Rijeka — šta videti, Trsat, Korzo i plaže u okolini

Rijeka je najveća hrvatska luka i grad koji se ne prodaje razglednicom — nema stari grad opasan zidinama ni plažu pred hotelom, nego radi kao lučki i studentski centar cele godine. Zbog toga se u njoj jede i spava jeftinije nego u susednoj Opatiji, a do mora, ostrva i planine stiže se za pola sata na tri strane. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: prevoz putnika Beograd – Rijeka; sve destinacije u Hrvatskoj i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska.

Kada ići u Rijeku

Februar i mart nose karneval, po kom je grad poznat i van Hrvatske; tada je najživlje, ali i najteže naći smeštaj.

April i maj su najprijatniji za razgledanje: temperature su blage, uspon na Trsat nije naporan, a cene su još niske.

Jun donosi toplo more i punu ponudu na obali, bez vrhunca gužve.

Jul i avgust su najtopliji i najposećeniji; u samom gradu se gužva manje oseća nego u Opatiji, jer Rijeka nije primarno letovalište.

Septembar je najbolji kompromis — more je najtoplije u godini, a grad se vraća svom ritmu posle sezone.

Oktobar je mesec kestena u zaleđu i najlepših dana za pešačenje po Učki.

Od novembra do januara grad radi normalno, muzeji i kafići su otvoreni, a smeštaj je najjeftiniji u godini.

Bura ovde ume da bude oštra, naročito zimi, jer se spušta niz kanal između kopna i ostrva. Kada duva, vazduh je vedar i providan, ali na lukobranu je neprijatno.

Trsat — gradina, stepenice i pogled

Trsat je brdo iznad grada i najstariji deo Rijeke; sa njega se vide cela luka, Kvarnerski zaliv i ostrva iza njega.

Stepenište Petra Kružića vodi iz grada na vrh i ima više od petsto stepenica; dao ga je izgraditi 1531. godine vojskovođa Petar Kružić, a duž uspona su podignute zavetne kapele.

Uspon traje dvadesetak do trideset minuta laganim tempom, uz nekoliko odmorišta sa pogledom.

Trsatska gradina je stara utvrda pretvorena u prostor za koncerte i izložbe, sa terasom i kafeom na samom bedemu.

Svetište Majke Božje Trsatske je jedno od najstarijih marijanskih hodočasničkih mesta u ovom delu Evrope i razlog zbog kog su stepenice i podignute.

Ko ne želi da se penje, na Trsat izlazi gradskim autobusom, pa se stepenicama spušta — silazak je znatno lakši i pogled je isti.

Šta videti u Rijeci — Korzo i centar grada

Korzo je glavna pešačka ulica i mera gradskog života: tuda se šeta uveče, tu su kafići, radnje i mesto za dogovaranje sastanaka.

Gradski toranj je najprepoznatljiviji detalj Korza — barokna kapija sa satom, kroz koju se ulazi u staro jezgro, sa habzburškim dvoglavim orlom na vrhu.

Katedrala Svetog Vida je okrugla barokna crkva, neobična za ovaj deo Jadrana i posvećena zaštitniku grada.

Stari grad iza tornja je mali i brzo se obiđe, ali ima nekoliko tihih trgova koje većina posetilaca promaši.

Morčić je simbol Rijeke — minđuša sa likom Maura, koja se ovde vekovima izrađuje i danas se prodaje kao gradski suvenir.

Guvernerova palata iznad centra čuva pomorsku zbirku i objašnjava zašto je ovaj grad vekovima bio predmet spora između carstava.

Molo longo i luka

Molo longo je lukobran dug 1.707 metara i danas najomiljenija gradska šetnica.

Sagrađen je 1888. godine i tokom dvadesetog veka produžavan do današnje dužine.

Za javnost je otvoren tek 2009. godine — pre toga je služio isključivo lučkim i carinskim poslovima.

Šetnja do kraja i nazad traje oko sat vremena i najlepša je pred zalazak sunca, kada se svetlo prelama o brodove u luci.

Sa lukobrana se vidi grad iz profila — kako se penje uz padinu, sloj po sloj, od luke do Trsata.

Rijeka kao grad torpeda

Prvi torpedo na svetu napravljen je ovde, a prvi pokusi izvedeni su 20. decembra 1866. godine.

Ideja je potekla od Riječanina Ivana Luppisa, a tehnički ju je ostvario engleski inženjer Robert Whitehead.

Whiteheadova fabrika torpeda, osnovana u Rijeci 1867. godine, bila je prva takva fabrika na svetu.

Lansirna rampa je ostala na obali kod Mlake i danas je industrijski spomenik koji se obilazi besplatno, spolja.

