Olimpijada — antička Stagira, uvale i gde odsesti
Olimpijada je kameno selo na severoistoku Halkidikija, uz uvale sa najbistrijom vodom Strimonskog zaliva. Sedamsto metara odatle stoji nalazište antičke Stagire, grada u kom je rođen Aristotel. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz putnika Beograd → Olimpijada; sve destinacije u Grčkoj i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Grčka; o celoj regiji piše na strani Solunska regija — koje mesto izabrati, grad i plaže.
Kada ići
Maj je zelen, i tada je obilazak nalazišta najprijatniji.
Jun donosi toplo more i prazne uvale.
Jul je vruć, ali su uvale male i zaklonjene.
Avgust je vrhunac, a male uvale se tada popune pre podneva.
Početak septembra spaja toplo more i mir.
Kraj septembra je najmirniji dobar termin.
Oktobar zatvara sezonu, a nalazište ostaje otvoreno.
Van sezone selo radi za sebe, jer živi i od ribarstva.
Selo i njegovo ime
Mesto nosi ime po Olimpijadi, majci Aleksandra Velikog.
Samo naselje je mlado, po grčkim merilima.
Osnovano je 1923. godine.
Naselile su ga grčke izbeglice iz Male Azije.
Zemljište je tada bilo močvarno, a malarija ozbiljan problem.
Po popisu iz 2021. selo je imalo 638 stanovnika.
Danas živi od turizma i ribarstva.
Ta dva zanimanja i danas određuju ritam mesta, i van sezone i u njoj.
Opština kojoj pripada zove se Aristotelis, po filozofu rođenom na susednom rtu.
Antička Stagira
Nalazište je oko sedamsto metara od sela.
Grad je osnovan 655. godine pre nove ere.
Osnovali su ga jonski doseljenici sa ostrva Androsa.
Tražili su trgovačke puteve i nalazišta ruda.
U Stagiri je 384. godine pre nove ere rođen Aristotel.
Grad je 349. godine pre nove ere opsedao i razorio Filip Drugi Makedonski.
Isti vladar ga je potom obnovio, na Aristotelovo zauzimanje.
Filozof je u to vreme bio učitelj njegovog sina, Aleksandra.
Šta se na nalazištu vidi
Sačuvana su dva pojasa bedema.
Onaj na južnom brdu potiče iz petog veka pre nove ere.
Sačuvan je u vrlo dobrom stanju.
Drugi je iz vremena Filipa Drugog, dakle iz razdoblja od 356. do 336. godine.
Otkopani su javne građevine, kuće i akropolj.
Nađeni su i vodovod, skladišta i agora.
Iz šestog veka pre nove ere potiču svetilišta — Tesmoforion posvećen Demetri.
Uz njega su hramovi Zevsa Sotera i Atene Soteire.
Aristotelion
Iskopavanja su otkrila zasvedenu javnu građevinu.
Nazvana je Aristotelion.
Arheolozi veruju da je to grob-oltar filozofa.
U njega bi bio prenet pepeo posle njegove smrti 322. godine pre nove ere.
Aristotel je umro u Halkidi, na Eubeji.
To je tumačenje struke, a ne dokazana činjenica.
Vodič ga zato tako i navodi.
Za posetioca je to ipak najzanimljivija tačka nalazišta.
Građevina je zasvedena i lako se prepoznaje među niskim temeljima oko nje.
Ostrvce Kafkanas
Pred obalom stoji malo ostrvo Kafkanas.
Na njemu su nađeni ostaci zida i građevina iz četvrtog veka pre nove ere.
U antici se zvalo Kapros, istim imenom kao luka Stagire.
Leži naspram samog nalazišta.
Do njega se ne izlazi organizovano, nego barkom.
Sa obale se vidi u punoj širini.
Na njemu niko ne živi, pa je obraslo i tiho.
Zbog nalaza sa njega spada u isto arheološko područje kao i grad.
Ono zaklanja uvalu i drži more mirnim.
Zbog toga je voda u zalivu bistrija i tiša.
Prizor sa ostrvcetom je ono po čemu se mesto pamti.
Uvale i voda
Obala je razuđena, sa nizom malih uvala.
Pesak se smenjuje sa stenom.
Voda je među najbistrijima u Strimonskom zalivu.
Uvale su zaklonjene, pa je more mirno.
Plićak je kratak u odnosu na peščane rivijere.
Za masku i disaljku uslovi su ovde dobri.
Ježeva ima uz stene, pa obuća za vodu koristi.
Za decu su bolji peščani delovi uvala.
Natura 2000
Područje je pod zaštitom programa Natura 2000.
To znači ograničenja u gradnji i korišćenju obale.
Zbog toga velikih kompleksa ovde nema.
Gradnja je niska i skupljena u selu.
