Trst — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda

Trst je italijanski grad koji na prvi pogled ne izgleda italijanski. Habzburzi su ga držali pet i po vekova i pretvorili u glavnu luku carstva, pa se u njemu bečka arhitektura sudara sa jadranskim svetlom, a u kafanama se i danas kafa pije po tršćanskim, a ne po italijanskim pravilima. Beogradu je to najbliži italijanski grad — nešto preko šesto kilometara, jedna noć vožnje. Kako izgleda put i koliko traje, stoji na strani kombi prevoz Beograd → Trst; regionalni vodič stoji na strani Severna Italija — Venecija, Trst i šta videti.

Kada ići u Trst

Mart i april su prijatni i prazni. Bura slabi, terase na Trgu jedinstva se otvaraju, a smeštaj je jeftin.

Maj i jun su najbolji meseci — toplo je bez vrućine, more se zagreva i grad radi punim tempom.

Jul i avgust donose vrelinu i vlagu, ali i najviše sadržaja na obali. Tada su i najveće gužve u Miramareu.

Septembar vraća prijatne temperature i za mnoge je najbolji izbor.

Oktobar je mesec Barkolane, jedriličarske regate koja se održava druge nedelje u mesecu i puni grad do poslednje slobodne sobe.

Novembar i decembar su za kafane, muzeje i kupovinu; tada počinje i sezona bure.

Januar i februar su najhladniji i najvetrovitiji, ali i najjeftiniji.

Klima je submediteranska: zime su blage po temperaturi, ali ih bura čini oštrijim nego što termometar pokazuje. Leta su topla i vlažna.

Šta videti u Trstu

Trg jedinstva Italije navodi se kao najveći trg u Evropi otvoren prema moru — 12.280 kvadratnih metara, sa tri strane zatvoren zgradama, a četvrtom potpuno otvoren ka zalivu. Uveče je osvetljen plavim svetlom i to je slika po kojoj se grad pamti.

Kanal Grande je plovni kanal usečen u grad, sa brodićima privezanim uz obalu i crkvom Svetog Spiridona u blizini. Oko njega je četvrt Borgo Terezijano, koju je u osamnaestom veku naručila carica Marija Terezija.

Brdo San Đusto nosi katedralu i tvrđavu. Katedrala je nastala spajanjem dve starije crkve i unutra ima vizantijske mozaike; sa tvrđave se vidi ceo zaliv.

Rimsko pozorište stoji u samom centru, otkopano tridesetih godina dvadesetog veka, i podseća da je grad postojao i pre Habzburga.

Svetionik pobede podignut je između 1923. i 1927. godine, po zamisli arhitekte Arduina Berlama. Visok je gotovo šezdeset osam metara i stoji na 116 metara nad morem, što ga svrstava među najviše svetionike na svetu. Istovremeno je i spomenik pomorcima poginulim u Prvom svetskom ratu.

Dvorac Miramare je bela građevina na steni iznad mora, građena između 1856. i 1860. godine za nadvojvodu Maksimilijana Habzburškog. Uz njega je park od dvadeset dva hektara sa retkim vrstama drveća, a ispod dvorca je zaštićeni morski rezervat.

Rižarna San Saba je nekadašnja fabrika pirinča koju su nacisti 1943. pretvorili u logor — jedini na tlu Italije sa krematorijumom. Između 1943. i 1945. tu je stradalo između tri i pet hiljada ljudi. Ulaz je slobodan, a obilazak traje sat vremena i ne liči ni na jednu drugu tačku u gradu.

Kafanska tradicija — zašto Trst zovu gradom kafe

Trst je vekovima bio glavna luka preko koje je kafa ulazila u srednju Evropu, i to ga je oblikovalo više nego bilo koja građevina.

Kafa se ovde naručuje drugačije nego u ostatku Italije. „Nero” je espreso, „capo” je makijato u šoljici, a „capo in b” isto to u čaši. Ako tražite kapućino, dobićete ga — ali po istom nepisanom pravilu kao u ostatku Italije, niko ga ne pije posle ručka.

Istorijske kafane su i danas radne, ne muzejske. U njima su sedeli Džejms Džojs, koji je u gradu živeo između 1904. i 1915. godine, i Italo Zvevo, kome je Džojs predavao engleski.

Praktično: kafa se pije za šankom i tada je najjeftinija; sedenje za stolom na trgu košta znatno više. Račun se traži na kraju, a napojnica nije obavezna.

Kupovina

Za veliki broj putnika iz Srbije Trst je pre svega mesto za kupovinu, i to iz jednostavnog razloga — najbliži je italijanski grad, a cene su niže nego u Sloveniji i Austriji.

