Bosna i Hercegovina — kada ići, koja regija i kako do BiH

Bosna i Hercegovina je inostranstvo koje se ne oseća kao inostranstvo, i jedna je od najbližih destinacija putnicima iz Srbije: granica se prelazi bez vize, jezik se razume bez prevoda, a do Sarajeva se stiže za pola dana. U njoj se na malom prostoru smenjuju osmanske čaršije, austrougarski gradovi, kanjoni i tri olimpijske planine. Iz Srbije vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz Srbija → BiH.

Kada ići u Bosnu i Hercegovinu

Mart i april bude zemlju: gradovi ožive, reke su najpunije, a na planinama se često skija do sredine aprila.

Maj i jun su najprijatniji za obilazak — oko dvadeset stepeni, dugi dani, sve otvoreno i bez gužve.

Jul i avgust su topli u dolinama, naročito u Hercegovini, gde temperatura ide preko trideset pet stepeni. Planine su tada spas, a to je i vreme najvećih manifestacija.

Septembar je za mnoge najbolji mesec: toplo je, reke su bistre, a cene padaju posle prve nedelje.

Oktobar donosi boje na planine i najniže cene smeštaja u sezoni.

Od decembra do marta radi skijanje na Jahorini, Bjelašnici i Igmanu.

Klima se menja sa nadmorskom visinom brže nego u okolnim zemljama. Hercegovina na jugu ima mediteransku klimu i najtoplija je, središnja Bosna kontinentalnu, a planinski pojas svoju — razlika od deset stepeni u istom danu nije neobična.

Regije

Sarajevska regija je jedina koju trenutno vozimo i u njoj je najveći deo onoga zbog čega se dolazi: glavni grad, izvorište reke Bosne i tri olimpijske planine, sve u krugu od pola sata vožnje. Detaljan pregled je u posebnom vodiču: Sarajevska regija — koje mesto izabrati, šta videti i skijanje.

Hercegovina je jug zemlje, sa Mostarom, Blagajem, Počiteljem i Trebinjem. Klima je mediteranska, kamen je beo, a leto vrelo.

Središnja Bosna obuhvata Travnik, Jajce i Zenicu — vezirski gradovi, vodopadi i tvrđave uz reke.

Krajina je severozapad, sa Banjalukom, Vrbasom i kanjonima za rafting.

Posavina i sever su ravničarski deo uz Savu, kroz koji se najčešće prolazi na putu ka jugu.

Za putnike iz Srbije prva poseta gotovo uvek znači Sarajevo, a druga Mostar i Hercegovinu.

Šta videti

Sarajevo je grad u kom džamija, katolička katedrala, pravoslavna crkva i sinagoga stoje u krugu od nekoliko stotina metara. Baščaršija ima temelje iz 1462. godine, a Gazi Husrev-begova džamija je dovršena 1531.

Vijećnica je najlepša austrougarska zgrada u zemlji. Otvorena je 20. aprila 1896, spaljena zapaljivim granatama u noći između 25. i 26. avgusta 1992., kada je izgorelo oko dva miliona bibliotečkih jedinica, i ponovo otvorena posle obnove 9. maja 2014.

Latinska ćuprija iz 1798. godine nosi najtežu godinu u istoriji grada: kod nje je 28. juna 1914. ubijen Franc Ferdinand.

Tunel spasa je prokop dug osamsto metara ispod aerodromske piste, jedina veza opkoljenog Sarajeva sa svetom između 1992. i 1996.

Stari most u Mostaru je najpoznatija građevina u zemlji, podignuta u šesnaestom veku, srušena u ratu i obnovljena po izvornoj tehnici. Sa njega se leti skače u Neretvu, uz naknadu i uz iskustvo.

Blagaj je tekija uz sam izvor Bune, ispod stotinu metara visoke stene — jedna od najfotografisanijih tačaka Balkana.

Počitelj je kameno naselje na padini iznad Neretve, sa kulom, džamijom i pogledom na dolinu.

Vodopad u Jajcu pada usred grada, tamo gde se Pliva uliva u Vrbas — retkost u Evropi.

Travnik je nekadašnji vezirski grad, sa tvrđavom i rodnom kućom Ive Andrića.

Kravice su vodopadi na Trebižatu u Hercegovini, sa kupanjem leti.

Trebinje leži u dolini Trebišnjice i po klimi pripada Mediteranu više nego ostatku zemlje.

