Opatija — Lungomare, plaže, vile i gde odsesti

Opatija je najstarije primorsko odmaralište na ovoj obali i to se vidi na svakom koraku — vile iz doba Monarhije, parkovi sa kamelijama i šetalište koje ide uz samo more, bez ijednog uspona. Ono što nema jeste pesak: obala je betonska i šljunkovita, uređena za kupanje, ali ne za igru u plićaku. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz Beograd → Opatija; sve destinacije u Hrvatskoj i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska.

Kada ići u Opatiju

Mart i april su meseci kamelija i najlepše zelenila u parkovima; more je hladno, ali šetalište je prazno.

Maj donosi prijatne dane za razgledanje i uspon na Učku, uz još niske cene.

Jun je početak sezone kupanja — voda se zagreje pred kraj meseca, a gužve još nema.

Jul i avgust su najtopliji i najskuplji; kupališta se popune pre podneva, a smeštaj se traži mesecima ranije.

Septembar je za mnoge najbolji: more je najtoplije u godini, a grad se smiruje posle prve nedelje.

Oktobar je mesec kestena u Lovranu i najprijatniji za šetnju celim Lungomarom.

Od novembra do februara Opatija radi kao mali gradski centar; hoteli i kafići su otvoreni, a cene najniže u godini.

Klima je blaga cele godine — to je i razlog zbog kog je grad uopšte nastao kao odmaralište.

Lungomare — šetalište zbog kog se dolazi

Zvanično ime je Šetalište Franca Jozefa I, a svi ga zovu Lungomare.

Grad Opatija navodi dužinu od deset kilometara; deo izvora daje dvanaest, jer meri ceo potez od Voloskog do Lovrana zajedno sa deonicama kroz sama mesta.

Otvoreno je 1911. godine, posle dvadeset dve godine gradnje.

Ceo potez se prelazi za dva do tri sata laganim korakom — celim putem uz more i bez ijednog uspona.

Većina prelazi samo deo: od centra do Ičića ima oko pola sata hoda, do Voloskog nešto manje.

Prohodno je cele godine i osvetljeno, pa se šeta i uveče i van sezone.

Kolica i invalidska kolica prolaze gotovo celom dužinom, što je na ovoj obali retkost.

Šta videti u Opatiji

Vila Anđolina je početak svega — dovršena je 1844. godine, pregradnjom starijeg objekta, a podigao ju je riječki patricij iz porodice Skarpa i nazvao po svojoj pokojnoj supruzi.

Park oko vile je i danas najlepši deo centra, sa retkim vrstama i kamelijama koje su postale gradski znak.

Grand hotel Kvarner, otvoren 1884, bio je prvi moderni hotel na hrvatskoj obali Jadrana.

Crkva Svetog Jakova stoji nad centrom, na mestu benediktinske opatije po kojoj je grad i dobio ime.

Devojka s galebom (Djevojka s galebom) je kip Zvonka Cara iz 1956. godine, na steni uz Lungomare, i najfotografisanija tačka grada.

Umetnički paviljon Juraj Šporer i Opatijska galerija drže izložbe kroz celu godinu.

Zašto je grad uopšte nastao

Opatija je 4. marta 1889. godine proglašena klimatskim lečilištem, zakonom koji su potpisali car Franc Jozef I i predsednik vlade grof Tafe.

Bila je prvo primorsko klimatsko lečilište Austrougarske na Jadranu.

Zbog toga su podignute vile i hoteli kakvih drugde na ovoj obali nema — građeni su za dugotrajne boravke, ne za letovanje od sedam dana.

Dolazili su Franc Jozef, Gustav Maler i Isidora Dankan, a grad se u tom periodu poredio sa alpskim banjama.

Ta prošlost objašnjava i današnje cene — Opatija se i dalje prodaje kao mesto za miran, uređen odmor, a ne kao plažna destinacija.

Železnica do Rijeke i redovni brodovi tada su je vezali za Beč i Budimpeštu, što je bio uslov za ceo razvoj.

Plaže i kupanje

Peska nema nigde, i to je prva stvar koju treba znati.

Obala je betonska i šljunkovita, uređena u kupališta sa kabinama, tuševima i merdevinama za ulazak u vodu.

Slatina je glavno gradsko kupalište, u samom centru, sa najviše sadržaja i najviše ljudi.

Ičići imaju šljunak, marinu i više prostora, na dvadesetak minuta hoda šetalištem.

