Postojna — jama, Predjamski grad i šta videti u okolini

Postojna je gradić čije je ime u svetu poznatije od njega samog, jer ga nosi pećina ispod njega. Jama je druga najduža u Sloveniji, ima podzemnu železnicu stariju od sto pedeset godina, a na desetak kilometara odavde stoji zamak uzidan u stenu. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz Beograd → Postojna; sve destinacije u Sloveniji i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija; regionalni vodič stoji na strani Centralna Slovenija — Ljubljana, Bled i šta videti.

Kada ići u Postojnu

U jami je uvek isto — oko deset stepeni, cele godine, pa doba dolaska ne menja doživljaj pod zemljom.

Mart i april su najmirniji: bez redova, sa punim rasporedom ulazaka i najnižim cenama smeštaja.

Maj i jun su najprijatniji za okolinu, kada je kraška visoravan zelena i prohodna.

Jul i avgust donose najveće gužve; karte se tada kupuju unapred, za tačan termin ulaska.

Septembar je najbolji kompromis — vreme još drži, a redovi se prorede.

Oktobar i novembar su za Cerkniško jezero, koje se tada puni posle jesenjih kiša.

Decembar donosi žive jaslice, koje se u jami postavljaju od 1989. godine i bile su prve u zemlji izvedene izvan crkvenog prostora.

Zima na površini je oštra i vetrovita, ali u jami se to ne oseća.

Postojnska jama — brojevi i obilazak

Jama ima 24.340 metara istraženih podzemnih hodnika i druga je najduža u Sloveniji.

Za redovne turističke obilaske otvoreno je nešto preko pet kilometara.

Šine podzemne železnice položene su 1872. godine, jer je hodanje kroz jamu bilo previše naporno.

Električno osvetljenje uvedeno je 1884. godine, sa lučnim lampama.

Godišnje je obiđe oko 700.000 posetilaca.

Temperatura je oko deset stepeni tokom cele godine, uz visoku vlažnost.

Obilazak traje oko sat i po, kombinovano vozićem i peške, uz vodiča i uz slušalice na više jezika.

Termini ulaska su fiksni, pa se karta kupuje za tačan sat, a ne za „kad stignemo”.

Kako izgleda obilazak, korak po korak

Ulaz je kroz veliki portal u steni, iza kog odmah počinje hladan vazduh.

Prvi deo se prelazi vozićem, otvorenim, kroz uske hodnike i pored kapnika koji prolaze na dohvat ruke.

Voz staje u velikoj dvorani, odakle se dalje ide peške, u grupi i sa vodičem.

Staza vodi kroz nekoliko dvorana, između kojih su prolazi i mostovi nad ponorima.

Najpoznatiji kapnik je beli stub koji se koristi i kao simbol jame.

Koncertna dvorana na kraju obilaska prima nekoliko hiljada ljudi i u njoj se povremeno održavaju koncerti.

Povratak je ponovo vozićem, do istog izlaza, pa se ceo krug zatvori za sat i po.

Slušalice sa prevodom dobijaju se na ulazu i rade na više jezika, uključujući srpski.

Kada je gužva najveća

Sredina dana u julu i avgustu je najgori termin — tada se poklope autobuske grupe i individualni gosti.

Prvi jutarnji ulazak je najprazniji i najhladniji, ali i najmirniji za fotografisanje.

Kasno popodne je druga dobra opcija, kada grupe već odu.

Vikendi u maju i septembru su prometni zbog školskih izleta i jednodnevnih dolazaka iz Italije.

Van sezone se ulazi na svaki sat, a leti češće, prema rasporedu koji se objavljuje unapred.

Za tačan raspored proveriti termine na dan dolaska, jer se menjaju po mesecima.

Ako je termin popunjen, uvek postoji varijanta da se prvo obiđe Predjamski grad, pa jama kasnije.

Čovečja ribica i podzemni svet

Čovečja ribica je vodozemac koji ceo život provodi u mraku kraških voda.

Prvi put je zabeležena 1797. godine, kada ju je u Črnoj jami pronašao Josip Jeršinovič.

U Postojnskoj jami je 2016. godine zabeleženo prvo uspešno razmnožavanje vrste u zatočeništvu.

Vivarijum uz jamu prikazuje podzemne životinje i objašnjava kako se u mraku uopšte živi.

Kraško podzemlje ovde nije jedna pećina, nego sistem — Črna jama, Pivka jama i Planinska jama pripadaju istom svetu.

