Kotor — zidine, šta videti i kako doći iz Beograda

Kotor stoji na dnu najdubljeg zaliva Jadrana, stisnut između mora i stene koja se diže gotovo vertikalno iza njega. Prirodno i kulturno-istorijsko područje Kotora upisano je na Uneskovu listu 1979. godine, a gradske zidine duge oko četiri i po kilometra penju se uz tu stenu do tvrđave na 260 metara. Iz Srbije vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz Beograd → Kotor; ostatak regije pokriva Boka Kotorska — koje mesto izabrati, šta videti i plaže.

Kada ići u Kotor

April i maj su najbolji za uspon uz zidine: temperatura oko dvadeset stepeni i stena koja još nije upila letnju vrelinu.

Jun donosi toplo more i dug dan, uz gužvu koja je još podnošljiva.

Jul i avgust su najtopliji i najgušći. Boka je zaliv, pa vazduh stoji i vrelina se oseti jače nego na otvorenoj obali.

Septembar je za mnoge najbolji mesec — more je najtoplije, kruzeri su ređi, a cene padaju posle prve nedelje.

Oktobar je miran i povoljan, sa usponom koji je tada najprijatniji u godini.

Od novembra do marta grad živi svojim ritmom, sa najnižim cenama i delom ponude koji ne radi. Boka je tada najkišovitiji deo Crne Gore.

Kruzeri diktiraju gustinu više nego kalendar: kada dva broda pristanu istog jutra, stari grad je pun između deset i četiri, a uveče prazan.

Zidine — kako se penje

Do tvrđave Svetog Ivana na 260 metara vodi uspon dug oko hiljadu dvesta metara, sa oko 1.350 stepenika. Različiti izvori navode brojeve između 1.300 i 1.400, jer se broji od različitih ulaza.

Zidine su duge oko četiri i po kilometra, visoke do dvadeset metara i široke od dva do dvadeset pet, a građene su i dograđivane od devetog do devetnaestog veka.

Uspon traje od četrdeset pet minuta do sat i po, zavisno od kondicije.

Ide se rano ujutru ili pred veče. Senke gotovo da nema, a stena zrači toplotu do kasno.

Voda se nosi — na putu postoji ponuda, ali je skupa i nepouzdana van sezone.

Obuća sa đonom koji drži je uslov: stepenici su neravni, uglačani i posle kiše klizavi.

Crkva Gospe od Zdravlja je na pola puta i prirodna je tačka za odmor.

Ulaz se naplaćuje u sezoni, na glavnim ulazima; van sezone kontrola je ređa.

Pogled sa vrha ide preko celog zaliva i jedini je razlog zbog kog se svih hiljadu tristo stepenika isplati.

Šta videti u starom gradu

Katedrala Svetog Tripuna je romanička građevina iz 1166. godine i najznačajniji spomenik u gradu. Dva zvonika joj nisu jednaka, jer je jedan obnavljan posle zemljotresa.

Trg od oružja je glavni trg, odmah iza Morskih vrata, sa sat-kulom i stubom srama.

Crkva Svetog Luke iz dvanaestog veka imala je dva oltara, pravoslavni i katolički, i vekovima je služila obema zajednicama.

Crkva Svetog Nikole je pravoslavna, sa ikonostasom i zbirkom ikona.

Pomorski muzej je u palati Grgurina i priča priču o bokeljskim kapetanima koji su plovili svetom.

Uske uličice nemaju imena nego se snalazi po trgovima; to je deo doživljaja i razlog zbog kog se u Kotoru namerno luta.

Mačke su neformalni simbol grada, imaju svoj muzej i pojavljuju se na svakom drugom suveniru.

Morska vrata su glavni ulaz sa keja i jedina tačka gde se vidi cela širina bedema sa nivoa mora.

Perast i ostrva

Perast je dvanaest kilometara severozapadno, barokna varošica bez ijednog savremenog objekta u jezgru, sa šesnaest palata i sedamnaest crkava na nekoliko stotina metara obale.

Gospa od Škrpjela je veštačko ostrvo, nastalo tako što su pomorci vekovima bacali kamenje oko stene na kojoj je nađena ikona. Do njega se ide barkom iz Perasta, nekoliko minuta.

Sveti Đorđe je prirodno ostrvo odmah pored, sa benediktinskim samostanom i čempresima; na njega se ne izlazi.

Fašinada je običaj koji se održava svakog 22. jula: barke natovarene kamenjem u koloni idu ka ostrvu i tako ga dodatno šire.

Risan je najstarije naselje u zalivu, sa rimskim mozaicima iz drugog veka.

