Grčka — kada ići, koja regija i kako do Grčke

Grčka je za putnike iz Srbije najbliže pravo more: iz Beograda se do prvih plaža stiže preko noći, bez trajekta i bez presedanja. Bira se između Halkidikija sa borovinom i uvalama, Olimpske rivijere sa dugim peskom pod Olimpom i Solunske regije, gde se grad i plaža smenjuju u istom danu. Najbolji odnos vremena, cene i mirnoće daju jun i prva polovina septembra. Ako već znate gde idete, sve o vožnji i ceni je na strani kombi prevoz Srbija → Grčka.

Kada ići u Grčku

Maj je mesec za one koji ne dolaze zbog kupanja. Vazduh je prijatan, more još hladno, ali su Solun, Meteora, Vergina i antički lokaliteti tada najprijatniji za obilazak. Cene noćenja su najniže u godini, a plaže puste.

Jun otvara sezonu kupanja. Do sredine meseca more se zagreje dovoljno za ceo dan na plaži, dan je najduži u godini, a gužve još nisu počele. Za porodice sa predškolskom decom ovo je najisplativiji termin: ista plaža, ista voda, znatno niža cena nego mesec dana kasnije.

Jul donosi vrhunac sezone i prve velike vrućine. More je toplo, sve radi punim kapacitetom, ali se smeštaj rezerviše mesecima unapred, a popodneva se provode u hladu ili u vodi, jer je sunce prejako za šetnju.

Avgust je najtopliji i najpuniji mesec. Prva polovina avgusta je vrhunac gužve, a od 15. avgusta, posle grčkog praznika, deo domaćih turista se povlači. More je tada najtoplije u godini i ostaje takvo do sredine septembra.

Septembar je za mnoge najbolji izbor. Prve dve nedelje nose letnje temperature i toplo more, ali bez redova i sa nižim cenama; od sredine meseca mesta se prazne, deo lokala zatvara, a plaže postaju gotovo privatne. Ko putuje bez dece školskog uzrasta, teško da će naći bolji termin.

Oktobar je kraj sezone: more je i dalje toplo za kraće kupanje, ali vreme postaje nestabilno, a većina sezonskih objekata na obali se zatvara. Za Solun i unutrašnjost, oktobar je odličan.

Ako birate termin prema deci, korisno je znati da se raspusti u Srbiji i u Grčkoj ne poklapaju: grčka škola počinje sredinom septembra, pa se domaći turisti povlače nedelju-dve pre nego što naši đaci krenu u školu. Ta nedelja početkom septembra je za mnoge najbolji odnos mora, cene i mira u celoj godini.

Vreme na obali je stabilnije nego na Jadranu — kiša leti pada retko i kratko, ali severni vetar zna da digne talase na otvorenim plažama, naročito na istočnim stranama poluostrva. Zato mesta u zalivima, poput Vourvouroua ili Nea Potidaie, imaju mirno more i kada je drugde uzburkano.

Van sezone, od novembra do aprila, obala miruje. Tada ima smisla samo grad — Solun radi cele godine, a Meteora i planinska Grčka su zimi drugačija priča, sa snegom i praznim manastirima.

Regije Grčke koje pokrivamo

Grčka je velika, a razlike između obala su veće nego što se iz Srbije čini. Mi vozimo u četiri celine, i svaka odgovara drugačijem putniku.

Kasandra je prvi prst Halkidikija i najrazvijenija od svih. Duž obale se nižu mesta sa uređenim plažama, tavernama i šetalištima — Hanioti, Pefkohori, Kalithea, Afitos — a sve je povezano jednim putem, pa se sadržaj lako menja iz dana u dan. Bira je onaj ko hoće da sve bude na dohvat ruke — ceo vodič je na strani Kasandra — koje mesto izabrati, plaže i šta videti.

Sitonija je drugi prst i suprotnost prvom: manje mesta, više prirode, uvale sa borovinom i belim stenama, arhipelag ostrvaca kod Vourvouroua (Vurvurua) i pogled na Svetu goru sa istočne strane. Ovde se dolazi zbog vode i mira, uz spremnost da se do prodavnice ili taverne vozi nekoliko minuta — zaseban vodič je na strani Sitonija — koje mesto izabrati, plaže i šta videti.

