Crna Gora — kada ići, koje primorje i kako do Crne Gore

Crna Gora je najbliža morska destinacija iz Srbije u koju se ulazi bez pasoša i bez menjanja novca. Na svega nekoliko desetina kilometara obale smenjuju se zaliv pod planinama, gradovi sa venecijanskim nasleđem, šljunkovite rivijere i peščane plaže duge kilometrima — a iza njih kanjoni i planine koje su same po sebi razlog za dolazak. Kako se stiže i koliko košta po putniku, stoji na strani kombi prevoz Srbija → Crna Gora.

Kada ići u Crnu Goru

Maj je za obilazak Boke, Skadarskog jezera i kanjona; more je još sveže, ali su cene najniže u godini.

Jun je mesec kada more dostigne prijatnu temperaturu, a obala još nije prepuna — zato ga stalni gosti i biraju najčešće.

Jul je pun; obala je najprometnija, a smeštaj u Budvi i okolini rezerviše se mesecima ranije.

Avgust je vrhunac po ceni i broju gostiju; prva polovina meseca je najteža za rezervaciju.

Septembar je izvrstan izbor — more je najtoplije u godini, mesta se isprazne posle prve nedelje, a cene padaju.

Oktobar je za planine i zaleđe; kupanje je za otpornije, ali su Durmitor i kanjoni tada najlepši.

Klima je mediteranska na obali i planinska u zaleđu, a razlike su velike na kratkom rastojanju. Dok je u Budvi trideset stepeni, na Durmitoru može biti petnaest. Boka je zaklonjena planinama, pa je more tamo mirnije, ali i vazduh vlažniji nego na otvorenoj obali.

Regije — koju izabrati

Boka Kotorska je zaliv uvučen duboko u kopno, sa planinama koje se dižu pravo iz vode. Kotor, Perast i Herceg Novi imaju kameno jezgro i venecijansko nasleđe, a Tivat marinu Porto Montenegro. Plaže su šljunkovite i betonske, more mirno, a atmosfera pitomija nego na otvorenoj obali. Bira se kada su gradovi i pejzaž važniji od plaže — ceo vodič je na strani Boka Kotorska — koje mesto izabrati, šta videti i plaže.

Budvanska rivijera je turističko srce zemlje: Budva sa starim gradom i najviše noćnog života, Bečići sa dugom plažom i hotelima, Petrovac sa uvalom i borovinom, uz Sveti Stefan kao najpoznatiju sliku Crne Gore. Ovde je izbor plaža i sadržaja najveći, ali i gužva — detaljnije na strani Budvanska rivijera — koje mesto izabrati, plaže i smeštaj.

Južno primorje obuhvata Sutomore, Bar i Ulcinj. Ovde su prave peščane plaže, cene najniže na obali, a leto najduže — Ulcinj je najjužniji i najtopliji deo zemlje — više na strani Južno primorje — koje mesto izabrati, plaže i šta videti.

Zaleđe i planine nisu mesto za letovanje, ali jesu razlog za izlet: Durmitor, kanjon Tare, Skadarsko jezero i Lovćen menjaju utisak o celom odmoru.

Šta videti

Kotor ima najbolje očuvano srednjovekovno jezgro na Jadranu posle Dubrovnika; njegovo prirodno i kulturno-istorijsko područje upisano je na Uneskovu listu 1979. godine — ceo vodič je na strani Kotor — zidine, šta videti i kako doći iz Beograda.

Zidine iznad Kotora penju se do tvrđave svetog Ivana, na preko dvesta metara visine; uspon ima oko hiljadu trista stepenika i najbolji je pogled na zaliv.

Perast je barokni gradić bez ijednog savremenog zdanja, sa svega nekoliko stotina stanovnika i dva ostrvca pred sobom — Gospom od Škrpjela, nasutim ostrvom sa crkvom, i Svetim Đorđem sa benediktinskim samostanom.

Sveti Stefan je nekadašnje ribarsko naselje na ostrvcetu povezanom prevlakom, pedesetih godina pretvoreno u hotelski kompleks; samo ostrvo nije dostupno posetiocima, ali je pogled sa obale i sa vidikovca iznad puta najpoznatiji prizor u zemlji.

Stari grad Budve ima citadelu, uske ulice i tri crkve na istom trgu.

Stari Bar je napušteni grad pod planinom Rumijom, razoren eksplozijom baruta u devetnaestom veku; danas je uređen kao arheološki park sa preko dvesta objekata, akvaduktom i maslinom za koju se veruje da je stara više od dve hiljade godina.

