Sežana — botanički vrt, Kras, Lipica i gde odsesti

Sežana je kraški grad na 360,5 metara visine, dvadesetak minuta od italijanske granice i pola sata od mora. Ima 6.173 stanovnika, botanički vrt koji su zasnovali pomorski trgovci i zaleđe u kom se jede i pije bolje nego na obali. Ovde se dolazi zbog kamena, vina i pršuta, a more se koristi kao izlet. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz putnika Beograd → Sežana; sve destinacije u Sloveniji i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija; o celoj regiji piše na strani Slovenačka obala — Piran, Portorož i koje mesto izabrati.

Kada ići u Sežanu

Mart i april budi Kras: trešnje cvetaju, staze su prohodne, a vazduh je najbistriji u godini.

Maj je mesec kada se otvara najviše osmica i kada su sela najživlja.

Jun ima duge dane i podnošljivu vrućinu, uz more koje je već toplo za izlet.

Jul i avgust su topli, ali osetno svežiji nego dole na obali, pogotovo noću.

Septembar je najbolji mesec: berba u vinogradima, topli dani i prazni putevi.

Oktobar i novembar su za pršut, mlado vino i kraške šume, koje tada pocrvene.

Zima je oštra za ovu geografsku širinu — burja diže sneg i temperatura pada niže nego na moru.

Burja je glavna odlika kraške klime; duva na mahove, ume da traje danima i menja doživljaj predela.

Šta videti u Sežani

Botanički vrt uz vilu Mirasaso glavna je znamenitost grada i nastao je u devetnaestom veku.

Zasnovala ga je trgovačka porodica Skaramanga, čiji su kapetani semena donosili iz celog sveta.

Staklenik palmarijum podignut je oko 1890. godine i danas je najlepši deo vrta.

Zbirka je zbog toga neobična — u kraškom kamenjaru rastu vrste koje ovde po klimi ne bi trebalo da uspevaju.

Gradsko jezgro je malo, sa kamenim kućama, trgom i nekoliko lokala.

Kosovelov dom je kulturno središte grada i nosi ime pesnika rođenog u Sežani.

Železnička stanica je istorijski važnija nego što izgleda: pruga Beč–Trst išla je ovuda i od nje je grad i izrastao.

Za sam grad računajte dva sata; sve ostalo je u selima oko njega.

Kras oko Sežane — kamen, sela i pršut

Kras je visoravan od krečnjaka, sa crvenom zemljom u udubljenjima i suvozidima koji dele parcele.

Sela su od kamena, zbijena, sa uskim ulicama i kućama okrenutim od vetra.

Kraški pršut suši se na burji, bez dima, i to je postupak koji se ovde ne menja generacijama.

Teran je domaće crno vino, tamno i kiselkasto, i pije se uz pršut i uz sir.

Suvozidi su građeni bez maltera i drže se sami; ima ih na stotine kilometara po celoj visoravni.

Vrtače su levkasta udubljenja u kojima se skuplja zemlja, pa se u njima jedino i može nešto zasaditi.

Voda je pod zemljom — na Krasu nema reka na površini, one teku kroz pećine ispod nogu.

Za obilazak sela dovoljno je pola dana, jer su sva u krugu od petnaest kilometara.

Osmice — kako se jede i pije na Krasu

Osmica je običaj po kom vinogradar sme određen broj dana godišnje da kod kuće prodaje sopstveno vino i domaću hranu.

Uređena je carskim ukazom iz osamnaestog veka, kojim je vinogradarima dozvoljena prodaja bez poreza.

Ime dolazi od osam dana koliko je ta prodaja u početku smela da traje.

Otvaranje se najavljuje bršljanovom granom, takozvanom fraskom, okačenom pred kućom ili na raskrsnici.

Danas se osmica organizuje najviše dva puta godišnje i sme da traje do deset dana.

Na stolu je domaće: pršut, sir, kobasice, jaja sa domaćim uljem i hleb iz krušne peći.

Cene su niže nego u restoranu, a atmosfera je porodična, sa muzikom uveče.

Raspored osmica objavljuje se unapred, pa se proverava pre dolaska u selo.

Lipica, Škocjanske jame i podzemlje

Lipica je na desetak minuta vožnje i najpoznatije je mesto u okolini.

Ergelu je 1580. godine osnovao austrijski nadvojvoda Karlo II Austrijski, a po mestu su i lipicanci dobili ime.