Priroda je zadržala izgled koji rivijere nemaju.
Za posetioca to znači manje sadržaja, ali i manje ljudi.
Smeće se nosi sa sobom, jer se područje čuva.
Staze i prilazi uvalama nisu uređeni kao u letovalištima.
Kako se obilazi nalazište
Ulazi se sa puta koji vodi ka rtu.
Staza kroz nalazište je zemljana i neravna.
Table objašnjavaju raspored, jer je kamen mestimično nizak.
Bedem iz petog veka je najuočljiviji deo.
Sa akropolja se vidi cela uvala i ostrvce.
Hlada gotovo da nema, pa se kreće rano ili pred veče.
Za obilazak treba sat do dva, sa zaustavljanjem.
Radno vreme se menja po sezoni, pa se proverava pre polaska.
Aristotel i mesto
Filozof je rođen u Stagiri 384. godine pre nove ere.
Bio je učitelj Aleksandra, sina Filipa Drugog.
Upravo je zbog njegovog zauzimanja grad obnovljen posle razaranja.
Umro je 322. godine pre nove ere, u Halkidi na Eubeji.
Opština kojoj Olimpijada pripada nosi njegovo ime — Aristotelis.
Zajedno sa opštinskom jedinicom Stagira–Akantos, to je jedina takva veza u regiji.
Za posetioca je to razlog da nalazište ne bude usputna stavka.
Ime filozofa nosi i sama opština, ne samo nalazište.
Šta videti i raditi
Nalazište antičke Stagire je glavni razlog dolaska.
Uvale i kupanje zauzimaju najveći deo boravka.
Ostrvce Kafkanas se gleda sa obale ili obilazi barkom.
Ribarska luka je mesto večernjeg izlaska.
Stavros je najbliže veće mesto, sa dužom plažom — više na strani Stavros — šta videti, plaže i kako doći iz Beograda.
Asprovalta i Nea Vrasna su zapadnije, sa peskom pod borovima.
Pećina Petralona je izlet u širem zaleđu.
Za Solun se vozi devedeset kilometara ka zapadu.
Dva bedema, dva razdoblja
Nalazište ima dva odvojena pojasa bedema.
Južni potiče iz petog veka pre nove ere.
On je sačuvan u vrlo dobrom stanju.
Severni je iz vremena Filipa Drugog.
To razdoblje traje od 356. do 336. godine pre nove ere.
Dakle, zid je podignut posle razaranja iz 349.
Grad je time utvrđen dvaput, u razmaku od gotovo dva veka.
Za posetioca to znači da se na istom brdu vide dva sloja odbrane.
Riba i luka
Selo i danas živi od ribarstva, uz turizam.
Barke stoje u maloj luci uz naselje.
Taverne uz vodu drže ono što se tog dana izvuklo.
Izbor zavisi od ulova, ne od jelovnika.
Uveče se uz kej okupljaju i meštani.
Cene su niže nego u letovalištima na rivijerama.
Za goste koji vole ribu to je razlog dolaska sam po sebi.
Van sezone luka radi, pa mesto ne zamre potpuno.
Kroz godinu
Zima je blaga, a selo prazno od gostiju.
Proleće donosi zelenilo na padine iznad uvala.
Maj i jun su najbolji za spoj nalazišta i mora.
Leto je vrelo, a uvale male i brzo pune.
Najtoplije more je od sredine avgusta do sredine septembra.
Jesen je najmirnija, a voda i tada bistra.
Kiše počinju krajem oktobra.
Područje pod zaštitom ostaje zeleno tokom cele godine.
Kroz dan
Jutro je za nalazište, dok nema vreline.
Obilazak traje sat do dva, sa čitanjem tabli.
Podne se provodi u uvali.
Rano popodne je za hlad.
Kasno popodne je za drugu uvalu, jer ih ima nekoliko.
Pred veče se silazi u luku.
Veče je za tavernu sa svežom ribom.
Noć je tiha, jer je selo malo.
Šta razlikuje Olimpijadu
Od Stavrosa je razlikuje veličina i odsustvo šetališta.
Od Asprovalte je razlikuje obala — kamen i uvale umesto dugog peska.
Od halkidičkih prstiju je razlikuje blizina Soluna i kraća vožnja.
Od Pereje i Nei Epivatesa je razlikuje bistrina mora.
Od većine mesta u regiji je razlikuje antičko nalazište na sedamsto metara.
Ono što je izdvaja je spoj providne vode i rodnog mesta Aristotela na istom mestu.
Zašto je selo tu gde jeste
Naselje je podignuto na močvarnom zemljištu.
Malarija je u prvim godinama bila ozbiljan problem.
Izbeglice koje su ga naselile nisu birale mesto, nego su ga dobile.
