Solunska regija — koje mesto izabrati, grad i plaže

Solunska regija je jedini deo Grčke koji pokrivamo gde se grad i plaža smenjuju u istom danu. Sa zapadne strane zaliva su Pereja, Nei Epivates i Epanomi, na dvadesetak minuta od Soluna; na istoku, uz Strimonski zaliv, leže Asprovalta, Nea Vrasna, Stavros i Olimpijada, sa peskom pod borovima i najkraćom vožnjom iz Srbije od svih halkidičkih destinacija. Sve o vožnji i ceni po putniku stoji na strani kombi prevoz Srbija → Grčka.

Kada ići

Jun je najisplativiji: more toplo od sredine meseca, cene niže, plaže prohodne, a grad još nije u letnjoj vrelini.

Jul i avgust su vrhunac sezone na obali. Asprovalta i Nea Vrasna tada rade punim kapacitetom, a Solun se prazni, jer domaći odlaze na more — što gradu ide u prilog, jer je manje gužve na ulicama, ali je vrelina teška.

Septembar je najbolji kompromis: prve dve nedelje imaju letnje temperature, a od sredine meseca obala se prazni dok grad ponovo oživljava.

Oktobar, maj i prelazni meseci su najbolji za Solun — muzeji, čaršija i šetnja obalom bez vrućine, uz najniže cene noćenja u godini.

Zimi obala miruje, ali Solun radi punim kapacitetom; za produžen vikend to je jedna od najisplativijih destinacija u regionu.

Vetar je u zalivu redak, pa je more mirno češće nego na otvorenim obalama. Na istoku, oko Strimonskog zaliva, more se ranije zagreje i duže ostaje toplo.

Šta videti u Solunu

Solun je drugi grad Grčke i najlakši veliki grad za obilazak koji imamo u ponudi — ravan je, sve je peške, a obala ide kroz sam centar.

Bela kula je početna tačka. Iznutra je muzej istorije grada, a sa vrha se vidi ceo zaliv, sve do Olimpa po vedrom danu.

Aristotelov trg je gradska dnevna soba: polukružni trg otvoren prema moru, sa kafeima koji rade od jutra do kasno.

Rotonda i Galerijev slavoluk su ostaci rimskog perioda; Rotonda je kasnije bila crkva pa džamija, a njeni mozaici spadaju u najstarije sačuvane u gradu.

Vizantijske crkve — Sveti Dimitrije, Sveta Sofija, Panagia Chalkeon i druge — upisane su na Uneskovu listu kao celina i obilaze se peške u krugu od pola sata.

Gornji grad (Ano Poli) je jedini deo koji je preživeo veliki požar 1917: uske ulice, drvene kuće i zidine sa kojih se vidi ceo zaliv. Uspon traje dvadesetak minuta, a najlepše je pred zalazak.

Pijace Modiano i Kapani su srce svakodnevnog Soluna — riba, sirevi, masline, začini i taverne u kojima se jede stojeći.

Muzeji. Arheološki muzej sa nalazima iz makedonskih grobnica i Muzej vizantijske kulture su dva koja vrede i po vrelom danu.

Ulica Cimiski je glavna trgovačka ulica; uz nju su i tržni centri, pa se kupovina i razgledanje rade u istom potezu.

Koje mesto na obali izabrati

Pereja je primorska strana Soluna: šetalište uz plažu, kafići na pesku i brodska linija koja leti vozi do Bele kule. Bira se kada je grad glavni razlog dolaska, a more dodatak.

Nei Epivates su mirniji nastavak Pereje, sa istom obalom i pogledom na Solun preko zaliva. Porodično i tiho, sa svim sadržajem u naselju i aerodromom na nekoliko minuta.

Epanomi ima najlepše plaže zapadne strane — dine, plitko tirkizno more i nasukanu olupinu broda uz obalu, uz vinarije u zaleđu. Traži automobil, jer su selo i plaže razdvojeni.

Asprovalta je najpoznatija srpska adresa na Egeju: kilometri sitnog peska pod borovima, šetalište koje uveče živi, domaćini koji goste znaju po imenu i cene niže nego na Halkidikiju.

Nea Vrasna su nastavak asprovaltskog peska u mirnijem taktu — iste plaže, ista borovina, tiše večeri.

Vrasna su dvojno mesto: staro selo u maslinjacima na padini i tiha plaža ispod njega, sa termalnim izvorima u okolini.

