Sarajevo — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda

Sarajevo je grad u kom se na jednoj ulici u razmaku od nekoliko stotina metara nađu džamija, katolička katedrala, pravoslavna crkva i sinagoga. Leži u uskoj dolini Miljacke na oko pet stotina metara nadmorske visine, stisnuto između brda sa kojih se vidi svaki krov. Iz Srbije je najbliža inostrana prestonica — pola dana vožnje bez presedanja: kombi prevoz putnika Beograd → Sarajevo; ostatak regije pokriva Sarajevska regija — koje mesto izabrati, šta videti i skijanje.

Kada ići u Sarajevo

Mart i april bude grad posle zime: cene su niske, jezgro prohodno, a planine u okolini još pod snegom.

Maj i jun su najprijatniji za hodanje — temperatura oko dvadeset stepeni, dugi dani i bašte koje su tek izašle na ulicu.

Jul i avgust su topli u dolini, ali podnošljivi, jer noć donese svežinu sa planina. To je i vreme najvećih manifestacija.

Septembar ima najbolji odnos vremena i gužve; Filmski festival krajem avgusta i početkom septembra puni grad.

Oktobar donosi boje na okolna brda i najniže cene smeštaja u sezoni.

Od novembra do februara grad je hladan i često maglovit. Zima ima svoju draž — čaršija pod snegom, kafane pune — ali treba znati jednu stvar: Sarajevo leži u kotlini, pa se u bezvetrenim danima javlja temperaturna inverzija i vazduh ume da bude težak. Ko ima problema sa disanjem, neka bira druge mesece.

Za skijanje je januar i februar, kada rade Jahorina, Bjelašnica i Igman, a sve su na manje od sat vremena vožnje od centra.

Šta videti u Sarajevu

Baščaršija je staro trgovačko jezgro i polazna tačka svega. Temelji grada postavljeni su 1462. godine, vakufnamom Isa-bega Ishakovića, koji je tu podigao prvi han i prve dućane.

Sebilj je drvena česma na glavnom čaršijskom trgu i najfotografisanija tačka grada. Prvobitni sebilj podigao je Mehmed-paša Kukavica 1753. godine, izgoreo je u požaru 1852, a današnji je iz 1891. godine, po zamisli austrijskog arhitekte Aleksandra Viteka.

Gazi Husrev-begova džamija dovršena je 1531. godine i središte je čaršije. Gazi Husrev-beg je Bosnom upravljao od 1521. do smrti 1541. i za sobom ostavio medresu, biblioteku, hamam, bezistan i preko dve stotine dućana — praktično celu čaršiju kakvu danas vidimo.

Ferhadija je pešačka ulica koja spaja dva sveta. Na jednom mestu, obeleženom na pločniku, osmanska čaršija se doslovno sudara sa austrougarskim gradom — kaldrma i niske radnje prelaze u bečke fasade u jednom koraku.

Vijećnica je najlepša zgrada austrougarskog Sarajeva, u pseudomaurskom stilu. Otvorena je 20. aprila 1896. Posle Drugog svetskog rata u njoj je bila Nacionalna i univerzitetska biblioteka, sve dok u noći između 25. i 26. avgusta 1992. nije pogođena zapaljivim granatama; izgorelo je oko dva miliona bibliotečkih jedinica. Obnova je trajala od 1996. do 2014, a ponovo je otvorena 9. maja 2014.

Latinska ćuprija je kameni most iz 1798. godine, podignut sredstvima trgovca Abdulaha Brige, a ime nosi po Latinluku, katoličkoj mahali na levoj obali. Kod njega je 28. juna 1914. Gavrilo Princip izvršio atentat na Franca Ferdinanda i Sofiju. Od 1918. do 1993. most se zvao Principov.

Katedrala Srca Isusova, Stara pravoslavna crkva i Aškenaska sinagoga stoje u krugu od nekoliko minuta hoda od džamije — zbog toga se Sarajevo često zove evropskim Jerusalimom.

