i to za delić zimske cene. Ovaj vodič se bavi samo letom — stazama, vrhovima i vodopadima. Gde odsesti, kako se stiže i sve ostalo o planini stoji u matičnom vodiču: Kopaonik — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda. Vozimo do vrata smeštaja, bez presedanja i bez ijedne granice: kombi prevoz Beograd → Kopaonik; sve destinacije u Srbiji i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Srbija.

Kada ići

Maj je mesec kada planina procveta i kada su vodopadi najjači, jer se topi poslednji sneg. Staze na višim delovima mogu još biti vlažne.

Jun je najzeleniji, sa dugim danima i punim vodotokovima, a smeštaj je i dalje po najnižim cenama u godini.

Jul i avgust su glavna letnja sezona. Dok je u Srbiji preko trideset pet stepeni, ovde je oko dvadeset pet i noći su hladne.

Septembar donosi najbistriji vazduh i najdalje vidike, uz prve boje na padinama.

Oktobar je za one koji traže tišinu — planina je obojena, staze prazne, cene najniže.

Novembar se ne isplati: jesen je gotova, snega još nema i deo sadržaja ne radi.

Najbolji odnos daju jun i septembar — prijatno vreme bez avgustovske gužve i sa cenama nižim nego u vrhuncu leta.

Pešačke staze

Nacionalni park postoji od 1981. godine i pokriva 121 kvadratni kilometar, zbog čega su staze obeležene i održavane.

Lake staze po visoravni kreću iz Ravnog Kopaonika i ne traže pripremu — šetnja kroz borovu šumu i po otvorenim padinama.

Uspon na Pančićev vrh je najtraženiji cilj i pristupačan je i neiskusnima: teren je zaobljen, bez izloženih delova.

Staza do Jelovarnika vodi kroz šumu i najzahtevnija je od popularnih — ima korenja, kamena i strmijih delova.

Markove stene traže kraći, ali strmiji uspon, sa najlepšim pogledom na dolinu Brzeća.

Nebeske stolice spajaju šetnju sa arheologijom, na oko 1.800 metara.

Obeleženost je dobra, ali signal na telefonu u dubljim delovima parka slabi — mapu vredi skinuti pre polaska.

Van obeleženih staza se ne ide. Park ima terene koji izgledaju bezazleno, a nisu, i lako se izgubi orijentacija u šumi.

Pančićev vrh

Najviša tačka planine i cele centralne Srbije je na 2.017 metara. Drugo ime joj je Suvo Rudište.

Mauzolej Josifa Pančića na samom vrhu bio je prvi spomenik kulture na planinama Srbije. Delo je arhitekte Vladimira Vladisavljevića, a podignut je za pedesetogodišnjicu planinarstva u Srbiji.

Sedmog jula 1951., na Prvom saboru srpskih planinara koji je okupio oko dve hiljade učesnika, ovamo su preneti posmrtni ostaci Josifa Pančića i njegove supruge Mileve. Mauzolej je zidan od kopaoničkog granita, a sanduk je od Pančićeve omorike.

Uspon peške sa Ravnog Kopaonika traje oko sat i po do dva, u zavisnosti od tempa.

Pogled sa vrha ide preko celog masiva, a po vedrom danu i daleko ka jugu.

Vetar na vrhu duva i u avgustu; jakna nije preterivanje ni po najtoplijem danu.

Najbolje vreme za uspon je rano jutro — vazduh je najbistriji, a popodnevni oblaci često zaklone vidik.

Vodopad Jelovarnik

Najviši vodopad u Srbiji pada sa 71 metar u tri kaskade i proglašen je rezervatom prirode.

Nalazi se u nacionalnom parku, nekoliko kilometara od Brzeća i oko dva i po kilometra istočno od Pančićevog vrha.

Najjači je u maju i junu, kada se topi poslednji sneg; u avgustu ume da oslabi.

Staza do njega vodi kroz gustu šumu i traži obuću sa đonom koji drži — deo puta ide preko korenja i vlažnog kamena.

