Crikvenica — plaže, odmor sa decom i gde odsesti

Crikvenica je porodično letovalište Kvarnera i jedino mesto u zalivu sa pravim peskovitim ulazom u more. Nema staro jezgro kakvo imaju istarski gradovi ni vile kakve ima Opatija — ima ravnu šetnicu, blagu plažu i cene niže nego zapadno od Rijeke. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: prevoz putnika Beograd – Crikvenica; sve destinacije u Hrvatskoj i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska.

Kada ići u Crikvenicu

Maj je za obilazak Vinodola i šetnju obalom; more je još sveže, a mesto prazno.

Jun je najbolji porodični mesec — voda se zagreje, sve radi, a gužva još nije stigla.

Jul donosi najtoplije dane i punu plažu, uz najviše programa za decu.

Avgust je najposećeniji, naročito prve dve nedelje; kupalište se popuni pre podneva.

Septembar je najbolji kompromis: more je najtoplije u godini, a mesto se prazni posle prve nedelje.

Oktobar je tih i povoljan, dobar za šetnju i izlete, ali deo ponude uz plažu prestaje da radi.

Od novembra do aprila Crikvenica živi kao mala varoš; radi tek deo objekata, uz najniže cene u godini.

Bura se oseti i ovde, jer kanal između kopna i Krka služi kao levak, ali ređe nego u Senju.

Plaže i kupanje

Gradsko kupalište u centru ima peskovito dno i najblaži ulaz u vodu na celom Kvarneru.

To je razlog zbog kog se mesto bira za decu — plićak se pruža desetinama metara, bez naglog produbljivanja.

Ostatak obale je šljunkovit, uređen u kupališta sa tuševima, kabinama i ležaljkama.

Šetnica prati obalu bez prekida, pa se plaža bira usput, u zavisnosti od gužve.

Kačjak je poluostrvo severozapadno, sa borovinom, kampom i mirnijim uvalama.

Selce je južni sused sa nešto krupnijim šljunkom i bistrijom vodom, na dvadesetak minuta hoda.

Plavu zastavu nose gradsko kupalište i nekoliko uređenih plaža u okolini.

Šta videti u Crikvenici

Pavlinski samostan u centru osnovan je 14. avgusta 1412. godine, uz crkvu Svete Marije na ušću Dubračine u more.

Podigao ga je knez Nikola IV Frankopan i darovao pavlinskom redu.

Ime mesta potiče od te crkve — u čakavskom govoru „crikva”.

Zdanje je danas hotel, ali se klaustar i crkva obilaze i spolja se prepoznaju po zvoniku.

Akvarijum u centru drži vrste Jadrana i najlakši je program za kišni dan.

Uzgajalište morskih kornjača radi kao oporavilište i deo je gradske ponude za decu.

Grad koji je nastao kao lečilište

Crikvenica je 25. marta 1906. godine zvanično proglašena klimatskim lečilištem i morskim kupalištem.

Tome je prethodio Zakon o zdravstvu donet u Hrvatskom saboru, kojim su uvedene kategorije razvrstavanja lečilišnih mesta.

Ta odluka je odredila izgled mesta — široka šetnica, parkovi i objekti okrenuti moru, umesto zbijenog ribarskog jezgra.

Talasoterapija i danas radi kao ustanova i deo je razloga zbog kog se ovde dolazi i van sezone.

Blaga klima i zaklonjen položaj ispod Vinodola bili su glavni argument tada, a i danas se osećaju.

Zbog toga Crikvenica nema stari grad kakav se očekuje na Jadranu — ona je planski građena, i to relativno kasno.

Selce, Dramalj i Jadranovo

Selce je južno od centra, mirnije i sa bistrijom vodom, ali sa manje sadržaja.

Dramalj je severozapadno, uz Kačjak, i najporodičniji je deo rivijere.

Jadranovo je najdalje i najtiše, sa nizom malih uvala do kojih se stiže peške.

Sva mesta povezuje obalna šetnica, pa se kreće bez vozila.

Autobus vozi magistralom i staje u svim mestima, na svakih dvadesetak minuta u sezoni.

Za smeštaj su Selce i Dramalj jeftiniji od centra, uz istu obalu i nekoliko minuta hoda više.

Vinodolska dolina i Frankopanski gradovi

Vinodol je dolina iza mesta, zaklonjena od mora i potpuno drugačija od obale.

Frankopanski gradovi — Bribir, Grižane, Drivenik i Hreljin — nižu se po obodu doline.