Zemljište je vremenom isušeno i naselje se ustalilo.
Danas se od tog početka ne vidi ništa osim godine osnivanja.
Ista priča stoji iza više mesta na ovoj obali.
Ono što je ostalo je selo koje ne živi samo od sezone.
To se oseti van jula i avgusta, kada ovde još ima ljudi.
Šta okolina nudi
Stavros je najbliže veće mesto, zapadno uz obalu.
Tamo su prodavnice, banke i duža plaža.
Asprovalta i Nea Vrasna su dalje na zapad.
Jerisos je jugoistočno, na putu ka Svetoj gori.
Pećina Petralona je izlet u širem zaleđu.
Solun je devedeset kilometara ka zapadu.
Za sve to je vozilo najpraktičnije, jer autobusi voze retko.
Ceo severoistok Halkidikija obiđe se iz ovog mesta u nekoliko dana.
Ko se najčešće vraća
Gosti koje zanima antika, zbog Stagire.
Ljubitelji bistre vode i maske.
Porodice koje traže mir, a ne sadržaj.
Oni koji vole ribu, jer selo živi i od ribarstva.
Gosti sa vozilom, jer se odavde obilazi severoistok Halkidikija.
Oni koji dolaze van sezone, kada selo i dalje radi.
Kako je mesto raspoređeno
Selo je skupljeno uz obalu i luku.
Kuće su kamene i niske.
Taverne stoje uz vodu.
Uvale se nižu sa obe strane naselja.
Nalazište je severoistočno, na susednom rtu.
Prodavnice pokrivaju osnovno.
Bankomata ima malo, pa se gotovina nosi.
Za veću nabavku se ide u Stavros ili Jerisos.
Pijace u samom selu nema, pa se povrće kupuje uz put ili u Stavrosu.
Gde odsesti
Ponudu drže sobe, apartmani i manji objekti.
Velikih hotela ovde nema, zbog zaštite područja.
Za blizinu luke biraju se objekti u samom selu.
Za mir se biraju oni uz udaljenije uvale.
Za nalazište je svejedno, jer je sedamsto metara.
Za porodicu je apartman sa kuhinjom praktičniji.
Za avgust rezervišite rano, jer je kapacitet mali.
Proverite koliko ima do uvale, jer je obala razuđena.
Hrana i cene
Taverne uz luku drže svežu ribu.
Riba se naručuje na kilogram, pa se cena zna unapred.
Ponuda je jednostavna, bez velikog izbora.
Cene su niže nego na rivijerama.
Prodavnice pokrivaju svakodnevne potrebe.
Za veći izbor se ide u Stavros.
Voće se kupuje uz put.
Doručak u apartmanu je najjeftinije rešenje.
Koliko novca računati
Smeštaj je među povoljnijima u regiji.
Hrana je umerena, uz ribu kao najveću stavku.
Nalazište ima ulaznicu, čiju visinu objavljuje sama uprava.
Ležaljke se plaćaju samo na uređenim delovima.
Vozilo je ovde korisno, jer je obala razuđena.
Gorivo se troši malo, jer su uvale blizu naselja.
Izvan avgusta smeštaj je znatno povoljniji.
Visinu ulaznice i cene izleta objavljuju sami organizatori, pa ih proverite pre polaska.
Kako se kreće po okolini
Selo se prelazi peške.
Do nalazišta ima sedamsto metara.
Do Stavrosa se ide zapadno, uz obalu.
Do Asprovalte i Nea Vrasne dalje istom stranom.
Do Jerisosa ima trideset pet kilometara ka jugoistoku.
Do Soluna devedeset kilometara ka zapadu.
Autobuske linije voze retko.
Za uvale i izlete vozilo je najpraktičnije.
Kako se stiže
Ruta ide auto-putem na jug, kroz Severnu Makedoniju i pored Soluna, pa ka severoistoku Halkidikija.
Od Beograda do Olimpijade ima 715 kilometara, po našim merenim podacima, uz oko devet sati vožnje.
Mesto je devedeset kilometara od Soluna.
Sa glavnog puta se skreće ka obali Strimonskog zaliva.
Polazak je sa kućne adrese, a putnike ostavljamo pred vratima smeštaja.
Termin, adresa polaska i broj putnika dogovaraju se unapred.
Sve o relaciji stoji na strani minibus prevoz Beograd – Olimpijada, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.
Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa priključenjem beogradskoj liniji — prevoz putnika Novi Sad – Olimpijada.
Cene po polaznom gradu za Olimpijadu stoje na posebnim stranama — kombi prevoz Niš → Olimpijada, kombi prevoz Pančevo → Olimpijada, kombi prevoz putnika Kragujevac → Olimpijada, minibus prevoz Paraćin – Olimpijada, prevoz putnika Smederevo – Olimpijada, kombi prevoz Požarevac → Olimpijada, kombi prevoz Vranje → Olimpijada, kombi prevoz putnika Leskovac → Olimpijada.
