Kombi prevoz putnika Šimanovci → Centralna Slovenija (6 destinacija)

Centralna Slovenija — glavni grad, alpska jezera i kraško podzemlje

Centralna Slovenija je upravno i saobraćajno srce zemlje, kraj u kome se na malom prostoru smenjuju prestonica, alpska jezera i kraške pećine. Ljubljana je grad po meri pešaka: jezgro uz Ljubljanicu zatvoreno je za automobile, nad njim stoji srednjovekovni grad na brdu, a mostove i tržnice po kojima je grad prepoznatljiv projektovao je arhitekta Jože Plečnik — njegova dela u Ljubljani upisana su na Uneskovu listu svetske baštine.

Severozapadno leže Bledsko i Bohinjsko jezero. Bled je razglednica zemlje: jezero sa ostrvom i crkvom na njemu, grad na litici iznad vode i drvene barke pletne koje vekovima prevoze posetioce do ostrva. Bohinj, dublje u Triglavskom nacionalnom parku, najveće je stalno prirodno jezero u Sloveniji — tiši, svežiji i divljiji od Bleda, sa planinama koje se dižu pravo iz vode.

Mrežu dopunjuju Kranj, grad Franceta Prešerna nad kanjonom reke Kokre, Postojna sa pećinom kroz koju vozi podzemni voz i Vrhnika, gradić na izvorima Ljubljanice i rodno mesto pisca Ivana Cankara. Sve destinacije povezuje auto-put, pa se između najudaljenijih vozi kraće od sat vremena.

Jezera i kupanje — Bled, Bohinj i vode Gorenjske

Kupanje je jezersko. Bled leti dostiže temperaturu prijatnu za plivanje, sa uređenim kupalištem ispod grada i travnatim obalama oko cele vode; delom ga pune i topli izvori, pa se greje brže od okolnih voda.

Bohinj je za one koji vole svežu planinsku vodu: prostran, proziran i okružen šumom, sa ulaskom u vodu sa travnatih i šljunkovitih obala. I kada je prehladan za duže plivanje, jezero ostaje mesto za ceo dan — čamci, kajaci i staza oko vode drže ritam bez žurbe.

Ljubljana ima gradske bazene i kupališta, a za vrele dane najbolji predah ostaje podzemlje: u Postojnskoj jami je tokom cele godine oko deset stepeni, pa se jakna nosi i u avgustu.

Kako se putuje do Centralne Slovenije

Ruta ide zapadnim auto-putem kroz Srbiju do prelaza Batrovci–Bajakovo, pa hrvatskom mrežom pored Slavonskog Broda i Zagreba i dalje ka Ljubljani. Hrvatska i Slovenija su u Šengenu, pa se pasoši po pravilu kontrolišu samo na izlasku iz Srbije; unutar Šengena su mogući tek povremeni nasumični pregledi. Putarine i granične takse uračunate su u cenu.

Ovo je jedna od najkraćih ruta u našoj mreži, pa se stiže u jutarnjim satima i prvi dan se ne gubi. Iz Novog Sada se na zapadni pravac izlazi bez ulaska u Beograd, a razvoženje ide redom po adresama smeštaja — od Postojne i Vrhnike na jugu do Bleda i Bohinja na severozapadu.