Stavros ima šetalište pod stogodišnjim platanima čije krošnje dopiru do samog mora — prirodan hlad kakav peščane plaže regiona nemaju, uz luku i taverne sa ribom — ceo vodič je na strani Stavros — šta videti, plaže i kako doći iz Beograda.

Olimpijada je kameno selo uz najbistriju vodu Strimonskog zaliva, sa ostrvcetom pred obalom i antičkim Stagirom, rodnim mestom Aristotela, na susednom rtu — više na strani Olimpijada — antička Stagira, uvale i gde odsesti.

Dve obale, dva karaktera

Regija se lako pogrešno razume, jer se pod istim imenom kriju dva sasvim različita odmora.

Zapad zaliva je predgrađe velikog grada: Pereja i Nei Epivates imaju stalno stanovništvo, prodavnice i ambulante koje rade cele godine, šetalište uz plažu i Solun preko vode. Ovde se dolazi kada je grad glavni razlog putovanja, a plaža prijatan dodatak. More je mirno, ali ne i prozirno.

Istok, Strimonski zaliv je klasično letovanje: Asprovalta i Nea Vrasna imaju kilometre peska pod borovima, šetališta koja uveče žive i ponudu okrenutu gostima iz Srbije. Voda je bistrija, hlad prirodan, a vožnja iz Srbije najkraća od svih halkidičkih destinacija.

Između njih su Epanomi na jugu zapadne strane, sa dinama i najbistrijom vodom te obale, i Olimpijada na krajnjem istoku, koja već pripada karakteru Halkidikija — kamen, uvale i providno more.

Ko prvi put bira, najsigurnije je pitanje: da li ćete u Solun ići jednom ili svaki drugi dan. Prvi odgovor vodi na istok, drugi na zapad zaliva.

Kakve su plaže

Regija ima dve različite obale, i to je njena glavna odlika.

Zapadna strana zaliva (Pereja, Nei Epivates, Epanomi) ima peščane i sitnošljunkovite plaže sa mirnim morem. Voda je toplija, ali manje bistra nego na otvorenoj obali, jer je zaliv zatvoren i uz veliki grad. Epanomi je izuzetak — dine i otvoreno more daju najbistriju vodu na toj strani.

Istočna strana, Strimonski zaliv (Asprovalta, Nea Vrasna, Vrasna, Stavros, Olimpijada) ima duge peščane plaže sa borovinom uz samu obalu. More je bistrije, plićak dug, a hlad prirodan — kombinacija koju porodice traže.

Uređenost. Uz veća mesta idu ležaljke, tuševi i barovi; između njih se protežu slobodni potezi. Stavros ima najviše prirodnog hlada, Asprovalta najviše sadržaja, Olimpijada najbistriju vodu.

Za decu. Plićak i pesak su najbolji u Asprovalti i Nea Vrasni; Olimpijada ima kamenitije ulaze, pa je obuća za vodu korisna.

Asprovalta i istočna obala izbliza

Pošto je istok regije najtraženiji deo kod gostiju iz Srbije, vredi ga razložiti.

Asprovalta je nastala sredinom prošlog veka kao letovalište, pa nema staro jezgro ni kamenu arhitekturu — raspored je pravilan, ulice široke, a smeštaj pretežno u apartmanima i sobama. Sve što treba nalazi se u krugu od nekoliko ulica: pekare, marketi, apoteke, pijaca i lekar. Plaža se pruža kilometrima, sa borovinom koja u većem delu dolazi do same obale.

Nea Vrasna su isti pesak i ista borovina, ali sa upola manje objekata i tišim večerima. Mesto su osnovali doseljenici iz starog sela Vrasna na padini, po kojem nosi ime.

Vrasna gore, u maslinjacima, drže svakodnevicu koja se u letovalištima izgubila: kafenion na trgu, pekaru i prodavnicu za meštane. Cene su niže, ali se do plaže silazi vožnjom.

Stavros je lokalno središte sa lukom i pijacom; radi i van sezone, a šetalište pod platanima daje hlad kakav pesak Asprovalte nema.

Olimpijada zatvara obalu na istoku i već pripada drugom svetu — kamen, uvale, bistra voda i antički Stagir na susednom rtu.

Termalne banje kod Volvija i Nea Apolonije su između Soluna i Asprovalte, sa uređenim bazenima koji rade cele godine. Voda je bogata mineralima, a kompleksi su mali i bez gužve — zgodni za dan kada duva ili kada se traži nešto osim plaže.