Praktično: Perast se obilazi ujutru pre autobusa sa grupama; parking je izvan varošice i naplativ.

Boka Kotorska — zaliv oko grada

Kotor se ne razume bez zaliva u kom stoji, a zaliv je razlog zbog kog se ovamo dolazi i po drugi put.

Boka je najdublji zaliv Jadrana i sastoji se od četiri manja zaliva povezana tesnacima, zbog čega izgleda kao fjord iako to geološki nije.

Verige su najuži deo, širok oko tri stotine metara, gde su se nekada zatezali lanci da bi se zaustavili neprijateljski brodovi.

Stene se dižu gotovo vertikalno sa obe strane, pa naselja stoje u tankoj traci između vode i planine.

Obilazak barkom je najbolji način da se zaliv vidi u celini; poludnevne ture kreću iz Kotora i Perasta.

Plava špilja je kod ulaza u zaliv, sa vodom koja svetli plavo kada sunce uđe pod pravim uglom.

Mamula je ostrvo-tvrđava na samom ulazu, danas pretvorena u hotel, sa teškom ratnom prošlošću.

Ostrvo cveća i Đenovići su na spoljnoj strani, sa plažama koje Kotor nema.

Praktično: obilazak zaliva traje pet do šest sati i najbolje ga je uzeti drugog dana, posle uspona.

Kotor uveče

Kada kruzeri odu, oko pet popodne, grad se potpuno promeni — uličice se isprazne i ostanu domaći.

Trg od oružja je središte večeri, sa kafanama koje rade do kasno.

Barovi unutar zidina su glasni do sitnih sati, zbog čega smeštaj u samom jezgru nije za svakoga.

Šetnja kejom izvan bedema, ka Dobroti, daje najlepši pogled na osvetljene zidine.

Osvetljene zidine se vide sa svake tačke zaliva i najprepoznatljiviji su noćni prizor Crne Gore.

Za mir se bira Perast, gde se posle sedam uveče gotovo ništa ne dešava — što je za mnoge glavni razlog dolaska.

Kratka istorija za putnike

Rimski Akruvijum stajao je u zalivu, a Risan je bio ilirska prestonica pre toga.

Kotor je vekovima bio pod Venecijom — od 1420. do 1797. — i to se vidi u svakoj fasadi, u lavu svetog Marka nad kapijom i u imenima palata.

Katedrala Svetog Tripuna posvećena je 1166. godine i najstarija je građevina u gradu koja i danas služi svojoj svrsi.

Bokeljska mornarica je bratovština pomoraca sa tradicijom dugom vekovima; njihova nošnja i kolo i danas se vide na gradskim svečanostima.

Zemljotres 1667. razorio je grad, a onaj iz 1979. ponovo — obnova posle drugog trajala je godinama.

Godine 1979., iste kada je zemljotres pogodio obalu, područje Kotora upisano je na Uneskovu listu.

Danas je turizam glavna privreda, sa sezonom koja se produžila na period od aprila do oktobra.

Gde odsesti

Unutar zidina je najlepše i najbliže svemu, ali uveče bučno zbog barova i traži nošenje prtljaga kroz uske uličice.

Dobrota je uz obalu severno od grada, sa šetalištem, mirnija i sa boljim cenama.

Muo i Prčanj su preko zaliva, sa pogledom na Kotor i još nižim cenama.

Perast odgovara onima koji traže mir i barokni ambijent umesto gradske vreve.

Tivat je dvadesetak minuta, sa aerodromom i Porto Montenegrom, i ima najviše novijeg smeštaja — zaseban vodič je na strani Tivat — Porto Montenegro, plaže i kako se stiže iz Srbije.

Za plažu Kotor nije idealan — zaliv ima uređene kupališne platoe, a prave plaže su ka Budvi i Herceg Novom.

Rezervacija je obavezna u julu i avgustu, naročito unutar zidina gde je kapacitet mali.

Hrana i piće

Bokeljska kuhinja je primorska, sa jakim italijanskim uticajem i ribom iz zaliva.

Buzara je način spremanja školjki i rakova, sa belim vinom, belim lukom i peršunom.

Crni rižoto dobija boju od sipinog mastila i standard je svake konobe.

Riba na gradele naplaćuje se po kilogramu i pre naručivanja vredi pitati za cenu.

Njeguški pršut i sir dolaze sa Njeguša, sela na putu ka Cetinju, i najbolji su suvenir sa ovog puta.

Kaštradina je sušena ovčetina, zimsko jelo koje se retko nalazi leti.