Olimpska rivijera je ravna obala pod planinom Olimp, sa kilometrima širokog peska i plićakom koji porodicama sa najmlađom decom najviše odgovara. Paralija i Leptokarija su najživlja mesta, Olympic Beach i Nei Pori mirnija, a Litohoro u zaleđu je polazna tačka za uspon na Olimp. Ovo je i najkraća vožnja iz Srbije — detaljnije na strani Olimpska rivijera — koje mesto izabrati, plaže i šta videti.

Solunska regija spaja grad i more. Pereja i Nei Epivates su predgrađa Soluna na samoj obali, Epanomi ima dine i najbistriju vodu ovog dela zaliva, a Asprovalta i Stavros leže istočno, na Strimonskom zalivu, sa peskom pod borovima. Bira se kada je važno da grad bude na dvadesetak minuta — ceo vodič je na strani Solunska regija — koje mesto izabrati, grad i plaže.

Unutar svake regije razlike su takođe velike. Na Kasandri je zapadna obala okrenuta Solunskom zalivu — mirnija voda, duži plićak, zalasci sunca nad morem; istočna, prema Toronejskom zalivu, ima bistriju i dublju vodu i više vetra. Na Sitoniji je zapadna strana pitomija i sa više naselja, dok istočna, prema Svetoj gori, ima najlepše uvale i najmanje objekata. Na Olimpskoj rivijeri sever i jug se razlikuju po gustini: Paralija i Olympic Beach su najživlji, dok su Korinos na severu i Nei Pori na jugu prostraniji i mirniji.

Za goste koji dolaze prvi put, najsigurniji izbor je mesto sa uređenom plažom i celim sadržajem na jednom potezu — na primer kombi prevoz Beograd → Hanioti, a iznos po putniku na strani minibus prevoz Beograd – Hanioti — cena na Kasandri, gde su plaža, prodavnice i taverne u krugu od nekoliko minuta hoda.

Ako još ne znate koja regija vam odgovara, počnite od jednostavnog pitanja: da li vam je važnije da sve bude blizu i uređeno, ili da voda bude bistra, a plaža poluprazna. Prvi odgovor vodi na Kasandru i Olimpsku rivijeru, drugi na Sitoniju i istočni deo Solunske regije.

Koliko dana i kakav plan

Za prvo putovanje najčešće se bira sedam noćenja, i to je taman: dva dana da se navikne ritam, tri prava plažna dana, jedan za izlet i jedan za pakovanje i poslednje kupanje. Kraće od pet noćenja ima smisla samo ako je cilj grad, a ne more.

Za deset i više noćenja plan se pravi drugačije — tada se isplati podeliti odmor na dve tačke, na primer nekoliko dana na Kasandri pa nekoliko na Sitoniji, ili rivijera plus dva dana u Solunu. Prelazak između dve baze u istoj regiji traje manje od sat vremena.

Dan koji se najbolje pokazao u praksi izgleda ovako: plaža od devet do jedan, ručak i odmor u smeštaju do pet, ponovo more ili šetnja do sedam, večera posle osam. Izleti se planiraju za rano jutro, jer se u podne po vrelini ništa ne obilazi sa zadovoljstvom.

Šta videti u Grčkoj van plaže

Solun je drugi grad zemlje i najbolji izlet sa bilo koje od naših obala. Vizantijske crkve pod Uneskovom zaštitom, Bela kula na obali, Rotonda, pijaca Modiano i Gornji grad sa zidinama staju u jedan pun dan. Uz to je i gastronomska prestonica Grčke, sa cenama nižim nego u primorskim letovalištima — više na strani Solun — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Meteora je najneobičniji prizor u zemlji: manastiri podignuti na vrhovima stena, upisani na Uneskovu listu i po prirodnom i po kulturnom osnovu. Od Olimpske rivijere se stiže za oko dva sata, pa se obilazi kao dug jednodnevni izlet — najbolje rano ujutru, dok nema autobusa i dok stene još hvataju jutarnje svetlo.

Olimp se vidi sa cele rivijere, a iz Litohora vodi staza ka vrhovima. Za planinare je to dvodnevni uspon sa prenoćištem u domu; za sve ostale, klisura Enipeas i manastir Svetog Dionisija daju najlepši deo doživljaja bez visinskog napora.

Dion, antički grad u podnožju Olimpa, bio je svetilište posvećeno Zevsu i mesto odakle je Aleksandar Makedonski kretao u pohode. Danas je arheološki park sa mozaicima i muzejem, na petnaestak minuta od plaža Olimpske rivijere.

