Nacionalni park Paklenica — kanjoni, staze, Manita peć i penjanje

Nacionalni park Paklenica čuvaju dva kanjona, Velika i Mala Paklenica, urezana u primorsku padinu južnog Velebita, iznad Starigrada Paklenice i Selina. Park je proglašen 1949, deo je UNESCO-ovog rezervata biosfere Velebit, a od 2017. i UNESCO-ove svetske baštine. Biraju ga planinari, penjači i porodice koje žele kanjon ujutru i more posle podne: stene Anića kuka, pećina Manita peć, mlinovi uz potok i staze do najviših vrhova Velebita. Iz Srbije vozimo bez presedanja, do smeštaja pod parkom: kombi prevoz Beograd – Paklenica; obala oko parka opisana je u vodiču Paklenička rivijera — Starigrad Paklenica, Tribanj i Sveti Rok, a ceo region u vodiču Severna Dalmacija — Zadar, Šibenik i koje mesto izabrati.

Kada ići u Paklenicu

Od maja do oktobra Lugarnica u kanjonu radi svakog dana, a posetilački centar Podzemni grad od aprila do oktobra.

Početak maja donosi Međunarodni susret penjača, sa takmičenjima u kanjonu i filmskim festivalom u Starigradu.

Leto je vreme kada se na stazu kreće rano, a ostatak dana provodi uz more u Starigradu ili Selinama.

Zima traži posebnu pažnju: uprava parka upozorava da se tada rano smrkava i da teren koji poznajete leti zimi ne treba obilaziti bez iskustva.

Planinarski dom u kanjonu otvoren je cele godine.

Šta videti u Nacionalnom parku Paklenica

Kanjon Velike Paklenice je glavni ulaz u park, sa poučnom stazom do planinarskog doma.

Manita peć je jedina pećina u parku uređena za posetu.

Anića kuk je stena na kojoj je 1938. počela istorija penjanja u Paklenici.

Kanjon Male Paklenice je drugi ulaz, iz Selina.

Paklenički mlin i etno-kuća Marasović su na samom ulazu u Veliku Paklenicu.

Podzemni grad je posetilački centar u tunelima iz pedesetih godina.

Vaganski vrh (1.757 m) i Sveto brdo (1.753 m) najviši su vrhovi parka i celog Velebita.

Kanjoni i vrhovi

Proglašen je 19. oktobra 1949, radi zaštite najočuvanijeg i najvećeg šumskog kompleksa u Dalmaciji.

Površina je oko 95 kvadratnih kilometara: 64 u Zadarskoj i 31 u Ličko-senjskoj županiji.

Kanjoni Velike i Male Paklenice okomito su urezani u južne padine Velebita, od stotinak do oko 1.700 metara.

Uprava parka je u Starigradu Paklenici, u ulici Dr. Franje Tuđmana 14a.

Zaštita: Velebit je UNESCO-ov rezervat biosfere od 10. februara 1978, park je u mreži Natura 2000 od 1. decembra 2014, a od 7. jula 2017. i na UNESCO-ovom popisu svetske baštine, zbog bukovih šuma.

Ceo Velebit je park prirode od 1981, pa je Paklenica deo mnogo veće zaštićene celine.

Kanjon Velike Paklenice dug je 14 kilometara i širok 500 do 800 metara, a na najužem delu, kod bunkera, samo oko 50 metara; okomite stene ponegde su više od 700 metara.

Kanjon Male Paklenice dug je 12 kilometara, na najužem delu širok samo deset metara, sa stenama do oko 650 metara.

Velika Močila su udolina na oko 850 metara, okružena Crnim vrhom, Škiljinom kosom i Zelenim brigom.

Ljuti krš, sa škrapama, kamenicama i pukotinama, najizrazitiji je oko Bojinca, Vidakovog kuka i na visoravni između dva kanjona.

Ulazi: Velika i Mala Paklenica

Ulaz Velika Paklenica ima glavno parkiralište, od koga kreću staze kroz kanjon ka Manitoj peći, Lugarnici i planinarskom domu.

Ulaz Mala Paklenica ima recepciju u Selinama, ispred kanjona, koja radi u turističkoj sezoni.