Jezera Volvi i Koronija, uz isti put, deo su zaštićenog područja sa stazama i pticama; iz Asprovalte se do njih stiže za dvadesetak minuta.

Sve je povezano jednim putem, pa se mesta menjaju u toku dana: doručak u Asprovalti, kupanje u Olimpijadi, večera u Stavrosu pod platanima.

Izleti iz regije

Kavala je na sat vremena istočno od Asprovalte: grad na brdu iznad luke, sa akveduktom, tvrđavom i starim gradom. Odatle polazi i trajekt za ostrvo Tasos, koje se stiže obići i za jedan dan.

Filipi, antički grad pod Uneskovom zaštitom nadomak Kavale, ima pozorište, forum i baziliku iz ranog hrišćanstva.

Sveta gora se sa istoka regije obilazi brodom iz Ouranopolisa; plovi se uz atonsku obalu, bez iskrcavanja.

Stagira i Olimpijada — arheološki park uz more i kameno selo, spoj koji staje u pola dana.

Edesa sa vodopadima koji padaju kroz grad je na sat i po zapadno; prijatna po vrelom danu, jer je uvek nekoliko stepeni hladnije.

Termalni izvori kod Volvija i Nea Apolonije, između Soluna i Asprovalte, rade kao mala banjska mesta sa uređenim bazenima.

Petralona pećina u zaleđu Halkidikija je klasičan izlet za dan kada more nije za kupanje.

Koliko dana i kakav plan

Sedam noćenja je taman: pet plažnih dana, jedan za Solun i jedan za drugi izlet — Kavalu, Svetu goru ili Edesu.

Dan koji radi: plaža ujutru, ručak i pauza kroz vrelinu, more posle četiri, večera posle osam. Solun se obilazi celog dana, sa polaskom rano ujutru i povratkom pred veče, jer je grad u podne vreo.

Za deset i više dana vredi kombinovati dve strane zaliva: nekoliko dana u Pereji ili Epanomiju zbog grada, pa nekoliko u Asprovalti ili Stavrosu zbog plaže i hlada.

Šta poneti

Suncobran — plaže na zapadu zaliva nemaju prirodnog hlada; na istoku ga daje borovina, ali ne svuda.

Obuća za vodu — za Olimpijadu i kamenite delove; na pesku Asprovalte nije potrebna.

Odeća za grad — u crkvama u Solunu se poštuju pokrivena ramena i kolena, a za ceo dan hodanja po kaldrmi treba udobna obuća.

Gotovina — ležaljke, tezge, pijaca i manje taverne često nemaju karticu.

Frižider-torba — voda i piće iz marketa su višestruko jeftiniji nego na plaži.

Lagana jakna — večeri uz more posle zalaska umeju da budu sveže i u avgustu.

Regija sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najbolji Asprovalta i Nea Vrasna: plićak, pesak, hlad i sve na pešačkoj razdaljini. Nei Epivates rade slično, uz mirnije more.

U paru su zanimljiviji Olimpijada, Stavros i Epanomi — mesta gde je veče važnije od tezgi, uz Solun kao večernji izlazak.

U grupi je Asprovalta najpraktičnija: najviše smeštaja, taverni i sadržaja, i najkraći put iz Srbije.

Za goste bez automobila Pereja, Nei Epivates i Asprovalta imaju sve u mestu i autobuske veze sa Solunom.

Kavala i Tasos — kada se isplati

Sa istoka regije otvara se pravac koji većina gostiju previdi, a koji je bliži nego što izgleda.

Kavala je na sat vremena od Asprovalte: grad amfiteatralno raspoređen iznad luke, sa akveduktom iz šesnaestog veka koji prelazi preko celog jezgra, tvrđavom na vrhu i starim delom Panagia sa uskim ulicama. Obala je uređena za šetnju, a riblje taverne uz luku spadaju u bolje u ovom delu Grčke.

Filipi, dvadesetak minuta od Kavale, antički su grad pod Uneskovom zaštitom — pozorište koje se i danas koristi, forum i ostaci bazilika iz ranog hrišćanstva.

Tasos je ostrvo do kog se trajektom iz Keramotija stiže za manje od sat vremena. Za jedan dan se stigne obići severni deo sa Limenasom i nekoliko plaža; ko želi ceo krug ostrva, planira noćenje.