Voda koja je jamu izdubila i danas teče kroz nju, pa se nivo posle kiša vidljivo diže.

Za decu je vivarijum često zanimljiviji od same jame, jer se gleda izbliza.

Predjamski grad

Zamak je uzidan u ulaz pećine, u steni iznad sela, na desetak kilometara od jame.

Prvi put se pominje 1274. godine, kada su ga podigli oglejski patrijarsi.

Renesansni izgled dao mu je baron Janez Kobencl 1570. godine, dogradnjom i preuređenjem.

Vitez Erazem Predjamski, koji se pridružio kralju Matiji Korvinu, ubijen je 1484. posle duge opsade.

Priča o opsadi je ono što se ovde najviše prepričava: zamak je imao tajni prolaz kroz pećinu, pa branioci nisu mogli da budu izgladneli.

Od 2015. godine upisan je u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći jamski zamak na svetu.

Obilazak traje oko sat vremena i radi se sa audio-vodičem kroz prostorije uklesane u stenu.

Kombinovana karta sa jamom je povoljnija od dve odvojene, ako se oba obilaze istog dana.

Šta videti u okolini

Cerkniško jezero je najveće povremeno jezero u Evropi; kada je polje poplavljeno, površina mu je oko 26 kvadratnih kilometara.

Posle jakih kiša naraste i do 38 kvadratnih kilometara i tada je najveće jezero u Sloveniji.

Rakov Škocjan je dolina sa prirodnim mostovima, nastala urušavanjem pećinskog svoda.

Planinsko polje se takođe plavi i deo je iste podzemne mreže voda.

Postojnski grad i staro jezgro su skromni — grad se ne obilazi zbog sebe, nego zbog onoga oko njega.

Vojni muzej u gradu prikazuje istoriju utvrđenja u ovom delu Slovenije.

Za sve navedeno dovoljna su dva dana, jer je sve u krugu od pola sata vožnje.

Gde odsesti u Postojni

U samom gradu su hoteli i sobe, sa najkraćim putem do jame i najnižim cenama u okolini.

Uz jamu postoji smeštaj sa parkingom, praktičan za rani ulazak, ali skuplji.

Kamp Pivka jama je u šumi na nekoliko kilometara i traži rezervaciju za jul i avgust.

Turistička domaćinstva po okolnim selima su najjeftinija i najmirnija opcija.

Kao baza Postojna se bira i za putovanje dalje ka moru, jer je tačno na pola puta.

Parking je uz jamu naplativ, a u gradu uglavnom besplatan.

Za decembarski dolazak rezerviše se ranije, zbog programa u jami.

Hrana i cene

Uz jamu su restorani sa turističkim cenama i predvidivom ponudom.

U gradu se jede jeftinije, u gostilnama koje rade za domaće.

Kraška kuhinja počinje odmah južno: pršut, sir i teran nalaze se i na ovdašnjim kartama.

Jota, ričet i žganci su zimska jela koja se ovde spremaju gušće nego u Ljubljani.

Za kupovinu postoje prodavnice i trgovinski centar na obodu grada.

Ulaznice su najveći trošak ovog putovanja, veći od hrane i smeštaja po danu.

Kombinovane karte i porodični paketi smanjuju taj trošak, ako se obilazi više lokaliteta.

Koliko novca računati

Ulaznica za jamu je najskuplja pojedinačna stavka; kupuje se unapred, sa tačnim terminom.

Predjamski grad se naplaćuje posebno, ali je u paketu sa jamom povoljniji.

Vivarijum ima zasebnu, manju kartu.

Smeštaj je jeftiniji nego na Bledu i u Ljubljani, za isti nivo.

Parking uz jamu se plaća po vozilu i po danu.

Ručak u gradu košta osetno manje nego uz sam ulaz u jamu.

Za dva dana budžet je umeren, ako se karte kupe u kombinaciji, a ne pojedinačno.

Kako se kreće po Postojni i okolini

Grad se obilazi peške, jer je mali i ravan.

Do jame se iz centra stiže za petnaestak minuta hoda ili za pet minuta vozilom.

Do Predjamskog grada vozi lokalni prevoz u sezoni, a van nje je potrebno vozilo.

Autobus i voz povezuju Postojnu sa Ljubljanom i sa Primorskom.

Automobil je najkorisniji za Cerkniško jezero i Rakov Škocjan, do kojih javni prevoz vozi retko.

Biciklističke staze vode kroz šume oko grada i po visoravni.