Obilazak se radi uz vođenje kroz štale i pašnjake, a prikaz dresure je poseban program.

Škocjanske jame su na dvadesetak minuta i upisane su na Uneskovu listu svetske baštine 1986. godine.

To je bila prva slovenačka prirodna znamenitost na toj listi.

U jamama je podzemni kanjon dubok preko sto metara, preko kog vodi most, i to je prizor koji nema premca u Evropi.

Obilazak traje oko dva sata i radi se po unapred određenim terminima.

Temperatura pod zemljom je oko dvanaest stepeni cele godine, pa jakna ide i u julu.

Srečko Kosovel i Tomaj

Pesnik Srečko Kosovel rođen je 18. marta 1904. godine u Sežani.

Porodica se 1908. doselila u Tomaj, selo desetak kilometara severno, i živela u školskoj zgradi.

Umro je 27. maja 1926, sa dvadeset dve godine, ostavivši opus koji je objavljen tek decenijama kasnije.

Zbog motiva iz zavičaja naziva se pesnikom Krasa; kamen, burja i borovi u njegovim pesmama su odavde.

Tomaj je danas vinogradarsko selo sa crkvom, grobljem i kućom koja se obilazi.

Za posetu je dovoljno sat vremena, a najlepše je spojiti je sa osmicom u istom selu.

Vinogradi oko Tomaja daju teran koji važi za jedan od najboljih na celoj visoravni.

Štanjel i kraška sela koja vredi obići

Štanjel je najlepše kraško selo u okolini, zbijeno na brdu, sa zidinama i kamenim kućama u nizu.

Ferarijev vrt ispod sela uredio je arhitekta Maks Fabijani i spada u najzanimljivije vrtove u zemlji.

Tomaj je vinogradarsko selo sa crkvom i grobljem, na desetak kilometara severno.

Dutovlje ima pijacu i sajam pršuta, a okolna domaćinstva prodaju direktno iz podruma.

Lokev je poznat po jami Vilenici, koja nosi naziv najstarije turističke jame u Evropi; prvi posetioci sa vodičem zabeleženi su 1633. godine.

Divača je saobraćajno čvorište i polazna tačka za Škocjanske jame.

Za obilazak sela dovoljno je pola dana po selu, uz zaustavljanje na ručak.

Šta se kupuje na Krasu

Pršut se kupuje kod proizvođača, gde se seče na licu mesta i pakuje za put.

Teran i vitovska grganja najjeftiniji su direktno iz podruma, u boci ili u većem pakovanju.

Med i domaći sokovi prodaju se po domaćinstvima, uz oznaku porekla.

Ovčji sir dozreva u okolnim selima i traži se unapred, jer se brzo rasproda.

Kamen sa Krasa klesari i danas obrađuju, pa se u radionicama kupuju manji predmeti.

Sušene smokve i orasi pakuju se za put i drže se mesecima.

Sol iz sečoveljskih solana prodaje se i ovde, jer je obala na pola sata, a cena je ista kao dole.

Radnje u gradu rade radnim danom i subotom pre podne, a nedeljom uglavnom ne.

Gde odsesti u Sežani i okolini

U samom gradu su manji hoteli i sobe, sa cenama znatno nižim nego na obali.

Turistička domaćinstva po selima najbolji su izbor: kamene kuće, domaći doručak i vinograd u dvorištu.

Štanjel i Tomaj imaju najlepši smeštaj u okolini, uz pogled na visoravan.

Uz granicu su prenoćišta za one koji putuju dalje u Italiju.

Automobil je ovde potreban, jer su sela razbacana i javni prevoz vozi retko.

Za jul i avgust rezervacija je lakša nego na obali, ali se najbolje kuće popune ranije.

Taksu za boravak računajte posebno, jer se po pravilu ne uključuje u istaknutu cenu noćenja.

Hrana i cene

Pršut sa Krasa je glavno jelo i služi se tanko sečen, bez ičega osim hleba.

Ovčji i kravlji sir sa lokalnih domaćinstava idu uz njega kao stalna kombinacija.

Jota i maneštra su gusta zimska jela od pasulja, krompira i kupusa.

Jagnjetina sa ražnja sprema se u konobama po selima, najčešće vikendom.

Teran i vitovska grganja su domaća vina; prvo crno, drugo belo i sveže.

Cene u selima su osetno niže nego u restoranima uz more, uz veće porcije.