Velika plaža kod Ulcinja duga je oko trinaest kilometara i najduža je peščana plaža u zemlji; turistički izvori je često nazivaju i najdužom na Jadranu.

Ada Bojana je rečno ostrvo okruženo vodom sa tri strane — Bojanom sa dve i morem sa treće — sa ribljim restoranima podignutim na drvenim stubovima nad rekom.

Durmitor je nacionalni park upisan na Uneskovu listu 1980. godine, sa Crnim jezerom i vrhovima preko dve i po hiljade metara.

Kanjon Tare je najdublji kanjon u Evropi, sa oko hiljadu trista metara; svetski poredak se razlikuje od izvora do izvora, pa se ovde ne navodi.

Skadarsko jezero je najveće jezero na Balkanu i deli ga granica sa Albanijom; obilazi se čamcem kroz polja lokvanja, uz manastire na ostrvima i koloniju pelikana.

Lovćen je planina iznad Kotora sa Njegoševim mauzolejem na vrhu, do kog vodi dvesta šezdeset stepenika kroz tunel.

Cetinje je stara prestonica, sa manastirom, dvorom kralja Nikole, muzejima i zdanjima nekadašnjih poslanstava velikih sila.

Plaže i more

Vrsta obale. Crna Gora ima raznovrsniju obalu nego što se očekuje — od betonskih platoa u Boki, preko šljunka na Budvanskoj rivijeri, do pravog peska na jugu.

Boka ima mirno more i uređene obale, ali su plaže uske; more je hladnije, jer se u zaliv ulivaju podzemni izvori.

Budvanska rivijera ima najviše plaža na najmanjem prostoru — Slovenska plaža, Bečići, Rafailovići, Kamenovo, Pržno.

Južno primorje ima peščane plaže: Sutomore, Šušanj, Velika plaža i Ada Bojana.

Bistrina je najbolja na otvorenoj obali i oko Petrovca; u Boki je voda mirnija, ali manje providna.

Ležaljke se plaćaju na uređenim delovima, a slobodnih obala ima svuda osim u samom centru Budve.

Sezona kupanja traje od sredine juna do sredine septembra, a na jugu i do početka oktobra.

Za decu su najbolji Sutomore, Bečići i plitke uvale kod Tivta.

Gde odsesti

Apartmani i sobe kod domaćina su najčešći oblik smeštaja i najpovoljniji za porodice.

Hoteli su najbrojniji u Budvi, Bečićima i Tivtu, sa ponudom od dve do pet zvezdica.

Boka ima kamene kuće i manje objekte u Perastu, Prčanju i Stolivu, sa najlepšim pogledom u zemlji.

Južno primorje ima najniže cene, posebno u Sutomoru i Baru.

Sveti Stefan i Miločer su najskuplji deo obale.

Kampovi postoje kod Ulcinja, na Adi Bojani i u zaleđu Boke.

Pre potvrde rezervacije proverite koliko je zaista do plaže, da li se klima plaća posebno, ima li parking mesto uz objekat i da li je boravišna taksa uračunata u cenu.

Hrana i cene

Crnogorska kuhinja spaja primorsku i planinsku tradiciju, pa se na istoj obali jede i riba i njeguški pršut.

Šta probati: ribu i lignje na žaru, buzaru od školjki iz Boke, njeguški pršut i sir iz ulja, kastradinu, priganice i uštipke; iz zaleđa dolaze kajmak i med.

Vina: vranac i krstač iz Plantaža kod Podgorice, dostupni svuda po niskim cenama.

Cene su niže nego u Hrvatskoj, ali više nego u Srbiji, posebno u Budvi u avgustu. Konobe u zaleđu i u Južnom primorju daju najbolji odnos cene i kvaliteta. Valuta je evro, pa nema menjanja novca ni gubitka na kursu.

Koliko košta letovanje

Prevoz je prva stavka i najviše zavisi od načina putovanja; cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Crna Gora.

Smeštaj je najveća stavka; Budva i Sveti Stefan su najskuplji, Sutomore i Bar najpovoljniji.

Boravišna taksa plaća se po osobi i noćenju, a iznos se razlikuje po opštinama.

Ležaljke se plaćaju po paru sa suncobranom na uređenim plažama.

Hrana je promenljiva koja najviše zavisi od navika — apartman sa kuhinjom osetno smanjuje trošak.