Ulaznica kupljena u Selinama važi i na ulazu Velika Paklenica, a prodaje se i preko internet prodavnice Parkova Hrvatske.

Cenovnik objavljuje uprava parka na svom sajtu.

Pešačko-biciklistička ruta od osam kilometara vodi od centra Starigrada do recepcije Velike Paklenice, kroz Malu Paklenicu i Seline.

Staze i Manita peć

Staze: u parku je 150 do 200 kilometara staza i puteva, od turističkih kroz kanjon do planinarskih ka najvišim vrhovima.

Poučna staza Velika Paklenica vodi kroz kanjon do planinarskog doma i ima deset tabli.

Staza Paklarić sa vidikovcem, duga oko 550 metara, kreće od obnovljenog mlina i penje se do utvrde Paklarić na 121 metar, gde je vidikovac sa teleskopom.

Staza Pjeskarica duga je kilometar i po, uz potok Velika Paklenica, većim delom u hladu.

Manita peć je jedina pećina u parku uređena za posetu, od 1937; ulaz je na 570 metara, a uspon od parkirališta traje oko sat i po.

Lugarnica, oko četiri kilometra od glavnog parkirališta, jednostavan je ugostiteljski objekat uz potok, na glavnoj stazi kroz kanjon.

Planinarski dom je oko šest kilometara od parkirališta, oko dva sata hoda; ima oko pedeset ležaja, kuhinju i trpezariju, a vodi ga Planinarsko društvo Paklenica iz Zadra.

Planinarska skloništa Ivine vodice, Struge i Vlaški grad uprava parka navodi uz planinarske staze.

Planinarske ture ka vrhovima

Uprava parka navodi devet planinarskih tura, od kojih većina kreće iz kanjona Velike Paklenice ili od planinarskog doma.

Kanjon – Lugarnica – planinarski dom je osnovna tura, kojom se ide i ka svim višim ciljevima.

Mala Paklenica – Velika Paklenica povezuje oba kanjona, pa se može krenuti iz Selina, a završiti kod glavnog parkirališta.

Od doma ka Strugama vodi tura preko Buljme, a druga preko Crnog vrha i Velikih močila vraća se u kanjon.

Ka najvišim vrhovima idu ture Struge – Vaganski vrh – Lipa staza, kao i Struge – Vaganski vrh – Sveto brdo – Ivine vodice.

Vreme hoda i težinu uprava parka ne navodi na svojoj stranici, nego upućuje na interaktivnu kartu Hrvatskog planinarskog saveza i planinarsku kartu Gorske službe spasavanja.

Za ture ka vrhovima računa se na ceo dan ili noćenje u domu, jer se sa oko stotinu metara nadmorske visine penje do preko 1.700.

Penjanje i Anića kuk

Penjački centar: uprava parka Paklenicu opisuje kao najznačajniji hrvatski penjački centar, sa oko 600 opremljenih smerova, ocena od 3 do 8b+, a na stranici penjališta navodi ocene i do 9a.

1938. zagrebački alpinista Dragutin Brahm poginuo je u prvom pokušaju penjanja na Anića kuk; smer koji je planirao ispenjali su 1940. Marijan Dragman i Slavo Brezovečki i nazvali ga Brahmov smer.

1957. splitski penjači Boris Kulić i Boris Kambić ispenjali su Mosoraški smer, a predanje kaže da su koristili užad za sušenje veša i domaće klinove.

1959. održan je prvi prvomajski alpinistički skup u Paklenici, sa kampom u Anića luci.

1973. Marijan Čepelak i Borislav Aleraj ispenjali su Brid klina na Anića kuku, za osam dana, tada najteži tehnički smer u Hrvatskoj.

Poslednje dve decenije donele su mnogo kratkih sportskih smerova i nekoliko dugih, dobro opremljenih.

Međunarodni susret penjača održava se početkom maja: takmičenja u brzinskom penjanju za decu i odrasle, penjački maraton u kanjonu i Paklenica film festival.

Penjališta i pravila za penjače

Klanci su najuži deo kanjona Velike Paklenice, sa mnogo kratkih sportskih smerova; uprava parka ih preporučuje i penjačima koji dolaze sa malom decom.

Crljenica je, prema upravi, posebno zanimljiva i pogodna za zimsko penjanje.