Medveja kod Lovrana je najveća šljunkovita plaža na rivijeri i najbolji izbor za ceo dan na moru.

Za pesak i plićak ide se na ostrvo Krk ili u Crikvenicu — vidi vodič za Krk — plaže, mesta i kako se stiže.

Ičići, Ika, Volosko i Lovran

Volosko je na severnom kraju šetališta, stara ribarska luka sa uskim ulicama i najboljom ribom na rivijeri.

Ičići su prvo mesto južno od centra, sa marinom i šljunkovitom plažom, i jeftinijim smeštajem.

Ika je najmanja, sa nekoliko kuća uz samu vodu i uvalom koja se lako promaši.

Lovran je na južnom kraju, sa srednjovekovnim jezgrom i najpoznatijim kestenom na Jadranu.

Marunada u Lovranu je oktobarska priredba oko kestena, kada se po celom mestu prodaju kolači, pića i pečeni maruni.

Sva mesta povezuje isto šetalište, pa se rivijera obilazi peške, bez vozila i bez autobusa.

Učka i zaleđe

Park prirode Učka diže se odmah iznad grada i deli Kvarner od Istre.

Sa vidikovca na vrhu puca pogled na dve strane — na Kvarner sa ostrvima i, preko grebena, na istarsku unutrašnjost.

Uspon peške traje nekoliko sati; do vidikovca se stiže i vozilom, putem koji vodi kroz park.

Kastav je gradić na brdu iznad Rijeke, sa trgom pod lipama i letnjim pozorišnim večerima.

Temperatura u zaleđu je niža za nekoliko stepeni nego na obali, što leti prija, a u prelaznim mesecima traži jaknu.

Za pešačenje treba planirati prepodne, jer se popodne na padinama brzo diže sparina.

Gde odsesti

Centar oko Slatine je najpraktičniji i najskuplji — sve je peške, ali je i najbučnije leti.

Ičići i Ika daju istu plažu i isto šetalište po nižoj ceni, uz dvadesetak minuta hoda do centra.

Volosko je za one koji traže mir i večere uz more, a ne smeta im da u centar šetaju.

Padina iznad centra je jeftinija i tiša, ali podrazumeva uspon pri svakom povratku sa mora.

Lovran je najdalji, ali i najmirniji, sa sopstvenim starim jezgrom i plažom u Medveji.

Parking je naplaćen i tesan u celom pojasu uz more, pa vredi proveriti ima li smeštaj svoje mesto.

Hrana i piće

Volosko je adresa za ribu — nekoliko konoba u staroj luci drži nivo koji se u centru teško nalazi.

Kvarnerski škamp je ovdašnji specijalitet i najčešće se sprema na buzaru.

Maruni iz Lovrana ulaze u kolače, kreme i likere, najviše u oktobru.

Trešnje iz Lovrana su prolećni pandan kestenu i imaju svoju priredbu u junu.

Kolači u starim slastičarnicama u centru drže austrougarsku tradiciju — krem-šnite i torte, uz kafu na terasi.

Cene uz šetalište su osetno više nego dvesta metara u unutrašnjost, za isti tanjir.

Voda se pije iz česme, pa flaširana nije neophodna.

Koliko novca računati

Opatija je najskuplje mesto na Kvarneru i to je njena glavna mana za putnike sa ograničenim budžetom.

Smeštaj je najveća stavka i u avgustu ume da bude dvostruko skuplji nego u junu.

Ležaljka na uređenom kupalištu plaća se po danu, a slobodnog betona uvek ima za peškir.

Ručak uz šetalište košta osetno više nego u Ičićima ili Voloskom.

Autobus do Rijeke i Lovrana je jeftin, a Lungomare je besplatan — prevoz zato nije velika stavka.

Van sezone se ceo boravak plaća znatno manje, a grad radi isto, što je razlog zbog kog se sve češće bira maj i oktobar.

Kako se stiže do Opatije

Od Beograda je 565 kilometara, po našim merenim podacima.

Put traje približno šest i po sati, računajući pauze i zadržavanje na granici.

Ruta ide auto-putem preko prelaza Batrovci–Bajakovo, pored Zagreba i Karlovca, pa kroz tunele ka Rijeci.

Polazak je u 23 časa, sa kućne adrese, a dolazak ujutru pred smeštaj — bez presedanja i bez čekanja na stanici.

Rijeka je dvadesetak minuta istočno i najbliži veći grad — vidi kombi prevoz putnika Beograd → Rijeka.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani minibus prevoz Beograd – Opatija.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — prevoz putnika Novi Sad – Opatija; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Opatija — cena.