Kompleks Rikard Benčić je nekadašnja fabrika pretvorena u muzejski kvart, sa muzejem grada i galerijom moderne umetnosti u obnovljenim halama.

Peek&Poke je muzej starih računara i igara, neočekivano zabavan i za one koje tehnika inače ne zanima.

Karneval i godina evropske kulture

Riječki karneval je jedna od najvećih ovakvih priredbi u ovom delu Evrope i ovde se zove peto godišnje doba.

Održava se u februaru ili martu, u zavisnosti od datuma Uskrsa, a glavna povorka prolazi Korzom.

Zvončari sa Kastavštine su najstariji deo priredbe — obilaze u ovčjim kožama i sa zvonima o pojasu; njihov godišnji karnevalski pohod upisan je 2009. godine na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Rijeka je bila Evropska prestonica kulture 2020. godine, prva u Hrvatskoj; titulu je dobila 24. marta 2016. za program „Luka različitosti”.

Od te godine su ostali obnovljeni muzejski kvart i navika grada da programe drži u bivšim fabričkim halama.

Plaže u gradu i oko njega

Rijeka nije plažni grad i to treba znati unapred — ko dolazi zbog kupanja, bira bazu izvan centra.

Ploče su gradsko kupalište zapadno od centra, uređeno i dostupno peške, ali uz luku i saobraćajnicu.

Kostrena je istočno od grada i ima niz malih uvala sa bistrom vodom, znatno mirnijih od gradskih.

Preluk je uvala na putu ka Opatiji, poznata po dasci na jedro, jer tu skoro uvek ima vetra.

Opatijska rivijera počinje odmah zapadno i tu su uređene plaže sa kabinama, tuševima i ugostiteljskom ponudom: kombi prevoz Beograd → Opatija.

Ostrvo Krk je najbliže pravo plažno rešenje, a do njega se ide mostom, bez trajekta — vidi vodič za Krk — plaže, mesta i kako se stiže.

Opatija, Lovran i Volosko

Opatija je nastala kao austrougarsko zimovalište i to se i danas vidi na vilama, parkovima i obalnoj šetnici.

Šetnica uz more povezuje Volosko, Opatiju i Lovran, pa se ceo potez može preći peške, uz stalan pogled na more.

Volosko je stara ribarska luka na severnom kraju šetnice i danas najbolja adresa za ribu u okolini.

Lovran je poznat po kestenu i trešnjama; kestenje se slavi priredbom u oktobru, kada se po celom mestu prodaju kolači i pića od maruna.

Za dnevni izlet je dovoljno pola dana, jer je razdaljina mala, a autobus vozi često.

Ko traži mir sa uređenom plažom i ne smeta mu viša cena, može i da odsedne u Opatiji, a u Rijeku dolazi zbog razgledanja.

Učka, Kastav i zaleđe

Park prirode Učka se diže odmah iznad Opatije i deli Kvarner od Istre.

Sa vrha se po vedrom danu vidi i Jadran i unutrašnjost Istre, a staze su obeležene i prohodne od proleća do jeseni.

Kroz planinu prolazi tunel koji Rijeku spaja sa istarskom stranom, pa je i Pula nadomak — vidi vodič za Pulu.

Kastav je gradić na brdu iznad Rijeke, sa trgom pod lipama i pogledom na ceo zaliv; leti tu ima pozorišnih večeri.

Grobnik je poznat po stazi za motorne trke i po polju koje se vidi sa auto-puta pri dolasku.

Zaleđe je hladnije od obale za nekoliko stepeni, što leti prija, a u prelaznim mesecima traži jaknu.

Gde odsesti u Rijeci

Centar oko Korza je najpraktičniji za kratak boravak: sve se obilazi peške, a autobuska stanica je blizu.

Potez ka Trsatu je tiši i jeftiniji, ali podrazumeva uspon ili autobus svaki put kad se silazi u grad.

Kantrida i zapadni deo su bliži moru i mirniji, uz dobru autobusku vezu sa centrom.

Kostrena je izbor za one koji žele kupanje, a ne smeta im da u grad ulaze vozilom.

Opatija je skuplja, ali daje uređenu plažu i šetnicu — razumna zamena ako je putovanje pretežno odmor, a ne razgledanje — više na strani Opatija — Lungomare, plaže, vile i gde odsesti.

Parking u centru je plaćen i tesan, pa vredi proveriti da li smeštaj ima svoje mesto pre nego što se rezerviše.

Hrana i piće

Kvarner je poznat po škampima, koji se najčešće spremaju na buzaru — u sosu od belog luka, vina i paradajza, uz hleb za umakanje.