Priganice su male pržene loptice od testa, koje se služe sa medom i sirom, najčešće kao doručak ili desert.

Vino dolazi sa Crmnice i iz Podgorice — vranac je crno, krstač belo.

Cene u starom gradu su najviše u zalivu; u Dobroti i Prčanju je isti tanjir osetno jeftiniji.

Koliko novca računati

Plaća se evrom, iako Crna Gora nije članica Evropske unije, pa nema ni menjačnica ni kursnih razlika.

Kartica se prima u hotelima i većim restoranima, ali u konobama, na pijaci i za barku do ostrva treba gotovina.

Ulaz na zidine se naplaćuje u sezoni i najveća je pojedinačna stavka u gradu.

Barka do Gospe od Škrpjela naplaćuje se po osobi i plaća na licu mesta.

Smeštaj unutar zidina je najskuplji; Dobrota i Prčanj su znatno povoljniji za isti kvalitet.

Parking u Kotoru je naplativ i u sezoni pretrpan — jedan od razloga zbog kojih mnogi ne dolaze automobilom.

Ležaljke na kupališnim platoima naplaćuju se po danu.

Muzeji i crkve imaju simbolične ulaznice.

Kako se stiže do Kotora

Iz Beograda ima 541 kilometar po našim merenim podacima, a vozi se približno sedam i po sati sa pauzama. Ruta ide preko Zlatibora i Prijepolja na granični prelaz Gostun–Dobrakovo, pa kroz Bijelo Polje i Mojkovac ka primorju. Detalji i cena po putniku stoje na strani minibus prevoz Beograd – Kotor — cena.

Ukrcavanje zakazujemo u dogovoru sa vama, u okviru večernjeg polaska iz Beograda. Najčešće se kreće uveče, tako da se najveći deo puta pređe noću i stigne ujutru.

Iz Novog Sada se ide preko Beograda na isti koridor; relacija je na strani kombi prevoz putnika Novi Sad → Kotor.

Vozilo staje pred ulazom u smeštaj gde god prilaz to dozvoljava. Kroz bedeme se ne ulazi, pa se za jezgro iskrcava kod Morskih vrata.

Crna Gora nije u Šengenu, pa je prelazak brz i bez vize, uz pasoš ili biometrijsku ličnu kartu.

Deonica kroz Crnu Goru vodi brdskim putevima sa serpentinama, pa se vozi mirnije nego što kilometraža sugeriše.

Takse na granici, putarine i prtljag ulaze u dogovoreni iznos i ne plaćaju se usput.

Plan po danima

Prvi dan je uspon uz zidine ujutru, pa stari grad i katedrala popodne.

Drugi dan ide u Perast i na Gospu od Škrpjela, sa povratkom pred veče.

Treći dan može do Njeguša i Cetinja, ili do Lovćena sa mauzolejom.

Četvrti dan vodi na plaže ka Budvi ili u Herceg Novi.

Ako birate samo jednu stvar, neka to bude uspon uz zidine u prvom satu po otvaranju.

Izleti iz Kotora

Lovćen je nacionalni park iznad zaliva, sa mauzolejom Petra II Petrovića Njegoša na vrhu Jezerski vrh, do kog vodi 461 stepenik.

Njeguši su selo na tom putu, rodno mesto dinastije Petrović i izvor najpoznatijeg pršuta u zemlji.

Cetinje je stara prestonica, sa manastirom i muzejima u nekadašnjim poslanstvima.

Serpentine iznad Kotora imaju dvadeset pet krivina i sa svake se otvara drugačiji pogled na zaliv.

Herceg Novi je na sat vremena, na ulazu u zaliv, sa stepenastim starim gradom — detaljnije na strani Herceg Novi — stari grad, plaže i kako se stiže iz Srbije.

Tivat i Porto Montenegro su dvadeset minuta, sa marinom i savremenom ponudom.

Budva je pola sata i najbliža prava plažna destinacija — ceo vodič je na strani Budva — plaže, šta videti i kako doći iz Beograda.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su barke, ostrva i mačke sigurna karta; uspon uz zidine sa malom decom nije preporuka zbog neravnih stepenika i izloženosti.

U paru Kotor najbolje radi uveče, kada kruzeri odu i grad se isprazni.

U grupi se najviše štedi na apartmanskom smeštaju u Dobroti i na zajedničkoj barci do ostrva.

Za starije putnike stari grad je ravan i prohodan, ali zidine nisu; obilazak zaliva barkom je bolja zamena.

Šta doneti kući

Njeguški pršut i sir su najbolji suvenir sa ovog puta; kupuju se u samim Njegušima, na putu ka Cetinju.

