Izola — šta videti, gde se jede riba i gde odsesti

Izola je grad na slovenačkoj obali koji i dalje živi od mora, a ne samo od gostiju. Ima 11.424 stanovnika, luku iz koje brodovi izlaze noću i restorane koji kupuju iz jutarnjeg ulova. Ime nosi po ostrvu na kom je nastala. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz Beograd → Izola; sve destinacije u Sloveniji i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija; regionalni vodič stoji na strani Slovenačka obala — Piran, Portorož i koje mesto izabrati.

Kada ići u Izolu

April i maj su meseci kada grad radi za sebe: luka je puna, terase poluprazne, a cene najniže u godini.

Jun otvara sezonu kupanja i tada je odnos vremena i gužve najpovoljniji.

Jul dovodi najviše gostiju iz Slovenije i Austrije; obala se popuni, ali grad ne izgubi ritam.

Avgust je najskuplji i najpuniji, sa restoranima u kojima se sto rezerviše unapred.

Septembar je za mnoge najbolji izbor — more je najtoplije, a stari grad se ponovo obilazi bez guranja.

Oktobar je mesec ribljih specijaliteta i vinskih podruma u zaleđu.

Zima je tiha, sa lukom koja radi i restoranima koji ostaju otvoreni za domaće.

Vetar sa krasa ume da zaduva u prelaznim mesecima i tada brodovi ostaju vezani.

Šta videti u Izoli

Stari deo grada nastao je na ostrvu, po čemu je mesto i dobilo ime; ostrvo je sa kopnom spojeno već u osamnaestom veku.

Mreža uskih ulica sačuvala je taj raspored, pa se po jezgru hoda u krugovima, bez pravih uglova.

Palata Besenghi degli Ughi sagrađena je između 1775. i 1781. godine za imućnu istarsku porodicu Besengi.

Projektovao ju je milanski arhitekta Filipo Dondžeti, kao venecijansku baroknu gradsku palatu bogato ukrašenu rokoko ornamentima.

Kameni lav na spoljnom uglu potiče iz trinaestog veka i pretpostavlja se da je ostatak starije građevine.

Danas je u palati muzička škola, pa se iz nje leti čuju probe kroz otvorene prozore.

Ribarska luka je najbolje mesto za jutarnju šetnju, kada se iskrcava ulov.

Obalno šetalište vodi ka Simonovom zalivu na jednu i ka Žusterni na drugu stranu.

Marina je uz sam centar, pa se brodovi gledaju sa terasa restorana.

Simonov zaliv i rimska vila

U Simonovom zalivu, zapadno od centra, stoji arheološki park sa ostacima rimske primorske vile.

Vila je podignuta u prvom veku pre nove ere i bila je u upotrebi oko dva veka.

Imala je oko 3.000 kvadratnih metara stambenog dela i spadala je među najvažnije vile severnog Jadrana.

Podnih mozaika ima oko 600 kvadratnih metara — to je najveća površina rimskih mozaika u Sloveniji.

Pristanište vile danas je pod vodom; njegov molo bio je dug 55 metara i širok preko pet.

Uz arheološki park je i uređena plaža, pa se obilazak i kupanje spajaju u isti izlazak.

Termini obilaska su ograničeni na određene dane, pa se proveravaju pre dolaska.

Hrana — riba, fabrike konzervi i kuhinja

Krajem devetnaestog veka u Izoli su radile tri fabrike za konzerviranje ribe.

Prva je bila Arrigoni, osnovana 1879. godine, i po njoj je grad decenijama bio poznat širom Jadrana.

Ta industrija je oblikovala mesto — radnički kvartovi, luka i ritam koji ne zavisi od sezone.

Danas se riba ne konzervira, nego sprema: restorani uz obalu važe za najbolje na celoj slovenačkoj obali.

Riblja plata i brodet su ono što se najčešće naručuje, a cena zavisi od dnevnog ulova.

Školjke iz zaliva služe se kao predjelo, najčešće na buzaru.

Uz jelo se toče refošk i teran iz zaleđa, oba domaća i oba na čaše.

Za sto uz obalu u avgustu se rezerviše dan ranije, jer gosti dolaze i iz susednih mesta.

Plaže i kupanje

Simonov zaliv ima najuređeniju plažu u gradu, sa šljunkom, plićakom i sadržajem uz obalu.

Gradska kupališta su betonska, sa lestvicama i dubljim ulazom, i najbliža su centru.

Prema Žusterni se pruža najduži uređen potez uz šetalište, sa travnatim delovima.