Plan po danima

Prvi dan je za centar: park Anđolina, crkva Svetog Jakova, Devojka s galebom i kupanje na Slatini.

Drugi dan je za Lungomare — ujutru ka Voloskom, popodne ka Ičićima, sa ručkom u staroj luci.

Treći dan je za Lovran i Medveju, sa starim jezgrom i najvećom plažom na rivijeri.

Četvrti dan je za Učku ili za Rijeku, u zavisnosti od toga traži li se planina ili grad.

Peti dan je za ostrvo Krk, koje je mostom vezano za kopno, ili za Cres trajektom.

Za vikend su dovoljna prva dva dana, a sve preko toga traži bar četiri noći.

Izleti iz Opatije

Rijeka je najbliža i obilazi se autobusom za dvadesetak minuta — vidi vodič za Rijeku.

Krk je jedino ostrvo do kog se stiže bez trajekta, jer je vezano mostom.

Cres i Lošinj traže trajekt iz Brestove i planiraju se kao celodnevni izlet.

Pula i Rovinj su sa druge strane Učke, kroz tunel, i lako se spajaju u jedan dan.

Plitvička jezera traže nešto više od dva sata u jednom smeru, pa se planiraju kao ceo dan sa ranim polaskom.

Postojna i Ljubljana su nadomak slovenačke granice, pa se Opatija ponekad uklapa i u putovanje ka Sloveniji.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom je Lungomare najveća prednost, jer je ravan i bezbedan; kupanje je bolje u Ičićima ili Medveji nego na Slatini.

Plićaka gotovo da nema, pa za najmlađe ovo nije prvi izbor na Jadranu.

U paru grad daje ono zbog čega je i nastao — mirnu šetnju, parkove i večeru uz more.

U grupi se najlakše uzima stan u Ičićima, jer je razlika u ceni tu najveća.

Za starije putnike je ovo jedno od najprohodnijih mesta na obali, bez uspona i sa klupama duž celog šetališta.

Sa psom je šetalište prohodno, a u Medveji i Ičićima ima delova obale bez zabrana.

Šta poneti

Papuče za more su ovde obavezne, jer se u vodu ulazi preko betona i šljunka.

Udobne cipele za Lungomare i za uspon na Učku.

Laka jakna potrebna je i leti, jer se uveče uz more brzo rashladi.

Kabanica ili kišobran za proleće i jesen — Kvarner je kišovitiji od Dalmacije, naročito u oktobru.

Krema sa visokim faktorom, jer se na betonskim kupalištima nema gde skloniti.

Gotovina u evrima za manje konobe, iako kartica prolazi gotovo svuda.

Česte greške

Očekivati peščanu plažu je najčešća greška — u Opatiji je nema, a ni na celoj rivijeri.

Rezervisati u centru zbog blizine pa se iznenaditi bukom i cenom; Ičići daju isto more jeftinije.

Planirati vozilo za kretanje po rivijeri je nepotrebno, jer Lungomare povezuje sva mesta.

Dolaziti u avgustu bez rane rezervacije znači ili skup smeštaj ili spavanje van rivijere.

Potceniti dužinu šetališta i krenuti do Lovrana bez vode i kape po vrućini.

Svoditi grad na plažu, jer je Opatija pre svega mesto za šetnju, parkove i mirne večeri.

Opatija naspram Rijeke i Crikvenice

Opatija je uređenija i lepša, ali i najskuplja od sve tri.

Rijeka je jeftinija i ima više sadržaja koji rade cele godine, ali nema plažni karakter.

Crikvenica je porodičnija, sa blažim ulazom u more i nižim cenama.

Za razgledanje i mir bira se Opatija, za budžet Rijeka, za decu Crikvenica.

Razdaljine su male, pa se baza bira prema tome kako se provodi jutro, a ne popodne.

Najčešće rešenje je spavati u Ičićima, a u Opatiju i Rijeku izlaziti po potrebi.

Vile i arhitektura

Opatijske vile su građene za duge boravke, ne za sedmodnevno letovanje, i po tome se razlikuju od svega na ovoj obali.

Vila Amalija je podignuta 1890. godine, kao dogradnja šest godina starijeg hotela Kvarner; u njoj su boravili rumunski kraljevski par Karol i Elizabeta, po čijoj je zamisli nastalo šumsko šetalište.