Do njih se stiže vozilom za pola sata, a staze između njih su obeležene za pešačenje.

Vinodolski zakonik iz 1288. godine jedan je od najstarijih pravnih spomenika ovog dela Evrope i nastao je u Novom Vinodolskom.

Dolina je hladnija od obale za nekoliko stepeni, što leti prija.

Za ceo obilazak treba pola dana, a najbolje je krenuti pre podne.

Gde odsesti

Centar uz kupalište je najpraktičniji za porodice, jer se do peska silazi za minut.

Drugi red i padina su jeftiniji, uz nekoliko minuta hoda i blag uspon pri povratku.

Selce je izbor za mir i bistriju vodu, uz istu šetnicu.

Dramalj i Kačjak daju borovinu i kamp, dobri su za one koji putuju vozilom.

Jadranovo je najtiše i najjeftinije, ali podrazumeva autobus za svaki odlazak u centar.

Klima-uređaj, parking i udaljenost od mora su tri stvari koje treba proveriti pre rezervacije — nijedna nije podrazumevana.

Hrana i piće

Riba i školjke su osnova ponude, a najsvežije su u konobama van glavne šetnice.

Kvarnerski škamp se sprema na buzaru i ovde je jeftiniji nego u Opatiji.

Jagnjetina i jela sa roštilja stižu iz Vinodola i stoje na svakom meniju.

Pijaca u centru radi ujutru i najbolje je mesto za voće, sir i pršut ako se sprema u smeštaju.

Sladoledžinice duž šetnice rade do kasno i deo su večernjeg rituala.

Cene su niže nego zapadno od Rijeke, i to je jedan od glavnih razloga zbog kojih se mesto bira.

Voda iz česme je pitka, pa nema potrebe da se kupuje flaširana.

Koliko novca računati

Najviše odlazi na smeštaj, a avgustovska cena zna da bude dvostruka u odnosu na junsku.

Crikvenica je osetno jeftinija od Opatije za isti kvadrat i istu udaljenost od mora.

Ležaljka na uređenom delu plaća se po danu, ali slobodnog šljunka uvek ima.

Ručak uz šetnicu košta više nego dvesta metara u unutrašnjost, za isti tanjir.

Autobus po rivijeri je jeftin, pa prevoz nije velika stavka.

Van sezone se ceo boravak plaća znatno manje, a plaža i šetnica su iste.

Kako se stiže do Crikvenice

Od Beograda je 559 kilometara, po našim merenim podacima.

Vožnja traje oko šest i po sati sa pauzama, uz zadržavanje na prelazu koje leti ume da bude duže.

Ruta ide auto-putem preko prelaza Batrovci–Bajakovo, pored Zagreba i Karlovca, pa kroz tunele ka Rijeci i dalje magistralom uz obalu.

Polazak je u 23 časa, sa kućne adrese, a dolazak ujutru pred smeštaj — bez presedanja i bez čekanja na stanici.

Rijeka je oko pola sata zapadno i najbliži veći grad — vidi vodič za Rijeku.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani kombi prevoz Beograd → Crikvenica.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — kombi prevoz Novi Sad → Crikvenica; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Crikvenica — cena.

Plan po danima

Prvi dan je za plažu i upoznavanje šetnice, bez ambicija.

Drugi dan je za Selce ili Kačjak, sa ručkom u konobi van centra.

Treći dan je za ostrvo Krk — most je nadomak, pa se ide bez trajekta.

Četvrti dan je za Vinodol i Frankopanske gradove, kao poludnevni izlet.

Peti dan je za Rijeku ili Opatiju, u zavisnosti od toga traži li se grad ili šetalište.

Sedmodnevni boravak podnosi dva izleta, a ostatak se troši na kupalištu — zbog toga se ovde i dolazi.

Izleti iz Crikvenice

Krk je najbliži i jedini od ostrva u zalivu koje se obilazi bez trajekta — vidi vodič za Krk — plaže, mesta i kako se stiže.

Novi Vinodolski je južno, sa starim jezgrom na brdu i uređenom obalom — kombi prevoz putnika Beograd → Novi Vinodolski — ceo vodič je na strani Novi Vinodolski — plaže, stari grad i gde odsesti.

Rijeka je zapadno i obilazi se autobusom za pola sata.

Opatija je nešto dalje, sa Lungomarom i parkovima — vidi vodič za Opatiju.

Plitvička jezera su oko dva sata vožnje i najčešći celodnevni izlet iz ovog dela obale.