Za sve lokalitete u okolini dovoljan je jedan dan sa vozilom.

Kako se stiže do Postojne

Od Beograda do Postojne ima 579 kilometara, po našim merenim podacima.

Na putu se provede oko šest i po sati, računajući granice i dve pauze.

Ruta ide auto-putem preko Batrovaca i Bregane, pored Ljubljane, pa ka Primorskoj.

Grad je tačno na putu ka moru, pa se često uklapa kao usputna stanica u dužem putovanju.

Polazak je sa kućne adrese, a dolazak pred smeštaj, bez presedanja i bez čekanja na stanici.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani kombi prevoz Beograd → Postojna, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — kombi prevoz putnika Novi Sad → Postojna; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Postojna — cena.

Plan po danima

Prvi dan je za jamu ujutru i vivarijum posle nje.

Drugi vodi na Predjamski grad i u selo pod njim.

Treći je za Cerkniško jezero i Rakov Škocjan.

Četvrti ide ka Krasu — Škocjanske jame i Lipica.

Peti je za Ljubljanu, na pola sata auto-putem.

Šesti može da bude more, jer je obala na sat vremena.

Sedmi je slobodan, za šume i staze oko grada.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su voz kroz jamu i vivarijum glavni razlog dolaska; obilazak je dug, pa se planira posle doručka.

U paru je Predjamski grad zanimljiviji od jame, jer je manje posećen i tiši.

U grupi se karte kupuju unapred, pošto se termini popune.

Za starije putnike su staze u jami uređene, ali ima uspona i stepenika, a vazduh je vlažan.

Za kolica i otežano kretanje proverite unapred koji deo obilaska je pristupačan.

Za kišne dane je ovo najbolja destinacija u regiji, jer se sve dešava pod zemljom.

Kratka istorija za putnike

Jama je bila poznata vekovima — potpisi na zidovima idu unazad do trinaestog veka — ali je za posetioce uređena tek u devetnaestom, kada je putovanje postalo moda.

Godine 1872. položene su šine podzemne železnice, jer se do tada kroz jamu išlo peške, sa bakljama, a obilazak je trajao pola dana. Voz je jamu otvorio za svakoga.

Električno osvetljenje iz 1884. donelo je drugu promenu: prostor koji se do tada video u treperavom svetlu odjednom je mogao da se sagleda ceo.

Grad iznad jame rastao je uz nju i uz železničku prugu ka Trstu. Ratovi dvadesetog veka menjali su granicu nekoliko puta, pa je Postojna bila i pogranično mesto i garnizon.

Danas je jama najposećenija tačka ovog dela zemlje, a grad je ostao mali — ono zbog čega se dolazi i dalje je ispod njega, a ne u njemu.

Izleti iz Postojne

Ljubljana je na pola sata auto-putem — ruta i cena stoje na strani minibus prevoz Beograd – Ljubljana — ceo vodič je na strani Ljubljana — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Sežana i Kras su na pola sata, sa selima, pršutom i teranom.

Škocjanske jame su na četrdesetak minuta i potpuno su drugačije od Postojnske — tamo je kanjon, ovde dvorane.

Slovenačka obala je na sat vremena, pa se more uklapa u isti boravak — detaljnije na strani Slovenačka obala — Piran, Portorož i koje mesto izabrati.

Cerkniško jezero je na dvadeset minuta i menja izgled od meseca do meseca.

Bled je na sat i po severno, ako se hoće i alpski deo zemlje — više na strani Bled — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Za sve izlete je potrebno vozilo, osim za Ljubljanu, do koje vozi i voz.

Uveče u Postojni

Grad se uveče smiruje rano, sa nekoliko lokala u centru.

Terase uz glavnu ulicu rade do ponoći u sezoni.

Program u jami povremeno uključuje koncerte u najvećoj dvorani, sa neobičnom akustikom.

Žive jaslice krajem decembra prolaze kroz osamnaest biblijskih prizora, a priredbu za pet dana vidi između 23.000 i 24.000 ljudi.

Za izlazak se ide u Ljubljanu, koja je na pola sata.

Šetnja do jame uveče je prijatna, jer je put kroz park i osvetljen.

Van sezone je ponuda svedena, pa se veče planira ranije.

Česte greške

Dolazak bez kupljene karte u sezoni. Termini se popune i čeka se po nekoliko sati.

Ulazak u jamu u majici. Deset stepeni i vlaga se posle pola sata ozbiljno osete.