Izleti su najčešće Boka brodom, Skadarsko jezero i Durmitor sa kanjonom Tare.

Parking je u Budvi i Kotoru naplativ i redak u sezoni.

Valuta je evro, pa se ne gubi na menjanju i kurs se ne prati.

Kako se stiže iz Srbije

Put iz Srbije ide preko Zlatibora i Prijepolja do prelaza Gostun–Dobrakovo, pa kroz Bijelo Polje i Mojkovac, pored kanjona Morače, do Podgorice i dalje na obalu. Deonica kroz kanjon je uska i krivudava, pa vožnja traje duže nego što kilometraža nagoveštava.

Sopstvenim automobilom dobija se sloboda za obilazak, ali je put zahtevan — planinski, sa mnogo krivina i sporim kolonama u sezoni.

Autobusom je cena najniža, uz dolazak na stanicu i dodatni prevoz do smeštaja.

Avionom postoje linije do Podgorice i Tivta, uz transfer do odredišta.

Kombijem od vrata do vrata ceo put se prelazi u jednom potezu: polazak sa vaše adrese, bez stanica i bez prepakivanja kofera, a izlazak pred ulazom u smeštaj. Takse na granici i putarine već su u dogovorenoj ceni. Kilometraža i cena po polaznom gradu stoje na stranama prevoz putnika Beograd – Budva, a iznos po putniku na strani minibus prevoz Beograd – Budva — cena i kombi prevoz Beograd → Kotor, a poređenje svih destinacija u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Granica Gostun–Dobrakovo je glavni prelaz na ovom pravcu; u vrhuncu sezone se zna čekati, posebno subotom.

Dokumenta i pravila

Lična karta je dovoljna — državljani Srbije ulaze i borave u Crnoj Gori bez pasoša i bez vize.

Deca moraju imati sopstveni dokument, i za njih je pasoš najsigurniji; dete starije od deset godina može imati svoju biometrijsku ličnu kartu.

Maloletnici bez roditelja putuju uz overenu saglasnost.

Ako se putuje svojim automobilom, uz vozačku i saobraćajnu dozvolu obavezan je i zeleni karton osiguranja.

Valuta je evro, iako Crna Gora nije u evrozoni — usvojila ga je jednostrano.

Zdravstveno osiguranje pokriva sporazum dveju država, ali potvrdu treba uzeti u filijali fonda pre polaska, jer se na licu mesta ne izdaje.

Boravišna taksa plaća se pri odjavi iz smeštaja i najčešće je već uračunata u cenu.

Roming je za zemlje Zapadnog Balkana ograničen posebnim sporazumom, pa su cene znatno niže nego kada se putuje u Evropsku uniju.

Zaleđe — planine, kanjoni i jezera

Durmitor je nacionalni park sa osamnaest ledničkih jezera i vrhovima preko dve i po hiljade metara; upisan je na Uneskovu listu 1980. godine.

Crno jezero kod Žabljaka je najpoznatije i obilazi se stazom oko cele obale.

Kanjon Tare je najdublji u Evropi; rafting se organizuje na deonicama različite težine, od aprila do oktobra.

Most na Đurđevića Tari je betonski luk iz tridesetih godina, sa zip lajnom preko kanjona.

Skadarsko jezero je najveće na Balkanu i deli ga granica sa Albanijom; obilazi se čamcem iz Virpazara.

Manastir Ostrog je uklesan u vertikalnu stenu i najposećenije je svetilište u zemlji.

Lovćen ima Njegošev mauzolej na vrhu, sa pogledom na celu Boku i na Skadarsko jezero.

Biogradska gora je jedna od poslednjih prašuma u Evropi, sa jezerom u sredini.

Za obilazak zaleđa potrebno je vozilo ili organizovan izlet, jer javni prevoz ka planinama vozi retko i uglavnom samo do većih mesta poput Žabljaka i Kolašina.

Plaže po tipu — gde koju tražiti

Peščane su gotovo isključivo na jugu: Velika plaža kod Ulcinja sa oko trinaest kilometara, Ada Bojana, Šušanj i deo Sutomora.

Sitni šljunak preovlađuje na Budvanskoj rivijeri — Bečići, Rafailovići, Kamenovo i Slovenska plaža.

Krupan šljunak i beton su tipični za Boku, gde su obale uske, ali je more mirno i bez talasa.

Divlje uvale kriju se na poluostrvu Luštica i oko Petrovca, do njih se stiže stazom ili brodom.