Senj i Nehaj su južno, uz obalu, i lako se spajaju sa Vinodolom u jedan dan.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom je ovo jedno od najpraktičnijih mesta na Jadranu: peskovit ulaz, ravna šetnica i najviše sadržaja u zalivu.

Kolica prolaze celom šetnicom, od Kačjaka do Selca, bez stepenica.

U paru je mesto mirno, ali bez atmosfere starog grada — za veče se ide u Rijeku ili Opatiju.

U grupi se najlakše uzima stan u drugom redu, gde je razlika u ceni najveća.

Za starije putnike je obala prohodna celom dužinom, sa klupama i hladom.

Sa psom je šetnica otvorena, a u Jadranovu i na Kačjaku ima delova obale bez zabrana.

Sport i aktivnosti

Biciklističke staze vode kroz Vinodol i uz obalu, sa razlikom u visini koja odgovara i početnicima.

Daska na vesla je najmirnija na kupalištu rano ujutru, dok je more glatko.

Ronjenje je bolje kod Selca i Jadranova, gde je dno kamenito i voda providnija.

Pešačke staze na Frankopanskim gradovima obeležene su i prohodne od proleća do jeseni.

Tereni za odbojku i mali fudbal rade uz plažu i uglavnom su besplatni.

Barke iz luke voze do okolnih uvala i do Krka, u sezoni svakodnevno.

Šta poneti

Papuče za more su potrebne svuda osim na gradskom kupalištu, jer je ostatak obale šljunkovit.

Šešir i krema sa visokim faktorom, jer na šljunku ima malo prirodnog hlada.

Laka jakna za veče, naročito u junu i septembru.

Patike za Vinodol i Frankopanske gradove, gde su staze kamenite.

Nešto gotovine za pijacu i manje konobe; kartica prolazi u prodavnicama i većim objektima.

Igračke za pesak imaju smisla samo na gradskom kupalištu — drugde ih nema gde koristiti.

Česte greške

Očekivati stari grad je najčešća greška — Crikvenica je planski građena kao lečilište, pa ga nema.

Misliti da je cela obala peskovita, jer je pesak samo na gradskom kupalištu.

Rezervisati prvi red zbog blizine pa se iznenaditi bukom; drugi red je jeftiniji i tiši.

Dolaziti u avgustu bez rane rezervacije znači skup smeštaj ili loš položaj u mestu.

Planirati vozilo za kretanje po rivijeri je nepotrebno, jer šetnica i autobus pokrivaju sve.

Svoditi boravak na plažu, a preskočiti Vinodol, koji je sasvim drugačiji svet na pola sata odatle.

Crikvenica naspram Opatije i Krka

Crikvenica je jeftinija od obe i jedina ima peskovit ulaz u more.

Opatija je lepša i uređenija, ali skuplja i bez plićaka.

Krk ima više izbora plaža i mesta, ali traži vozilo za kretanje po ostrvu.

Za decu je Crikvenica prvi izbor, za par Opatija, za obilazak Krk.

Razdaljine su male, pa se sve troje obilazi iz iste baze.

Najčešće rešenje za porodice je spavati u Crikvenici, a na Krk i u Opatiju izlaziti na po jedan dan.

Šetnica uz more

Obalna šetnica ide bez prekida od Kačjaka na severozapadu do Selca na jugu.

Nema uspona ni stepenica, pa je prohodna sa kolicima celom dužinom.

Klupe i hlad se nižu duž cele trase, što je razlog zbog kog je biraju i stariji putnici.

Osvetljena je i uveče, pa se šeta i posle večere, kada se šljunak ohladi.

Usput se smenjuju kupališta, barovi i mala pristaništa, tako da se plaža bira u hodu.

Ceo potez do Selca prelazi se za dvadesetak minuta, a do Jadranova traje oko sat vremena.

Uveče u Crikvenici

Veče se svodi na šetnicu — tuda prolazi ceo grad kada se plaža isprazni.

Terase uz more rade do kasno, uz tihu muziku i ponudu koja je porodična, ne noćna.

Programa za decu ima svako veče u sezoni — mađioničari, mali vašari i predstave na otvorenom.

Za pravi izlazak se ide u Rijeku, oko pola sata zapadno, gde su klubovi i studentski lokali.

Letnje priredbe drže se na gradskom trgu i uz luku, uglavnom u julu i avgustu.

Povratak iz Selca ili Dramlja peške je bezbedan i noću, jer je šetnica osvetljena.

Kako se kreće po mestu

Sve u centru je u dometu peške — kupalište, pijaca, luka i autobuska stanica.