Sveta gora se sa Sitonije i iz Ormos Panagije obilazi brodom — plovi se uz obalu sa koje se vide manastiri, jer je iskrcavanje moguće samo uz posebnu dozvolu i samo za muškarce. Krstarenje traje pola dana i spada u najtraženije izlete Halkidikija.

Vergina sa kraljevskim grobnicama makedonske dinastije i Petralona pećina u zaleđu Halkidikija zaokružuju spisak za goste koji ne provode ceo odmor na peškiru.

Edesa, sat i po od rivijere, poznata je po vodopadima koji padaju kroz sam grad i po stazama iza zavese vode — prijatan izlet po vrelom danu, jer je tamo uvek nekoliko stepeni hladnije.

Ouranopolis, poslednje mesto pred granicom Svete gore, polazna je tačka krstarenja i mesto sa kule iz četrnaestog veka na samoj obali. Odatle idu i brodovi za ostrvo Amoliani, koje se retko nađe u planovima, a ima peščane plaže i nekoliko taverni.

Stagira, rodno mesto Aristotela na istočnoj obali Halkidikija, danas je arheološki park sa stazama uz more i pogledom na Strimonski zaliv — kratak obilazak koji se lako spaja sa Olimpijadom.

Termalni izvori kod Volvija i Nea Apolonije, između Soluna i Asprovalte, rade kao mala banjska mesta sa uređenim bazenima; zgodni su za dan kada je more uzburkano.

Kakve su plaže u Grčkoj

Očekivanja se najčešće razlikuju od stvarnosti u dve stvari: podlozi i organizaciji.

Podloga. Olimpska rivijera i istočni deo Solunske regije imaju dugačak, sitan pesak i postepen ulaz u vodu — to je razlog zbog kog ih porodice sa najmlađom decom biraju. Halkidiki je mešavina: peščane plaže u uvalama, ali i delovi sa sitnim šljunkom i stenama, naročito na Sitoniji. Bistrina vode ide obrnuto od plićaka — što je dno strmije, to je voda prozirnija.

Organizacija. Većina plaža ima uređeni deo sa ležaljkama i barom, i slobodan deo gde se dolazi sa svojim suncobranom. Ležaljke se plaćaju, cena zavisi od mesta i pozicije u redovima; na mnogim plažama se naknada „vraća” kroz konzumaciju u baru. Uvek postoji i deo obale bez ležaljki, jer su plaže u Grčkoj po zakonu javne.

Vetar. Leti popodne često duva prijatan povetarac, ali na otvorenim, istočnim plažama zna da digne talase. Ako putujete sa malom decom, zaliv je uvek sigurniji izbor od otvorene obale.

Zastavice. Na uređenim kupalištima se poštuje sistem zastavica i spasilačke službe; na divljim plažama nema nadzora, pa se sa decom ostaje u plićaku.

Gde odsesti u Grčkoj

Izbor mesta je važniji od izbora objekta, jer se u Grčkoj najviše vremena provodi napolju.

Za porodice sa malom decom najbolje rade mesta sa dugim plićakom i sve na pešačkoj razdaljini: Hanioti i Polihrono na Kasandri, Olympic Beach i Leptokarija na Olimpskoj rivijeri, Asprovalta istočno od Soluna. Apartman sa kuhinjom se po pravilu isplati više od hotela, jer doručak i večera ne moraju u restoran.

Za parove su zahvalniji manji, mirniji potezi: Afitos sa kamenom arhitekturom nad zalivom, Vourvourou i Kalamitsi na Sitoniji, Olimpijada na istoku. Tu je i veče drugačije — večera uz more umesto šetališta sa tezgama.

Za društva i mlađe goste Pefkohori i Kalithea na Kasandri, Sarti i Neos Marmaras na Sitoniji i Paralija na rivijeri drže najviše barova i najduže večeri.

Za goste bez automobila ključno je da mesto ima sve u krugu od nekoliko stotina metara — prodavnicu, apoteku, taverne i plažu. To najbolje rade Hanioti, Pefkohori, Leptokarija i Asprovalta; Sitonija i Epanomi traže prevoz.

Tri praktična detalja koja se često previde pri izboru smeštaja:

Sprat i strana. Objekti bez lifta su u Grčkoj pravilo, ne izuzetak; ako putujete sa bebom, kolicima ili starijim članom porodice, sprat se proverava unapred. Soba okrenuta ka moru je prijatnija, ali ona okrenuta ka unutrašnjosti je tiša, jer se uz obalu sedi do kasno.

