Solun — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda

Solun je drugi grad Grčke i jedina velika gradska destinacija koju gosti iz Srbije redovno biraju — zbog spomenika, kupovine i mora u istom danu. Grad je istovremeno antički, vizantijski i moderan, sa šetalištem dugim nekoliko kilometara i centrom koji se obilazi peške. Kako se stiže iz Srbije i koliko košta po putniku, stoji na strani kombi prevoz putnika Beograd → Solun; sve destinacije u Grčkoj i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Grčka; cela regija je opisana na strani Solunska regija — koje mesto izabrati, grad i plaže.

Kada ići u Solun

Proleće, od aprila do juna, najprijatnije je za obilazak: temperature su umerene, terase rade, a grad nije zagušen.

Jul i avgust su vreli i vlažni; obilazak se planira ujutru i uveče, a podne se provodi u muzejima ili tržnim centrima. Zato mnogi Solun obiđu kao izlet sa obale.

Septembar i oktobar su možda najbolji spoj — toplo more u okolini, podnošljive temperature u gradu i puna ponuda.

Novembar i decembar donose praznično osvetljenje i najveći izbor u radnjama, uz kišovitije dane.

Januar je mesec zimskih sniženja, zbog kojih se organizuju posebna putovanja.

Februar i mart su najmirniji i najjeftiniji, dobri za obilazak bez gužve.

Grad leži u dnu zaliva, pa je leti vlažan, a zimi vetrovit. Vardarac, hladan vetar sa severa, ume da spusti temperaturu za nekoliko stepeni u toku dana.

Šta videti u Solunu

Bela kula je simbol grada, osmatračnica iz šesnaestog veka sa muzejskom postavkom i vidikovcem na vrhu, odakle se vidi ceo zaliv.

Šetalište Nea Paralia proteže se nekoliko kilometara uz more, sa uređenim vrtovima, biciklističkom stazom i skulpturom kišobrana koja je postala drugi simbol grada.

Aristotelov trg je glavni gradski trg, otvoren ka moru, sa kafeima pod arkadama.

Rotonda je kupolasta građevina iz rimskog doba, kasnije crkva pa džamija, sa mozaicima pod zaštitom Uneska.

Galerijev slavoluk stoji na nekoliko koraka od Rotonde, sa reljefima koji prikazuju pobede nad Persijancima.

Crkva Svetog Dimitrija posvećena je zaštitniku grada; u kripti su ostaci ranohrišćanskog kupatila u kom je, po predanju, mučen.

Sveta Sofija je vizantijska crkva sa mozaicima, uzor po kom su građene crkve širom Balkana.

Gornji grad Ano Poli jedini je deo grada koji je preživeo veliki požar iz 1917. godine — kaldrmisane ulice, kuće sa doksatima i pogled sa zidina.

Vizantijske zidine i Kula Trigoniou čuvaju najbolji vidikovac u gradu, najlepši pred zalazak.

Arheološki muzej i Muzej vizantijske kulture čuvaju nalaze iz cele Makedonije, uključujući zlato iz kraljevskih grobnica.

Pijaca Modiano i tržnica Kapani su srce svakodnevnog Soluna — riba, sir, začini, masline i taverne između tezgi.

Ladadika je nekadašnja lučka četvrt sa obnovljenim zgradama, danas puna restorana i barova.

Srpsko nasleđe u Solunu

Za goste iz Srbije Solun nije samo grad za kupovinu — ovde je jedno od najvažnijih srpskih spomen-mesta van zemlje.

Zejtinlik je srpsko vojničko groblje na severu grada, najveće srpsko groblje iz Prvog svetskog rata. U kosturnici i grobnicama počiva više od pet hiljada vojnika sa Solunskog fronta, a čuvari groblja generacijama su iz iste porodice.

Spomen-kapela na Zejtinliku podignuta je tridesetih godina prošlog veka; unutra su ploče sa imenima i kosturnica sa ostacima poginulih.

Solunski front probijen je u septembru 1918. godine, a proboj je vodio ka oslobođenju Srbije. Grad je tokom rata bio glavna baza savezničkih snaga.

Savezničko groblje u istom delu grada čuva i francuske, britanske i italijanske vojnike, pa se obilazi zajedno sa srpskim.

Poseta je besplatna, traje oko sat vremena, a do groblja se stiže gradskim autobusom ili taksijem sa Aristotelovog trga.

Za grupe je uobičajeno da se poseta najavi unapred, jer se tada dobija i vođenje kroz kosturnicu.

Istorija grada ukratko

Solun je osnovan u četvrtom veku pre nove ere i ime je dobio po Tesaloniki, sestri Aleksandra Velikog. Rimljani su ga učinili glavnim gradom provincije Makedonije i sedištem uprave, a kroz njega je prolazio Via Egnatia, put koji je povezivao Jadran sa Konstantinopoljem.

