Senj — tvrđava Nehaj, staro jezgro, plaže, karneval i šta videti

Senj je grad i luka na Velebitskom kanalu, 69 kilometara jugoistočno od Rijeke, pod prevojem Vratnik, na mestu gde je stari put iz unutrašnjosti silazio na more. Nad gradom je tvrđava Nehaj iz 1558, simbol uskoka, a ispod nje staro jezgro sa katedralom iz 12. veka i trgovima iz doba Frankopana. Senj se bira zbog istorije, glagoljice, šljunčanih plaža, letnjeg karnevala i Velebita iznad grada. Iz Srbije vozimo bez presedanja, do adrese: kombi prevoz Beograd – Senj; ostatak obale opisan je u vodiču Kvarner — koje mesto izabrati, ostrva i plaže.

Kada ići u Senj

Leto je sezona kupanja: Škver je tada pun, a početkom avgusta grad slavi Međunarodni senjski ljetni karneval.

Od 15. aprila do 15. oktobra tvrđava Nehaj je otvorena za posetioce; u julu i avgustu radi do 21 čas.

Jun i jul su, prema upravi Nacionalnog parka Sjeverni Velebit, najbolji meseci za Velebitski botanički vrt, kada je većina biljaka u cvatu.

Van sezone je grad miran, Gradski muzej Senj radi radnim danima od 7 do 15 časova, a Nehaj je od sredine oktobra do sredine aprila zatvoren.

Bura je najčešći vetar Velebitskog kanala i zimi može da bude olujna, pa se zimsko putovanje planira sa rezervom.

Šta videti u Senju

Tvrđava Nehaj nad gradom je simbol Senja, sagrađena 1558. pod nadzorom kapetana Ivana Lenkovića.

Staro jezgro čine uske ulice sa gotičko-renesansnim i renesansno-baroknim kućama od 15. do 18. veka.

Velika placa (Cilnica) i Mala placa (Campuzia), sa gotičkom većnicom i gradskom ložom iz 14. veka, srce su grada.

Katedrala Uznesenja Blažene Device Marije je romanička, iz 12. veka, barokizovana u 18. veku.

Velika vrata iz 18. veka obeležavaju kraj puta Jozefina od Karlovca.

Palata Vukasović, gotičko-renesansna, iz 15. veka, danas je Gradski muzej Senj.

Frankopanski kaštel iz 14. veka podseća na vekove kada su gradom vladali krčki knezovi.

Tvrđava Nehaj iznutra

Građena je od kamena srušenih crkava, samostana i kuća koje su stajale izvan gradskih zidina.

Gradnju su 1558. nadzirali kapetan Ivan Lenković i Herbart VIII Auersperg, kako navodi Gradski muzej Senj.

Oblik joj je kockast, okrenut prema stranama sveta, visok 18 i širok 23 metra, sa zidovima debelim od dva do 3,30 metra.

Na vrhu je krunište sa pet malih ugaonih kula, a u zidovima stotinak puškarnica i jedanaest topovskih otvora.

U unutrašnjosti je cisterna sa tri grba.

U prizemlju se vide temelji ranoromaničke crkve svetog Jurja iz 11. veka, odakle potiče glagoljska Senjska ploča.

Drugi sprat je nekad bio topovska baterija od jedanaest teških topova, a danas se tu održavaju priredbe.

Zbirka „Senjski uskoci i Senjska primorska kapetanija” priča priču o gradu na granici.

Vidikovac na vrhu gleda na Rab, Goli, Prvić, Cres, Krk, Gorski kotar, Učku i Velebit.

Katedrala i stari grb

Katedrala je sagrađena 1169. kao jednobrodna romanička bazilika, na mestu ranohrišćanske građevine iz 4. i 5. veka.

Bočni brodovi dograđeni su sredinom 18. veka, iz kada su i oltari i umetnine.

Reljef Svetog Trojstva iz 1491. nosi šahirani grb porodice Perović; turistička zajednica ga navodi kao najstariju poznatu verziju hrvatskog grba.

Grobnica biskupa Ivana Cardinalibusa, gotička zidna grobnica iznad ulaza u sakristiju, najvredniji je spomenik katedrale; biskup je umro 1392.

Obnova posle teških oštećenja u Drugom svetskom ratu, 1949. i 1950, dala je katedrali današnji izgled.