Šta razlikuje BiH od okolnih zemalja

Granica je brza i vize nema, ali dokument mora da bude pasoš ili biometrijska lična karta — nebiometrijska ne prolazi.

Nema jezičke barijere. To zvuči sitno dok se ne uporedi sa Grčkom ili Italijom, gde svaki dogovor traži prevod.

Cene su među najnižima u Evropi, i to važi i za gradska jezgra, ne samo za periferiju.

Razdaljina je mala. Do Sarajeva se stiže za pola dana, pa se produženi vikend isplati kao putovanje.

Slojevi su gusti. Osmansko, austrougarsko i jugoslovensko nasleđe stoje na istoj ulici, često na istoj zgradi.

Priroda je nedirnuta u meri koja je u Evropi retka — kanjoni, reke i planinska sela koja žive isti život vekovima.

Hercegovina — jug koji izgleda kao druga zemlja

Ko pređe Ivan-sedlo južno od Konjica, u roku od pola sata uđe u drugačiju klimu, drugačiji kamen i drugačiju kuhinju.

Mostar je središte juga. Stari most je podignut u šesnaestom veku, srušen je 1993. i obnovljen po izvornoj tehnici, sa kamenom iz istog majdana. Sa njega se leti skače u Neretvu, ali samo uz obuku i naknadu.

Blagaj je desetak minuta od Mostara: derviška tekija podignuta uz sam izvor Bune, ispod stene visoke stotinak metara. Voda izlazi iz pećine i hladna je i u avgustu.

Do vidikovca u Počitelju vodi stepenište kroz celo naselje; uspon traje petnaestak minuta i najlepši je pred veče.

Kravice su niz vodopada na Trebižatu, sa jezerom u kom se leti kupa. Najlepše su u maju i junu, kada je vodostaj visok.

Trebinje je najjužniji grad, sa platanima na trgu, manastirom na brdu i vinogradima u okolini. Od Dubrovnika ga deli manje od sat vremena.

Neum je jedini izlaz zemlje na more — dvadesetak kilometara obale, sa nekoliko hotela i plažom koja je uglavnom betonska. Nije razlog dolaska, ali je usputna stanica za one koji idu ka Dubrovniku.

Vino je ovde ozbiljna tema: žilavka je bela, blatina crna, a podrumi oko Mostara i Trebinja primaju posetioce uz najavu.

Vrelina je jedina zamerka: jul i avgust u Mostaru redovno prelaze trideset pet stepeni, pa se obilazak radi ujutru i uveče.

Priroda — reke, kanjoni i vodopadi

Ovo je deo zemlje zbog kog se mnogi vrate drugi put, i on se retko nađe na prvoj listi.

Una je na severozapadu, sa vodopadima kod Martin Broda i Štrbačkim bukom visokim preko dvadeset metara. Nacionalni park Una jedan je od najlepših delova zemlje.

Vrbas teče kroz Banjaluku i kroz kanjon uzvodno; rafting deonice su pristupačne i početnicima.

Neretva je najpoznatija rafting reka, sa polascima iz okoline Konjica od maja do septembra.

Tara i Drina čine istočnu granicu, sa kanjonima među najdubljima u Evropi.

Skakavac je vodopad visok preko sedamdeset metara, sat vremena severno od Sarajeva, do kog vodi šumska staza.

Vodopad u Jajcu pada usred grada, tamo gde se Pliva uliva u Vrbas — to je jedna od retkih gradskih tačaka te vrste u Evropi.

Plivska jezera su odmah iznad Jajca, sa drvenim mlinicama koje stoje u nizu na vodi.

Prokoško jezero na Vranici i Boračko jezero kod Konjica su planinska jezera do kojih vode makadamski putevi.

Šume pokrivaju blizu polovine zemlje, a deo prašuma u Perućici spada među poslednje netaknute u Evropi.

Skijanje

Skijanje u BiH je jeftinije nego u Sloveniji i Austriji na sve tri stavke — smeštaj, ski-pas i hranu — i to je glavni razlog zbog kog putnici iz Srbije ovamo dolaze zimi.

Jahorina je najveće skijalište, sa oko dvadeset kilometara alpskih staza i najvišim vrhom Ogorjelicom na 1.916 metara. Na Zimskim olimpijskim igrama 1984. nosila je ženske alpske discipline — više na strani Jahorina — staze, smeštaj na platou i kako se stiže.

Bjelašnica je sa 2.067 metara viša i zahtevnija, sa muškim alpskim disciplinama iz iste Olimpijade.