Žuta tabija je stara utvrda iznad grada sa koje se puca iz topa na iftar tokom ramazana, i najbliži je pravi vidikovac pešice iz čaršije.

Inat kuća stoji preko puta Vijećnice — kuća koju je vlasnik pristao da pomeri samo ako mu je prenesu kamen po kamen na drugu obalu, što je i urađeno.

Baščaršija — kako se obilazi

Sve je pešačko i staje u krug od dvadesetak minuta hoda, pa se čaršija ne planira, nego se u nju uđe i luta.

Morića han je jedini sačuvani karavan-saraj u Sarajevu, iz šesnaestog veka; danas u njemu radi kafana sa avlijom.

Kazandžiluk je ulica bakarskih radnji u kojoj se zanat prenosi porodično; kucanje po bakru čuje se pre nego što se skrene u nju.

Bezistan je natkrivena tržnica iz vremena Gazi Husrev-bega i prolazi se kroz njega kao kroz tunel.

Sahat-kula pored Begove džamije jedina je javna sahat-kula na svetu koja i danas pokazuje lunarno vreme, po kom se određuju namazi.

Sarajevske ruže su tragovi granata u asfaltu, kasnije zaliveni crvenom smolom. Nisu obeležene tablama; nailazi se na njih usput i to je deo doživljaja grada.

Kupovina je bakar, ćilimi, ručno pravljene džezve i sarajevska kafa. Cenkanje je uobičajeno u zanatskim radnjama, ali ne i u prodavnicama sa fiksnim cenama.

Opsada — mesta koja objašnjavaju grad

Sarajevo je bilo pod opsadom od 1992. do 1996. i to je deo grada koji se ne može zaobići, ma koliko poseta bila kratka.

Tunel spasa je prokop dug osamsto metara ispod aerodromske piste, jedina veza opkoljenog grada sa spoljnim svetom. Danas je muzej — prolazi se kroz sačuvani deo tunela, uz fotografije i snimke.

Galerija 11/07/95 je stalna izložba o Srebrenici, u centru grada, i najteži, ali i najvredniji sat koji se u Sarajevu može provesti.

Muzej ratnog djetinjstva sastavljen je od predmeta i svedočenja ljudi koji su rat proveli kao deca. Dobitnik je evropske muzejske nagrade i jedan je od najsnažnijih malih muzeja u regionu.

Snajperska aleja je naziv koji je glavna gradska saobraćajnica ponela u ratu; vozi se njome svakodnevno, a zgrade uz nju i danas nose tragove.

Praktično: ovi sadržaji traže vreme i snagu. Ne planirajte ih sve u jednom danu i ne stavljajte ih uz veseli deo programa.

Trebević i pogled odozgo

Trebevićka žičara je najlepši način da se grad vidi u celini. Prvi put je proradila 3. maja 1959. godine, zatvorena je 1989, uništena u ratu, a posle obnove ponovo otvorena 6. aprila 2018. Ima trideset tri gondole, u svaku staje deset osoba, a vožnja traje oko osam minuta.

Napuštena bob-staza iz Zimskih olimpijskih igara 1984. vijuga kroz šumu odmah kod gornje stanice. Danas je prekrivena grafitima i slobodno se hoda kroz nju — jedno od najneobičnijih mesta koje se u Evropi može videti.

Vidikovac na vrhu ima kafanu i pogled na celu kotlinu; najlepše je sat pred zalazak.

Peške se do Trebevića može, ali je uspon dug i strm; žičara rešava taj deo za osam minuta.

Kako se kreće gradom

Peške se obavi najveći deo posete. Čaršija, Ferhadija, Latinska ćuprija i Vijećnica nižu se uz Miljacku i cela linija se prehoda za pola sata.

Tramvaj vozi od 1885. godine, kada je bio prvi na Balkanu, a od 1895. je električni; glavni pravac ide od Baščaršije do Ilidže. Karta se kupuje na kiosku pre ulaska i poništava u vozilu; kod vozača je nešto skuplja.