Cimiter je i danas ime prostora jugozapadno od crkve, gde je do 18. veka bilo gradsko groblje.

Pod glavnim oltarom sahranjeni su senjski biskupi Pohmajević, Ožegović i Maurović, a pod desnim brodom su kripte senjskih građana s kraja 18. i iz prve polovine 19. veka.

Reljef Svetog Trojstva stajao je ranije u crkvi svetog Petra, a pored katedrale su nekad bile kapele svetog Jurja i Nevine dečice.

Gradski muzej Senj

Palata Vukasović, u Ulici Milana Ogrizovića 5, sedište je muzeja.

Petnaest zbirki obuhvata arheologiju i hidroarheologiju, glagoljsku baštinu Senja, etnografsku zbirku Bunjevaca i prirodoslovnu zbirku Velebita.

Grbovi gradskih i plemićkih porodica Senja imaju posebnu zbirku, kao i oružje i vojna oprema.

Intelektualni krug Senja je zbirka o piscima i javnim ličnostima grada.

Nehaj je takođe pod upravom muzeja, sa stalnom postavkom o uskocima i izložbama o Frankopanima.

Senj, glagoljica i štamparija

Senjska ploča je glagoljski natpis iz 11. ili 12. veka, pronađen u temeljima crkve svetog Jurja u prizemlju Nehaja.

Biskupija je u Senju od 1169, a 1248. papa Inocent IV dozvolio je glagoljicu u crkvama biskupije.

Blaž Baromić, glagoljaš rodom iz Vrbnika, naučio je štamparski zanat u Veneciji, a 1494. u Senju je osnovao glagoljsku štampariju.

Rimski misal iz 1494, četvrta hrvatska inkunabula, prvo je delo te štamparije, štampano sa Silvestrom Bedričićem i Gašparom Turčićem.

„Spovid općena” iz 1496. je, prema Hrvatskoj enciklopediji, prva štampana knjiga na čakavštini i jedina nebogoslužbena hrvatska inkunabula.

Sedam naslova izdala je senjska štamparija do 1508, kada je prestala da radi, a posle je preseljena u Rijeku.

Gradski muzej Senj navodi da je to prva štamparija za koju se pouzdano zna da je radila na hrvatskom tlu.

Posle misala su izašli „Naručnik plebanušev” 1507, „Transit svetog Jerolima” i „Korizmenjak” 1508, kao i „Mirakuli slavne Deve Marije” i „Meštrija od dobra umrtja”.

Senjska ploča je, prema muzeju, nastala početkom 12. veka, verovatno u istoj radionici kao Bašćanska ploča sa Krka; pronađena je 1964, pri obnovi Nehaja, i sačuvana je u ulomcima sa biljnim ukrasima i glagoljskim slovima.

Još deset glagoljskih natpisa nađeno je u gradu, većinom iz 14. i 15. veka, među njima i natpis iz 1522, na latinici i glagoljici, koji pominje Jurja Blagajića, i natpis na pročelju katedrale.

Plaže u Senju

Gradsko kupalište Škver je najveća i najpopularnija senjska plaža, šljunčana, sa betoniranim površinama i prilagođena osobama sa invaliditetom.

Na Škveru su ugostiteljski objekti, autokamp, dečje igralište, odbojka i tuševi, a iznajmljuju se jet ski, kajak i pedaline.

Prva Draga, Banja i Lukovo su ostale plaže na području Senja.

Uvala Vlaška je uređena kao plaža za pse.

Uskoci — vojnici sa Nehaja

Posle pada Klisa 1537. u Senj su došli uskoci.

Iz Klisa se, posle pogibije kapetana Petra Kružića, u Senj preselila cela njegova krajiška zajednica, pod vlašću senjskog kapetana.

Uskoci su bili plaćeni, takozvani stipendijati, ili neplaćeni venturini, a zapovednici su im se zvali harambaše i vojvode.

Od osamdesetih godina 16. veka Venecija je blokirala Senj i hrvatsku obalu.

Kule Leonova, Lipica i Šabac podignute su još u 15. veku, a 1558. na brdu iznad grada podignut je Nehaj.

Uskočki rat, zvan i Gradiški, između Habsburške Monarhije i Mletačke Republike, izbio je 1615. zbog uskoka.

Madridski mir iz 1617. doneo je nasilno raseljavanje uskoka iz Senja posle 1618.