Kada se isplati. Ako ostajete sedam dana, Kavala i Filipi staju u jedan dan i vrede. Tasos u jednodnevnoj varijanti znači rano ustajanje i trku sa trajektom, pa ima smisla samo ako ste u Asprovalti ili Nea Vrasni, odakle je najbliže.

Gde odsesti

Za grad — Pereja i Nei Epivates; Solun je na dvadesetak minuta kopnom, a leti i brodom.

Za plažu i hlad — Asprovalta, Nea Vrasna, Stavros.

Za bistru vodu — Olimpijada i Epanomi.

Za najnižu cenu — Vrasna, sela u zaleđu i kampovi uz obalu.

Za kratak boravak i grad — sam Solun; noćenje u centru je skuplje, ali se dobija sve peške.

Pri izboru objekta na obali vrede ista tri pitanja kao svuda u Grčkoj: da li je klima uračunata ili se plaća posebno, koji je sprat i ima li lifta, i koliko je zaista do plaže — „pet minuta” u Vrasni znači nizbrdo, a povratak uzbrdo traje duplo. Uz to, na zapadu zaliva se proverava i strana objekta, jer je obalni put prometan.

Smeštaj je pretežno apartmanski uz obalu, dok Solun ima pun raspon od hostela do hotela. Za porodicu ili grupu apartman sa kuhinjom izlazi povoljnije, tim pre što su marketi u svakom mestu.

Hrana i cene

Solun važi za gastronomsku prestonicu Grčke i cene su tamo niže nego u letovalištima. Obavezno: bugatsa za doručak, giros i suvlaki u čaršiji, meze uz uzo u malim lokalima oko pijaca i sladoledi po kojima je grad poznat.

Na obali je ponuda drugačija: riba i školjke u Stavrosu i Olimpijadi, taverne uz šetalište u Asprovalti, mesne mezetlije u selima u zaleđu.

Pravilo koje važi svuda: jedan red od šetališta cene padaju, a u mestima gde jedu domaći razlika je najveća. Voda i piće u marketu su višestruko jeftiniji nego u plažnim barovima.

Kako se stiže

Do cele regije se iz Srbije stiže istim putem: prelaz kod Preševa, auto-put kroz Severnu Makedoniju i grčka granica na Evzonima. Posle granice se za manje od sat vremena stiže do Soluna, a do istočnog dela regije — Asprovalte i Stavrosa — vodi skretanje pre samog grada, pa je vožnja među najkraćima od svih grčkih destinacija.

Sopstvenim automobilom je fleksibilno, ali se plaćaju gorivo, putarine u tri zemlje i celodnevni umor; parking u Solunu je naplativ i ograničen.

Autobusom je najjeftinije, uz presedanje i dodatni prevoz od stanice do smeštaja.

Avionom do Soluna — regija je jedina gde aerodrom ima smisla, jer je praktično u mestu, ali su direktne linije sezonske.

Kombijem od vrata do vrata put počinje pred vašim ulazom u Srbiji i završava se pred smeštajem — noćna vožnja, bez stanica i bez pretovaranja kofera. Sve dažbine na ruti ulaze u dogovoreni iznos, pa se na putu ništa ne doplaćuje. Cene po polaznom gradu stoje u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije, a pojedinačne relacije, na primer prevoz putnika Beograd – Asprovalta, imaju svoje strane sa kilometražom i vremenom vožnje.

Unutar regije autobuske linije povezuju Pereju i Nei Epivates sa Solunom na svakih pola sata, a Asprovaltu i Stavros sa gradom nekoliko puta dnevno.

Za putnike iz južne Srbije ovo je prva grčka obala na koju se naiđe; kilometraža i vreme vožnje po polaznom gradu stoje na stranama pojedinačnih mesta, na primer kombi prevoz Beograd → Solun; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Beograd → Solun — cena.

Solun kroz jedan dan — predlog rasporeda

Ako imate samo jedan dan, ovaj redosled pokriva grad bez trčanja i bez vraćanja istim putem.

Ujutru se počinje od Bele kule, jer je parking u blizini i, jer je obala tada najprijatnija. Odatle se ide šetalištem do Aristotelovog trga, sa kafom na nekoj od terasa.

Pre podne se ulazi u jezgro: Rotonda, Galerijev slavoluk i crkva Svetog Dimitrija, pa spuštanje ka pijaci Modiano i Kapani, gde se i ruča — meze, riba ili giros, po ceni nižoj nego u letovalištu.

