Piran — šta videti, gde odsesti i kako ga obići peške

Piran je grad koji staje na jedno poluostrvo i u jedno popodne, a pamti se duže od većine mesta na Jadranu. Ima 3.678 stanovnika, jezgro u koje se ne ulazi automobilom i zvonik koji se vidi sa svake tačke zaliva. Vozimo bez presedanja, do vrata smeštaja: kombi prevoz putnika Beograd → Piran; sve destinacije u Sloveniji i cene po polaznom gradu stoje na strani kombi prevoz Srbija → Slovenija; cela regija je opisana na strani Slovenačka obala — Piran, Portorož i koje mesto izabrati.

Kada ići u Piran

Mart i april su meseci kada je grad najprazniji, a terase već rade; tada se najlakše nađe smeštaj u samom jezgru.

Maj donosi prve tople dane i pun raspored brodića, uz zaliv koji se tek zagreva.

Jun je najbolji odnos toplog mora i podnošljive gužve, pogotovo prve dve nedelje.

Jul puni obalu gostima iz Slovenije, Austrije i Italije, pa se uskim ulicama kreće sporo.

Avgust je najskuplji mesec u godini, sa kupalištima punim pre podneva.

Septembar mnogi biraju svesno — more je najtoplije, a stari grad se ponovo obilazi bez guranja.

Oktobar je mesec za zidine, muzeje i vinski put u zaleđu; kupanje ostaje za otporne.

Od novembra do februara grad je tih, sa otvorenim muzejima i najnižim cenama u godini.

Burja je hladan vetar sa krasa; javlja se najviše zimi i u prelaznim mesecima, a kad duva, brodići ne voze.

Šta videti u Piranu — crkva, zidine i trg

Crkva svetog Đorđa stoji na brdu nad gradom; prvobitna gotska građevina posvećena je 1344. godine.

Današnji izgled dobila je posle obnove koja je trajala od 1595. do 1637, kada je 25. aprila ponovo posvećena, u venecijansko-renesansnom ruhu.

Zvonik je građen između 1600. i 1615. po uzoru na onaj uz baziliku svetog Marka u Veneciji.

Sa kipom arhanđela Mihaila na vrhu visok je 46,45 metara i najviša je tačka grada.

Krstionica osmougaone osnove dodata je 1650. godine i stoji na istoj terasi, odakle se vidi ceo zaliv.

Gradske zidine dobile su poslednji pojas između 1470. i 1533, kada je zbog osmanske opasnosti grad zatvoren i sa kopnene strane.

Sedam gradskih vrata sačuvano je do danas, a kroz neka se i sada ulazi u pojedine delove jezgra.

Šetnica po zidinama je najbolji vidikovac na celoj slovenačkoj obali i naplaćuje se malom ulaznicom.

Tartinijev trg je popločan belim kamenom i zatvoren palatama sa svih strana; ispod njega je nekada bila gradska luka.

Tartinijeva kuća i muzeji

Tartinijeva kuća pominje se u gradskim zapisima 1384. godine, kao gotska građevina Casa Pizagrua.

Fasada joj je kasnije preuređena, a poslednja obnova trajala je od 1985. do 1991. godine.

Spada među najstarije kuće u celom gradskom tkivu, a u njoj je rođen violinista po kome trg nosi ime.

Pomorski muzej osnovan je 1954. godine kao gradski muzej, a ime po Sergeju Mašeri nosi od 1967.

Smešten je u palati Gabrijeli, podignutoj između 1849. i 1851. godine za istoimenu porodicu.

Južno krilo palate završava se malim okruglim salonom, po kome je zgrada nekada zvana i Rotonda.

Minoritski samostan svetog Franje postojao je verovatno pre 1301. godine; u trinaestom veku podignuto je pet takvih samostana u Istri, u Trstu, Kopru, Poreču, Puli i Piranu.

Od starije gradnje ostalo je malo vidljivog: glava uzidana u zvonik, prelomljeni lukovi prozora i bifora između klaustra i današnje pinakoteke.

Klaustar samostana leti služi kao koncertna dvorana i akustika u njemu spada u najbolje u gradu.

Punta i svetionik

Punta je vrh poluostrva, mesto na kom se grad završava i sa kog se gleda na otvoreno more.

Crkva Marije Zdravlja pominje se već u trinaestom veku, izvorno posvećena svetom Klementu, a današnje ime dobila je posle kuge koja je u sedamnaestom veku harala Istrom.

Današnji oblik dala su joj preuređenja u sedamdesetim godinama osamnaestog veka; izvori se razilaze oko tačne godine, pa je ovde nema.

Piranski svetionik stoji uz nju; crveno petrolejsko svetlo prvi put je u njemu gorelo 1872. godine.