U vizantijsko doba bio je drugi grad carstva, posle prestonice. Iz tog perioda potiču crkve sa mozaicima koje su danas pod zaštitom Uneska, kao i zidine koje opasuju Gornji grad. U gradu su rođena i braća Ćirilo i Metodije, tvorci slovenskog pisma, po čemu je Solun posebno važan za slovenske narode.

Od petnaestog veka grad je pod osmanskom upravom, a krajem tog stoleća prima veliki broj Jevreja proteranih iz Španije. Vekovima je zbog toga nosio nadimak Majka Izrailja i imao jevrejsku većinu, sve do stradanja u Drugom svetskom ratu.

Grčkoj je pripao 1912. godine, a veliki požar iz 1917. uništio je gotovo ceo centar, koji je potom obnovljen po planu, sa širokim ulicama i otvorenim trgom ka moru. Zato Solun danas izgleda modernije od većine gradova sa toliko dugom istorijom, a stari izgled je sačuvan samo u Gornjem gradu.

Kako je grad raspoređen

Priobalni pojas ide od luke do Bele kule i dalje uz Nea Paraliju; to je najprijatniji deo za šetnju i najlakši za snalaženje.

Trgovački centar je između ulica Cimiski i Egnatia, gde su radnje, robne kuće i najveći deo gradskog života.

Stari trgovački deo oko pijaca Modiano i Kapani je gušći i haotičniji, sa uskim ulicama punim lokala.

Ladadika je uz luku, između centra i mora, sa najviše restorana na malom prostoru.

Gornji grad se penje strmo iznad Egnatije i potpuno je drugačiji od ostatka — tiho, nisko i staro.

Istočni deo oko Univerziteta i sajma je moderan, sa muzejima i parkovima.

Zapadni deo je pretežno stambeni i industrijski, sa najvećim tržnim centrima uz izlaz iz grada.

Gde odsesti

Uz Aristotelov trg i priobalje je najpraktičnije za prvi dolazak — sve glavno je na deset minuta hoda.

Oko ulice Cimiski je najbolje ako je kupovina glavni razlog dolaska.

Ladadika nudi karakter i noćni život, uz buku vikendom.

Gornji grad ima najlepši pogled i najmirnije noći, ali i strme prilaze koji se osete posle celog dana hoda.

Istočni deo uz Nea Paraliju je miran, zelen i dobar za duži boravak, uz petnaest minuta hoda do centra.

Šta proveriti pri rezervaciji: koliko je zaista do Aristotelovog trga, ima li lifta, postoji li parking i da li je soba okrenuta ka ulici, jer je centar bučan do kasno.

Hrana i cene

Solun važi za kulinarsku prestonicu Grčke, sa uticajima iz Male Azije koje su doneli doseljenici dvadesetih godina prošlog veka.

Šta probati: burek sa sirom i kremom za doručak, girosa i suvlaki, mezetlije uz uzo, mušule na više načina, i trigonu — testo sa kremom, poslasticu po kojoj je grad poznat.

Gde jesti: u Ladadikama je najviše restorana, oko pijaca su najbolje mezetlije, a uz šetalište se plaća pogled. Ulične tezge i pekare rešavaju doručak vrlo jeftino.

Za kupovinu namirnica: pijaca Kapani i Modiano imaju najbolji izbor, a supermarketi su svuda po centru.

Kupovina

Cimiski je glavna trgovačka ulica, sa robnim kućama i međunarodnim markama.

Egnatia ima povoljnije radnje i najveći izbor obuće.

Tržni centri su van užeg centra i do njih ide gradski prevoz; najveći su na zapadnom izlazu iz grada.

Sniženja traju u januaru i julu, sa popustima koji dostižu polovinu cene — to je period kada mnogi i planiraju put.

Male radnje oko pijaca prodaju začine, masline, sireve i sitne poklone koji se lakše nose kući od odeće.

Povraćaj poreza moguć je za veće kupovine, uz obrazac koji radnja izdaje, pa se overava na izlasku iz Evropske unije.

Kako se kreće gradom

Peške se obilazi ceo centar; od Bele kule do pijace se stiže za dvadesetak minuta u ravni.

Autobusi pokrivaju grad i prigradska naselja; karta se kupuje na kiosku ili u vozilu i poništava pri ulasku.

Metro je pušten u rad i povezuje centar sa istočnim delom grada, sa stanicama kod glavnih tačaka.

Taksi je brojan i povoljniji nego u većini evropskih gradova.

Bicikl se iznajmljuje uz šetalište, gde postoji uređena staza duž cele obale.