Planiranje jame i Predjame u različite dane. Nalaze se blizu i kombinovana karta je povoljnija.

Očekivanje da je grad atrakcija. Postojna se obilazi zbog podzemlja i okoline.

Obuća sa glatkim đonom. Staze u jami su mokre i klizave celom dužinom.

Preskakanje Cerkniškog jezera. To je pojava koju je teško videti drugde u Evropi.

Praktični saveti

Kartu kupujte unapred, sa tačnim terminom ulaska, pogotovo u julu i avgustu.

Jaknu ponesite obavezno, jer je u jami deset stepeni tokom cele godine.

Obuću sa čvrstim đonom obujte i po suvom vremenu.

Fotoaparat pripremite unapred, pošto je unutra tamno i vlažno.

Za Predjamski grad računajte dodatni sat i posebnu kartu.

Vodu i užinu ponesite, jer se između lokaliteta ne nailazi na prodavnice.

Slušalice za prevod uzmite na ulazu, pošto se vodič u velikoj grupi teško prati.

Fotografisanje bez bliceva je dozvoljeno, ali stativ nije, zbog protoka ljudi.

Za povratak u Srbiju dogovorite termin unapred; polazak je sa adrese u Postojni, isto kao u odlasku.

Šta poneti

Toplu jaknu, jer je pod zemljom deset stepeni i u avgustu.

Zatvorenu obuću sa gaznim slojem, zbog mokrih staza.

Rezervnu bateriju za telefon, pošto obilazak traje sat i po.

Gotovinu u sitnini za parking i za manje lokale.

Kabanicu, jer je vreme na visoravni promenljivo.

Kartu ili aplikaciju sa mapama, ako se planiraju Cerkniško jezero i Rakov Škocjan.

Postojna naspram Škocjanskih jama

Postojnska jama ima dvorane, kapnike i voz; doživljaj je udoban i pogodan za sve uzraste.

Škocjanske jame imaju podzemni kanjon i most nad ponorom; doživljaj je suroviji i traži više hoda.

Za decu i starije logičniji je izbor Postojna, zbog voza i uređenih staza.

Za one koji su već videli pećine Škocjan ostavlja jači utisak.

U istom danu se mogu obići obe, ali je to naporno i gubi se utisak.

Najbolje rešenje je jedna jama po danu, sa Predjamskim gradom uz Postojnsku.

Pivka, Planinska jama i podzemne vode

Reka Pivka ponire ispod Postojne i nastavlja put kroz jamu, pa izlazi na drugom mestu.

Planinska jama je tačka na kojoj se pod zemljom sastaju dva vodena toka i iz nje izvire Unica.

Pivka jama i Črna jama deo su istog sistema i obilaze se odvojeno, u manjim grupama.

Ceo taj podzemni sliv objašnjava zašto se Cerkniško jezero puni i prazni bez vidljivog razloga.

Posle jakih kiša nivo vode u jamama naraste, pa se pojedini delovi obilaska privremeno zatvaraju.

Kraški tereni ovde nemaju reke na površini — voda se pojavljuje i nestaje, i to je glavna odlika kraja.

Za razumevanje svega toga vredi obići i Rakov Škocjan, gde se vidi šta ostaje kada se pećina uruši.

Speleolozi i danas otkrivaju nove hodnike, pa se broj istraženih metara s vremena na vreme pomera naviše.

Za posetioca to nema značaja, jer se turistički deo ne menja, ali objašnjava zašto se u izvorima nailazi na različite brojke.

Za koga Postojna nije pravi izbor

Ako imate klaustrofobiju, obilazak traje sat i po i nema izlaska pre kraja.

Ako putujete zbog gradskog sadržaja, sam grad je mali i skroman.

Ako tražite prirodu na otvorenom, okolina je lepa, ali je glavni sadržaj pod zemljom.

Ako ne volite organizovane obilaske, kroz jamu se ne ide samostalno, nego u grupi sa vodičem.

Ako putujete sa vrlo malom decom, voz i hladnoća znaju da budu naporni.

Ako je budžet uzak, ulaznice su najskuplja stavka i teško se izbegavaju.

Ukratko

U Postojnu se dolazi zbog onoga što je ispod nje: 24 kilometra hodnika, voz koji vozi od 1872, deset stepeni cele godine i čovečja ribica koja živi u mraku. Uz to ide Predjamski grad, uzidan u pećinu i upisan u Ginisovu knjigu. Dva dana pokrivaju sve, a grad je usput — na pola puta između Ljubljane i mora.