More je bistrije nego u koperskom delu zaliva, jer se izlazi iz lučkog područja.

Peska nema — ko ga traži, ide u Portorož, dvadesetak minuta vožnje.

Sportovi na vodi iznajmljuju se u sezoni, uz kupališta i marinu.

Za mirno kupanje biraju se uvale zapadno od Simonovog zaliva, do kojih se stiže peške.

Kupanje van grada i uvale

Zapadno od Simonovog zaliva obala postaje divlja, sa uvalama do kojih se stiže samo peške.

Staza uz more vodi kroz borove i makiju, sa nekoliko silazaka do vode.

Te uvale nemaju sadržaj — nema tuševa ni lokala, pa se voda i hrana nose sa sobom.

More je tu najbistrije u celom gradskom području, jer nema ni luke ni marine u blizini.

Strunjan je nastavak te obale ka jugu, sa liticama i zaštićenim područjem.

Za silazak do vode obavezne su patike, jer su staze zemljane i strme.

Najlepši sat je rano jutro, dok sunce još ne pada direktno na obalu.

Šta se kupuje u Izoli

Riba sa pijace prodaje se ujutru, dok traje iskrcavanje, i tada je najsvežija.

Slane inćune i pastu od inćuna prave lokalni proizvođači, kao ostatak konzervne tradicije.

Maslinovo ulje iz slovenačke Istre ima zaštićeno poreklo i kupuje se kod proizvođača u zaleđu.

Refošk i teran su najjeftiniji u podrumima na Krasu, pola sata vožnje.

Domaći sir i pršut nalaze se na pijaci, uz mogućnost vakumiranja za put.

Radnje u jezgru rade duže leti, dok van sezone deo njih zatvara popodne.

Kartica prolazi svuda, ali je za pijacu i za male lokale bolje imati gotovinu.

Gde odsesti u Izoli

U starom jezgru su apartmani u kamenim kućama, sa najkraćim putem do luke i najviše zvukova ulice.

Uz Simonov zaliv su hoteli i apartmani sa plažom pred vratima, po višoj ceni.

Žusterna i Jagodje su prema Kopru, sa nižim cenama i autobusom na svakih petnaest minuta.

Kampovi postoje uz obalu i traže rezervaciju za jul i avgust.

Parking se plaća u sezoni, ali se vozilo ostavlja uz samu zgradu, bez garaže izvan grada.

Za smeštaj u jezgru proverite koliko ima stepenica, jer su stare kuće bez lifta.

Boravišnu taksu proverite pri rezervaciji, jer se najčešće naplaćuje odvojeno.

Koliko novca računati

Smeštaj je jeftiniji nego u Portorožu za isti nivo, a razlika raste u avgustu.

Riblji obrok je najveća dnevna stavka, ali je i razlog zbog kog se dolazi.

Dnevni meni u lokalima van šetališta košta upola manje od jela sa karte.

Ulaznica za arheološki park je mala i plaća se na licu mesta.

Autobus do Kopra, Pirana i Portoroža najmanji je trošak putovanja.

Ležaljke se plaćaju samo na uređenim delovima, dok su ostali slobodni.

Za nedelju dana ukupan trošak je niži nego u Portorožu, uz istu dostupnost mora.

Kako se kreće po Izoli i okolini

Ceo grad se obilazi peške, jer je jezgro malo i ravno, uz nekoliko stepenica u sporednim ulicama.

Autobus povezuje Izolu sa Koprom, Portorožem i Piranom tokom celog dana.

Parenzana je staza na trasi uskotračne pruge koja je saobraćala od 1902. do 1935. godine.

Deo trase kroz grad danas je pešačka i biciklistička staza i vodi uz samu obalu, kroz nekadašnji usek pruge.

Cela pruga je bila duga 123 kilometra i povezivala je 33 naselja između Trsta i Poreča.

Brodići voze u sezoni ka Piranu i Portorožu i najlepši su način kretanja po zalivu.

Automobil je koristan samo za zaleđe i Kras.

Kako se stiže do Izole

Od Beograda do Izole ima 637 kilometara, po našim merenim podacima.

Na putu se provede oko sedam sati, uz zadržavanje na dve granice i dve pauze.

Ruta ide auto-putem preko Batrovaca i Bregane, pored Ljubljane, pa niz kraško zaleđe do obale.

Grad je otprilike na sredini slovenačke obale, pa su i Koper i Piran podjednako blizu.