Dve godine kasnije u svetioniku je uređen i stan za čuvara i njegovu porodicu.

Danas je svetionik izdvojena jedinica Pomorskog muzeja, posle višegodišnjih nastojanja da se sačuva.

Za zalazak sunca ovo je najtraženije mesto u gradu, pa se dolazi dvadesetak minuta ranije.

Fiesa i kupanje

Fiesa je uvala severno od grada, do koje vodi staza uz more, dugačka dvadesetak minuta hoda.

Dva jezerca iznad plaže nastala su vađenjem gline za nekadašnju ciglanu i zajedno zauzimaju oko dva hektara.

Godine 1989. uvrštena su u popis najvažnije prirodne baštine u zemlji i proglašena prirodnim spomenikom.

Plaža u Fiesi je najmirnija u okolini i bira je onaj ko beži sa velikih kupališta.

Kupališta u samom gradu su betonska, uz zidine i na Punti, sa lestvicama i dubljim ulazom.

Peska nema nigde — ko ga traži, ide u Portorož, gde je deo obale nasut.

More je toplo i mirno, ali manje bistro nego na jugu Jadrana, jer je ceo zaliv plitak.

Gde odsesti u Piranu

U samom jezgru su apartmani i manji hoteli, sa najlepšim pogledima i najužim ulicama u zemlji.

Vozilo se ostavlja u Fornačama, pa unapred proverite koliko ima od garaže do vrata smeštaja.

Uz obalu prema Portorožu su sobe i apartmani na ravnom, praktičniji za starije putnike i za putovanje sa koferima.

U Fiesi je najtiše, ali se do grada ide stazom uz more ili duljim putem preko brda.

Za jul i avgust rezervacija se pravi mesecima ranije, jer je broj ležajeva u jezgru mali.

Turistička taksa plaća se po osobi i noćenju i nije uvek uračunata u istaknutu cenu.

Klimu proverite unapred, pošto stare kamene kuće leti zadržavaju toplotu do kasno u noć.

Hrana i cene

Riba i školjke iz zaliva su osnova karte, a najsvežije se jedu u malim lokalima uz luku.

Njoki, testenina i rižoto stoje uz njih, jer je italijanska granica na dvadesetak minuta.

Piranska so iz obližnjih solana koristi se u kuhinjama i prodaje kao suvenir; cvet soli je najskuplja varijanta.

Refošk i teran su domaća vina iz zaleđa i nude se i na čaše.

Cene su na slovenačkom nivou — više nego u Hrvatskoj, sa porcijama i kvalitetom koji to prate.

Najpovoljnije se ruča podalje od Tartinijevog trga, u ulicama gde jedu domaći.

Doručak u pekari i kafa na trgu su najjeftiniji početak dana.

Kako se kreće po Piranu i okolini

Ceo grad se obilazi peške; od Tartinijevog trga do Punte ima desetak minuta, do crkve petnaest uz stepenice.

Besplatan autobus vozi iz garaže u Fornačama do trga, na svakih nekoliko minuta u sezoni.

Linija ka Portorožu i Luciji vozi ceo dan i naplaćuje se kod vozača.

Obalno šetalište do Portoroža prelazi se za pola sata, bez ijednog uspona.

Brodići voze u sezoni ka Portorožu i Izoli i najlepši su način kretanja po zalivu.

Biciklom se ide na Parenzanu, stazu na trasi bivše uskotračne pruge ka Istri.

Unutar zidina se ne vozi ništa osim dostave, pa se sve svodi na hod uz stepenice.

Kako se stiže do Pirana

Od Beograda je 648 kilometara, po našim merenim podacima.

Na putu se provede oko sedam i po sati, sa zadržavanjem na dve granice i dve pauze.

Ruta ide auto-putem preko prelaza Batrovci–Bajakovo i Bregane, pored Ljubljane, pa kroz kraško zaleđe i spuštanjem ka moru.

Polazak je sa kućne adrese, a dolazak pred smeštaj — što u gradu bez automobila znači i da se prtljag ne vuče kroz uske ulice.

Termin, adresa polaska i iznos po putniku dogovaraju se unapred; sve o relaciji stoji na strani minibus prevoz Beograd – Piran, a poređenje sa ostalim destinacijama u cenovniku kombi prevoza za sve destinacije.

Iz Novog Sada vozimo istu rutu, sa istim polaskom sa kućne adrese — prevoz putnika Novi Sad – Piran; iznos po putniku stoji na strani kombi prevoz Novi Sad → Piran, cena po osobi.

Plan po danima

Prvi dan je za dolazak, prvu šetnju do Punte i zalazak kod svetionika.

Drugi pokriva jezgro: trg, uspon do crkve, zvonik i zidine.