Igman je uz Bjelašnicu i vezan za nordijske discipline i skakaonice; danas više za lakše staze, ture i sanke.

Vlašić je u središnjoj Bosni, poznat i po siru koji nosi isto ime.

Kupres i Blidinje su na jugozapadu, sa najviše snega u zemlji i najmanje gužve.

Sezona ide od decembra do marta, a na Jahorini često i do sredine aprila. Početak zavisi od snega i ne pada svake godine na isti datum.

Škole skijanja rade na jeziku koji se razume bez prevoda, što je prednost nad alpskim centrima za porodice sa decom.

Manifestacije kroz godinu

Baščaršijske noći traju ceo jul u Sarajevu — koncerti, izložbe i predstave po otvorenom, uglavnom bez ulaznice.

Sarajevo Film Festival je krajem avgusta i početkom septembra i najveći je filmski festival u regionu.

Skokovi sa Starog mosta u Mostaru održavaju se svakog jula, kao takmičenje sa tradicijom dužom od četiri veka.

Mostarsko leto prati skokove programom po otvorenom.

Berba u Hercegovini je septembar i oktobar; podrumi tada primaju posetioce najviše.

Ramazan menja ritam gradova sa muslimanskom većinom — kafane rade duže, a u Sarajevu se sa Žute tabije puca iz topa na iftar.

Zimska sezona otvara se u decembru takmičenjima na Jahorini, kada su cene smeštaja još niske.

Vožnja kroz zemlju — šta treba znati

Auto-puteva gotovo da nema. Postoji deonica koridora kroz središnju Bosnu, a sve ostalo su magistrale.

Računajte više vremena nego što mapa pokazuje: krivine, kamioni i prolazak kroz naselja produžavaju svaku deonicu.

Putarina se retko plaća upravo zato što auto-puteva ima malo.

Zimska oprema je obavezna od novembra do aprila i kontroliše se; na planinskim pravcima traže se i lanci.

Gorivo je jeftinije nego u Hrvatskoj, a pumpe su na magistralama redovne.

Planinski prevoji — Ivan-sedlo ka Hercegovini i putevi ka Jahorini i Bjelašnici — zimi umeju da se zatvore posle obilnijeg snega.

Zbog svega toga relacije koje na mapi izgledaju kratko traju duže: Sarajevo–Mostar je oko dva sata za sto trideset kilometara.

Jezik, pisma i sitnice koje se primete

Jezik se razume bez prevoda i to menja ceo doživljaj putovanja u odnosu na Grčku ili Italiju.

Pisma su dva i oba su u zvaničnoj upotrebi; table i putokazi često stoje na oba, zavisno od dela zemlje.

Zemlja ima dva entiteta — Federaciju BiH i Republiku Srpsku — i Brčko distrikt. Za putnika to nema nikakvog praktičnog značaja: nema kontrole, granica ni zaustavljanja pri prelasku.

Praznici se ne poklapaju svuda, pa radno vreme ume da iznenadi; vredi proveriti za datum putovanja.

Kafa je društveni čin, ne pauza. Poziv na kafu podrazumeva sat vremena, ne deset minuta.

Gostoprimstvo je izraženo i odbijanje ponuđenog pića se ponekad shvati lično — sitnica koju vredi znati unapred.

Gde odsesti

Sarajevo je logičan izbor za prvu posetu i baza za sve u krugu od sat vremena — ceo vodič je na strani Sarajevo — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Ilidža je banjsko naselje na zapadu grada, kod aerodroma i Vrela Bosne, znatno povoljnije od centra.

Jahorina i Bjelašnica su za zimu, sa smeštajem uz same staze.

Mostar je baza za Hercegovinu, sa Blagajem, Počiteljem i Kravicama u krugu od pola sata.

Trebinje odgovara onima koji spajaju BiH sa Dubrovnikom, jer ih deli manje od sat vremena.

Seoski smeštaj oko Bjelašnice i u dolinama je najpovoljniji i najlokalniji način da se odsedne.

Rezervacija je obavezna na Jahorini u januaru i februaru i u Sarajevu tokom Filmskog festivala krajem avgusta.

Hrana

Kuhinja je mešavina osmanskog nasleđa i planinskih namirnica, sa jasnom razlikom između severa i juga.

Ćevapi dolaze u somunu, uz luk i kajmak, a naručuju se po komadu. Sarajevski su sitniji i slažu se u snop, banjalučki krupniji i spojeni po četiri.