Automobil u centru je više teret nego korist — parking se teško nalazi, a zone se naplaćuju.

Kako se stiže do Soluna

Iz Srbije do Soluna vodi jedan jedini koridor — E-75 preko Preševa, Skoplja i Velesa, do prelaza Bogorodica–Evzoni. Sa grčke strane se autoputem stiže pravo do grada, a poslednji deo puta ide obilaznicom oko Soluna, sa jasno označenim izlazima za centar i luku.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda za izlete ka Halkidikiju i Meteori, ali se u gradu javlja problem parkiranja, uz troškove goriva i putarina u tri zemlje.

Autobusom je cena najniža, uz dolazak na međugradsku stanicu izvan centra i dodatni prevoz do smeštaja.

Avionom postoje sezonske linije do aerodroma Makedonija, koji je dvadesetak minuta od centra.

Kombijem od vrata do vrata vozilo preuzima putnike na kućnoj adresi i ostavlja ih pred smeštajem u gradu — bez traženja parkinga, presedanja i nošenja kofera kroz centar. Takse i putarine su unutar dogovorene cene. Kilometraža, trajanje i cena po polaznom gradu stoje na strani minibus prevoz Beograd – Solun, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Iz Soluna se lako stiže do cele okoline: Halkidiki je na sat vožnje, Olimpska rivijera na sat, Asprovalta na sat i po.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — prevoz putnika Novi Sad – Solun.

Cene po polaznom gradu za Solun stoje na posebnim stranama — kombi prevoz Niš → Solun, kombi prevoz Pančevo → Solun, kombi prevoz putnika Kragujevac → Solun, minibus prevoz Paraćin – Solun, prevoz putnika Smederevo – Solun, kombi prevoz Požarevac → Solun, kombi prevoz Vranje → Solun, kombi prevoz putnika Leskovac → Solun.

Plan po danima

Prvi dan je za priobalje: Bela kula, šetalište, Aristotelov trg i večera u Ladadikama.

Drugi dan je za istoriju: Rotonda, Galerijev slavoluk, Sveti Dimitrije i Sveta Sofija, pa Gornji grad predveče.

Treći dan je za muzeje i kupovinu, uz pauzu na pijaci.

Za jednodnevni izlet sa obale dovoljni su Bela kula, šetalište, Aristotelov trg i pijaca, uz kratku šetnju Tsimiskijem.

Za produžetak vredi otići do Vergine, gde su kraljevske grobnice makedonskih vladara, na sat vožnje.

Solun sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najzahvalniji šetalište, Bela kula, brodić po zalivu i park uz Nea Paraliju; centar je pretežno u ravni, pa kolica prolaze.

U paru grad daje najviše uveče — Ladadika, Gornji grad pred zalazak i terase na trgu.

U grupi je Solun praktičan, jer se sve obilazi peške, a izbor za jelo i izlazak je najveći u ovom delu Grčke.

Za starije putnike je uspon do Gornjeg grada jedina prepreka; rešava se autobusom uzbrdo i šetnjom nizbrdo.

Izleti iz Soluna

Halkidiki je na sat vožnje; Kasandra i Sitonija su dostupne i kao jednodnevni izlet na plažu.

Olimpska rivijera i Dion su na sat ka jugu, sa Olimpom u pozadini.

Vergina čuva grobnicu Filipa Drugog i zlatni kovčeg, jedan od najvažnijih nalaza u Grčkoj.

Meteora je na dva i po sata, najduži, ali i najupečatljiviji izlet.

Edesa ima vodopade u samom gradu, na sat vožnje ka zapadu.

Krstarenje uz Svetu goru polazi iz luka na Halkidikiju, sa organizovanim prevozom iz grada.

Solun uveče

Ladadika su najlakši izbor za prvo veče: restorani i barovi u obnovljenim lučkim zgradama, sve na malom prostoru.

Valaoritou je četvrt starih radionica pretvorena u najživlji noćni deo grada, sa barovima koji rade do zore.

Terase na Aristotelovom trgu su za sporiju večer, uz pogled na more i najviše prolaznika u gradu.

Gornji grad ima taverne sa pogledom na ceo zaliv; rezervacija je poželjna, jer se stolovi uz ivicu brzo popune.

Nea Paralia je najprijatnija za večernju šetnju, sa uređenim vrtovima i skulpturama duž obale.

Brodići sa bara kruže zalivom i polaze sa priobalja; vožnja traje pola sata i naplaćuje se kroz piće.

Bioskopi na otvorenom rade leti i deo su gradske tradicije, sa filmovima u originalu i grčkim titlom.

Šta poneti i kako se snaći

Udobnu obuću, jer se u Solunu dnevno pređe više nego što se očekuje.