Trolejbusi i autobusi pokrivaju delove na padinama do kojih tramvaj ne ide.

Taksi je povoljan i vozi po taksimetru; za Vrelo Bosne i Tunel spasa je često isplativiji od kombinacije prevoza, naročito za dvoje ili više putnika.

Automobil u jezgru nema smisla — ulice su uske, jednosmerne i delom pešačke, a parking je naplativ i redak.

Uspon na brda je strm sa svake strane doline. Za Trebević postoji žičara, a za Žutu tabiju se ide peške uz mahale ili taksijem.

Gde odsesti

Baščaršija i okolina su prvi izbor za kratku posetu: sve se obilazi peške, a ujutru pre gužve čaršija je najlepša. Uveče ume da bude bučno.

Ferhadija i centar su korak dalje od vreve, sa austrougarskim zgradama i najviše kafića.

Marijin Dvor je poslovni deo sa novijim hotelima i tržnim centrima, na desetak minuta tramvajem od jezgra.

Ilidža je banjsko naselje na zapadu grada, kod Vrela Bosne i aerodroma. Znatno je povoljnija, zelenija i mirnija, ali je do čaršije dvadesetak minuta prevoza.

Skenderija i Bistrik su stambeni delovi uz reku, sa dobrim odnosom cene i blizine.

Za skijanje se bira sama planina — Jahorina ili Bjelašnica — a Sarajevo ostaje za jedan dan obilaska.

Rezervacija je obavezna u vreme Filmskog festivala krajem avgusta i Baščaršijskih noći u julu.

Hrana i piće

Sarajevska kuhinja je mešavina osmanskog nasleđa i planinskih namirnica, i po ceni je među povoljnijima u regionu.

Ćevapi su gradski simbol: služe se u somunu, sa lukom i kajmakom, i broje se na komade. Poznate ćevabdžinice su u čaršiji i pred njima se u podne čeka.

Burek je ovde isključivo sa mesom; pita sa sirom zove se sirnica, sa krompirom krompiruša, sa zeljem zeljanica. Traženje „bureka sa sirom” odmah otkriva stranca.

Begova čorba je gusta, od piletine, povrća i okre, i klasičan je prvi tanjir.

Dolme, sarme i japrak su svakodnevna kuhinja u aščinicama — jednostavnim lokalima gde se bira iz izloga.

Bosanski lonac je jelo koje se dugo krčka u zemljanoj posudi i traži se unapred.

Bosanska kafa služi se u džezvi, sa fildžanom, rahatlokumom i šećerom u kocki koja se drži u zubima. To je ritual, ne brzo piće.

Baklava i tufahija su desert; tufahija je kuvana jabuka punjena orasima i šlagom.

Cene su osetno niže nego u primorskim gradovima regiona, i to važi i za jezgro.

Koliko novca računati

Valuta je konvertibilna marka, vezana za evro po fiksnom kursu 1 evro = 1,95583 KM. Kurs se ne menja sa dnevnim listama, pa je preračunavanje jednostavno — grubo, jedna marka je pola evra.

Evri se ponegde primaju, ali po lošijem kursu; menjačnica ili kartica su povoljniji.

Smeštaj je među povoljnijima u regionu, čak i u samoj čaršiji.

Hrana je najveća ušteda u odnosu na okolne zemlje — obrok u aščinici je višestruko jeftiniji nego na Jadranu.

Ulaznice za Tunel spasa, Vijećnicu i muzeje naplaćuju se pojedinačno i nisu skupe.

Žičara ima povratnu i jednosmernu kartu; jednosmerna ima smisla samo ako se planira silazak peške.

Javni prevoz su tramvaji, trolejbusi i autobusi; karta se kupuje pre ulaska, na kiosku ili kod vozača.

Izleti iz Sarajeva

Vrelo Bosne je izvorište reke Bosne u Ilidži, park sa drvoredom, mostićima i ostrvcima. Do njega se ide fijakerom kroz dugu aleju platana, i to je najpoznatija šetnja u okolini grada.