Burek je samo sa mesom; pita sa sirom zove se sirnica, sa krompirom krompiruša, sa zeljem zeljanica.

Begova čorba je gusta, od piletine, povrća i okre.

Bosanski lonac krčka se satima u zemljanoj posudi i naručuje unapred.

Japrak i dolma su svakodnevna jela u aščinicama, jednostavnim lokalima gde se bira iz izloga.

Hercegovina donosi drugu kuhinju: jagnjetina ispod sača, pršut, sir i vino sa domaćih sorti žilavke i blatine.

Bosanska kafa dolazi u džezvi, uz fildžan, rahatlokum i kocku šećera — pije se polako i to je deo običaja, ne navika.

Za kraj ide baklava ili tufahija — jabuka kuvana u sirupu, punjena orasima i prelivena šlagom.

Koliko novca računati

Valuta je konvertibilna marka. Vezana je za evro po fiksnom kursu 1 evro = 1,95583 KM, koji se ne menja sa dnevnim listama — marka je grubo pola evra.

Evrom se ponegde plati, ali uz kurs koji je uvek na štetu gosta — menjačnica ili kartica prolaze bolje.

Kartica se prima u gradovima gotovo svuda, ali u selima, aščinicama i na pijacama treba imati gotovine.

Smeštaj je među najpovoljnijima u Evropi, čak i u jezgrima gradova.

Na hrani se najviše uštedi. Tanjir u aščinici košta delić onoga što isti obrok košta na Jadranu.

Ulaznice za muzeje i znamenitosti su u rangu nekoliko maraka po osobi.

Gorivo i putarine su niži nego u Hrvatskoj i Sloveniji; auto-puteva ima malo, pa se putarina retko plaća.

Skijanje je jeftinije nego u Sloveniji i Austriji na sve tri stavke: smeštaj, ski-pas i hranu.

Kako se stiže

Do Sarajeva ima 331 kilometar iz Beograda po našim merenim podacima, a vozi se između četiri i šest sati sa pauzama. Pravac vodi preko Šapca do prelaza Sremska Rača–Rača, ulazi u zemlju kod Bijeljine i nastavlja preko Tuzle i Kladnja.

Do Jahorine je 337 kilometara — od Sarajeva još pola sata uspona serpentinama, sve do ulaza u smeštaj.

Alternativa postoji kada je Rača zakrčena: preko Loznice i prelaza Mali Zvornik–Karakaj, pa uzvodno uz Drinu.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda, ali treba znati da auto-puteva gotovo nema — vozi se magistralama kroz brda, sporije nego što kilometraža sugeriše.

Autobusom se plaća najmanje, ali se stiže na stanicu, pa do smeštaja ide još jedan prevoz.

Avionom postoje linije do Sarajeva, Tuzle i Banjaluke, ali za putnike iz Srbije retko imaju smisla na ovoj razdaljini.

Kombijem od vrata do vrata putuje se bez presedanja: preuzimanje na kućnoj adresi, izlazak pred smeštajem, prtljag i oprema u odvojenom prostoru. Polazak biramo zajedno sa vama, jer se ova relacija vozi vanlinijski. Tačna kilometraža i iznos po osobi za svaki polazni grad stoje na stranama kombi prevoz Beograd → Sarajevo i kombi prevoz putnika Beograd → Jahorina; uporedni pregled je u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Takse na granici, putarine i prtljag ne plaćate posebno — sve ulazi u dogovoreni iznos.

Kratka istorija za putnike

Bez ovih nekoliko tačaka pola onoga što se u zemlji vidi ostaje bez objašnjenja.

Srednji vek ostavio je stećke — kamene nadgrobnike sa isklesanim prizorima, kojih u zemlji ima na desetine hiljada. Nekropole u Radimlji kod Stoca i na Blidinju su na Uneskovoj listi.

Godine 1463. osmanska vlast preuzima najveći deo zemlje. Nastaju čaršije, mostovi, hamami i karavan-saraji, a gradovi dobijaju oblik koji im se i danas vidi u jezgru.

Šesnaesti vek je vrhunac graditeljstva: Gazi Husrev-beg podiže sarajevsku čaršiju, a u Mostaru se gradi Stari most.

Godine 1878. Austro-Ugarska preuzima upravu. Za četiri decenije zemlja dobija železnicu, industriju i potpuno drugačiju arhitekturu — Vijećnicu, katedrale, škole i bečke fasade koje stoje odmah uz čaršiju.