Polazak je sa kućne adrese, a dolazak pred smeštaj, bez presedanja i bez čekanja na stanici.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani kombi prevoz putnika Beograd → Izola, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — minibus prevoz Novi Sad – Izola; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Izola — cena.

Plan po danima

Prvi dan je za smeštaj, luku i prvu večeru sa ribom.

Drugi pokriva stari grad, palatu i jutarnju šetnju kroz jezgro.

Treći je za Simonov zaliv — arheološki park pre podne, plaža popodne.

Četvrti vodi u Piran i Portorož, oba na dvadesetak minuta.

Peti je za Koper i pijacu, sa povratkom obalnim šetalištem.

Šesti ide na Kras: Škocjanske jame i podrumi u istom danu.

Sedmi je slobodan, za poslednje kupanje i kupovinu.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom je Simonov zaliv najbolji deo obale, zbog plićaka i sadržaja uz plažu.

U paru su luka uveče i večera sa ribom ono zbog čega se ovde ostaje duže nego što je planirano.

U grupi je smeštaj povoljniji nego u Portorožu, uz jednako dobru vezu ka ostalim mestima.

Za starije putnike je obala ravna, a jezgro se obilazi bez uspona.

Za bicikliste Parenzana kreće praktično iz grada i vodi u oba smera.

Za goste van sezone grad radi normalno, jer ne živi samo od turizma.

Kratka istorija za putnike

Izola je nastala na ostrvu odvojenom od kopna uskim kanalom. Ime na italijanskom znači upravo to, a raspored ulica u starom delu i danas prati obalu tog nekadašnjeg ostrva.

Kanal je zasut u osamnaestom veku i grad je time dobio kopnenu vezu, ali je izgubio odbrambenu prednost koju je vekovima imao.

Pravi preokret doneo je devetnaesti vek i konzervna industrija. Tri fabrike su od ribarskog mesta napravile industrijski grad sa radnicima, stanovima i lukom koja radi cele godine.

Uskotračna pruga koja je od 1902. povezivala Trst i Poreč prolazila je kroz grad i dodatno ga vezala za okolinu; ukinuta je 1935. godine, a njena trasa je danas šetnica.

Posle Drugog svetskog rata i podele Slobodne teritorije Trsta grad je pripao Jugoslaviji. Industrija je opala krajem dvadesetog veka, ali je luka ostala radna, pa Izola i dalje nije samo letovalište.

Zaleđe Izole — sela, vinogradi i vidikovci

Iznad grada se odmah dižu brežuljci sa vinogradima, maslinjacima i selima od kamena.

Šared i Malija su najbliža sela i do njih se stiže za desetak minuta vožnje uzbrdo.

Sa vidikovaca iznad grada vidi se ceo zaliv, od Kopra do Pirana, a po vedrom danu i italijanska obala.

Vinski put slovenačke Istre vodi kroz ta sela, sa podrumima koji primaju goste bez najave samo van sezone.

Maslinici daju ulje sa zaštićenim poreklom, a berba je krajem oktobra i početkom novembra.

Za obilazak zaleđa dovoljno je pola dana, jer je sve u krugu od petnaest kilometara.

Putevi su uski i vijugavi, pa se vozi sporo i računa na zaustavljanja zbog pogleda.

Konobe u selima kuvaju domaću hranu i naplaćuju osetno manje od restorana uz obalu.

Izleti iz Izole

Koper je na deset minuta i pokriva pijacu, muzeje i voz — ruta i cena stoje na strani prevoz putnika Beograd – Koper — više na strani Koper — šta videti, uspon na zvonik i gde odsesti.

Piran je na dvadesetak minuta i obavezan je, makar kao popodnevni izlazak — ceo vodič je na strani Piran — šta videti, gde odsesti i kako ga obići peške.

Portorož je na dvadeset minuta i bira se zbog plaže i bazena — detaljnije na strani Portorož — plaže, bazeni sa morskom vodom i gde odsesti.

Strunjan je između njih, sa liticama i najzelenijim delom obale.

Trst je na tridesetak minuta, sa velikim trgom otvorenim ka moru — zaseban vodič je na strani Trst — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Škocjanske jame i Lipica su u zaleđu i staju u isti dan.

Pasoš je obavezan za Italiju i Hrvatsku, iako se granica najčešće prelazi bez zaustavljanja.

Uveče u Izoli

Obala uz luku je glavno mesto okupljanja i najživlja je posle osam uveče.

Trg u jezgru je mirniji od obale i tu su mali lokali koje biraju domaći.