Plaže sa borovinom su retke, a najbolje su kod Petrovca i u Miločeru.

Uređene plaže sa ležaljkama, tuševima i barovima najbrojnije su u Budvi, Bečićima i Tivtu.

Za najmlađe su najpogodnije Sutomore i Bečići, zbog postepenog ulaza i dugog plićaka.

Za mir se biraju Luštica, Buljarica i severni deo Velike plaže, gde i u avgustu ima slobodnog prostora.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najbolji Bečići, Sutomore i plitke uvale kod Tivta — pesak ili sitan šljunak i kratke razdaljine.

U paru su Perast, Sveti Stefan i Petrovac ono što se najduže pamti.

U grupi je Budva najpraktičnija, sa najviše smeštaja, izlazaka i sadržaja na jednom mestu.

Sa tinejdžerima rade Budva i Bečići, zbog programa i sportova na vodi.

Za starije putnike su Herceg Novi i Tivat udobniji — ravno šetalište i lak pristup moru.

Za planinare i avanturiste su Durmitor, Tara i Prokletije nešto što obala ne može da ponudi.

Boka Kotorska izbliza

Zaliv je dubok oko dvadeset osam kilometara i sastoji se od četiri manja zaliva povezana tesnacima, pa se često opisuje kao jedini predeo na Sredozemlju koji podseća na fjord — iako geološki to nije, nego potopljeni rečni kanjon.

Kotor je najbolje očuvano jezgro, sa katedralom svetog Tripuna iz dvanaestog veka i zidinama koje se penju uz strmu padinu.

Perast ima šesnaest baroknih palata i nijednu savremenu zgradu; brodom se odatle stiže do Gospe od Škrpjela za nekoliko minuta.

Gospa od Škrpjela je jedino veštačko ostrvo na Jadranu — nastalo je bacanjem kamenja koje traje vekovima, a običaj se i danas obeležava svakog jula.

Herceg Novi je grad stepenica, sa tvrđavama iz četiri različite epohe i najviše zelenila u zalivu — zaseban vodič je na strani Herceg Novi — stari grad, plaže i kako se stiže iz Srbije.

Tivat ima Porto Montenegro, marinu izgrađenu na mestu nekadašnjeg vojnog remonta, i najbliži je aerodrom — detaljnije na strani Tivat — Porto Montenegro, plaže i kako se stiže iz Srbije.

Prčanj i Stoliv su mirna mesta na suprotnoj obali, sa kamenim kućama i najlepšim pogledom na Kotor.

Verige su najuži deo zaliva, širok svega tri stotine metara; nekada se tu zatezao lanac koji je zatvarao ulaz brodovima.

Vožnja brodom kroz zaliv obilazi oba ostrvca i traje pola dana.

Ostrva, jezera i reke

Gospa od Škrpjela i Sveti Đorđe su dva ostrvca pred Perastom; prvo je veštačko sa crkvom, drugo prirodno sa benediktinskim samostanom i čempresima.

Sveti Nikola kod Budve je najveće ostrvo na crnogorskoj obali, poznato i kao Havaji; taksi brodovi voze do njega svakih pola sata u sezoni.

Ada Bojana je rečno ostrvo na ušću Bojane, sa peščanom plažom i ribljim restoranima na stubovima.

Skadarsko jezero je najveće na Balkanu; u njemu žive pelikani, a na ostrvima stoje manastiri iz srednjeg veka.

Rijeka Crnojevića je mesto sa kog polaze čamci na jezero, sa čuvenim meandrom koji se fotografiše sa vidikovca.

Crno jezero na Durmitoru sastoji se zapravo od dva jezera koja se leti razdvoje kada nivo vode opadne.

Biogradsko jezero leži usred prašume i obilazi se stazom oko obale za oko sat vremena.

Plavsko jezero je na krajnjem istoku, pod Prokletijama, i gotovo je bez turista.

Manastiri i duhovno nasleđe

Ostrog je najposećenije svetilište u zemlji — manastir uklesan u vertikalnu stenu na visini od devetsto metara, sa moštima svetog Vasilija Ostroškog. Gornji manastir se obilazi peške ili vozilom uskim putem, a hodočasnici dolaze iz cele Evrope.

Cetinjski manastir čuva desnicu svetog Jovana Krstitelja i česticu Časnog krsta, a osnovan je krajem petnaestog veka.

Manastir Morača iz trinaestog veka leži uz kanjon istoimene reke, sa freskama koje spadaju među najvrednije u srpskom srednjovekovnom slikarstvu.