Anića kuk ima smerove duge do 350 metara, od neopremljenih klasičnih do modernih dugih sportskih.

Duge smerove imaju i Debeli kuk, Veliki Ćuk, Kuk od Skradeline i Kukovi ispod Vlake.

Sezona traje od proleća do kasne jeseni, a najviše penjača okuplja se oko 1. maja.

Gorska služba spasavanja dežura na penjalištu svakog dana u julu i avgustu, a u ostalim mesecima tokom produženih vikenda.

Ulaznice za penjače postoje za tri i pet dana i za celu godinu, povoljnije od jednodnevne.

Penje se samo na penjalištu u kanjonu Velike Paklenice, uz punu opremu i kacigu, a solo penjanje je zabranjeno.

Novi smerovi se postavljaju samo uz dozvolu parka, a neki postojeći mogu biti zatvoreni radi zaštite retkih vrsta i ptica koje se gnezde.

Mlinovi, Marasovići i Podzemni grad

Petnaest mlinova sagrađeno je u prvoj polovini 19. veka uz potok Velika Paklenica; mleli su žito za meštane, a često i za okolinu i ostrva, do šezdesetih godina 20. veka.

Srednji Marasovića mlin park je obnovio 2000, a u sezoni je otvoren svakog dana.

Zaselak Marasovići na ulazu u kanjon zaštićeno je kulturno dobro: kuće okružuju visoki zidovi dvorišta, a nad kapijama su klesane volute.

Etno-kuća Marasović čuva izložbu „Mirila — počivala duša”, o kamenim mirilima iz pogrebnog obreda na Velebitu od 17. do 20. veka; ulaz je besplatan.

Podzemni grad Paklenice su tuneli građeni od 1950. do 1953, u vreme krize između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza; njihova namena bila je strogo čuvana tajna.

Posetilački centar u tunelima otvoren je u avgustu 2016: svetlosni tunel, dvorane o prirodi i nasleđu Velebita, malo penjalište, izložba o pripremi za planinarenje i kafić „Bunker”, na više od 1.500 kvadratnih metara.

Podzemlje i vode

120 pećina i jama istraženo je u parku, a najdublji ponor, dubok 534 metra, prema upravi parka i danas je među najdubljima u Hrvatskoj.

Jama Vodarica je najduža, sa 300 metara, a Manita peć duga je 175 metara.

Kaverna u Crljenom kuku duboka je 152 metra, sa dvoranom prečnika većeg od sto metara, a špilja Lucinka ima ulaz visok 51 metar.

Ivine vodice, na oko 1.200 metara, najjači su izvor u Velikoj Paklenici; tu je i istoimeno sklonište, na turi od doma ka Svetom brdu.

Stalni izvori pitke vode su Stražbenica, Kontinovo vrilo, Crno vrilo i Pećica.

Potok Velika Paklenica ponire ispod Anića luke i do mora teče celom dužinom samo u kišnim periodima proleća, jeseni i zime.

Potok Mala Paklenica izvire iznad Vlaškogradske drage, na oko hiljadu metara, a bujica Orljača, ispod padina Svetog brda, uliva se u njega na 484 metra.

Babino jezero, ispod Babinog vrha, u visokom delu Velebita, stalno ima vodu.

Mirila i napušteni zaseoci

Mirila su pogrebna obeležja uz velebitske puteve, iz 17. do 20. veka: kada se pokojnik nosio ka udaljenom groblju, na putu se merio, a dužina obeležavala dvema kamenim pločama.

Verovanje je bilo da je u grobu samo telo, a da duša ostaje na mirilu, pa se mirilo posećivalo više od groba.

Na Grabovim dolinama u parku su dobro očuvana mirila, a zaštićena su kao nematerijalno kulturno dobro Hrvatske.

Deset zaselaka u parku danas je uglavnom napušteno: Parići, Ramići, Kneževići, Katići, Škiljići, Jasenar, Rimenić, Jurline, Marasovići i Njive.

Krovovi „na kubu”, bačvasti svodovi, javljaju se samo u podgorskim naseljima, na kućama i mlinovima uz potok.

Život se odvijao uz sezonsko stočarstvo, sa pastirskim stanovima u kraškim dolinama.