1618. uskočka flota spaljena je u Rijeci, a nadvojvoda Ferdinand je većinu uskoka preselio najmanje pedeset kilometara u unutrašnjost; manji deo poslat je u posade Brinja i Otočca.

Zbirka u Nehaju posvećena je upravo njima i Senjskoj primorskoj kapetaniji.

Međunarodni senjski ljetni karneval

Od 1967., početkom avgusta, Senj je grad letnjeg maskiranja.

Subota je najveći dan: oko tri hiljade maskiranih učesnika u povorci i oko dvanaest hiljada gledalaca.

Grupe dolaze iz Hrvatske i iz inostranstva.

Smeštaj za karnevalski vikend rezerviše se rano, jer povorku prati oko dvanaest hiljada gledalaca, gotovo tri puta više nego što Senj ima stanovnika.

Velebitski kanal, bura i poznati Senjani

Velebitski kanal je morski prolaz dug oko 120 kilometara, između podnožja Velebita i ostrva od Krka do Paga, prosečne širine tri do četiri kilometra.

Bura je u kanalu posebno jaka oko Senja i u Senjskim vratima, gde njeni udari mogu da dostignu orkansku snagu; zato u gradu radi i hidrometeorološka stanica.

Jugo i maestral su u Velebitskom kanalu, prema Hrvatskoj enciklopediji, slabiji nego na drugim delovima obale.

Veća naselja na kopnenoj obali kanala su Senj, Sveti Juraj, Karlobag i Starigrad.

Senj je rodno mesto pesnika Silvija Strahimira Kranjčevića i Pavla Rittera Vitezovića.

Park senjskih književnika i sunčani sat na 45. paraleli turistička zajednica izdvaja među atrakcijama grada.

Kranjčević i Ritter Vitezović

Silvije Strahimir Kranjčević rođen je u Senju 17. februara 1865, a umro u Sarajevu 1908.

Njegove zbirke su „Bugarkinje” iz 1885, „Izabrane pjesme” iz 1898. i „Trzaji” iz 1902, a raskošno izdanje „Pjesme” izašlo je 1908, posle njegove smrti.

U Sarajevu je bio stvarni urednik časopisa „Nada”, od 1895. do 1903, u kome su objavljivali bosanski, hrvatski i srpski pisci.

Pavao Ritter Vitezović rođen je u Senju 7. januara 1652, a umro u Beču 1713.

Zemaljsku štampariju u Zagrebu, prvu u banskoj Hrvatskoj, Sabor mu je poverio 1694; preselio ju je iz Vlaške ulice u svoju kuću na Gradecu, a 1699. izradio je kartu celokupnog Hrvatskog Kraljevstva.

Stemmatographia iz 1701, sa 56 grbova, jedno je od njegovih dela.

Vratnik — put iz unutrašnjosti na more

Vratnik je prevoj na 694 metra, između južnih ogranaka Kapele i Senjskog bila, odmah iznad grada.

Put preko njega povezuje Senj sa Otočcem i Gospićem, a preko Brinja i sa Karlovcem.

Put Jozefina povezao je 1779. Senj sa Karlovcem i završava se kod Velikih vrata iz 18. veka.

Josip Kajetan Knežić, graditelj puteva preko Velebita, obnovio je put Jozefina i između 1833. i 1843. gradio novi put od Karlovca do Senja; umro je u Senju 1848.

Izleti: Sjeverni Velebit, Krasno i Zavratnica

Nacionalni park Sjeverni Velebit proglašen je 1999, na 109 kvadratnih kilometara, a uprava parka je u Krasnu.

Zavižan ima meteorološku stanicu iz 1953, na 1.594 metra, koju Hrvatska enciklopedija navodi kao najvišu u Hrvatskoj.

Velebitski botanički vrt osnovao je 1967. dr Fran Kušan, na 1.480 metara.

Premužićeva staza, koju je šumarski inženjer Ante Premužić gradio od 1930. do leta 1933, u nacionalnom parku ima 16 kilometara, a najviša tačka je na 1.630 metara.

Od Zavižana do Rossijeve kolibe na Premužićevoj stazi ima oko dva sata hoda, kako navodi uprava parka.

Ulazi u park, Babić Siča i Alan, rade svakog dana od 8 do 16 časova, a ulaznice se kupuju i u internet prodavnici Parkova Hrvatske.