Piva je manastir koji je zbog izgradnje hidroelektrane izmešten kamen po kamen, zajedno sa svim freskama.

Savina kod Herceg Novog ima tri crkve u istom dvorištu i bogatu riznicu.

Manastiri na Skadarskom jezeru — Beška, Starčevo, Kom — leže na ostrvima i obilaze se čamcem.

Katedrala svetog Tripuna u Kotoru je iz 1166. godine i jedna je od najstarijih na istočnom Jadranu.

Pravila obilaska su ista svuda: pokrivena ramena i kolena, tišina i fotografisanje samo tamo gde je dozvoljeno.

Van sezone

Maj i jun daju najbolji odnos cene i doživljaja, uz prazne gradove i najlepše zaleđe.

Septembar je najtoplije more u godini, sa cenama nižim za trećinu nego u avgustu.

Oktobar je za planine i kanjone; deo obale već zatvara.

Zima je mirna; Budva i Kotor rade cele godine, a Kolašin i Žabljak imaju skijanje.

Kratka istorija za putnike

Obala je od antike bila deo grčkog i rimskog sveta — Risan u Boki bio je prestonica ilirske kraljice Teute, a rimski mozaici sa prikazom boga Hipnosa i danas se tamo obilaze.

Od dvanaestog veka Kotor je imao status slobodnog grada sa sopstvenim statutom, a od 1420. do pada Republike bio je pod Venecijom — otuda lavovi svetog Marka na kapijama i barokne palate u Perastu.

Peraški pomorci bili su na glasu u celom Sredozemlju; iz njih je regrutovan i deo ruske carske mornarice, a pomorska škola u Perastu školovala je kapetane vekovima.

Crna Gora se kao samostalna kneževina učvrstila u devetnaestom veku, sa Cetinjem kao prestonicom; zdanja nekadašnjih poslanstava velikih sila i danas stoje u gradu.

Njegoš, vladika i pesnik, sahranjen je na Lovćenu po sopstvenoj želji; mauzolej na vrhu podignut je sedamdesetih godina prošlog veka, a do njega vodi tunel sa dvesta šezdeset stepenika.

Zemljotres 1979. godine teško je oštetio Boku i primorje; obnova Kotora trajala je decenijama i upravo je tada grad upisan na Uneskovu listu, a istovremeno i na listu ugroženih dobara sa koje je skinut 2003.

Nezavisnost je obnovljena 2006. godine, a evro je u upotrebi od 2002, iako zemlja nije u evrozoni.

Aktivnosti i sportovi

Rafting na Tari je najpoznatija avantura u zemlji; deonice traju od pola dana do dva dana, a sezona je od aprila do oktobra.

Kajak po Boki je najmirniji način da se vide obale zaliva do kojih se kopnom ne stiže.

Ronjenje je zanimljivo zbog potopljenih brodova u Boki i podvodnih pećina kod Ulcinja.

Kajtsurf ima najbolje uslove na Adi Bojani i Velikoj plaži, gde vetar duva pouzdano kroz celo leto.

Planinarenje vodi na Durmitor, Lovćen i u Prokletije, sa stazama za sve nivoe.

Biciklizam je razvijen oko Skadarskog jezera i po Lovćenu, uz uređene rute.

Zip lajn preko kanjona Tare, kod mosta na Đurđevića Tari, dug je preko tri stotine metara.

Skijanje postoji na Kolašinu i Žabljaku, sa cenama znatno nižim nego u alpskim zemljama.

Praktični saveti

Rezervacija za avgust radi se mesecima unapred, jer je obala kratka i kapaciteti se brzo popune.

Put kroz kanjon Morače je uzak i krivudav; sa decom koja teško podnose vožnju vredi računati na pauze.

Parking u Budvi i Kotoru je skup i redak; smeštaj se bira i po tome ima li sopstveno mesto.

Obuća za vodu je korisna na šljunkovitim plažama Boke i Budvanske rivijere.

Sunce je jako, a u Boki se odbija od vode i kamena — zaštitni faktor je potreban i u hladu.

Voda sa česme je pitka na celoj obali.

Kartice se primaju u većim mestima, ali je gotovina potrebna na pijacama i kod manjih iznajmljivača.

Uspon na kotorske zidine planira se ujutru ili predveče, jer nema hlada; ulaz se u sezoni naplaćuje, a voda i obuća sa dobrim đonom su obavezni, jer je kamen klizav.