Treći je za Fiesu i kupanje, sa povratkom stazom uz more.

Četvrti vodi u solane, koje traže pola dana i punu zaštitu od sunca.

Peti je za zaleđe — Škocjanske jame i Lipica staju u isti dan.

Šesti je za Izolu i Koper, oba na petnaest do trideset minuta vožnje.

Sedmi je slobodan, za muzej ujutru i poslednje kupanje popodne.

Sa decom, u paru i u grupi

Sa decom je grad zanimljiv, ali su stepenice i kaldrma naporne; za kupanje se prelazi u Portorož ili u Fiesu.

U paru je Piran ono zbog čega se na ovu obalu i dolazi — uske ulice, zvonik nad gradom i večera bez saobraćaja u blizini.

U grupi je smeštaj u jezgru ograničen, pa se grupe najčešće smeštaju uz obalu prema Luciji.

Za starije putnike je jezgro ravno tek uz obalu; uspon do crkve i do zidina traži kondiciju.

Za fotografe su najbolji časovi rano jutro na trgu i poslednji sat svetla sa bedema.

Za goste van sezone grad radi normalno, sa muzejima i lokalima koji ne zatvaraju.

Kratka istorija za putnike

Piran je vekovima živeo od soli. Solane u zaleđu davale su prihod koji je gradu obezbedio poseban položaj pod Venecijom, a so se u srednjem veku plaćala kao roba visoke vrednosti.

Bogatstvo se vidi na svakoj fasadi: palate oko trga, gotički prozori i kameni okviri nisu ukras, nego zapis o tome ko je i koliko zarađivao.

Kada je opasnost sa kopna postala stvarna, grad se zatvorio zidom i kulama, pa je poluostrvo dobilo oblik koji je zadržalo do danas — jedan pristup sa kopna i sve ostalo okrenuto moru.

Zbog ograničenog prostora na poluostrvu grad se nije mogao širiti, nego se zgušnjavao. Otuda ulice u kojima se raširenih ruku dodirnu obe strane i kuće koje su nadograđivane u visinu.

Posle Drugog svetskog rata i podele Slobodne teritorije Trsta, Piran je pripao Jugoslaviji. Veći deo italijanskog stanovništva tada se iselio, ali je dvojezičnost ostala zvanična — table i dokumenta i danas su na dva jezika.

Izleti iz Pirana

Portorož je na dva kilometra i bira se zbog plaže, bazena i sadržaja — ruta i cena su na strani kombi prevoz Beograd → Portorož — zaseban vodič je na strani Portorož — plaže, bazeni sa morskom vodom i gde odsesti.

Solane u Sečovljama su na petnaest minuta vožnje i najneobičnije mesto na celoj obali.

Izola je na deset minuta, sa ribarskom lukom i restoranima koji važe za najbolje u regiji — ceo vodič je na strani Izola — šta videti, gde se jede riba i gde odsesti.

Koper je na pola sata, sa venecijanskim trgom i zvonikom na koji se penje — detaljnije na strani Koper — šta videti, uspon na zvonik i gde odsesti.

Trst je na četrdeset minuta, sa velikim trgom otvorenim ka moru — više na strani Trst — šta videti, gde odsesti i kako doći iz Beograda.

Škocjanske jame i Lipica su na sat vremena i uklapaju se u isti dan.

Za svaki izlazak iz Slovenije potreban je pasoš, jer se prelazi državna granica.

Uveče u Piranu

Tartinijev trg se uveče prazni od dnevnih posetilaca i tada je najlepši, sa osvetljenim palatama.

Punta je mesto za zalazak; klupe se popune pre nego što sunce dodirne more.

Terase uz luku imaju najviše mesta i najbolji pogled na brodove.

Prvomajski trg je mirniji deo jezgra i tu se najkasnije zatvaraju mali lokali.

Koncerti u klaustru drže se leti, a program se objavljuje na licu mesta.

Za noćni izlazak se ide u Portorož, jer je izbor u Piranu skroman.

Česte greške

Dolazak automobilom do jezgra. U grad se ne ulazi; vozilo ostaje u garaži izvan njega.

Uspon do crkve u podne. Staza je strma i bez hlada, pa se ide ujutru ili pred veče.

Očekivanje peščane plaže. Peska u gradu nema; kupališta su betonska, a najbliži pesak je u Portorožu.

Obilazak samo trga. Grad se otvara tek u sporednim ulicama i na zidinama.

Ručak na najprometnijem mestu. Ista riba je jeftinija dve ulice dalje.

Planiranje sedmodnevnog letovanja samo ovde. Piran je grad za gledanje; za plažu se izlazi iz njega.