Maslinovo ulje sa crnogorske obale prodaje se u manjim proizvodnim količinama i razlikuje se od masovnog.

Vranac i krstač su domaće sorte vina, crno i belo, iz Crmnice i okoline Podgorice.

Med i lekovite trave dolaze sa Lovćena i prodaju se uz put preko serpentina.

Rukotvorine sa motivom mačke su kotorski specijalitet, od magneta do slika.

Filigran i srebro rade se u nekoliko radnji unutar zidina, sa dužom tradicijom.

Praktično: prtljag po putniku kod nas se ne naplaćuje posebno, pa se sve ovo nosi bez doplate.

Uspon uz zidine u podne u julu. Nema senke, a stena zrači toplotu.

Dolazak u dan kada su dva kruzera u luci. Stari grad je tada pun od deset do četiri.

Dolazak automobilom bez rezervisanog parkinga. U sezoni je gotovo nemoguće naći mesto.

Očekivanje peščanih plaža. Boka ima kupališne platoe, a prave plaže su ka Budvi.

Naručivanje ribe bez pitanja za cenu. Naplaćuje se po kilogramu i račun ume da iznenadi.

Planiranje Perasta u popodnevnim satima. Tada su grupe tamo; ujutru je varošica prazna.

Kotor naspram drugih gradova na obali

Naspram Budve Kotor nema plaže ni noćni život, ali ima staro jezgro koje je celina pod zaštitom i zaliv kakav Budva nema.

Naspram Dubrovnika razlike su u ceni i gužvi: Kotor je znatno jeftiniji i manje pretrpan, uz jezgro koje je manje, ali kompaktnije.

Naspram Herceg Novog Kotor je lepši za obilazak, dok Herceg Novi ima više zelenila i bolje plaže.

Naspram Perasta Kotor je živ grad, a Perast muzej na otvorenom u kom se ne dešava ništa — zato se najbolje kombinuju.

Naspram Tivta razlika je u karakteru: Tivat je nov i marinski, Kotor srednjovekovni.

Zaključak: Kotor se bira zbog jezgra i zidina, a plaža i provod se traže dvadesetak kilometara južnije.

Kada tokom dana ići gde

Rano ujutru su zidine i stari grad prazni — to je najbolji sat u danu.

Od deset do četiri kruzeri pune jezgro; tada ima smisla biti u Perastu, na barci ili na Lovćenu.

Popodne je najtoplije i najgore za uspon; senke na stazi nema.

Posle pet grad se prazni i vraća domaćima.

Uveče rade kafane na trgovima, a šetnja kejom daje najlepši pogled na osvetljene bedeme.

Nedeljom pre podne služba u katedrali menja atmosferu jezgra i vredi je čuti spolja.

Praktični saveti

Dokumenta. Pasoš je najizvesniji; biometrijska lična karta je po propisu prihvaćena, a nebiometrijska nije. Vize nema.

Valuta je evro, pa nema menjanja novca.

Sat se ne pomera, a sporazumevanje ne traži nijednu stranu reč.

Česmovača je za piće u celom zalivu.

Obuća mora imati đon koji drži — kamen u starom gradu je uglačan, a stepenici na zidinama neravni.

Krema sa zaštitom je obavezna za uspon, jer se sunce odbija i od mora i od kamena.

Boka je najkišovitiji deo zemlje van sezone; jesenji i zimski dolazak traži kabanicu.

Signal je dobar u gradu, ali slabi na višim delovima zidina i na serpentinama.

Za koga Kotor nije pravi izbor

Za odmor na plaži. Zaliv ima platoe, ne peščane plaže.

Za mir u avgustu. Kruzeri i grupe pune jezgro svakodnevno.

Za putovanje bez ijednog uspona. Grad je stisnut uz stenu, a najlepše se vidi odozgo.

Za jeftin smeštaj u samom jezgru. Kapacitet unutar zidina je mali i skup.

Ali za grad koji je pod Uneskovom zaštitom od 1979. i zidine koje se penju 260 metara iznad mora — Kotor nema poređenja na ovoj obali.

Ukratko

Kotor je stari grad stisnut između zaliva i stene, sa zidinama dugim četiri i po kilometra koje se penju do tvrđave Svetog Ivana.

Dva dana su prava mera: jedan za uspon i jezgro, drugi za Perast i ostrva. Najbolji meseci su maj, jun i septembar, a najgori sati oni kada su kruzeri u luci.

Termin i konačan iznos po putniku dogovaramo unapred — sve o relaciji stoji na strani kombi prevoz Srbija → Crna Gora.