Klima i struja. Klima uređaj se u većini apartmana plaća posebno ili je uključen samo u određenom terminu — to je čest izvor nesporazuma pri odjavi. Pitanje se postavi pre rezervacije, ne po dolasku.

Parking. U mestima sa uskim ulicama parking je ograničen i leti popunjen; ko dolazi automobilom, proverava da li objekat ima sopstveno mesto. Gosti koji stižu organizovanim prevozom taj problem nemaju.

Na cenu smeštaja treba dodati i taksu za klimatsku otpornost, koja je zamenila raniju boravišnu taksu. Naplaćuje se po smeštajnoj jedinici i po noćenju, iznos zavisi od kategorije objekta i od toga da li je glavna sezona ili ne, a plaća se pri odjavi. Tačan iznos za svoj smeštaj proverite kod domaćina pre dolaska, jer se razlikuje između hotela sa pet zvezdica i apartmana.

Hrana i koliko šta košta

Grčka kuhinja je razlog za sebe. Uz klasike — musaka, suvlaki, giros, girice, hobotnica na žaru, grčka salata — svako mesto ima nešto svoje: Halkidiki masline i med, Solunska regija bugatsu i sladolede, Pierija dagnje iz Termajskog zaliva.

Praktična pravila koja štede novac bez odricanja:

• taverne jedan red od plaže su po pravilu jeftinije i bolje od onih na samoj obali
• meze se naručuje da se deli, pa je za dvoje često dovoljno tri jela umesto četiri
• domaće vino iz bureta je znatno jeftinije od flaširanog i sasvim pristojno
• voda, voće i osnovne namirnice su u marketima u mestu jeftiniji nego u prodavnicama uz plažu
• ležaljke i suncobrani se u većini mesta plaćaju, ali gotovo svaka plaža ima i slobodan deo

Obroci u Grčkoj imaju svoj ritam koji vredi ispratiti: doručak je lak i kasan, ručak se jede posle dva, a večera retko pre devet uveče. Taverne u letovalištima se prilagođavaju gostima i rade ranije, ali u mestima gde jedu domaći, pre osam je kuhinja tek zagrejana.

Šta probati po regijama: na Halkidikiju masline i maslinovo ulje iz Kasandre, sveže girice i lignje uz obalu, mladi sir; na Olimpskoj rivijeri dagnje iz Termajskog zaliva, naročito u Makrigialosu, gde se jedu praktično na izvoru; u Solunu bugatsu za doručak, giros i suvlaki u čaršiji, i sladolede po kojima je grad poznat u celoj zemlji.

Za nedelju dana treba računati prevoz, noćenje, hranu, izlete i takse. Najveće razlike pravi mesec: isti smeštaj u junu i u prvoj nedelji avgusta često se razlikuje dvostruko.

Kako se stiže do Grčke

Iz Srbije postoje četiri načina, i biraju se prema tome koliko vas put iscrpi pre nego što odmor počne.

Sopstvenim automobilom je najfleksibilnije, ali se plaća na tri strane: gorivo, putarine u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj, i umor od celodnevne vožnje. Uz to dolazi čekanje na dva prelaza i traženje parkinga u mestima gde su ulice uske.

Autobusom je najjeftinije, ali najduže. Vožnja traje ceo dan sa pauzama, prtljag se pretovara, a od autobuske stanice u letovalištu do smeštaja se ide taksijem ili peške.

Avionom se leti do Soluna, ali su direktne linije iz Srbije sezonske i ograničene, pa se često ide sa presedanjem. Od aerodroma do obale ostaje još transfer.

Kombijem od vrata do vrata vozilo dolazi na vašu adresu u Srbiji, vozi noću i ostavlja vas ujutru pred smeštajem, bez stanica, presedanja i nošenja kofera. Granične takse i putarine su unutar dogovorenog iznosa, pa nema doplata na putu. Za porodice sa decom i grupe to je najmanje zamorna varijanta, jer se najveći deo puta pređe dok putnici spavaju. Detalji rute, vremena polaska i cene po polaznom gradu su na strani kombi prevoz Srbija → Grčka, a poređenje cena po destinaciji u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Ruta ide preko prelaza Preševo–Tabanovce u Severnu Makedoniju, pa autoputem pored Skoplja i Velesa do prelaza Bogorodica–Evzoni, odakle je do prvih plaža Olimpske rivijere manje od sat vremena, a do Halkidikija nešto duže.