Lukina jama, duboka 1.431 metar, prema Hrvatskoj enciklopediji najdublja je jama u Hrvatskoj.

Turistička zajednica Senja među atrakcije ubraja i svetište Majke Božje od Krasna i interpretacijski centar o šumarstvu u Krasnu.

Zavratnica je uvala kod Jablanca, duga oko 900 metara, sa strmim obalama visokim do 100 metara, zaštićena od 1964; od 1981. je deo Parka prirode Velebit.

Hrvatska enciklopedija je opisuje kao uvalu koja podseća na mali fjord, nastalu kada je more potopilo bujičnu dolinu; široka je od 50 do 150 metara.

Jablanac, 41 kilometar južno od Senja, luka je na mestu gde je ostrvo Rab najbliže kopnu; prvi put se pominje 1179, a krajem 17. veka obnovili su ga Bunjevci.

Sveti Juraj, desetak kilometara južno od Senja, leži podno Velebita i prevoja Oltari, na 1.002 metra; na Gradini iznad sela bilo je praistorijsko naselje Lopsica, a u rimsko doba istoimeni municipij; današnja crkva svetog Jurja je iz 1856, a gotička crkva svetih Filipa i Jakova iz 14. veka napuštena je sredinom 19. veka.

Ostrvce Lisac bilo je u rimsko doba kamenim nasipom spojeno sa kopnom, a nasip je kasnije, zajedno sa antičkim naseljem, potonuo u more.

Krasno je selo u Krasnom polju, na 714 metara, između Velebita i Senjskog bila; hodočasnička crkva Gospe od Krasna prvi put se pominje 1641, a u selu radi i sirana.

Velebit iznad grada

Ceo Velebit je park prirode od 1981, a od 1978. je, odlukom UNESCO-a, u svetskoj mreži rezervata biosfere.

Sjeverni Velebit je kao nacionalni park izdvojen 1999, na 109 kvadratnih kilometara severozapadnog dela planine, u Ličko-senjskoj županiji.

Hajdučki i Rožanski kukovi su, prema Hrvatskoj enciklopediji, strogi rezervat od 1969, mnogo pre proglašenja nacionalnog parka.

Premužićeva staza vodi od Zavižana preko prevoja Alan do Baških Oštarija, a gradnja je, prema upravi nacionalnog parka, imala jednu sezonu prekida zbog nedostatka novca; najteži deo, oko kilometar i po između Čepuraša i Gromovače, završen je poslednji.

Za posetu se bira lep dan, jer su na vrhovima vetrovi znatno jači nego u gradu.

Gde odsesti

U starom jezgru su muzej, katedrala i trgovi na nekoliko koraka, a Nehaj na kratkom usponu.

Uz Škver je najpraktičnije za porodice koje dolaze zbog mora.

Za karnevalski vikend smeštaj se prvi popuni, pa se bira ranije.

Za izlete na Velebit Senj je praktična baza: Krasno i Nacionalni park Sjeverni Velebit turistička zajednica grada ubraja u svoje atrakcije.

Adresu navedite tačno, sa ulicom i brojem, pa kombi staje na samoj adresi.

Hrana i piće

Na Škveru su ugostiteljski objekti, pa se ručak uz kupanje rešava na samoj plaži.

U Krasnu i na Velebitu računajte na manje izbora nego u gradu, pa za ceo dan na planini ponesite hranu i vodu.

Imena restorana ne navodimo, jer se ponuda menja iz sezone u sezonu.

Koliko novca računati

Smeštaj je najveći trošak, a najbrže se popuni za karnevalski vikend.

Ulaznice za Nehaj i Gradski muzej Senj određuje muzej.

Nacionalni park Sjeverni Velebit ima svoj cenovnik, objavljen na sajtu parka.

Prevoz iz Srbije plaćate tek u vozilu, gotovinom u evrima ili dinarima.

Kako se stiže iz Srbije

Iz Beograda do Senja ima 558 kilometara po našim merenim podacima, a vozi se oko šest i po sati, preko prelaza Batrovci–Bajakovo, pored Zagreba i dalje ka moru. Iznos po putniku je na strani prevoz putnika Beograd → Senj, cena po osobi.

Iz Beograda polazak je u 23 časa, sa adrese putnika, a u Senj se stiže ujutru.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu: minibus prevoz Novi Sad – Senj, a cena po osobi je na strani prevoz putnika Novi Sad → Senj, cena.