Godine 1914. atentat u Sarajevu pokreće Prvi svetski rat.

Od 8. do 19. februara 1984. Sarajevo je domaćin Zimskih olimpijskih igara. Jahorina, Bjelašnica, Igman i Trebević dobijaju infrastrukturu koja je i danas okosnica zimskog turizma.

Od 1992. do 1995. traje rat. Stari most je srušen 1993, Vijećnica spaljena 1992, a Sarajevo je bilo pod opsadom skoro četiri godine. Obnova je trajala decenijama i još traje.

Danas je to zemlja u kojoj se svi ti slojevi vide istovremeno, često na istoj ulici — i to je, više od bilo koje pojedinačne znamenitosti, razlog zbog kog se u nju dolazi.

Šta doneti kući

Bakar iz Sarajeva — džezve, tepsije i ukovani tanjiri iz Kazandžiluka, gde se zanat prenosi u porodici.

Bosanska kafa mlevena, uz džezvu i fildžane; najčešći poklon iz zemlje.

Vino iz Hercegovine — žilavka i blatina, iz podruma oko Mostara i Trebinja.

Sir iz mijeha i vlašićki sir, kupljeni direktno od domaćina u planinskim selima.

Suho meso i pršut, sa juga ili sa planina, zavisno od ukusa.

Rahatlokum i baklava, upakovani za put; drže danima.

Ćilimi i vez iz zanatskih radnji; ručni rad se prepoznaje po neujednačenom šavu i po ceni.

Praktično: sve nabrojano stane u običan kofer, a mi prtljag ne naplaćujemo po komadu.

Plan po danima

Dva dana pokrivaju Sarajevo: čaršija, Vijećnica, Latinska ćuprija, Trebević i Tunel spasa.

Tri dana dodaju Vrelo Bosne i jedan planinski izlet, na Bjelašnicu ili Jahorinu.

Četiri dana otvaraju Mostar sa Blagajem i Počiteljem, kao celodnevni izlet ili sa noćenjem.

Pet do sedam dana dozvoljavaju i Konjic, Jajce i Travnik, ili nekoliko dana na skijanju.

Za zimski odmor je uobičajeno pet dana na planini i jedan u gradu.

Ako birate samo jednu stvar, neka to bude Sarajevo — iz njega se sve ostalo lako dohvata.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom rade žičara na Trebević, fijaker na Vrelu Bosne, sneg na Jahorini i vodopadi u Jajcu i na Kravicama.

U paru zemlja najbolje radi van sezone: gradovi su prazniji, planine tihe, a cene niske.

U grupi se najviše štedi na smeštaju i hrani, jer su oboje povoljni; vožnja od vrata do vrata dodatno štedi na lokalnom prevozu.

Za starije putnike treba računati na kaldrmu u čaršijama i na brdske puteve između gradova; same gradske jezgre su ravne.

Za putnike iz Srbije — u čemu je razlika

Ovo je jedina inostrana destinacija u našoj ponudi kod koje se skoro sve razlikuje od uobičajenog putovanja na more, pa vredi nabrojati u čemu.

Nema noćne vožnje. Do Sarajeva se stiže za pola dana, pa se polazak bira po vašem rasporedu — mnogi kreću ujutru i istog dana obiđu čaršiju.

Nema pasoša ni vize. Lična karta je dovoljna, a granična procedura je kratka.

Nema jezičke barijere ni pri rezervaciji, ni u restoranu, ni ako nešto krene naopako.

Nema visoke sezone u klasičnom smislu. Zemlja radi cele godine: leti gradovi i reke, zimi planine.

Cena je predvidiva. Kurs marke je fiksan, pa se budžet računa unapred bez iznenađenja sa kursnim listama.

Vikend je dovoljan. Za razliku od Grčke ili Italije, ovde tri dana nisu kompromis, nego pun program.

Prtljag i oprema idu odvojeno. Skije, ski-torbe i planinarska oprema ne ulaze u putnički deo i ne plaćaju se posebno.

Povratak se dogovara unapred, za dan koji vam odgovara, sa preuzimanjem ispred smeštaja.

Praktični saveti

Dokumenta. Najsigurniji je pasoš; propis priznaje i biometrijsku ličnu kartu, ali ne i staru nebiometrijsku. Boravak do trideset dana ne traži vizu.

Sat se ne pomera, a jezik se razume bez ijedne reči prevoda.