Fasade su svetle, sa terasama okrenutim moru i vrtovima koji se spuštaju do same obale.

Mnoge su pretvorene u hotele i stanove, pa se u nekima i danas odseda.

Šetnja kroz gornji deo centra otkriva desetak takvih kuća koje većina posetilaca promaši, jer ne izlaze na Lungomare.

Parkovi su sađeni istovremeno sa kućama i deo su iste zamisli — vila bez vrta u ovom gradu praktično ne postoji.

Parkovi i kamelije

Kamelija je zaštitni znak Opatije i cveta krajem zime, kada je ostatak obale još siv.

Park Anđolina je najstariji i najbogatiji vrstama, sa biljkama donetim iz celog sveta.

Park Svetog Jakova je manji i mirniji, sa fontanom i pogledom na luku.

Festival kamelija drži se krajem marta i tada je grad najlepši za one koji ne dolaze zbog kupanja.

Zelenilo je razlog zbog kog je vazduh ovde blaži nego u okolnim mestima — to je i bio argument za status lečilišta.

Ulaz u parkove se ne naplaćuje i otvoreni su cele godine.

Kako se kreće po rivijeri

Lungomare je najbrži način za kretanje između Voloskog, Opatije, Ičića i Lovrana kada se ne žuri.

Autobus vozi magistralom iznad šetališta i staje u svim mestima, na svakih dvadesetak minuta u sezoni.

Vozilo je najmanje praktično — parking uz obalu je naplaćen, tesan i leti gotovo uvek pun.

Brodske linije u sezoni povezuju Opatiju sa Rijekom i ostrvima, ali voze retko i po vremenu.

Taksi se koristi uglavnom uveče, kada autobus proredi.

Do Rijeke se stiže autobusom za dvadesetak minuta, što je jeftinije i brže od vožnje sopstvenim kolima.

Praktični saveti

Lungomare se hoda ujutru ili predveče, jer po podne na betonu nema hlada.

Slatina se popuni pre deset u julu i avgustu; Ičići i Medveja ostaju prohodni duže.

Autobus vozi celom rivijerom na svakih dvadesetak minuta u sezoni i jeftiniji je od svakog drugog rešenja.

Za Cres i Plitvice treba rani polazak, jer su oba celodnevni izleti sa vremenskim ograničenjima.

Riba se naručuje na kilogram, pa vredi pitati cenu pre nego što komad ode na roštilj.

Parking u centru je po zonama i naplaćen, pa se vozilo ostavlja uz smeštaj i dalje ne koristi.

Van sezone proveriti šta radi, jer deo ponude uz kupališta zatvara vrata u oktobru.

Uveče u Opatiji

Veče počinje šetnjom Lungomarom, kada se beton ohladi, a svetla iz vila padnu na vodu.

Terase uz šetalište rade do kasno, ali muzika je tiha — grad nije napravljen za bučne izlaske.

Slastičarnice u centru su deo večernjeg rituala još od austrougarskog doba i rade duže od kuhinja.

Za pravi izlazak se ide u Rijeku, dvadesetak minuta istočno, gde ima klubova i studentskih lokala.

Koncerti na otvorenom drže se leti u parkovima i na Ljetnoj pozornici, uglavnom klasika i džez.

Povratak iz Ičića ili Voloskog peške je bezbedan i noću, jer je šetalište osvetljeno celom dužinom.

Za koga Opatija nije pravi izbor

Za odmor sa malom decom u plićaku — tu su Crikvenica, Malinska ili Baška bolji izbor.

Za ograničen budžet, jer je ovo najskuplje mesto na Kvarneru.

Za noćni život, koji je ovde miran i svodi se na terase uz šetalište.

Za one koji traže divlje uvale, jer je cela obala uređena i betonirana.

Za putovanje u kojem se ne hoda, jer se najbolji deo grada vidi samo peške.

Ukratko

Opatija je najstarije odmaralište na ovoj obali i jedino koje je nastalo kao lečilište, a ne kao ribarsko mesto.

Lungomare je razlog dolaska — desetak kilometara uz more, bez uspona, prohodno cele godine.

Peska nema; kupanje je sa betona i šljunka, a plićak se traži drugde.

Od Beograda je 565 kilometara i oko šest i po sati vožnje, što je među najkraćim putevima do hrvatskog mora.

Najbolji meseci su jun i septembar, a maj i oktobar za one koji dolaze zbog šetnje.

Cela rivijera se obilazi peške — vidi vodič za Kvarner.