Cene po polaznom gradu i kilometraža za ostale polazne gradove stoje na stranama kombi prevoz Novi Sad → Senj, minibus prevoz Pančevo – Senj, kombi prevoz putnika Smederevo → Senj, prevoz putnika Sremska Mitrovica – Senj, kombi prevoz Ruma → Senj, kombi prevoz Šimanovci → Senj, minibus prevoz Pećinci – Senj, kombi prevoz putnika Šabac → Senj i prevoz putnika Obrenovac – Senj, a iznos po osobi na stranama prevoz putnika Novi Sad → Senj — cena, prevoz Pančevo → Senj — cena, prevoz putnika Smederevo – Senj — cena, prevoz putnika Sremska Mitrovica → Senj — cena, prevoz Ruma → Senj — cena, prevoz putnika Šimanovci – Senj — cena, prevoz putnika Pećinci → Senj — cena, prevoz Šabac → Senj — cena i prevoz putnika Obrenovac – Senj — cena.

Region i država. Prevoz do ostalih mesta Kvarnera je na stranama kombi prevoz Beograd → Kvarner, minibus prevoz Novi Sad – Kvarner, kombi prevoz putnika Pančevo → Kvarner, prevoz putnika Smederevo – Kvarner, kombi prevoz Sremska Mitrovica → Kvarner, kombi prevoz Ruma → Kvarner, minibus prevoz Šimanovci – Kvarner, kombi prevoz putnika Pećinci → Kvarner, prevoz putnika Šabac – Kvarner i kombi prevoz Obrenovac → Kvarner, a cela Hrvatska na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska.

Plan po danima

Prvi dan: staro jezgro, Velika i Mala placa, katedrala i Gradski muzej, a predveče Škver.

Drugi dan: Nehaj ujutru, sa vidikovcem na ostrva, pa kupanje.

Treći dan: izlet na Sjeverni Velebit, Zavižan i botanički vrt.

Četvrti dan: Zavratnica kod Jablanca ili odmor na plaži.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom je Škver najpraktičniji, sa igralištem i tuševima, a uvala za pse rešava pitanje ljubimca.

U paru se pred zalazak sunca ide na Nehaj.

U grupi se Nehaj i staro jezgro obilaze sa vodičem, a prevoz se dogovara jednim vozilom.

Kratka istorija za putnike

Senia je antički Senj, municipij od 35. godine pre nove ere, za Oktavijana.

1169. Senj postaje sedište biskupije, a 1209. grad je darovan templarima.

1271. Senjom počinju da vladaju Frankopani, a gradski statut je iz 1388.

1469. Senj postaje slobodan kraljevski grad i središte Senjske kapetanije.

1558. kapetan Lenković podiže Nehaj, u vreme uskoka i osmanskih prodora.

1779. put Jozefina povezuje Senj sa Karlovcem i unutrašnjošću.

Česte greške

Mešanje imena — Senj na moru nije Senjak u Beogradu, pa pri rezervaciji navedite punu adresu.

Potcenjivanje bure — zimi može da zatvori deonice uz obalu, pa se putovanje planira sa rezervom.

Nehaj van sezone — od 16. oktobra do 14. aprila tvrđava je zatvorena.

Velebit bez provere — na Zavižanu udari vetra, prema Hrvatskoj enciklopediji, dostižu 185 kilometara na čas, a ulazi u park rade od 8 do 16 časova.

Praktični saveti

Udobna obuća je potrebna za uspon do Nehaja i kamene ulice starog grada.

Topla jakna ide u prtljag i leti, ako se ide na Zavižan.

Valuta je evro.

Za prelaz granice potreban je biometrijski pasoš; lična karta građana Srbije nije dovoljna za ulazak u Hrvatsku.

Kod nas prtljag putuje sa vama u istom vozilu, od kuće do adrese u Senju.

Ukratko

Senj je Nehaj sa vidikovcem na ostrva, katedrala sa grbom Perovića iz 1491, glagoljska štamparija Blaža Baromića, Škver i avgustovski karneval, a iznad grada Sjeverni Velebit. Iz Srbije vozimo bez presedanja, sa dolaskom ujutru pred adresu. Za mesta severno uz obalu pogledajte vodič Novi Vinodolski — plaže, šta videti i kako doći.