Pisma su dva i oba su u zvaničnoj upotrebi; putokazi i table često stoje na oba.

Voda sa česme je ispravna u gradovima i u planinskim naseljima.

Mobilna mreža ide po romingu vašeg operatera; sporazum za Zapadni Balkan snižava cenu, ali tarifu vredi proveriti pre puta.

Vozi se sporije nego što mapa kaže. Magistrale kroz brda imaju krivine, kamione i naselja, pa dva sata po mapi umeju da budu dva i po.

Na planinskim pravcima traže se i lanci, pa se pred zimski put proverava stanje na deonicama preko Vlašića i Igmana.

Gotovina je korisna van gradova, jer u selima kartica često ne prolazi.

Sa čim se BiH poredi

Naspram Grčke ovde nema mora ni letovanja, ali nema ni dva dana provedena u putu. Grčka je odmor, BiH je putovanje.

Naspram Crne Gore razlike su u ceni i u gužvi: crnogorsko primorje je leti puno i skupo, a bosanski gradovi rade celu godinu i ostaju povoljni.

Naspram Slovenije i Austrije skijanje je znatno jeftinije, staze su kraće i manje uređene, ali se dobija cela planina bez reda za žičaru.

Naspram Mađarske i Rumunije BiH je bliža, jeftinija i bez jezičke prepreke, ali nema velike gradske ponude Budimpešte.

Naspram same Srbije je razlika pre svega u tome što se za pola dana dobija drugačija arhitektura, drugačija kuhinja i planine koje su više od svega što stoji na domaćem terenu.

Zaključak je jednostavan: BiH je destinacija za kratko putovanje visoke vrednosti, ne za dvonedeljni odmor.

Česte greške

Planiranje samo jednog dana za Sarajevo. Grad se otvara ujutru i uveče, a jednodnevna poseta pokrije samo čaršiju.

Očekivanje auto-puteva. Ima ih vrlo malo; putuje se magistralama.

Menjanje novca po lošem kursu. Kurs marke je fiksan, pa nema razloga za bilo šta osim menjačnice ili kartice.

Traženje „bureka sa sirom”. Burek je samo sa mesom; ostalo ima svoja imena.

Odlazak u Hercegovinu u julu bez plana za vrelinu. Mostar leti prelazi trideset pet stepeni.

Polazak na planinu bez zimskih guma i lanaca. Kontrola postoji i vraća sa puta.

Koliko dana je dovoljno

Dva dana su minimum i pokrivaju samo Sarajevo, ali ga pokrivaju dobro.

Tri dana su najčešći izbor iz Srbije: grad, jedan planinski izlet i Vrelo Bosne.

Četiri do pet dana otvaraju Hercegovinu — Mostar, Blagaj i Počitelj, sa noćenjem na jugu.

Nedelja dana dozvoljava i sever: Jajce, Travnik, Una i Banjaluka, uz mirniji tempo.

Za skijanje je uobičajeno pet do sedam dana na planini, sa jednim danom u gradu.

Duže od nedelju dana ima smisla samo ako se zemlja obilazi u krug, jer se pojedinačna mesta iscrpe brzo.

Za koga BiH nije pravi izbor

Za odmor na moru. Zemlja ima samo dvadesetak kilometara obale kod Neuma, bez razvijene letovališne ponude.

Za one koji beže od teških tema. Novija istorija je vidljiva u gradovima i ne može se zaobići.

Za putovanje bez ijednog uspona. Reljef je brdski gotovo svuda.

Za veliki noćni život. Postoji kafanski život, ali ne i klupska scena velikih evropskih gradova.

Ali za zemlju u koju se ulazi bez vize, stiže za pola dana i u kojoj su cene među najnižima u Evropi — sa čaršijama, kanjonima i olimpijskim planinama u istom krugu — Bosna i Hercegovina nema takmaca na ovoj razdaljini.

Ukratko

Bosna i Hercegovina je najbliža zemlja u kojoj se putnik iz Srbije oseća i kao gost i kao kod kuće: granica bez vize, isti jezik, pola dana puta i cene koje su među najnižima u Evropi.

Sarajevo je obavezno i dovoljno za prvu posetu. Za drugu dolaze Mostar i Hercegovina, a za zimu Jahorina i Bjelašnica. Najbolji meseci su maj, jun i septembar, a za sneg januar i februar.

Polazak i cenu po osobi potvrđujemo pre puta; detalji po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Beograd → Sarajevo — cena.