Šporki makaruli su gradsko jelo: makarone u gustom sosu od mesa, koje se tradicionalno jedu na dan Svetog Vida.

Riba je svežija i jeftinija u Voloskom nego u riječkom centru, jer je to i dalje ribarska luka.

Gradska tržnica je pod krovom, radi ujutru i najbolje je mesto za sir, pršut i voće ako se sprema u smeštaju.

Marun je lovranski kesten i od njega se prave kolači, kremovi i likeri, najviše u oktobru.

Vina se ovde piju istarska i kvarnerska, a od domaćih rakija najčešće se nudi ona od medice.

Kafa se pije na Korzu, dugo i bez žurbe — to je ovde društveni ritual, a ne pauza.

Koliko novca računati

Rijeka je osetno jeftinija od Opatije i Dubrovnika i to je njena najveća prednost za putnike sa ograničenim budžetom.

Ručak u gradskoj konobi košta manje nego isti tanjir na obalnoj šetnici u Opatiji, a riba je često ista.

Muzeji naplaćuju skromne ulaznice, a Trsatska gradina se u velikom delu obilazi besplatno.

Gradski autobus je jeftin i pokriva Opatiju, Kostrenu i Trsat, pa vozilo nije neophodno za boravak u gradu.

Najveća stavka je smeštaj u julu i avgustu, i to više zbog okoline nego zbog samog grada.

Van sezone se ceo boravak plaća znatno manje, a grad radi isto — to je razlog zbog kog se Rijeka često bira u maju i septembru.

Kako se stiže do Rijeke

Od Beograda je 552 kilometra, po našim merenim podacima, i to je najkraća relacija ka hrvatskom primorju u našoj ponudi.

Vožnja traje približno šest i po sati sa pauzama i graničnim prelazom.

Ruta ide auto-putem preko prelaza Batrovci–Bajakovo, pored Zagreba i dalje ka Karlovcu, pa kroz tunele ka moru.

Polazak je uveče, sa kućne adrese, a dolazak ujutru pred smeštaj — bez presedanja i bez čekanja na stanici.

Aerodrom koji nosi ime Rijeke nalazi se na ostrvu Krk, kod Omišlja, a ne u samom gradu — to iznenadi one koji planiraju povratak avionom.

Detalji relacije, cena i polazaka su na strani kombi prevoz Beograd → Rijeka.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — kombi prevoz putnika Novi Sad → Rijeka.

Plan po danima

Prvi dan je za centar: Korzo, Gradski toranj, katedrala i stari grad, pa lukobran pred veče.

Drugi dan je za Trsat — uspon stepenicama ujutru, gradina i svetište, silazak i popodne u muzejskom kvartu.

Treći dan je za Opatiju i Lovran, sa šetnicom uz more i ručkom u Voloskom.

Četvrti dan je za ostrvo Krk ili za Učku, u zavisnosti od toga da li se traži more ili planina.

Peti dan je za Kostrenu ili Crikvenicu, ako se putovanje završava kupanjem.

Za vikend je dovoljno prva dva dana, a sve preko toga traži bar četiri noći.

Izleti iz Rijeke

Krk je najbliži i jedini od ostrva u zalivu koje se obilazi bez trajekta, jer je spojen mostom — minibus prevoz Beograd – Krk; iznos po putniku stoji na strani minibus prevoz Beograd – Krk — cena.

Cres i Lošinj traže trajekt iz Brestove ili Valbiske, pa se planiraju kao celodnevni izlet.

Plitvička jezera su nešto više od dva sata vožnje i najčešći celodnevni izlet iz ovog dela obale.

Pula i Rovinj su sa druge strane Učke i lako se spajaju u jedan dan — vidi vodič za Rovinj.

Crikvenica i Novi Vinodolski su istočno, uz obalu, i dobri su za popodne na plaži.

Postojna i Ljubljana su blizu preko slovenačke granice, pa se Rijeka ponekad uklapa i u putovanje ka Sloveniji.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su najbolji lukobran, muzej računara i kupanje u Kostreni; stepenice na Trsat su za veću decu, mlađa se brže umore.

U paru grad daje mirnu večernju šetnju Korzom, večeru u Voloskom i pogled sa Trsata pred zalazak.

U grupi se najlakše deli smeštaj u stanu blizu centra, jer je sve u dometu peške ili jednim autobusom.

Za starije putnike je autobus do Trsata razumnije rešenje od stepenica, a šetnica u Opatiji je ravna celom dužinom.

Sa psom je grad prohodan, a na Preluku i u Kostreni ima delova obale gde smetnji nema.