Skriven je u šumi, pa se ne vidi dok se ne dođe pred njega; to je i deo utiska.

Za povratak računajte isto vremena koliko i za odlazak — uzbrdo je sporije nego što se pri silasku čini.

Kupanje nije predviđeno, ni bezbedno; voda je hladna cele godine, a kamen klizav.

Gondola kao vidikovac

Gondola vozi i van skijaške sezone, sa zasebnom kartom, i to je najlakši način da se izađe na visinu.

Deonica Brzeće — Mali Karaman duga je 3.741 metar, sa visinskom razlikom od 843 metra, i prelazi se za nešto više od dvanaest minuta.

Sa hiljadu metara u podnožju stiže se na visinu s koje se vidi ceo masiv, bez ijednog koraka uzbrdo.

Za starije putnike i porodice sa malom decom to je razlika između planine koja se vidi i planine koja se samo gleda odozdo.

Kombinacija koju mnogi biraju: gore gondolom, dole peške po obeleženoj stazi.

Termini rada leti su kraći nego zimi i menjaju se po mesecima, pa ih vredi proveriti po dolasku.

Šta se vidi u okolini

Jošanička Banja je dvadesetak kilometara zapadno, sa termalnim izvorima među najtoplijima u Srbiji — prirodan nastavak planinskog odmora.

Studenica je manastir iz dvanaestog veka na Uneskovoj listi, oko sat i po vožnje; zadužbina Stefana Nemanje i najznačajniji spomenik srpskog srednjeg veka.

Sopoćani stoje kod Novog Pazara, na drugoj strani Raške; njihove freske se u istoriji umetnosti navode među vrhunskim delima trinaestog veka, a i taj manastir je pod zaštitom Uneska.

Đavolja varoš je dva sata južno, sa kamenim figurama nastalim erozijom.

Kanjon Ibra prolazi se na putu ka Novom Pazaru, sa srednjovekovnim tvrđavama nad rekom.

Brus i Raška su najbliže varoši u podnožju, sa pijacama na kojima je sve jeftinije nego gore.

Za svaki od njih treba vozilo i bar pola dana, pa imaju smisla tek ako ostajete duže od tri noći. Polazak iz Vojvodine pokriva strana kombi prevoz putnika Novi Sad → Kopaonik.

Bicikl i aktivan odmor

Staze za spust postoje i leti ih opslužuju žičare, za one koji voze brdski bicikl.

Šumski putevi po visoravni pogodni su i za mirniju vožnju, bez tehničkih deonica.

Iznajmljivanje bicikala postoji u naselju, ali je izbor manji nego zimi za skije — ko ima svoj, vredi da ga ponese.

Trčanje na visini je razlog zbog kog na Kopaonik leti dolaze i sportisti; vazduh na 1.700 metara traži prilagođavanje prvih dana.

Jahanje i adrenalinski park rade u sezoni, uglavnom na Ravnom Kopaoniku.

Kod nas prtljag ne plaćate posebno, pa bicikl i planinarska oprema idu u odvojen prostor vozila bez doplate.

Zašto planina leti radi drugačije

Vazduh na 1.700 metara je suvlji i čistiji nego u dolini, i to je merljiva razlika koju osete i oni koji nisu bolesni.

Sunce peče jače, jer je sloj atmosfere tanji; ista poseta suncu traje kraće nego na moru.

Noći su hladne čak i posle najtoplijeg dana, pa se spava bez klime — što je za mnoge glavni argument za planinu umesto mora.

Vreme se menja brzo. Vedro jutro ne znači vedro popodne, a oluje se skupljaju iznad grebena za manje od sat vremena.

Voda je hladna cele godine, i u potocima i na Jelovarniku.

Sezona traje kratko — od maja do oktobra, sa vrhuncem u julu i avgustu.

Cene prate skijanje, ne leto, pa je isti smeštaj van zimske sezone višestruko jeftiniji.