Sam put ima nekoliko tačaka na kojima se najčešće gubi vreme, pa ih vredi znati unapred:

Preševo–Tabanovce je glavni prelaz ka jugu i najprometniji deo puta. Kada se stvori kolona, alternativa je prelaz Prohor Pčinjski–Pelince, koji radi neprekidno i često je znatno brži. Vozači koji rutu voze redovno prate stanje i biraju u tom trenutku.

Deonica kroz Severnu Makedoniju ide autoputem pored Skoplja i Velesa; tu se obično pravi pauza za toalet i kafu. Putarine se plaćaju na rampama i uračunate su u cenu organizovanog prevoza.

Bogorodica–Evzoni je izlaz iz Severne Makedonije i ulaz u Grčku. Kontrola je po pravilu kratka, ali vikendom u vrhuncu sezone i ovde se čeka.

Poslednja deonica se grana: ka zapadu vodi na Olimpsku rivijeru i Katerini, ka istoku na Solun i dalje na Halkidiki. Zato je vožnja do Kasandre i Sitonije duža nego do Paralije, iako je granica ista.

Za putnike iz Niša, Vranja i Leskovca put je osetno kraći nego iz Beograda, jer se na rutu izlazi južnije — konkretna vremena i kilometraža za svaki polazni grad stoje na stranama pojedinačnih destinacija.

Šta sa decom, a šta bez njih

Sa bebom i malim detetom biraju se plićak, hlad i blizina — Olimpska rivijera i zapadna Kasandra rade najbolje. Kolica se guraju po šetalištima bez problema, ali ne i po stenovitim stazama Sitonije. Pelene, hrana za bebe i mleko se nalaze u marketima u svakom većem mestu, ali je izbor manji nego kod nas, pa se ono što dete koristi svakodnevno nosi od kuće.

Sa školskom decom dobro rade mesta sa sadržajem na plaži — sportovi na vodi, tobogani, mini golf — i izleti koji nisu muzeji: Petralona pećina, krstarenje oko Svete gore, akvaparkovi u većim letovalištima.

Sa tinejdžerima važno je da mesto ima šetalište i društvo, pa Pefkohori, Kalithea, Sarti i Paralija prolaze bolje od izolovanih uvala.

Bez dece se otvara cela Sitonija, Afitos, Olimpijada i mesta gde je večera važnija od tobogana. Tada ima smisla i uzeti smeštaj dalje od glavnog šetališta, jer se buka ne isplati.

Grčka van sezone

Većina putnika iz Srbije Grčku vidi samo leti, a zemlja van sezone radi potpuno drugačije i često jeftinije.

Solun u novembru ili martu je grad bez gužve, sa punim kafanama, otvorenim muzejima i cenama noćenja upola nižim nego u avgustu. Za produžen vikend to je jedna od najisplativijih destinacija u regionu.

Meteora u proleće i jesen je najlepša — stene su zelene, manastiri prazni, a temperatura takva da se penje bez muke.

Olimp od maja do oktobra je planinarska destinacija sa domovima na visini; leti je vrh popularan, ali su septembar i početak oktobra stabilniji i hladniji za uspon.

Uskrs po grčkom kalendaru je posebna priča: mesta ožive, ali su cene više nego inače u tom periodu, a deo objekata na obali radi samo taj vikend pa se ponovo zatvara do juna.

Praktični saveti za Grčku

Dokumenta. Biometrijski pasoš je obavezan; lična karta nije dovoljna. Deca moraju imati sopstveni pasoš. Ako dete putuje sa jednim roditeljem ili bez roditelja, potrebna je overena saglasnost — proverite formu pre puta.

Vozačka i vozilo. Za vožnju sopstvenim automobilom potrebni su vozačka dozvola, saobraćajna i zeleni karton. U Grčkoj se putarine plaćaju na rampama, gotovinom ili karticom.

Valuta. Plaća se evrom. Kartice se primaju u hotelima i većim objektima, ali male taverne, ležaljke i pijace često rade samo sa gotovinom.

Roming. Grčka je u Evropskoj uniji, pa sporazum o romingu za Zapadni Balkan ne važi — cena zavisi od tarife vašeg operatera. Pre puta se isplati uključiti paket za EU.

Zdravstvo. Ponesite potvrdu o zdravstvenom osiguranju za inostranstvo. U većim letovalištima postoje ambulante i apoteke; ozbiljniji slučajevi idu u bolnice u Solunu ili Kateriniju.