Za kupovinu se ide direktno u domaćinstva, gde se pršut seče i vakumira za put.

Koliko novca računati

Smeštaj je najjeftiniji u celoj regiji za isti nivo, i to je glavni razlog da se odsedne ovde.

Obrok u osmici košta manje nego predjelo u restoranu uz more.

Ulaznice za jame i za ergelu su najveći pojedinačni izdaci.

Gorivo i putarina ulaze u račun, jer se bez vozila po Krasu teško kreće.

Kupovina pršuta i vina kod proizvođača je jeftinija nego u prodavnicama na obali.

Vinjeta je obavezna za auto-put, ako se putuje sopstvenim vozilom.

Za nedelju dana ukupan trošak je znatno niži nego u primorskim mestima, uz isti pristup moru.

Kako se kreće po Sežani i Krasu

Sam grad se obilazi peške, jer je jezgro malo i ravno.

Autobus povezuje Sežanu sa Koprom i Ljubljanom, ali vozi nekoliko puta dnevno.

Voz stoji na pruzi ka Ljubljani i ka italijanskoj granici i najjeftiniji je za duže relacije.

Za sela na Krasu je vozilo praktično neophodno, pošto linije voze retko i ne pokrivaju sve.

Biciklom se visoravan obilazi lepo, ali se računa na vetar i na uspone.

Granica sa Italijom je na Fernetičima, dvadesetak minuta od centra, i prelazi se bez zaustavljanja.

Do Trsta ima dvadesetak minuta vožnje niz visoravan.

Kako se stiže do Sežane

Od Beograda do Sežane ima 600 kilometara, po našim merenim podacima.

Na putu se provede oko sedam sati, uz obe granice i dve pauze.

Ruta ide auto-putem preko Batrovaca i Bregane, pored Ljubljane, pa kroz Postojnska vrata na visoravan.

Ovo je poslednja tačka pred spuštanje ka moru, pa se stiže nešto ranije nego u primorska mesta.

Polazak je sa kućne adrese, a dolazak pred smeštaj, bez presedanja i bez čekanja na stanici.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani minibus prevoz Beograd – Sežana, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — prevoz putnika Novi Sad – Sežana; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Sežana — cena.

Plan po danima

Prvi dan je za smeštaj, botanički vrt i večeru u selu.

Drugi vodi u Lipicu pre podne i u Štanjel popodne.

Treći je za Škocjanske jame, sa unapred određenim terminom ulaska.

Četvrti je za more — Koper i Izola su na pola sata.

Peti ide u Trst, dvadesetak minuta niz visoravan.

Šesti je za Tomaj, vinograde i osmicu, ako je otvorena.

Sedmi je slobodan, za Postojnu i Predjamski grad.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su ergela i jame ono što se pamti, a more je na pola sata kad zatreba.

U paru su osmice i konobe po selima jeftinija i lepša večera nego bilo šta uz obalu.

U grupi su turistička domaćinstva najpovoljniji smeštaj u celoj regiji.

Za starije putnike je grad ravan, ali obilazak jama traži dva sata hoda i stepenice.

Za bicikliste je visoravan zahvalna, uz uslov da se izbegnu dani sa burjom.

Za putovanje bez vozila Kras nije pravi izbor, jer autobusi voze retko.

Kratka istorija za putnike

Kras je vekovima bio siromašan kraj: kamen, malo zemlje i jak vetar. Ljudi su živeli od ovaca, vina i od kamena koji su klesali i izvozili na sve strane.

Sežana je izrasla iz te sredine tek kada je kroz nju prošla pruga Beč–Trst. Železnica je donela poslove, robu i ljude, pa je selo postalo varoš, a varoš upravno središte kraja.

Devetnaesti vek doneo je i vilu sa botaničkim vrtom, koju su podigli pomorski trgovci — trag vremena kada se bogatstvo Trsta prelivalo i na okolinu.

Posle Prvog svetskog rata kraj je pripao Italiji, pa je slovenački jezik u javnoj upotrebi bio potisnut. Kosovelova generacija odrasla je u toj napetosti i to se čita u njegovim pesmama.

Posle Drugog svetskog rata granica je povučena na Fernetiče, nekoliko kilometara zapadno, i Sežana je postala pogranični grad — uloga koju ima i danas, sa Trstom na dvadeset minuta.