Sa decom leti

Nema opreme, nema hladnoće i nema reda za žičaru — to su tri razloga zbog kojih je leto sa decom mirnije od zime.

Blage staze oko naselja dozvoljavaju šetnju bez uspona, sa povratkom kad god zatreba.

Gondola je doživljaj sam po sebi i najčešće omiljeni deo puta za najmlađe.

Vazduh na visini je razlog zbog kog pedijatri često preporučuju planinu leti, naročito posle bolesti disajnih puteva.

Sunce peče jače nego u dolini — krema sa visokom zaštitom i kapa idu i po oblačnom danu.

Popodnevne oluje su na planini češće nego u nizini; izlete vredi planirati za pre podne.

Rezervna odeća se pakuje i leti, jer se vreme menja brzo i kiša dolazi bez najave.

Flora i fauna — zašto je park zaštićen

Josif Pančić, botaničar po kom vrh nosi ime, istraživao je ovu planinu u devetnaestom veku i opisao veliki broj biljnih vrsta.

Endemske biljke rastu samo ovde ili u vrlo uskom području, i one su glavni razlog zbog kog je 1981. proglašen nacionalni park na 121 kvadratnom kilometru.

Kopaonička runolist i različak su među vrstama koje se navode kao zaštitni znak planine; branje je zabranjeno.

Šume su mešovite: bukva i smrča na nižim delovima, klekovina bora pri vrhu, gde drveće više ne raste uspravno.

Livade iznad granice šume cvetaju u junu i to je najkraći i najlepši period na planini.

Divljač postoji, ali se retko sreće na obeleženim stazama; srne i divlje svinje se povuku od buke.

Ptice grabljivice se viđaju iznad grebena, naročito ujutru.

Pravilo je jednostavno: ništa se ne bere, ne lomi i ne odnosi — park je zaštićen upravo zbog onoga zbog čega se u njega dolazi.

Koliko dana planirati

Dva dana su dovoljna za osnovno: jedan za Pančićev vrh, jedan za Jelovarnik.

Tri dana dodaju Markove stene, Nebeske stolice i mirniju šetnju po visoravni.

Nedelju dana ima smisla za odmor, ne za obilazak — planina se tada koristi kao vazdušna banja, uz po jedan izlet dnevno.

Prvi dan uzmite lakše. Visina se oseti čak i kada se ne penje.

Za produženi vikend su dva puna dana taman, jer je put kratak i ne pojede dan.

Sa decom računajte na sporiji tempo i kraće deonice nego što biste sami planirali.

Markove stene i Nebeske stolice

Markove stene su stenoviti greben nad Brzećem, sa pogledom koji ide niz celu dolinu.

Uspon je kraći, ali strmiji od onog na Pančićev vrh, i traži obuću sa dobrim đonom.

Legenda o Marku Kraljeviću dala je imenu smisao; priča se prepričava u svakoj konobi u podnožju.

Najlepše je pred veče, kada sunce pada bočno na stene i kada dolina ispod uđe u senku.

Nebeske stolice su arheološko nalazište na oko 1.800 metara, sa ostacima ranohrišćanske bazilike.

Ime je dobilo po prirodnim kamenim oblicima koji podsećaju na stolice okrenute ka jugu.

Do njih vodi obeležena staza iz pravca Ravnog Kopaonika, pogodna i za manje spremne.

Kombinacija sa vrhom je moguća u istom danu, ali računajte na pun dan hoda.

Odmor bez pešačenja

Nije svaki dolazak na planinu leti zbog staza, i planina to podnosi dobro.

Ravni Kopaonik ima ravno naselje koje se prehoda za petnaest minuta, sa kafanama i terasama okrenutim ka padinama.

Gondola rešava visinu bez ijednog koraka uzbrdo.

Bazeni i velnes postoje u većim hotelima i rade cele godine.

Jošanička Banja je najbliži pravi banjski sadržaj, na dvadesetak kilometara.

Sedenje na visini je samo po sebi razlog dolaska za mnoge — vazduh radi i kada se ne hoda.