Praktični saveti

Obuću sa neklizajućim đonom ponesite, jer je kaldrma glatka i po kiši opasna.

Za zidine i zvonik računajte male ulaznice i gotovinu u sitnini.

Vodu sa česme slobodno pijte — kvalitet je vrlo dobar u celoj opštini.

Kartu za autobus kupujete kod vozača; linija ka Portorožu vozi i uveče.

Prtljag najavite domaćinu, jer se do dela kuća stiže samo stepenicama.

Prodavnice nedeljom rade skraćeno ili ne rade, kao i u ostatku Slovenije.

Za povratak u Srbiju dogovorite termin unapred; polazak je sa adrese u Piranu, isto kao u odlasku.

Šta poneti

Tanku jaknu za veče, pošto sa mora i posle vrelog dana zaduva svež vetar.

Kapu i kremu sa visokim faktorom za dane na kupalištu, gde hlada gotovo da nema.

Obuću za u vodu, jer su ulazi betonski i kameni.

Suvu torbu ili vodootpornu futrolu, ako se planira brodić ili kajak u zalivu.

Gotovinu u sitnini za ulaznice, autobus i tezge sa solju.

Punjač i eksternu bateriju, jer se dan lako produži do ponoći.

Koliko novca računati

Smeštaj je najveća stavka i u jezgru je skuplji nego uz obalu prema Luciji, za isti kvadrat.

Ručak u lokalu uz luku košta osetno više nego isti tanjir dve ulice dublje u gradu.

Ulaznice za zidine, zvonik i muzeje su male i plaćaju se pojedinačno.

Parking u Fornačama naplaćuje se po danu i jeftiniji je od bilo kog mesta bliže gradu.

Turistička taksa ide po osobi i noćenju, uz doplatu koja se često vidi tek na računu.

Brodić do Portoroža košta više od autobusa, ali se plaća jednom i vredi kao vožnja.

Za tri dana u gradu dovoljno je manje nego za isti broj dana u Portorožu, ako se ne jede na trgu.

Piran naspram Portoroža i Izole

Naspram Portoroža Piran daje stari grad i atmosferu, ali nema ni plažu ni bazene ni sadržaj za decu.

Naspram Izole je lepši i posećeniji, dok Izola ima bolju hranu, mirniju luku i niže cene smeštaja.

Za prvi dolazak na ovu obalu Piran je nezaobilazan, makar kao popodnevni izlet iz susednog mesta.

Za odmor sa malom decom bolje rade Portorož i Izola, zbog plićaka i kraćih razdaljina.

Za putovanje bez automobila Piran je najpraktičniji, jer se sve obavlja peške i autobusom.

Za miran boravak van sezone grad nema ravnog na celoj obali, pošto radi i kada je sve ostalo zatvoreno.

Šta se vidi sa bedema

Sa šetnice po bedemu grad se čita odozgo: krovovi u nizu, trg kao svetla mrlja i luka sa brodovima.

Prema jugu se vidi zaliv sa Portorožem i marinom, a po vedrom danu i solane u dnu zaliva.

Prema zapadu je otvoreno more i, kada je vazduh čist, italijanska obala sa druge strane.

Prema severu se naziru Debeli rtič i tršćanski zaliv, a iza njih planinski venac.

Prema istoku stoji kraška visoravan, sa koje zimi silazi burja.

Najbolji sat za uspon je poslednji pre zalaska, kada kamen dobije boju, a vrućina popusti.

Za fotografisanje ponesite širi objektiv, jer se sa bedema grad ne uklapa u kadar telefona.

Kupovina i suveniri

Piranska so je najtraženiji suvenir; cvet soli sa površine bazena skuplji je i pakuje se u male tegle.

Kozmetika sa solnim muljem pravi se u zaleđu i prodaje u lokalnim radnjama, ne samo u hotelima.

Maslinovo ulje iz slovenačke Istre ima zaštićeno poreklo i kupuje se kod proizvođača u okolnim selima.

Refošk i teran se najjeftinije kupuju u podrumima na Krasu, a ne u prodavnicama uz trg.

Ručni rad i keramika nude se po malim radnjama u sporednim ulicama jezgra.

Pijaca radi ujutru i najbolja je za voće i sir iz okoline.

Radno vreme radnji leti se produžava do kasno, dok van sezone deo njih zatvara popodne.

Ukratko

Piran se bira zbog kamena, a ne zbog plaže: poluostrvo bez automobila, zvonik od 46 metara, bedem sa pogledom na ceo zaliv i uske ulice koje se ne mogu ponoviti nigde na slovenačkoj obali. Jedno popodne pokriva trg, dva dana pokrivaju grad, a duži boravak ima smisla samo ako se svakodnevno izlazi — u Fiesu, Portorož, solane i na Kras.