Tržni centri su na obodu grada i lako se do njih stiže; imaju veliki izbor odeće, obuće i tehnike.

Autlet Palmanova je na sat vožnje zapadno, uz zvezdastu tvrđavu koja je pod zaštitom Uneska — pa se kupovina i obilazak spajaju u isti dan.

Ulica Karduči i okolina Trga jedinstva imaju gradske radnje i butike.

Radno vreme je duže nego kod nas, a veći deo radnji radi i nedeljom, što se u planiranju isplati.

Carinski limit važi kao i za svaku zemlju izvan carinske unije sa Srbijom, pa količine treba držati u dozvoljenim okvirima.

Kako se kreće gradom

Peške se obiđe ceo centar. Od Trga jedinstva do Kanala Grande, rimskog pozorišta i podnožja San Đusta nema više od petnaest minuta.

Uspon na San Đusto rešava se stepenicama, a za one koji ne žele peške vozi i gradski autobus.

Tramvaj za Opićinu je istorijska linija koja se penje na Kras i spaja tramvaj sa uspinjačom. Radi, ali sa prekidima — posle nesreće 2016. bio je zatvoren godinama, a i posle ponovnog puštanja u rad povremeno staje. Proverite pre nego što ga uvrstite u plan.

Do Miramarea vozi gradski autobus duž obale, a može se ići i peške, obalnom stazom.

Automobil u centru nije potreban, a parkiranje je zonsko i naplaćuje se.

Gde odsesti

Oko Trga jedinstva je najlepše i najskuplje — hoteli u zgradama iz habzburškog perioda, sa morem pred vratima.

Borgo Terezijano, četvrt oko Kanala Grande, ima najbolji odnos cene i lokacije; sve je i dalje pešački, a mirnije je nego na samoj obali.

Uz železničku stanicu ima jeftinijih hotela, pogodnih ako se dalje putuje vozom.

Barkola i obala ka Miramareu odgovaraju onima koji traže more; tu je i gradsko kupalište.

Opićina i Kras iznad grada nude povoljniji smeštaj i mir, ali traže prevoz do centra.

Rezervacija je obavezna u vreme Barkolane u oktobru, kada se grad popuni mesecima unapred.

Hrana i piće

Tršćanska kuhinja je mešavina italijanske, austrijske i slovenačke — na istom meniju stoje njoki, gulaš i pršut.

Jota je gusta čorba od kiselog kupusa, pasulja i krompira, ista ona koja se jede i preko granice u Sloveniji.

Bife je tršćanska institucija — stojeća krčma u kojoj se jede kuvano meso sa renom i senfom, uz čašu piva. U gradu se piše buffet, ali sa onim što mi zovemo švedski sto nema nikakve veze.

Kuvana svinjetina sa kiselim kupusom je glavno jelo takvog lokala, a uz nju se služi i supa u kojoj se meso kuvalo.

Riba i školjke dolaze iz zaliva; sardele i lignje su najčešće na stolu.

Teran je crno vino sa Krasa, tamno i visoke kiseline, a vitovska bela sorta istog kraja. Oba se toče u konobama iznad grada, gde su i jeftinija nego u centru.

Cene su niže nego u Veneciji i uporedive sa slovenačkim. Kafa je jeftina, riba u obalnim restoranima znatno skuplja.

Koliko novca računati

Valuta je evro, pa se novac ne menja ni na granici ni u gradu.

Kartice se primaju svuda, ali u manjim bifeima gotovina i dalje prolazi lakše.

Smeštaj je najveća stavka i skače u oktobru zbog regate.

Ulaznice su umerene; Miramare se naplaćuje, a Rižarna San Saba ima slobodan ulaz.

Gradski prevoz je jeftin i karte se kupuju na kioscima pre ulaska.

Napojnica nije obavezna, ali se u restoranima često naplaćuje „coperto” — fiksna naknada po osobi za sto i hleb, koja stoji na meniju.

Trst uveče

Grad uveče živi na trgu i uz obalu. Trg jedinstva Italije je tada osvetljen i pun ljudi, a terase rade do kasno.

Kanal Grande ima gušću ponudu barova i restorana, sa manje turista nego na samom trgu.

Barkola je obalni potez ka Miramareu na kom Tršćani leti sede do noći; to je gradsko kupalište i šetalište u jednom.

Pozorište Verdi nosi ozbiljan operski program tokom sezone.

Ritam je miran. Trst nije grad noćnog života u velikom stilu i to treba znati unapred.

Izleti iz Trsta

Miramare je šest kilometara od centra i najčešći izlet — dvorac, park i morski rezervat.

Dvorac Duino je dvadesetak kilometara severozapadno, na steni iznad mora, sa Rilkeovom stazom koja vodi iznad krečnjačkih litica.