Sitan novac za pijacu, kioske i gradski prevoz, iako se kartice primaju gotovo svuda.

Torbu za kupovinu, pošto se kese naplaćuju u prodavnicama.

Punjači rade bez adaptera, jer je mreža ista kao kod nas.

Aplikaciju za gradski prevoz vredi instalirati unapred, jer prikazuje dolaske autobusa u realnom vremenu.

Rezervaciju za restorane u Ladadikama i Gornjem gradu petkom i subotom, kada je grad najpuniji.

Papire o kupovini čuvajte ako planirate povraćaj poreza pri izlasku iz Unije.

Prtljag pri dolasku i odlasku je u gradu veći teret nego na obali, jer se kroz centar ne prolazi lako sa koferima. Zato se smeštaj bira i po tome da li vozilo može da priđe ulazu, a ne samo po blizini trga.

Gradske plaže

Pereja i Nei Epivates su najbliže, dvadesetak minuta ka jugu, sa uređenom obalom i tavernama.

Epanomi je nešto dalje, sa dužim peskom i manje gužve.

Za pravo more se ipak ide na Halkidiki — gradske plaže su za popodne, ne za letovanje.

Autobusom do Peree stiže se za pola sata sa glavne stanice u centru, pa vozilo nije potrebno.

Bazeni uz hotele dostupni su i gostima izvan objekta, uz dnevnu kartu.

Festivali i događaji

Solunski filmski festival u novembru je najveći u ovom delu Evrope i tada je grad pun.

Međunarodni sajam u septembru donosi izlagače iz celog regiona i podiže cene smeštaja.

Dimitrija, gradska svetkovina u čast Svetog Dimitrija krajem oktobra, obeležava se koncertima i priredbama.

Božićno osvetljenje postavlja se od početka decembra, sa klizalištem i tezgama na trgu.

Zimska i letnja sniženja nisu manifestacija, ali privlače više ljudi nego mnogi festivali.

Za planiranje vredi proveriti da li se poseta poklapa sa sajmom ili festivalom, jer se tada smeštaj rezerviše ranije i skuplje.

Zašto Solun i kada ga spojiti sa morem

Kao samostalno putovanje Solun ima smisla za dva do tri dana, najbolje van letnjih meseci.

Kao izlet sa Halkidikija obilazi se za jedan dan, uz rani polazak i povratak uveče.

Kao stanica na putu ka jugu dobro se uklapa u odlazak ka Olimpskoj rivijeri ili Meteori.

Zimi je grad zanimljiviji nego leti, jer se sve odvija u zatvorenom i na terasama sa grejalicama.

Za kupovinu januarska i julska sniženja daju najviše razloga za dolazak.

Za porodice je najbolji spoj nekoliko dana u gradu i ostatak na obali; jedno vozilo i jedan polazak pokrivaju oba dela. Cene po polaznom gradu proverite na strani minibus prevoz Beograd – Solun; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Beograd → Solun — cena.

Praktični saveti

Obuća. Grad se obilazi peške i po kaldrmi; patike su korisnije od svega ostalog.

Vrućina. Leti je vlažnost visoka, pa se voda nosi, a obilazak planira izvan podneva.

Muzeji. Radno vreme se menja po sezoni, a ponedeljak je čest neradni dan.

Kartice se primaju gotovo svuda, ali za pijacu i kioske treba sitan novac.

Bezbednost. Grad je bezbedan, uz uobičajen oprez za džeparoše u gužvi i gradskom prevozu.

Dokumenta. Putuje se isključivo sa biometrijskim pasošem, pošto lična karta na šengenskoj granici ne prolazi; deca moraju imati svoj.

Osiguranje. Evropsku karticu vadite pre polaska, besplatna je i pokriva hitnu pomoć u Grčkoj.

Česte greške

Dolazak samo na jedan dan. Solun se ne stiže videti za nekoliko sati, a najlepši je uveče.

Obilazak u podne po avgustovskoj vrućini. Vlažnost čini vrelinu težom nego na obali.

Vožnja automobilom u centar. Parking je najveći problem grada; smeštaj se bira po tome ima li mesto.

Preskakanje Gornjeg grada. To je deo koji najviše ostane u sećanju, a mnogi ga izostave zbog uspona.

Kupovina bez poređenja. Ista roba na Egnatiji ume da bude znatno jeftinija nego na Cimiskiju.

Ukratko

Solun birajte kada hoćete grad, a ne samo plažu: antika, Vizantija i moderna Grčka na istom mestu, uz najbolju hranu i kupovinu u ovom delu zemlje. Dva dana su minimum, tri su prava mera, a more je uvek na sat vožnje.