Biljke i životinje Paklenice

Šume crnog bora pokrivaju strme stene, a među endemima su paklenička peščarka, prozorski zvončić i Valdštajnov zvončić.

Osam šumskih zajednica smenjuje se od 20 do 1.757 metara, a pojas crnog bora, na 700 do 1.200 metara, uprava parka opisuje kao retku i endemsku šumu.

Bukove šume na lokalitetima Suva draga – Klimenta i Oglavinovac – Javornik upisane su 2017. na UNESCO-ov popis svetske baštine, zajedno sa Rožanskim i Hajdučkim kukovima na Sjevernom Velebitu, kao deo serijskog dobra bukovih prašuma Evrope sa 93 lokaliteta u 18 zemalja; u bukvama sklonište nalaze i slepi miševi.

Leptiri: u parku žive 82 vrste dnevnih leptira.

Ptice: od 212 vrsta, 97 se gnezdi u parku, među njima sivi soko, orao zmijar i sova ušara.

Sisari: od 47 vrsta tu su srna, jelen, divokoza, divlja svinja, a od zveri mrki medved, vuk i ris.

Vodozemci i gmizavci broje 31 vrstu, među njima poskok i stepska riđovka, pa se po stazama hoda u zatvorenoj planinarskoj obući.

Gde odsesti

U Starigradu Paklenici je smeštaj najbliži ulazu u kanjon Velike Paklenice i upravi parka.

U Selinama je najbliže kanjonu Male Paklenice.

U planinarskom domu u kanjonu spava se u višekrevetnim sobama, uz sopstvenu vreću za spavanje.

Kampovanje u samom parku nije dozvoljeno, prema pravilima uprave, pa se spava u mestima ispod kanjona ili u domu.

Adresu smeštaja navedite pri rezervaciji, pa kombi staje na samoj adresi, a po vašoj želji i pred ulazom u park.

Hrana i piće

Lugarnica u kanjonu ima jednostavnu ponudu i naplaćuje samo gotovinom.

Planinarski dom ima kuhinju i trpezariju.

Etno-kuća Marasović u sezoni radi i kao konoba.

Voda ide u ranac na svaku stazu, kako savetuje uprava parka.

Imena restorana ne navodimo, jer se ponuda menja iz sezone u sezonu.

Koliko novca računati

Ulaznica za park je stavka koju određuje uprava parka, a cenovnik je na njenom sajtu.

Podzemni grad naplaćuje posebnu ulaznicu, sa popustom za decu.

Lugarnica prima samo gotovinu, pa evre ponesite na stazu.

Prevoz iz Srbije plaća se vozaču u gotovini, u evrima ili dinarima, bez ikakvog avansa.

Kako se stiže iz Srbije

Iz Beograda do smeštaja pod parkom ima 658 kilometara po našim merenim podacima, a vozi se oko sedam i po sati, preko prelaza Batrovci–Bajakovo, pored Zagreba i auto-putem ka Zadru. Iznos po putniku je na strani prevoz putnika Beograd → Paklenica, cena po osobi.

Iz Beograda polazak je u 23 časa, sa adrese putnika, a pod Paklenicu se stiže ujutru, pred smeštaj.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu: prevoz putnika iz Novog Sada do Paklenice, a cena po osobi je na strani minibus prevoz Novi Sad – Paklenica, cena.

Cene po polaznom gradu i kilometraža za ostale polazne gradove stoje na stranama kombi prevoz Novi Sad → Paklenica, minibus prevoz Pančevo – Paklenica, kombi prevoz putnika Smederevo → Paklenica, prevoz putnika Sremska Mitrovica – Paklenica, kombi prevoz Ruma → Paklenica, kombi prevoz Šimanovci → Paklenica, minibus prevoz Pećinci – Paklenica, kombi prevoz putnika Šabac → Paklenica i prevoz putnika Obrenovac – Paklenica, a iznos po osobi na stranama prevoz putnika Novi Sad → Paklenica — cena, prevoz Pančevo → Paklenica — cena, prevoz putnika Smederevo – Paklenica — cena, prevoz putnika Sremska Mitrovica → Paklenica — cena, prevoz Ruma → Paklenica — cena, prevoz putnika Šimanovci – Paklenica — cena, prevoz putnika Pećinci → Paklenica — cena, prevoz Šabac → Paklenica — cena i prevoz putnika Obrenovac – Paklenica — cena.