Sunce. Od jula do septembra sunce između 12 i 17 časova je jako i bez vetra se teško podnosi. Faktor 30 i više, kapa i voda su obavezni, a plaža se planira pre podne i posle četiri.

Radno vreme. Prodavnice u malim mestima poslepodne prave pauzu, otprilike između dva i pet, i tada je otvoren samo deo objekata. Veći marketi i turističke radnje rade neprekidno.

Voda. Voda iz česme je u većini letovališta ispravna, ali ima jak ukus minerala, pa je gosti obično kupuju u marketima, gde je znatno jeftinija nego u plažnim barovima.

Meduze i morski ježevi. Meduze se pojavljuju povremeno i uglavnom kratko. Ježevi žive na stenovitim delovima — obuća za vodu je rešenje, naročito za decu na Sitoniji i u kamenitim uvalama.

Napojnica. Nije obavezna, ali se zaokruživanje računa smatra pristojnim; u tavernama je uobičajeno ostaviti sitan novac.

Kada su gužve na granici. Najveće kolone su vikendom sredinom jula i početkom avgusta, kao i pri povratku poslednjeg vikenda u avgustu. Polazak radnim danom i noćna vožnja to najvećim delom zaobilaze.

Šta poneti, a šta ne. Obuću za vodu i faktor visoke zaštite vredi poneti od kuće, jer su na plaži skuplji. Peškire, suncobran i frižider-torbu nose oni koji idu automobilom; u kombiju se prtljag planira po putniku, pa se glomazne stvari najavljuju pri rezervaciji. Adapter za struju nije potreban — utičnice su iste kao kod nas.

SIM kartica. Za duži boravak grčka prepaid kartica je jeftinija od rominga; kupuje se uz pasoš u prodavnicama operatera u većim mestima.

Povratak. Poslednji dan se najčešće potroši na čekanje: odjava iz smeštaja je obično do deset ili dvanaest, a polazak uveče. Vredi unapred pitati domaćina da li može kasnija odjava ili ostava za prtljag, pa se poslednji dan iskoristi na plaži umesto u kafiću sa koferima.

Česte greške koje se lako izbegnu

Rezervacija u poslednji čas u julu i avgustu. Ostaje ono što niko nije uzeo, po najvišoj ceni. Ko putuje u vrhuncu sezone, rezerviše zimi.

Biranje mesta samo po fotografiji. Fotografija ne pokazuje da li je do plaže pola sata uzbrdo, ni da li je terasa okrenuta prema glavnom putu. Uvek se proverava tačna lokacija na mapi i udaljenost od mora u metrima, ne u minutima „prema domaćinu”.

Precenjeni broj izleta. Sa sedam noćenja se realno stiže jedan veći izlet, najviše dva. Program sa četiri izleta znači da se odmor pretvorio u obilazak.

Podcenjena vrelina. Sredina dana u julu i avgustu nije za obilaske, vožnju bez klime ni za decu na otvorenom. Sve što traži hodanje ide na rano jutro.

Zaboravljena dokumenta za decu. Dete mora imati sopstveni pasoš; ako putuje samo sa jednim roditeljem, potrebna je overena saglasnost drugog. To je najčešći razlog vraćanja sa granice.

Računanje da će sve raditi karticom. Ležaljke, manje taverne, pijace i lokalni prevoz često primaju samo gotovinu. Nekoliko stotina evra u sitnijim apoenima rešava većinu situacija.

Polazak u najgori termin. Petak i subota sredinom jula i početkom avgusta su najgori dani za granicu u oba smera. Pomeranje polaska za jedan dan ume da uštedi nekoliko sati čekanja.

Ukratko — kako izabrati

Ako birate prvi put i idete sa malom decom, gledajte Olimpsku rivijeru: najkraći put, najduži pesak i plićak, sve na jednom potezu.

Ako vam je najvažnija bistra voda i mir, gledajte Sitoniju, uz spremnost da vam prevoz bude potreban za svaku kupovinu.

Ako hoćete i plažu i sadržaj i izbor taverni bez vožnje, Kasandra je najsigurniji izbor.

Ako putujete kratko ili van sezone, uzmite Solunsku regiju, jer se grad i obala smenjuju u istom danu.

A ako još niste odlučili, otvorite pregled svih destinacija u Grčkoj — tamo stoje razdaljine, vremena vožnje i cene po polaznom gradu, pa se izbor lakše sužava.