Vozilo je najmanje korisno leti, jer je parking uz obalu naplaćen i uglavnom pun.

Linija duž magistrale povezuje Jadranovo, Dramalj, Crikvenicu i Selce, sa polascima na dvadesetak minuta u sezoni.

Do Krčkog mosta ima manje od pola sata vožnje, pa se ostrvo obilazi bez trajekta.

Brodske linije u sezoni voze do okolnih uvala i do Krka, po vremenu i uz manji broj polazaka.

Bicikl je najbrži način za kretanje između Dramlja, centra i Selca, jer je cela trasa ravna.

Kratka istorija za putnike

Mesto je do devetnaestog veka bilo malo naselje oko crkve i pavlinskog samostana, bez ozbiljne luke.

Pavlini su ovde ostali do 1786. godine, kada je car Josif II ukinuo red u svim carskim pokrajinama, a samostanska imanja prodao na licitacijama.

Turizam počinje krajem devetnaestog veka, kada se otvaraju prva dva hotela i mesto se pročuje kao lečilište.

Odluka iz 1906. godine ubrzala je gradnju šetnice, parkova i objekata okrenutih moru.

Posle Drugog svetskog rata grad se širi apartmanima i kampovima, uz Selce i Dramalj.

Zbog svega toga Crikvenica izgleda mlađe od okolnih mesta — građena je za goste, a ne izrasla iz ribarske luke.

Sa kojim očekivanjima doći

Ovo je mesto za miran porodični odmor, a ne za razgledanje ili noćni život.

Najveća prednost je more: dno se spušta postepeno i ostaje plitko dovoljno daleko od obale da deca imaju prostor.

Druga prednost je ravna obala — nema stepenica, uspona ni kamenih prilaza.

Treća je cena, osetno niža nego zapadno od Rijeke, za istu razdaljinu od Beograda.

Ono što nedostaje jeste jezgro sa kamenim ulicama i atmosfera starog primorskog grada.

Ko to traži, dobija ga na Krku ili u Novom Vinodolskom, na pola sata odatle.

Praktični saveti

Mesto na gradskom kupalištu se zauzima pre deset u julu i avgustu.

Selce i Jadranovo su uvek prazniji od centra, a more je isto.

Šetnica je najprijatnija predveče, kada šljunak nije usijan.

Pijaca zatvara rano, pa se voće, sir i pršut kupuju u prvim jutarnjim satima.

Riba se naručuje na kilogram, pa vredi pitati cenu pre nego što komad ode na roštilj.

Za Plitvice i Krk treba rani polazak, jer su oba celodnevni izleti.

Za boravak van sezone pitajte za grejanje — dobar deo apartmana otvara vrata tek u maju.

Za koga je Crikvenica pravi izbor

Za porodice sa decom do deset godina — plićak, ravna obala i sadržaj koji ih drži zauzetima.

Za one koji ne voze, jer se sve obavlja peške ili gradskim autobusom.

Za putnike koji traže more po nižoj ceni nego zapadno od Rijeke, uz isti put iz Beograda.

Za starije goste, zbog prohodne šetnice bez uspona i talasoterapije koja radi cele godine.

Za duže boravke, jer se od deset dana ne umara — ima dovoljno izleta u dometu.

Za povratnike, kojih ovde ima najviše na Kvarneru; mesto se bira zbog navike, ne zbog atrakcija.

Za odmor bez planiranja, jer se dan sam sklapa oko kupališta i šetnice, bez rasporeda i bez vožnje.

Za koga Crikvenica nije pravi izbor

Za one koji traže staro jezgro i kamene ulice — to su Krk, Rovinj ili Trogir.

Za izlaske do zore — ovde se veče završava na terasi, a klubovi su u Rijeci.

Za divlje uvale bez ljudi, jer je obala uređena celom dužinom.

Za mir u avgustu, kada je mesto puno porodica.

Za dolazak zimi, kada je uz obalu otvoren samo mali deo ponude.

Ukratko

Crikvenica je porodično letovalište sa jedinim pravim peskovitim ulazom u more na Kvarneru.

Nastala je kao lečilište, zvanično proglašeno 1906. godine, i po tome se razlikuje od okolnih ribarskih mesta.

Jeftinija je od Opatije, a Rijeka i Krk su na pola sata.

Od Beograda je 559 kilometara i oko šest i po sati vožnje.

Jun i septembar daju najviše za novac — voda je topla, kupalište prohodno, a cene ispod letnjih.

Ceo Kvarner se odavde obilazi bez selidbe — vidi vodič za Kvarner.