Bjelašnica i Igman su olimpijske planine na pola sata zapadno, zimi skijalište, leti staze i sela sa čardacima.

Jahorina je najveće skijalište u okolini, jugoistočno; vozimo i do samih smeštajnih kompleksa — više na strani Jahorina — staze, smeštaj na platou i kako se stiže.

Lukomir je najviše stalno naseljeno selo u zemlji, na Bjelašnici, sa kamenim kućama i pogledom u kanjon Rakitnice. Put je makadamski i zimi neprohodan.

Mostar je oko dva sata južno, sa Starim mostom; najčešći jednodnevni izlet, uz Blagaj i Počitelj.

Travnik i Jajce su severozapadno — vezirski grad i vodopad u samom centru varoši.

Konjic je na sat vremena, sa kamenim mostom i Titovim atomskim skloništem koje danas radi kao muzej.

Kratka istorija za putnike

Grad je nastao kao osmanska varoš na mestu starijeg naselja, a ime je dobio po saraju — dvoru namesnika.

Godine 1462. Isa-beg Ishaković vakufnamom postavlja temelje: han, hamam, most i dućani oko kojih je izrasla čaršija.

Šesnaesti vek je zlatno doba — Gazi Husrev-beg podiže džamiju, medresu, biblioteku i bezistan, i Sarajevo postaje jedan od najvećih gradova evropskog dela carstva.

Godine 1878. Austro-Ugarska preuzima upravu i za nekoliko decenija uz čaršiju izrasta potpuno drugačiji grad — sa Vijećnicom, katedralom, tramvajem i bečkim fasadama.

Dvadeset osmog juna 1914. atentat kod Latinske ćuprije pokreće lanac događaja koji vodi u Prvi svetski rat.

Od 8. do 19. februara 1984. Sarajevo je domaćin Zimskih olimpijskih igara; Trebević dobija bob i sankašku stazu, Jahorina i Bjelašnica skijaške discipline.

Od 1992. do 1996. grad je pod opsadom, najdužom opsadom jednog glavnog grada u modernom ratovanju. Ono što se danas vidi obnovljeno je posle toga, a tragovi su ostavljeni namerno.

Kako se stiže do Sarajeva

Iz Beograda ima 331 kilometar po našim merenim podacima, a vozi se između četiri i šest sati sa pauzama. Ide se preko Šapca na prelaz Sremska Rača–Rača, pa kod Bijeljine u Bosnu i Hercegovinu i dalje preko Tuzle i Kladnja. Detalji i cena po putniku stoje na strani minibus prevoz Beograd – Sarajevo — cena.

Kada se na Rači stvori kolona, skreće se ka Loznici i granica se prelazi kod Malog Zvornika, pa dolinom Drine kroz istočnu Bosnu.

Termin polaska dogovaramo pri rezervaciji, jer Sarajevo vozimo vanlinijski. Zbog kratke relacije nije nužno putovati noću — dolazak pre podne je česta želja putnika.

Iz Novog Sada se ide preko Rume na isti koridor; relacija je na strani minibus prevoz Novi Sad – Sarajevo.

Iskrcavanje je pred vratima smeštaja. U samoj čaršiji ulice su uske i delom pešačke, pa se u tom slučaju staje na najbližoj tački do koje vozilo može.

Deonica kroz Bosnu vodi brdskim putevima, ne autoputem, pa se vozi mirnije i sa više pauza nego što kilometraža sugeriše.

Granične takse, putarine i prtljag uračunati su u dogovoreni iznos.

Plan po danima

Prvi dan je čaršija: Sebilj, Begova džamija, Kazandžiluk, Morića han, pa Ferhadija do mesta susreta dva grada, Latinska ćuprija i Vijećnica.

Drugi dan ide na Trebević žičarom, uz bob-stazu i vidikovac, a popodne na Žutu tabiju.