Grota Đigante je pećina na Krasu čija se glavna dvorana ubraja među najveće koje su otvorene za posetioce.

Palmanova je zvezdasta tvrđava iz šesnaestog veka, pod zaštitom Uneska, sa autletom u blizini.

Čedad — Čividale del Friuli — čuva langobardsko nasleđe upisano na Uneskovu listu 2011. godine.

Slovenački Kras i Škocjanske jame su na pola sata vožnje preko granice, pa se često spajaju sa Trstom u isti put.

Dva jezika i dva sveta

Trst je granični grad u najdoslovnijem smislu — državna granica je desetak minuta od centra, a jezička prolazi kroz sam grad.

Slovenačka zajednica živi u gradu i u selima na Krasu iznad njega vekovima, sa svojim školama, listovima i pozorištem. Na tablama u okolnim naseljima imena stoje na oba jezika, a u Bazovici i Opićini slovenački se čuje češće nego italijanski.

To je i praktična stvar za putnika iz Srbije. Slovenački se razume lakše nego italijanski, pa se u prodavnicama i kafanama izvan centra sporazumevanje često reši bez engleskog.

Granica se u praksi ne oseti. I Italija i Slovenija su u Šengenu, pa se prelazi bez zaustavljanja — mnogi Tršćani žive s jedne, a rade s druge strane.

More i kupanje

Trst ima more pred vratima, ali nema plažu kakvu očekujemo sa Jadrana.

Barkola je gradsko kupalište severno od centra: betonske terase, stepenice u vodu i borovi iznad. Leti je puna od jutra i to je mesto na kom grad provodi vikend.

Kupalište Pedočin je gradska retkost u Evropi — kupalište sa zidom koji fizički deli muški i ženski deo, u upotrebi još od devetnaestog veka.

Peščane plaže počinju zapadnije, u letovalištima Grado i Lignano, na sat vožnje. Ko putuje zbog kupanja sa decom, bira njih.

Morski rezervat ispod Miramarea je zaštićen, pa se u njemu ne kupa, ali se roni sa vodičem uz najavu.

Kako se stiže do Trsta

Iz Beograda ima oko 622 kilometra i vozi se približno sedam sati sa pauzama. Ruta ide auto-putem preko Šida na prelaz Batrovci–Bajakovo, kroz Hrvatsku pored Zagreba do prelaza Bregana–Obrežje, pa kroz Sloveniju do Fernetiča iznad Trsta. Cena po putniku stoji na strani minibus prevoz Beograd – Trst — cena.

Polazak iz Beograda je u 23:00, sa kućne adrese, pa se najveći deo puta pređe noću i u Trst se stiže rano ujutru — obično između pola pet i šest.

Iz Novog Sada se kreće u 22:00, preko Rume na isti koridor; detalji su na strani kombi prevoz Novi Sad → Trst.

Kontrola je samo jedna — na ulasku u Hrvatsku, jer je to spoljna granica Šengena. Hrvatska, Slovenija i Italija su od 1. januara 2023. sve u šengenskom prostoru, pa se na Bregani i na Fernetičima po pravilu ne staje. Kada je na Fernetičima ipak gužva, ulazi se preko Vrtojbe kod Nove Gorice.

Putarine i vinjeta uračunate su u dogovorenu cenu.

Rani dolazak je prednost za kupovinu — u grad se stiže pre nego što radnje otvore, pa ceo dan ostaje na raspolaganju.

Plan po danima

Jednodnevni obilazak počinje ranim dolaskom, kafom na Trgu jedinstva, obilaskom Kanala Grande i usponom na San Đusto, pa popodne kupovina i povratak uveče. Tako se najčešće i vozi.

Prvi dan dvodnevnog pokriva jezgro i obalu do Barkole.

Drugi dan ide u Miramare pre podne i u Rižarnu San Saba popodne, sa vremenom za autlet ako je kupovina razlog dolaska.

Treći dan vodi na Kras — Duino, Grota Đigante ili prelazak u Sloveniju.

Dva dana su prava mera za produženi vikend, jer se tada grad obiđe bez ijednog žurnog koraka.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom najbolje rade Miramare sa parkom, obala u Barkoli i Grota Đigante. Centar je ravan i pešački, pa kolica prolaze svuda.

U paru je Trst tiha alternativa Veneciji — isto more, ista arhitektura habzburškog kova, a bez redova i gužve.

U grupi je relacija zahvalna, jer se najčešće vozi kao jednodnevni izlet, sa polaskom uveče i povratkom istog dana uveče.

Za starije putnike je centar udoban, sa klupama i kratkim razdaljinama; jedini uspon je San Đusto i on se rešava autobusom.