Česte greške

Dolazak bez rezervacije u avgustu. Obala je kratka i kapaciteti se popune ranije nego na drugim destinacijama.

Boravak samo na plaži. Boka, Skadarsko jezero i Durmitor su na dohvat ruke i menjaju ceo utisak.

Očekivanje da je sve peščano. Pesak je uglavnom na jugu; Boka i Budvanska rivijera su šljunkovite.

Podcenjivanje puta. Kilometraža vara — planinske deonice su spore, posebno u koloni.

Uspon na zidine u podne. Nema senke, a stepenice su strme i klizave.

Vožnja u stari grad. Kotor i Budva su pešačke zone, a parking u okolini je skup.

Koliko dana treba

Za tri dana stane Budvanska rivijera sa jednim izletom u Boku.

Za pet dana može cela obala — Boka, Budva i jug — bez menjanja smeštaja.

Za sedam dana stane obala sa jednim celodnevnim izletom u zaleđe, na Skadarsko jezero ili Durmitor.

Za deset dana može i kombinacija mora i planine, sa nekoliko noćenja na Žabljaku ili Kolašinu.

Za produženi vikend je najlogičnija Boka, jer je najbliža granici i sve je na kratkim razdaljinama.

Za klasično letovanje je sedam noćenja prava mera, a smeštaj se bira po tome kakvu plažu tražite.

Razdaljine su male, ali putevi spori — od Herceg Novog do Ulcinja ima oko sto trideset kilometara, a vožnja traje preko tri sata.

Kako se kreće po zemlji

Autobusi povezuju sva primorska mesta i voze često; karte se kupuju na stanici ili u vozilu.

Trajekt Kamenari–Lepetane preseca Boku i skraćuje put od Herceg Novog ka Tivtu za pola sata; vozi neprekidno.

Taksi brodovi povezuju plaže na Budvanskoj rivijeri i vode do ostrva Sveti Nikola.

Voz ide od Bara preko Podgorice ka Beogradu i jedna je od najlepših pruga u Evropi, sa mostom nad Malom Rijekom.

Iznajmljivanje vozila ima smisla za zaleđe i planine, gde javni prevoz vozi retko.

Bicikl je prijatan oko Skadarskog jezera i po Luštici, ali ne i na magistrali.

Parking je u Budvi, Kotoru i Svetom Stefanu naplativ i u sezoni popunjen do podneva.

Magistrala je jedini put duž obale, pa se u julu i avgustu stvaraju kolone — putovanja između mesta planiraju se van vršnih sati.

Za koga Crna Gora nije pravi izbor

Ako tražite duge peščane plaže po celoj obali, one su samo na jugu; Boka i Budvanska rivijera su šljunkovite.

Ako vam smeta gužva, Budva je u avgustu među najprometnijim mestima na Jadranu.

Ako ne volite planinske puteve, dolazak iz Srbije je zahtevan, sa dugim krivudavim deonicama.

Ako tražite ostrva, Crna Gora ih praktično nema — za to su Hrvatska i Grčka.

Ako birate po ceni u vrhuncu sezone, Budva ume da bude skuplja od nekih hrvatskih i grčkih mesta.

Ako putujete bez vozila i planirate zaleđe, javni prevoz ka planinama traži ozbiljno planiranje.

Festivali i događaji

Kotor Art i Kotorske ljetnje igre pretvaraju stari grad u pozornicu tokom jula i avgusta.

Bokeljska noć krajem avgusta je karnevalska povorka ukrašenih barki po zalivu, sa vatrometom.

Fašinada u Perastu, svakog 22. jula, obeležava se povorkom barki koje bacaju kamenje oko Gospe od Škrpjela — običaj star vekovima kojim je ostrvo i nastalo.

Sea Dance i letnji festivali na Jazu kod Budve okupljaju desetine hiljada posetilaca.

Praznik mimoze u Herceg Novom drži se u februaru još od 1969. godine.

Njegoševi dani na Cetinju i Lovćenu obeležavaju se u jesen.

Za planiranje vredi znati da se u vreme velikih festivala smeštaj u Budvi popuni i poskupi, pa termin bira ko traži mir.

Ukratko

Crnu Goru birajte kada hoćete more bez pasoša i bez menjanja novca, a uz njega i gradove sa istorijom i planine kakve obala retko ima. Budvanska rivijera je najlogičniji izbor za prvi dolazak, Boka za one kojima je pejzaž važniji od plaže, a Južno primorje za pesak i najniže cene.