Popodne, dok je vrelina najjača, biraju se muzeji: Arheološki ili Muzej vizantijske kulture, oba klimatizovana i oba vredna.

Pred veče se penje u Gornji grad. Uspon traje dvadesetak minuta, a nagrada je pogled na ceo zaliv sa zidina, najlepši baš pred zalazak.

Uveče se silazi na Cimiski za kupovinu ili se ostaje gore, u tavernama sa pogledom. Povratak na obalu je kratak, pa se dan lako završava kupanjem sutradan ujutru.

Sa decom se raspored skraćuje: Bela kula, obala, jedan muzej i sladoled na Aristotelovom trgu — Gornji grad sa kolicima nije prijatan zbog kaldrme i nagiba.

Praktični saveti

Solun u podne. Grad je leti vreo i bez senke na glavnim ulicama; obilazak se planira za jutro i predveče, a podne za muzej ili ručak.

Brodska linija iz Pereje. Radi leti, sa obalne stanice do Bele kule; prijatnija je od autobusa i sama po sebi izlet.

Parking u Solunu. Naplativ i ograničen; ko dolazi automobilom, koristi garaže na obodu centra.

Plaže i ležaljke. Uz veća mesta se plaćaju, ali svaka plaža ima i slobodan deo.

Obuća za vodu. Potrebna u Olimpijadi i na kamenitim delovima; na pesku Asprovalte nije.

Roming. Za Grčku ne važi balkanski sporazum o romingu, nego evropske tarife vašeg operatera — paket za EU pre polaska je jeftiniji od naknadnog računa.

Zdravstvo. Bolnice su u Solunu, ambulante u većim letovalištima; potvrda o osiguranju se nosi uvek.

Povratak. Odjava je obično do podneva, polazak uveče — pitajte za ostavu za prtljag da poslednji dan provedete na plaži ili u gradu.

Regija van sezone

Za razliku od Halkidikija, ovde postoji razlog za dolazak i kada se ne kupa.

Solun radi cele godine. Muzeji, čaršija, taverne i noćni život ne zavise od sezone; zimi su cene noćenja najniže, a grad je pun, jer je studentski.

Prolećni i jesenji vikendi su najbolji za kombinaciju grada i obale: danju obilazak, uveče večera uz more u Pereji.

Termalne banje kod Volvija rade cele godine i najprijatnije su baš van leta.

Obala miruje od novembra do aprila — deo apartmana u Asprovalti i Nea Vrasni je zatvoren, ali Stavros i Solun rade.

Uskrs po grčkom kalendaru oživi i obalu, ali kratko i uz više cene nego inače u tom periodu.

Za goste iz Srbije to znači da regija ima dve upotrebe: letnju, kada se dolazi zbog peska i borovine na istoku, i vansezonsku, kada se dolazi zbog Soluna. Druga je znatno jeftinija i, za produžen vikend, jedina koja ima smisla van juna i septembra.

Česte greške

Solun u avgustu bez plana. Deo malih lokala i porodičnih taverni zatvara zbog godišnjih odmora; veći muzeji i pijace rade normalno.

Očekivanje halkidičke vode u zalivu. Pereja i Nei Epivates imaju mirno, ali ne i prozirno more. Ko traži bistrinu, ide u Epanomi ili na istok, ka Olimpijadi.

Potcenjena vrelina. Regija je toplija od Halkidikija, jer je zaklonjena; senka i voda su obavezni.

Preterivanje sa izletima. Solun, Kavala i Sveta gora u istoj nedelji znače da se odmor pretvorio u obilazak.

Rezervacija u Asprovalti u poslednji čas. U julu i avgustu se popuni ranije od većine mesta na Halkidikiju, jer je najbliža i najtraženija kod gostiju iz Srbije.

Odlazak u Solun bez plana za parking. Centar je naplativ i pun; garaže na obodu i šetnja do obale su brže i jeftinije od kruženja.

Kupanje u zalivu uz očekivanje bistrine. Zapadna strana je mirna, ali mutnija; ko traži prozirno more, ide na istok ili u Epanomi.

Ukratko — kako izabrati

Grad i more u istom danu: Pereja ili Nei Epivates.

Najduži pesak, hlad i sadržaj: Asprovalta ili Nea Vrasna.

Prirodni hlad uz samo more: Stavros.

Najbistrija voda: Olimpijada i Epanomi.

Najniža cena: Vrasna i sela u zaleđu.

Samo grad, van sezone: Solun.