Kratka istorija za putnike

Rimski Tergeste osnovan je u prvom veku pre nove ere, a rimsko pozorište u centru je ono što je od njega ostalo.

Godine 1382. grad se sam stavlja pod zaštitu Habzburga i tu ostaje pet i po vekova.

Osamnaesti vek donosi status slobodne luke i naglo bogaćenje; tada nastaje Borgo Terezijano i grad postaje kapija carstva ka moru.

Do 1918. Trst je četvrti grad Austrougarske po broju stanovnika, posle Beča, Budimpešte i Praga. Posle Prvog svetskog rata pripada Italiji.

Između 1947. i 1954. postoji kao Slobodna Teritorija Trsta pod zaštitom Ujedinjenih nacija, podeljena na zonu A i zonu B. Grad se 1954. vraća Italiji.

Danas ima nešto manje od dvesta hiljada stanovnika i najveću gustinu istraživača u Evropi — oko 37 na hiljadu zaposlenih.

Barkolana i festivali

Barkolana je jedriličarska regata koja se održava druge nedelje oktobra i najveća je na svetu po broju jedrilica na startu — Ginisova knjiga rekorda potvrdila joj je tu titulu 2019. godine.

Zamislili su je 1969. godine tršćanski jedriličari kao lokalnu trku. Danas na startu bude oko dvadeset pet hiljada jedriličara, a sa obale gleda više od dvesta pedeset hiljada ljudi.

Praktično: ako putujete u to vreme, smeštaj se rezerviše mesecima unapred i cene su najviše u godini. Ako ne putujete zbog regate, taj vikend vredi izbeći.

Van sezone

Od novembra do marta Trst je grad kafana, muzeja i kupovine.

Smeštaj je najjeftiniji u godini i lako se nalazi.

Bura je glavna tema — duž obale se postavljaju konopci za pridržavanje, a najjači udari prelaze sto kilometara na sat.

Muzeji i pozorište rade punim tempom.

Šta ne očekivati: kupanje i sedenje na terasama. Zimski Trst se doživljava iznutra.

Praktični saveti

Dokumenta. Italija je u Evropskoj uniji i u Šengenu, pa je potreban biometrijski pasoš; lična karta nije dovoljna. Deca moraju imati sopstveni pasoš.

Vreme je isto kao u Srbiji.

Valuta je evro.

Voda sa česme je ispravna za piće.

Utičnice su iste kao naše, mada se u starijim zgradama sreću i uže italijanske; adapter zauzme malo mesta.

Jezik. Italijanski je zvaničan, ali se u gradu i okolini govori i slovenački, a stariji ljudi razumeju i naše jezike.

Bura. Ako putujete od novembra do marta, ponesite jaknu koja ne propušta vetar; kišobran je uz buru beskoristan.

Muzeji po pravilu rade od deset do osamnaest i ponedeljkom su zatvoreni, uz izuzetke koje vredi proveriti dan ranije.

Coperto na računu nije prevara, nego uobičajena naknada za sto; stoji na meniju.

Česte greške

Očekivanje tipične Italije. Trst je habzburški grad na italijanskom tlu i ko dođe po toskanske uličice, biće zbunjen.

Planiranje tramvaja za Opićinu bez provere. Linija godinama radi sa prekidima.

Dolazak u vreme Barkolane bez rezervacije. Tada je grad pun i najskuplji.

Naručivanje kapućina posle podneva. Neće vam odbiti, ali će se videti da niste odavde.

Sedenje za stolom radi jedne kafe. Za šankom je višestruko jeftinije.

Preskakanje Rižarne. To je najteži, ali i najvažniji sat koji se u ovom gradu provede.

Za koga Trst nije pravi izbor

Za letovanje na plaži. Kupališta su gradska i betonska; ko traži pesak, ide dalje na zapad ili u Istru.

Za noćni život. Grad je miran i uveče se svodi na večeru i šetnju.

Za ljubitelje velikih metropola. Trst ima manje od dvesta hiljada stanovnika i obiđe se za dan.

Za one koji traže klasičnu italijansku atmosferu. Ovde je ona srednjoevropska, i to je poenta.

Ali za jednodnevni izlet iz Srbije — najbliži italijanski grad, more, kafa i kupovina u istom danu — teško da postoji bolja relacija.

Ukratko

Trst je grad koji se ne uklapa ni u jednu kategoriju: italijanski po državi, austrijski po fasadama, slovenski po zaleđu i pomorski po svemu ostalom.

Za jedan dan se vide trg, kanal, brdo i obala. Za dva se dodaju Miramare i Rižarna. Za tri se izlazi na Kras.

Za termin, adresu polaska i cenu po putniku, sve stoji na strani kombi prevoz Srbija → Italija.