Terase uz marinu rade do kasno tokom cele sezone.

Letnji koncerti drže se na otvorenom, uz obalu, a program se objavljuje na licu mesta.

Za noćni izlazak se ide u Portorož, dvadeset minuta vožnje.

Za miran kraj dana najbolja je šetnja Parenzanom ka Žusterni, uz svetla Kopra preko zaliva.

Česte greške

Dolazak zbog peščane plaže. Peska nema; obala je šljunkovita i betonska.

Ručak bez rezervacije u avgustu. Najbolji restorani se popune, jer gosti dolaze i iz drugih mesta.

Obilazak arheološkog parka bez provere termina. Park ne radi svakog dana i može se zateći zatvoren.

Preskakanje jutarnje luke. Iskrcavanje ulova je najzanimljiviji prizor u gradu i traje kratko.

Boravak bez izlaska u Piran. Stari grad je na dvadeset minuta i ne treba ga propustiti.

Očekivanje velikog izbora noćnog života. Grad se uveče smiruje ranije nego letovališta.

Praktični saveti

Sto u restoranu rezervišite dan ranije u julu i avgustu.

Ribu naručujte po ceni sa kilograma, pa proverite težinu pre spremanja.

Obuću za u vodu ponesite, jer je obala šljunkovita i mestimično kamena.

Termine arheološkog parka proverite unapred, pošto se obilazak radi u ograničenim danima.

Kartu za autobus kupujete kod vozača; linije ka Kopru i Portorožu voze i uveče.

Nabavku planirajte za radni dan, jer nedeljom radi mali broj prodavnica.

Za povratak u Srbiju dogovorite termin unapred; polazak je sa adrese u Izoli, isto kao u odlasku.

Šta poneti

Obuću za u vodu, jer su ulazi šljunkoviti i kameni.

Tanku jaknu za veče, pošto uz luku uvek ima promaje.

Kapu i kremu sa visokim faktorom za dane na otvorenom kupalištu.

Gotovinu u sitnini za autobus, ulaznice i pijacu.

Platnenu torbu za ribu i voće sa pijace.

Pasoš, jer je italijanska granica na pola sata vožnje.

Izola naspram Pirana i Portoroža

Naspram Pirana Izola je manje slikovita, ali jeftinija, mirnija i sa boljom hranom.

Naspram Portoroža nema bazene ni pesak, ali ima pravi gradski život i luku koja radi.

Za odmor u kom je hrana važna Izola nema takmaca na ovoj obali.

Za odmor sa malom decom bolje rade Portorož i Ankaran, zbog plićaka i sadržaja.

Za putovanje bez automobila položaj je idealan, jer je sve na dvadesetak minuta autobusom.

Za kratak dolazak od dva dana dovoljna je sama Izola, uz jedno popodne u Piranu.

Sport i aktivnosti

Jedrenje ima uslove u marini, a škola radi tokom cele sezone.

Kajak i daska za veslanje iznajmljuju se uz kupališta, a najmirnije je more pre podneva.

Ronjenje vodi ka potopljenim ostacima i podvodnim stazama u zalivu.

Biciklizam kreće Parenzanom i vodi u oba smera, ka Kopru i ka Portorožu.

Pešačke ture idu obalom ka Strunjanu, uz litice i zaštićeno područje.

Trčanje je najprijatnije šetalištem uz more, rano ujutru, dok je vazduh svež.

Ribolov sa broda organizuju lokalni ribari, uz polazak u ranim satima.

Za koga Izola nije pravi izbor

Ako tražite peščanu plažu, ovde je nema; obala je šljunkovita i betonska.

Ako birate mesto po noćnom životu, izbor je skroman i sve se gasi ranije nego u Portorožu.

Ako želite hotel sa bazenima i programom, takvih objekata praktično nema.

Ako putujete van sezone zbog sadržaja, grad radi, ali turističke ponude gotovo da nema.

Ako vam smeta zvuk luke, brodovi izlaze noću i vraćaju se u zoru, pa jezgro nije tiho.

Ako putujete sa velikom grupom, veliki smeštajni objekti su retki, pa se traži više jedinica.

Ukratko

Izola se bira zbog luke i zbog stola: grad koji i dalje živi od mora, restorani koji kupuju iz dnevnog ulova i rimska vila sa najvećom površinom mozaika u zemlji. Dva dana pokrivaju grad i Simonov zaliv, a nedelja dana ima smisla, jer je odavde sve na dvadesetak minuta — i Koper i Piran i Portorož.