Za starije putnike je to i najrealniji način da vide planinu: gondolom gore, kafa na vrhu, gondolom nazad.

Česte greške

Otpisivanje planine leti. Za pešačenje, vodopade i beg od vreline, leto je sve traženija sezona.

Polazak na Jelovarnik u patikama sa glatkim đonom. Staza ide preko korenja i vlažnog kamena.

Uspon na vrh u podne u avgustu. Sunce na dve hiljade metara peče jače nego u dolini.

Planiranje izleta za popodne. Oluje se na planini skupljaju posle podneva.

Odlazak van obeleženih staza. U šumi se orijentacija gubi brže nego što se očekuje.

Očekivanje da sve radi kao zimi. Deo ugostiteljstva i sadržaja leti ima kraće radno vreme.

Šta poneti za letnji boravak

Obuća sa čvrstim đonom je jedina obavezna stavka; patike za grad ne rade na stazi do Jelovarnika.

Jakna za vetar ide u ranac i po najtoplijem danu, jer na grebenu duva i u avgustu.

Krema sa visokom zaštitom i kapa — sunce na visini peče kroz oblake.

Voda za ceo izlet, jer između vidikovaca nema izvora ni kioska.

Dugi rukav za veče, pošto noći traže sloj više nego što se očekuje.

Kabanica ili laka nepromočiva jakna zbog popodnevnih pljuskova koji dolaze bez najave.

Prenosiva baterija, jer se telefon troši brže dok traži signal u parku.

Praktični saveti

Nema granice — putuje se kao unutar zemlje, sa ličnom kartom.

Sloj više odeće nije preterivanje ni u julu: razlika u odnosu na dolinu ide preko deset stepeni, a noći su hladne.

Na stazi do Jelovarnika gradske patike ne prolaze — kamen je vlažan i klizav gotovo cele godine.

Voda se nosi. Između vidikovaca nema izvora ni kioska.

Krema sa visokom zaštitom je obavezna, i po oblačnom danu.

Signal je dobar u naselju, a slabi u dubljim delovima parka — mapu skinite pre polaska.

Prognozu proverite isto jutro, jer se na planini menja brže nego u dolini.

Namirnice su jeftinije u Brzeću i okolnim varošima nego gore, pa ko uzme apartman neka nabavi usput.

Leto naspram zime na istoj planini

Cena je najveća razlika: isti smeštaj u julu košta delić onoga što košta u januaru.

Gužva je obrnuta — zimi se čeka za žičaru, leti se na stazi ne sretne niko satima.

Oprema leti ne postoji: patike, jakna i voda su sve što treba, umesto skija, pancerica i kacige.

Sadržaj u naselju radi kraće nego zimi; deo kafana i prodavnica ima skraćeno radno vreme van sezone.

Vreme je nepredvidivije leti nego zimi — sneg pada po planu, oluje ne.

Sa decom je leto mirnije, a zima uzbudljivija; izbor zavisi od uzrasta i od toga da li deca skijaju.

Za odmor je leto bolje, za sport zima. Planina je ista, a doživljaj je potpuno drugačiji.

Ko dođe oba puta obično kaže da je leto iznenađenje, a zima ono što je očekivao.

Ukratko

Kopaonik leti daje isto ono zbog čega se dolazi zimi — visinu, vazduh i prostor — ali bez opreme, bez gužve i za delić cene.

Pančićev vrh na 2.017 metara pristupačan je i neiskusnima, Jelovarnik je sa 71 metar najviši vodopad na Kopaoniku, a gondola vozi kao vidikovac. Najbolji meseci su jun i septembar; jul i avgust nose najveću razliku u odnosu na vrelinu u dolini.

Gde odsesti i kako se stiže stoji u matičnom vodiču: Kopaonik — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda. Termin i iznos po osobi dogovaramo unapred, a detalji su na strani minibus prevoz Novi Sad – Kopaonik; cena i termini stoje na strani kombi prevoz Novi Sad → Kopaonik — cena.