Plan po danima
Prvi dan je za dolazak i za obilazak sela i luke.
Drugi dan je za nalazište i bedeme.
Treći dan je za kupanje i ostrvce.
Četvrti dan je za Stavros i okolinu.
Peti dan je za Asprovaltu i zapadni deo obale.
Šesti dan je za pećinu Petralona.
Sedmi dan je za luku i poslednje kupanje.
Sa decom, u paru i u grupi
Sa decom su bolji peščani delovi uvala nego stenoviti.
Sa bebom treba računati na razuđenu obalu i malo hlada.
U paru su nalazište i veče u luci glavni sadržaj.
U grupi apartman sa kuhinjom daje najveću uštedu.
Za starije je selo ravno, ali su prilazi uvalama neuređeni.
Za one koje zanima antika je ovo najzanimljivije mesto u regiji.
Uveče
Veče se provodi uz luku.
Taverne rade do kasno, bez glasne muzike.
Programa u klasičnom smislu nema.
Za izlaske se vozi do Stavrosa ili Asprovalte.
Nebo je ovde tamno, pa se zvezde vide dobro.
Zvuk uveče su barke u luci.
Susedna mesta
Stavros je zapadno, sa dužom plažom i više ponude — ruta i cena stoje na strani minibus prevoz Beograd – Stavros.
Asprovalta je dalje na zapadu, sa peskom pod borovima.
Nea Vrasna je uz nju, mirnija.
Jerisos je jugoistočno, na putu ka Svetoj gori.
Solun je devedeset kilometara ka zapadu — zaseban vodič je na strani Solun — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.
Kasandra i Sitonija su južnije, na prstima Halkidikija.
Van sezone
Maj i oktobar su najbolji za nalazište.
Selo radi i van sezone, jer živi i od ribarstva.
Voda je prehladna za kupanje, ali su uvale i tada lepe.
Smeštaj je tada najjeftiniji u celoj godini.
Vozilo van sezone postaje važnije, pošto se sadržaj traži izvan sela.
Nalazište ima radno vreme koje se menja po sezoni, pa ga proverite.
Česte greške
Obilazak nalazišta u podne, kada na rtu nema hlada.
Očekivanje duge peščane plaže — ovde su uvale i kamen.
Dolazak bez obuće za vodu, zbog stena i ježeva.
Boravak bez vozila, kada je obala razuđena.
Preskakanje Stagire, koja je razlog po kom se mesto razlikuje od suseda.
Očekivanje sadržaja kao u Asprovalti, kog ovde nema.
Praktični saveti
Za nalazište krećite ujutru i ponesite vodu.
Proverite radno vreme nalazišta pre nego što krenete.
Obuću za stene obucite i za uvale, ne samo za rt.
Masku ponesite, jer je voda ovde bistra.
Gotovinu podignite u Stavrosu, jer je ovde izbor mali.
Cenu ribe po kilogramu proverite pre porudžbine, kao i drugde uz luku.
Za izlete uzmite vozilo, pošto autobusi voze retko.
Šta poneti
Obuću za stene i ježeve.
Masku i disaljku, zbog bistre vode.
Kapu i vodu za nalazište, gde hlada nema.
Sopstvenu senku za uvale, koje nisu uređene.
Gotovinu, jer se u selu karticom plaća ređe.
Tanju jaknu za veče uz luku.
Za koga ovo nije pravi izbor
Za goste koji traže dugu peščanu plažu.
Za one koji hoće šetalište i noćni život.
Za boravak bez vozila, zbog razuđene obale.
Za porodice sa bebom, zbog stena i neuređenih prilaza.
Za goste kojima antika ne znači ništa, jer se time gubi pola razloga.
Ukratko
Olimpijada se bira zbog dve stvari koje se retko nalaze zajedno: providne vode u malim, zaklonjenim uvalama i antičkog nalazišta na sedamsto metara od sela. Stagiru su 655. godine pre nove ere osnovali jonski doseljenici sa Androsa; u njoj je 384. rođen Aristotel, a 349. ju je razorio Filip Drugi, pa je na filozofovo zauzimanje obnovio. Na nalazištu stoje dva pojasa bedema, agora i svetilišta iz šestog veka, uz zasvedenu građevinu koju arheolozi tumače kao njegov grob-oltar. Samo selo je mlado — osnovano 1923. izbeglicama iz Male Azije — i nosi ime po majci Aleksandra Velikog. Ako vas zanima kako se do Olimpijade stiže bez presedanja — sve stoji na strani minibus prevoz Beograd – Olimpijada — cena.