Izleti iz Sežane

Koper je na pola sata i najbliži je grad na moru — ruta i cena stoje na strani kombi prevoz Beograd → Koper — zaseban vodič je na strani Koper — šta videti, uspon na zvonik i gde odsesti.

Izola i Piran su na četrdeset minuta i obilaze se u istom danu.

Trst je na dvadeset minuta i najlakši je izlet iz Sežane — detaljnije na strani Trst — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Štanjel je kameno selo na brdu, sa vrtom koji je uredio poznati arhitekta.

Postojnska jama i Predjamski grad su na četrdesetak minuta i staju u isti dan.

Vipavska dolina je iza visoravni, sa vinarijama i drugačijom klimom.

Pasoš je obavezan za Italiju, iako se granica najčešće prelazi bez zaustavljanja.

Uveče u Sežani

Grad se uveče smiruje rano, sa nekoliko lokala u centru koji rade do ponoći.

Prava večer je u selima — u konobama i na osmicama, gde se sedi dugo i jede polako.

Kosovelov dom drži pozorišni i muzički program tokom cele godine.

Letnje priredbe organizuju se po selima, najčešće uz berbu ili uz seoske slave.

Za izlazak sa muzikom se ide u Trst ili na obalu.

Nebo je ovde tamno, pa se sa visoravni vide zvezde kako se sa obale ne vide.

Letnje noći su svežije nego dole uz more, pa se sedi napolju i kada je na obali zagušljivo.

Zimi se veče premešta unutra, uz peć i uz vino, što je ovde poseban deo doživljaja.

Česte greške

Dolazak bez vozila. Kras se ne obilazi javnim prevozom; linije voze retko i ne pokrivaju sela.

Odlazak u jame bez jakne. Pod zemljom je oko dvanaest stepeni i u julu.

Traženje osmice bez provere. Otvorene su samo u određenim terminima, koji se objavljuju unapred.

Očekivanje primorske klime. Sežana je na 360,5 metara i noći su ovde znatno svežije.

Potcenjivanje burje. Kada duva, otvorene staze i vidikovci postaju neprijatni, a vožnja teža.

Boravak bez silaska na more. Obala je na pola sata i deo je ovog putovanja, ma koliko zaleđe bilo lepo.

Praktični saveti

Termine za Škocjanske jame proverite unapred, jer se ulazi samo u grupama.

Jaknu ponesite i leti, kako za jame tako i za večeri na visoravni.

Za pršut idite u domaćinstvo, ne u prodavnicu — razlika je i u ceni i u tome što se bira komad.

Raspored osmica potražite pre dolaska, pošto se menja iz meseca u mesec.

Vinjetu kupite pre ulaska na auto-put, jer je kontrola elektronska.

Gorivo dopunite u Sloveniji, pošto su cene u Italiji po pravilu više.

Za povratak u Srbiju dogovorite termin unapred; polazak je sa adrese u Sežani, isto kao u odlasku.

Šta poneti

Jaknu ili duks, jer su večeri na visoravni svežije nego na obali.

Patike sa čvrstim đonom za staze po kamenjaru i za obilazak jama.

Vetrovku, ako se putuje u sezoni burje, od kasne jeseni do proleća.

Torbu za pršut i vino, jer se sa Krasa retko odlazi praznih ruku.

Gotovinu, pošto deo domaćinstava i osmica ne prima kartice.

Pasoš, jer je italijanska granica dvadesetak minuta od grada.

Sežana naspram obale

Naspram primorskih mesta Sežana je jeftinija, svežija i mirnija, ali nema more pred vratima.

Naspram Kopra nema gradski sadržaj, ali ima zaleđe koje se iz grada ne vidi.

Za odmor u kom su hrana i vino važni Kras nema takmaca u ovom delu Slovenije.

Za klasično letovanje obala je jedini izbor; ovde se dolazi zbog drugačijeg putovanja.

Za porodice sa malom decom more je na pola sata, ali se svakodnevna vožnja brzo umori.

Za putovanje van sezone Kras je zanimljiviji od obale, jer sela rade i zimi.

Ukratko

Sežana se bira kada se putuje zbog zemlje, a ne zbog plaže: botanički vrt koji su podigli pomorski trgovci, sela od kamena, pršut sušen na burji i teran iz vinograda oko Tomaja. More je na pola sata, Lipica na deset minuta, a Škocjanske jame na dvadeset — sve to iz baze koja košta manje od bilo kog mesta uz obalu.