Region i država. Prevoz do ostalih destinacija u Hrvatskoj je na strani kombi prevoz Srbija → Hrvatska, a ruta i cena za region na stranama kombi prevoz Beograd → Severna Dalmacija, minibus prevoz Novi Sad – Severna Dalmacija, kombi prevoz putnika Pančevo → Severna Dalmacija, prevoz putnika Smederevo – Severna Dalmacija, kombi prevoz Sremska Mitrovica → Severna Dalmacija, kombi prevoz Ruma → Severna Dalmacija, minibus prevoz Šimanovci – Severna Dalmacija, kombi prevoz putnika Pećinci → Severna Dalmacija, prevoz putnika Šabac – Severna Dalmacija i kombi prevoz Obrenovac → Severna Dalmacija.

Plan po danima

Prvi dan: mlin, etno-kuća Marasović i staza Paklarić sa vidikovcem, a posle podne Podzemni grad.

Drugi dan: kanjon Velike Paklenice od ranog jutra, do Manite peći.

Treći dan: Lugarnica i planinarski dom, ceo dan u kanjonu.

Četvrti dan: kanjon Male Paklenice iz Selina, pa more.

Za iskusne: višednevni uspon ka Vaganskom vrhu, uz noćenje u domu ili skloništu.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom su staza Pjeskarica, mlin i Podzemni grad, sa malim penjalištem, najbolji uvod u park.

U paru je Manita peć i vidikovac iznad kanjona.

Penjačke grupe dolaze zbog smerova u stenama, a prevoz za grupu sa opremom dogovara se jednim vozilom.

Kratka istorija za putnike

Vaganačka pećina ispod Velikog Rujna čuva mezolitsko kameno oruđe, a pastiri su je koristili hiljadama godina.

Bronzano doba donosi gradine i grobne gomile, kakva je i ona na Ljubotiću iznad Tribnja.

Argyruntum, rimski prethodnik Starigrada, car Tiberije je utvrdio zidinama i kulama; od oko 400 iskopanih grobova potiče zbirka od 146 staklenih posuda u Arheološkom muzeju u Zadru.

Sredinom 6. veka Justinijan gradi utvrde uz obalu, čiji su ostaci iznad Modriča i kod Svete Trojice kod Tribnja.

Prva polovina 19. veka donosi petnaest mlinova na potoku Velika Paklenica.

1937. Manita peć je uređena za posetioce.

1938. počinje penjanje na Anića kuku.

1949. prostor Velike i Male Paklenice postaje nacionalni park.

2017. bukove šume parka ulaze na UNESCO-ov popis svetske baštine.

Česte greške

Kasni polazak na stazu — leti je najbolje krenuti rano, pre najjačeg sunca.

Laka obuća — uprava parka savetuje planinarske cipele, a u parku žive i poskok i stepska riđovka.

Odlazak bez najave — uprava parka savetuje da nekome javite plan i vreme povratka i da ne idete sami.

Kartica u Lugarnici — tamo se plaća samo gotovinom.

Praktični saveti

Voda, mapa, lampa i prva pomoć su na spisku uprave parka za svaki izlazak na stazu.

Vremenska prognoza se proverava pre polaska, a odeća bira za kišu, vetar i sunce.

Obeležene staze su jedine kojima se ide; hitni broj je 112.

Valuta je evro.

Za prelaz granice potreban je biometrijski pasoš; lična karta građana Srbije nije dovoljna za ulazak u Hrvatsku.

Kod nas prtljag i planinarska oprema idu u isto vozilo, do adrese smeštaja.

Ukratko

Nacionalni park Paklenica su kanjoni Velike i Male Paklenice, Manita peć, Anića kuk sa oko 600 penjačkih smerova, mlinovi i Podzemni grad, a iznad svega najviši vrhovi Velebita. Iz Srbije vozimo bez presedanja, sa dolaskom ujutru pred smeštaj u Starigradu ili Selinama. Za more i mesta ispod parka pogledajte vodič Paklenička rivijera — Starigrad Paklenica, Tribanj i Sveti Rok.