Kratka istorija za putnike

Grad je nastao na rimskoj Tarsatici, čiji se ostaci vide u samom centru.

Vekovima je bio granični i lučki grad, pa je menjao gospodare češće nego bilo koje mesto na ovoj obali.

Devetnaesti vek ga je pretvorio u industrijski centar — luka, brodogradilište i fabrika torpeda nastali su u tom razdoblju.

Dvadeseti vek je doneo podelu: Rječina je jedno vreme bila granica, a Sušak i Rijeka su bili u različitim državama.

Ta podela objašnjava izgled grada — dve obale reke deluju kao dva različita mesta i danas.

Posle 2020. godine grad je od kulturne titule zadržao obnovljene fabričke hale i programe u njima.

Šta poneti

Udobne cipele su najvažnije — grad je strm, a stepenice su svuda, ne samo na Trsatu.

Laka jakna potrebna je i leti, jer uveče uz more ume da duva.

Papuče za more su korisne, jer su plaže šljunkovite i stenovite, peska praktično nema.

Kapa i voda za uspon na Trsat po vrućini, jer je deo puta bez hlada.

Kišobran ili tanka kabanica u prelaznim mesecima; ovaj deo obale dobija više kiše nego Dalmacija.

Gotovina u evrima za manje konobe i tržnicu, iako kartica prolazi gotovo svuda.

Česte greške

Očekivati plažni grad je najčešća greška — Rijeka je luka, a kupanje se traži van centra.

Planirati aerodrom u gradu ne prolazi, jer se nalazi na ostrvu Krk, pa treba računati dodatni prevoz.

Penjati se na Trsat u podne po vrućini iscrpljuje bez potrebe; jutro ili kasno popodne su znatno lakši.

Precenjivati veličinu starog jezgra — ono se obiđe za sat vremena, pa dan treba dopuniti Trsatom ili muzejima.

Ostaviti vozilo bez provere zone u centru vodi do kazne, jer je parkiranje naplaćeno i po zonama.

Doći u vreme karnevala bez rezervacije znači ili skup smeštaj ili spavanje van grada.

Rijeka naspram Opatije

Rijeka je jeftinija i ima više sadržaja koji rade cele godine.

Opatija je lepša za odmor — uređene plaže, šetnica i parkovi, ali po višoj ceni.

Za razgledanje i kulturu bolja je Rijeka, jer su muzeji i stari grad u njoj.

Za kupanje i mir bolja je Opatija ili neko mesto na Krku.

Razdaljina među njima je mala, pa se baza bira prema tome šta se radi ujutru, a ne prema tome gde se ide popodne.

Najčešće rešenje je spavati u Rijeci, a u Opatiju izlaziti na kupanje i večeru.

Praktični saveti

Gradski autobus pokriva Opatiju, Kostrenu, Trsat i Kastav, i jeftiniji je od svakog drugog rešenja.

Trsat se obilazi ujutru, dok je stepenište u hladu i dok gradina nije puna.

Lukobran je za predveče, zbog svetla i zbog toga što tada nije vruć.

Tržnica radi ujutru i zatvara se rano, pa se kupovina planira pre podneva.

Riba se naručuje na kilogram, pa vredi pitati cenu pre nego što se odabere komad.

Za Plitvice i Cres treba rani polazak, jer su oba celodnevni izleti sa vremenskim ograničenjima.

Karta za muzeje se ponekad prodaje kao zajednička za više objekata u kompleksu Rikard Benčić i tako izlazi jeftinije.

Za koga Rijeka nije pravi izbor

Za odmor koji se svodi na plažu — tu su Krk, Crikvenica ili Opatija bolji izbor.

Za one koji traže renesansno jezgro kao u Rovinju ili Trogiru; Rijeka je industrijski i lučki grad i tako izgleda.

Za putovanje bez ijednog uspona, jer je grad strm i stepenice se ne mogu potpuno izbeći.

Za mirovanje u julu, ako se očekuje tišina — luka radi i noću.

Za povratak avionom bez planiranja, jer aerodrom nije u gradu.

Ukratko

Rijeka je grad koji radi cele godine i zato je najjeftinija baza na ovom delu obale.

Trsat, Korzo i lukobran su tri stvari zbog kojih vredi doći i dovoljni su za dva dana.

Kupanje se traži van centra — u Kostreni, na Preluku, u Opatiji ili na Krku.

Od Beograda je 552 kilometra i oko šest i po sati vožnje, što je najkraći put do hrvatskog mora u našoj ponudi.

Najbolji meseci su maj, jun i septembar, a februar donosi karneval.

Ceo Kvarner se odavde obilazi bez selidbe smeštaja — vidi vodič za Kvarner.