Treći dan je za Tunel spasa i Vrelo Bosne, oba u pravcu Ilidže, pa se lako spajaju.

Četvrti dan vodi na Bjelašnicu ili u Mostar.

Ako birate samo jednu stvar, neka to bude jutarnja čaršija pre devet — pre nego što se otvore tezge i dođu grupe.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su žičara, bob-staza i golubovi na Sebilju sigurna karta. Ratni sadržaji nisu za mlađu decu i to treba unapred rasporediti.

U paru Sarajevo dobro radi van sezone: kafane su tople, grad je kompaktan i sve se obilazi peške.

U grupi je najveća ušteda na smeštaju i hrani, jer su i jedno i drugo povoljni; vožnja od vrata do vrata dodatno štedi na lokalnom prevozu.

Za starije putnike treba znati da je grad u dolini, ali da su prilazi vidikovcima strmi. Žičara i taksi rešavaju uspone, a samo jezgro je ravno.

Česte greške

Planiranje svega ratnog u jedan dan. Tunel, Galerija i Muzej ratnog djetinjstva zajedno su previše za jedno popodne.

Dolazak samo na jedan dan. Do grada se stiže brzo, pa mnogi dođu i istog dana odu — a Sarajevo se otvara uveče i rano ujutru.

Traženje bureka sa sirom. Burek je ovde samo sa mesom; ostalo ima svoja imena.

Menjanje novca na ulici. Kurs je fiksan, pa nema razloga za bilo šta osim menjačnice ili kartice.

Zimska poseta bez provere vazduha. U bezvetrenim danima inverzija ume da bude ozbiljna.

Očekivanje da je sve u čaršiji. Vrelo Bosne, Tunel i Bjelašnica traže prevoz i po pola dana.

Praktični saveti

Dokumenta. Ponesite pasoš; biometrijska lična karta je po propisu prihvaćena za boravak do trideset dana, a nebiometrijska nije.

Vreme je isto kao u Srbiji, a jezik se razume bez prevoda.

Voda sa česme je ispravna i pije se bez brige.

Obuća treba da bude sa đonom koji drži — čaršija je kaldrmisana, a kaldrma posle kiše klizi.

Kartica se prima gotovo svuda, ali u malim zanatskim radnjama i aščinicama treba imati i gotovine.

Fotografisanje u džamijama je dozvoljeno van vremena molitve; u Begovu džamiju se ulazi obučen prikladno, a žene dobijaju maramu na ulazu.

Bakšiš nije obavezan, ali se zaokruživanje računa podrazumeva u kafanama.

Planinski izleti traže proveru vremena — Bjelašnica i Igman imaju svoju klimu, znatno hladniju od doline.

Za koga Sarajevo nije pravi izbor

Za odmor na suncu. Grad je u kotlini, bez mora i bez plaža.

Za one koji beže od teških tema. Novija istorija je ovde svuda i ne može se zaobići.

Za zimu, ako smeta zagušljiv vazduh. Inverzija je stvarna pojava u bezvetrenim danima.

Za putnike koji traže veliki izbor noćnog života. Sarajevo ima kafanski život, ali ne i klupsku scenu većih gradova.

Ali za dva dana grada u kom se četiri vere dodiruju na istoj ulici — uz najbolju hranu po ceni u regionu — Sarajevo nema takmaca na ovoj razdaljini od Beograda.

Ukratko

Sarajevo se svodi na tri sloja: osmansku čaršiju, austrougarski grad koji na nju naleže i noviju istoriju koja je ostavila tragove u asfaltu. Sve tri se obilaze peške, u krugu od pola sata hoda.

Dva dana su prava mera, tri ako se ide na Tunel spasa i Vrelo Bosne. Najbolji meseci su maj, jun i septembar, a zimi treba računati na maglu u kotlini.

Termin i konačan iznos po putniku dogovaramo unapred — sve o relaciji stoji na strani kombi prevoz Srbija → BiH.